Domaćin Miša Todorović voćarstvom i vinogradarstvom se bavi preko 30 godina, a na njegovom gazdinstvu se oduvek uzgajalo voće. "Sa ovih deset hektara svake godine uspemo da naberemo sedam-osam vagona voća. Navodnjavanje će nam dosta pomoći. Računamo da ćemo imati bar za trećinu veći prinos. Ova ideja ljudi iz gradske vlasti deluje dosta dobro. Videćemo kako će to izgledati kad se završi", kaže zet Srećković
Četrnaesti februar slave ljudi crveni u licu. Prvi uz poklanjanje ruža i licitarskih srca, drugi uz vinogradarske makaze, vino i molitvu za dobar prinos vinograda. Za ovu priču su nam zanimljiviji ovi drugi. Ne zbog toga što se, kako neki tvrde, uz vino lakše i zaljubljuje. Druga ekonomičnost je u pitanju.
TRADICIJA: Tog dana je u selu Brestovik u opštini Grocka bilo vanredno stanje. Kod domaćina Miše Todorovića, voćara i vinogradara, stizala je grupa predvođena gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom. Sa njim je bio i član gradskog veća Miroslav Čučković, sekretarka za gradsku privredu Olivera Savović i zamenica sekretara Stanija Višekruna i drugi saradnici. Protokol događaja je nosio naslov „Tradicionalno orezivanje vinove loze na Svetog Trifuna i susret sa poljoprivrednicima iz Brestovika, opština Grocka“.
Kada su svi stigli, gradski zvaničnici su pozdravili domaćina i njegove ukućane i odmah se krenulo uzbrdo po planu i blatu. Posle jednog spontanog aplauza dobrodošlice ispred domaćinske kuće, gradonačelnik Đilas i Miša Todorović su prišli prvom čokotu vinove loze i uz osmeh i škljocanje makaza počelo je tradicionalno svetotrifunsko orezivanje. Prišao je i član gradskog veća Čučković, a orezani čokoti su zaliveni vinom. Tako se valja.
foto: milovan milenković
Nakon toga se krenulo dalje, pored voćnjaka do vidikovca sa koga se preko Dunava videla Vojvodina.
ZAHARIJEV SISTEM: Na vidikovcu je domaćinu Todoroviću objašnjeno da će do sredine sledeće godine vodom iz Dunava moći da navodnjava svoj voćnjak i vinograd. Plan je da se izgradi sistem za navodnjavanje kojim će se pospešiti poljoprivreda u opštini Grocka. Sistem će izvlačiti vodu iz Dunava, dopremati je u rezervoar koji će se nalaziti na najvišoj koti u Pudaricama, a iz njega do gročanskih poljoprivrednih imanja. Moderan cevovod, prvi takav projekat u Srbiji, počeće da se gradi sredinom 2011. godine. Vrednost radova na ovom projektu je 3,3 miliona evra (pročitaj okvir „Prva dva koraka pomoći“).
„Sistem za navodnjavanje treba da omogući izvlačenje vode iz Dunava do najviše tačke u ovom rejonu, odakle će se kapilarno spuštati na veći deo teritorije Grocke. Takođe, treba istaći da će taj projekat, koji se radi na predlog Zaharija Trnavčevića, biti prvi u Srbiji po kome se iz Dunava navodnjavaju poljoprivredne parcele. Ideja je da se radovi posle ove faze nastave, kako bi se sistem za navodnjavanje proširio po čitavom rejonu“, pojasnio je gradonačelnik Đilas.
Domaćin Miša Todorović voćarstvom i vinogradarstvom se bavi preko 30 godina, a na njegovom gazdinstvu se oduvek uzgajalo voće. Pošto je on bio zauzet razgovorom sa gradskim zvaničnicima, ekipi „Vremena“ je na pitanja odgovarao Jovica Srećković, Mišin zet.
OREZIVANJE LOZE NA SVETOG TRIFUNA: Kod domaćina Miše Todorovića
„Sa ovih deset hektara svake godine uspemo da naberemo sedam, osam vagona voća.“ Todorović i njegova familija uzgajaju breskve, jabuke, kruške, nektarine, tri vrste grožđa, a ima i nešto trešanja. Imaju i dve hladnjače u kojima se voće čuva i prodaje tokom zime. Kupci su uglavnom ljudi koji imaju prodajne lance u Beogradu ili prodaju voće na kvantaškim pijacama. „Navodnjavanje će nam dosta pomoći. Računamo da ćemo imati bar za trećinu veći prinos. Ova ideja ljudi iz gradske vlasti deluje dosta dobro. Videćemo kako će to izgledati kad se završi“, kaže Srećković.
NAJZELENIJA GRANA: Posle šetnje kroz imanje i zvanične najave izgradnje sistema za navodnjavanje, Đilas i Čučković su dali i zvanične izjave za javnost. Gradonačelnik je, uz primedbu da je možda već dosadan sa tim, ponovio da je poljoprivreda najrazvijeniji sektor beogradske privrede i da će Grad nastaviti da ulaže u njen dalji razvoj. „Shodno tome, pokrenuli smo niz projekata, među kojima je i izgradnja ovog sistema, kako bismo što više pomogli ljudima koji od ovoga žive. Ne smemo da zanemarimo značaj naših malih poljoprivrednika jer je reč o najvećoj izvoznoj grani glavnog grada. Samo uz razvijena domaćinstva, Poljoprivredni kombinat Beograd i Voćarske plantaže, koje će u narednom periodu biti otvorene, prestonica ima veliku razvojnu šansu“, rekao je Đilas.
