"Već godinama je praksa da svaki tender na kome pobedi srpska kompanija bude osporavan; sumnja se u stručnost, traže se zakulisne radnje i vidi navodna korupcija. Ako posao dobije bilo koja inostrana kompanija, automatski se sve smatra regularnim. Postoje zagovornici teze da sami ništa ne umemo da uradimo"
Početkom godine, 8. januara, u „Vremenu“ je objavljen tekst „Ispumpavanje kopa i budžeta“ Aleksandra Đorđevića iz Balkanske istraživačke mreže (BIRN) o radovima na ispumpavanju vode iz poplavljenog rudarskog kopa Tamnava – Zapadno polje.
Između ostalih, u tekstu je pokrenuto i pitanje zbog čega je na tenderu vrednom 15 miliona evra pobedio konzorcijum domaće firme Južna Bačka i rumunskog Neša, kada nijedan član konzorcijuma nije imao potrebne reference niti iskustva u ispumpavanju vode; problematizovan je i odabir holandskog Van Heka za podizvođača, uz ocenu da je to bilo u suprotnosti sa pravilima tendera i Zakonom o javnim nabavkama, a postavljeno je i pitanje probijanja rokova za završetak posla. Ovaj tekst Aleksandra Đorđevića bio je povod za žučno reagovanje predsednika Vlade, nakon čega su medijski odjeci i izjava ministra Aleksandra Antića temu odvukli na drugu stranu.
U intervjuu za „Vreme“, koji je obavljen elektronskom poštom, direktor Južne Bačke Dragoljub Zbiljić kaže da je konzorcijum koji je pobedio na tenderu imao iste ili bolje reference od ostalih učesnika na tenderu. Zbiljić tvrdi i da je Južna Bačka u potpunosti ispunila sve što su od nje zahtevali tender i ugovor sa Elektroprivredom Srbije, matičnim preduzećem Rudarskog basena Kolubara, uključujući i zahtevani obim i brzinu obavljanja posla, te da Van Hek nije bio podizvođač, već da su od njega samo iznajmljene pumpe. „Znate, već godinama je praksa da svaki tender na kome pobedi srpska kompanija bude osporavan; sumnja se u stručnost, traže se zakulisne radnje i vidi navodna korupcija. Ako posao dobije bilo koja inostrana kompanija, automatski se sve smatra regularnim. Postoje zagovornici teze da sami ništa ne umemo da uradimo“, kaže Zbiljić na početku razgovora.
„VREME„: Koje su bile vaše reference za obavljanje posla na ispumpavanju kopa Tamnava kada nikada ni vi ni vaš rumunski partner niste učestvovali u takvim poslovima?
DRAGOLJUB ZBILJIĆ: Iste ili bolje od svih učesnika na tenderu. Da je tenderski uslov „iskustvo u ispumpavanju vode iz površinskog kopa“ bio presudan za izbor izvođača, kop Tamnava – Zapadno polje bi i danas bio jezero sa tendencijom da tako ostane dugi niz godina. Naime, takve reference ima samo jedna kompanija na svetu – jedna australijska firma. Ona je odbila da učestvuje na tenderu iako je bila pozvana. Niko drugi u svetu nema takvo iskustvo, jer plavljenje površinskih kopova događa se izuzetno retko. Nažalost, nama se dogodilo. Što se tiče svih ostalih referenci, one su bile na strani Južne Bačke, iskustvo, znanje, inženjering, kvalitet studije izvodljivosti, rok i cena. Sada, sa ove distance, slobodno mogu da kažem da imamo razloga da budemo zadovoljni jer smo uradili veliki i tehnički izuzetno složen posao na kvalitetan način. Čestitke koje smo dobili od inostranih kompanija i priznanje Svetske banke daju nam za pravo da budemo ponosni. Ono što ostavlja gorak ukus u ustima je saznanje da dok su radnici Južne Bačke radili po kiši, snegu, vodi i blatu, dotle je Južna Bačka krajnje neosnovano provlačena kroz medijski mulj.
Na osnovu čega ste dali ponudu da ćete ispumpati kop u roku od 90 kalendarskih dana, a docnije je posao produžen za još 4 meseca?
Da je bilo ko našao za shodno da pročita tender i ugovor koji je Južna Bačka potpisala sa EPS-om, ne bi došlo do medijskog šûma. Lako bi se u tom slučaju videlo da je Južna Bačka sve preuzete obaveze iz Ugovora izvršila u roku od 90 dana. Uslov tendera bio je ispumpati minimum 80 miliona kubika vode za 90 dana. Radove smo započeli 17. 9. 2014. godine i prema izveštaju nadzornog organa Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ iz Beograda, zaključno sa 25. 12. 2014. Južna Bačka je ispumpala 81,4 miliona kubika vode. U tom periodu, 12 dana se zbog visokog vodostaja reke Kolubare ispumpavanje nije moglo obavljati, a samim tim to nije ni ušlo u obračunski period trajanja posla. To znači da je Južna Bačka nakon 89 dana ispunila tenderske i ugovorne obaveze. Dana 26. 12. 2014, kada je ponovo počelo kopanje uglja na kopu Tamnava – Zapadno polje, shodno uslovima tendera, za Južnu Bačku posao je bio završen i bili smo spremni da napustimo kop. Nikada Južna Bačka a ni EPS nisu tražili produženje roka. Svetska banka je predložila da se sačini aneks ugovora da se ne bi ponovo pokretao tenderski proces. To je jedina istina, lako proverljiva, i niko do sada nije želeo da je čuje, vi ste prvi koji ste mi dali priliku da to javno kažem.