Pošto novinari nisu imali pitanja, gradonačelnik se sa domaćinima smestio u kuću u kojoj je na redu bila poslednja tačka protokola – „susret sa poljoprivrednicima iz Brestovika“.
Plodno doba za BG poljoprivrednike
Gradska vlast je početkom prošle godine razvoj poljoprivrede postavila kao prioritet i nastavila sa davanjem subvencija za poljoprivredne proizvođače u okviru projekta „Zeleni prsten“. Moderni sistem za navodnjavanje poljoprivrednih imanja na Dunavu, nastavak realizacije „Zelenog prstena“, ulaganje u modernizaciju pakovanja i distribucije poljoprivrednih proizvoda… To su samo neki od projekata koje će gradska vlast finansirati u okviru razvoja najproduktivnije grane beogradske privrede.
Prva dva koraka pomoći
Rok za izgradnju prvog ovakvog sistema za navodnjavanje u Srbiji je godinu dana. Već sredinom 2012. godine prva domaćinstva sa teritorije Grocke moći će da koriste vodu za zalivanje svojih poljoprivrednih dobara. Voda neće biti za piće, ali će hemijski biti pogodna za zalivanje. U planu je izgradnja 7000 metara cevovoda kojim će se oko 5000 kubika vode dnevno iznositi iz Dunava i navodnjavati površinu od oko 600 hektara. Na taj način omogućiće se domaćinstvima na teritoriji Grocke da sistemom „kap po kap“ snabdevaju vinograde i voćnjake.
Prva faza, u koju će biti uloženo 3,3 miliona evra, obuhvatiće oko 600 hektara obradive površine u naseljima Begaljica, Pudarce, Brestovik i Grocka, uz mogućnost proširenja ovog sistema na sve parcele u Beogradu smeštene u rejonu Dunava.
Grad planira da pomogne i poljoprivrednicima opštine Mladenovac, koji, za razliku od Grocke, imaju dobre sisteme navodnjavanja, ali nemaju kapacitete za skladištenje.
„To su tek prva dva koraka u pomoći sugrađanima. Naše rešenje je ipak sistemsko i grana se u nekoliko pravaca. Shodno tome planiramo i izgradnju veletržnice na kojoj će poljoprivrednici svih beogradskih opština moći da plasiraju svoje proizvode bilo za naše tržište ili za druge gradove. Važno je ulagati sredstva u ovu oblast jer su voće i povrće stoprocentno profitni za našu zemlju, i što je još važnije – za glavni grad“, rekao je član Gradskog veća Čučković.
Plan za 2011. godinu
Grad će i u ovoj godini nastaviti da ulaže u projekte za podsticanje razvoja poljoprivrede. Nastavlja se sa finansiranjem projekta „Zeleni prsten“, u okviru koga se dodeljuju bespovratna sredstva nosiocima poljoprivrednog gazdinstva u pojedinačnom iznosu do 50 odsto ukupne cene za određenu vrstu zasada voća i povrća. Pomoć je namenjena i za prateću opremu za zaštitu i navodnjavanje.
Prošle godine je u ovom projektu učestvovalo 22 proizvođača: u opštini Mladenovac osam, na Paliluli šest, u Barajevu tri, Grockoj dva i u Zemunu, Zvezdari i Čukarici po jedan proizvođač. Sredstva su iskorišćena za podizanje zasada jagoda, malina, borovnica, trešanja, krušaka i kajsija, kao i za podizanje plastenika za povrće.
Gradski sekretarijat za privredu je za tekuću godinu opredelio 13 miliona za podsticanje intenzivne i tehnološki napredne proizvodnje voća i 21 milion dinara za podizanje plastenika sa sistemom za navodnjavanje za povrtarsku proizvodnju.
Takođe, planiran je i nastavak realizacije projekta kao što su premije za mleko, za nabavku i odgoj prvotelkinja, premije za voćarstvo i povrtarstvo i reprezentativne izložbe, dok će podsticajna sredstva u 2011. godini biti proširena i na stočarsku proizvodnju.
Ulagaće se u izgradnju hladnjače u Mladenovcu. Grad će pomoći pojedinačnim proizvođačima i da kupe mašine za pakovanje robe koju plasiraju u hipermarkete, a počeće izgradnja veletržnice, na kojoj će poljoprivrednici iz svih beogradskih opština iznositi proizvode na tržište. To će podrazumevati i niže cene, pa će koristi imati i stanovnici.
„Kad u centru grada podižemo mostove i gradimo saobraćajnice, značajno je da istovremeno sredstva uložimo i u ove stvari koje će sigurno doneti profit, jer sve što se zaradi od jedne voćke ostaje u Srbiji, za razliku od, na primer, veš-mašina, gde se uveze 80 odsto delova, a aparat se samo sklapa kod nas, pa je profit manji“, rekao je Miroslav Čučković.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