Kada ste znali da samo Van Hek ima potrebnu opremu za ispumpavanje, zbog čega niste njih odmah uključili u konzorcijum nego ste ih angažovali kao podizvođača?
Van Hek nije bio naš podizvođač na ovom poslu i ta kompanija nije vršila ispumpavanje vode sa kopa Tamnava – Zapadno polje. Od ovog renomiranog proizvođača agregata za ispumpavanje vode, kompanija Južna Bačka je samo iznajmila opremu. Biti podizvođač ili neko ko samo iznajmljuje opremu, ogromna je razlika. Sve vreme trajanja posla na kopu su bila prisutna samo dva mehaničara Van Heka koji su održavali agregate, a sve tehničko-tehnološke poslove realizovali su srpski inženjeri i radnici Južne Bačke. Dvadeset inženjera i 50 monterskih radnika.
Koja je bila uloga vašeg formalnog partnera na ovom poslu, rumunske kompanije Neš, čije predstavnike, radnike i opremu niko nije video na tom poslu?
Neš nije bio naš formalni, već suštinski izuzetno značajan partner. Ono što javnost treba da zna jeste da ovakvi poslovi na svu sreću nisu tako česti. Ispumpati vodu iz kopa koji je nepravilnog geografskog oblika i otežanog terenskog pristupa, a pritom ne pričiniti štetu samom kopu i ekologiji izuzetno je zahtevno. Rumunski partner je uradio studiju izvodljivosti i ponudio najkvalitetnije tehničko-tehnološko rešenje, a to je ono što je u ovakvim poslovima suština, sâmo ispumpavanje vode je posle toga tehnički posao. Prisustvo njihovih radnika na samom kopu nije bilo neophodno jer termoenergetske poslove postavljanja i varenja cevovoda, raspored građevinskih mašina i pontona, priključenje pumpi, izradu montažnih trafo-stanica, kao i danonoćni monitoring rada vršili su inženjeri i radnici naše firme.
S obzirom da su u javnost dolazile različite informacije o tome koliko je ukupno vode i mulja ispumpano pumpama Van Heka, a koliko pumpama Kolubare, možete li reći koliko je tačno vaš konzorcijum ispumpao mulja i vode, od ukupno 187 miliona kubika, koliko je stajalo u konkursnoj dokumentaciji?
Ti podaci su javni. Nadzorni organ, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, i njihovi podaci su jedino merodavni; ukupna količina koja je ispumpana iz kopova iznosi 191.282.642,65 metara kubnih. Energotehnika Južna Bačka je ispumpala 113.303.854,61 m³ a RB Kolubara 77.978.788,04 m³.
Kako je rešeno prečišćavanje vode i mulja koji se ispumpavao u reku? Šta su pokazala merenja kvaliteta vode na mestima ispuštanja u Kolubaru i Kladnicu nakon što je posao bio završen?
Ekološka kontrolna merenja dnevno je obavljao Institut „Jaroslav Černi“ i svi rezultati pokazuju da nije bilo nikakvih zagađenja, narušavanja kvaliteta vode ili ekoloških poremećaja − ti podaci su javni.
Do 2012. godine Južna Bačka nikada nije sarađivala sa RB Kolubarom, RTB Borom, Elektrodistribucijom Beograd, a danas za ove kompanije obavljate poslove vredne desetine miliona evra. Kako objašnjavate činjenicu da Južna Bačka u prethodne dve godine postaje omiljeni partner najvećih javnih preduzeća?
Zaboravili ste da kažete da smo radili i da radimo u Nemačkoj i da se spremamo za poslove u Kuvajtu, Azerbejdžanu i Rusiji. Južna Bačka nije od juče i nije počela sa Dragoljubom Zbiljićem. Ova kompanija postoji 60 godina i u tih 60 godina projektovali smo i izgradili na stotine trafo-stanica, stotine kilometara dalekovoda i gasovoda, veliki broj termo i elektro postrojenja. Radili smo širom velike Jugoslavije i to je tada bilo normalno; danas ispada da je nenormalno kada kompanija iz Novog Sada radi u Beogradu ili Obrenovcu. Južna Bačka je brend Srbije, možda u istom nivou kao i Energoprojekt; naša snaga je u 450 radnika u Srbiji, od čega je 90 inženjera i 170 radnika u Nemačkoj. Sarađujemo sa svim privrednim društvima u okviru EPS-a na poslovima vrednim nekoliko miliona evra. Tih poslova koje vi spominjete vrednih više desetina miliona evra, na veliku žalost, odavno, odavno nema. Naša osnovna delatnost je termo i elektro energetika, prirodno je da sarađujemo sa EPS-om; bilo bi čudno da sarađujemo sa farmaceutskom industrijom. Učestvovali smo na više stotina tendera na kojima su druge firme dobile posao i nikada se nismo žalili. Moj stav, i u životu i u poslu, jeste da najbolji treba da pobedi.
Kada je reč o RTB Boru, želim da čestitam državi na realizaciji tako velikog i značajnog projekta − izgradnji nove topionice i fabrike sumporne kiseline koje menjaju ekološku i ekonomsku sliku Istočne Srbije. U okviru tog projekta Južna Bačka je projektovala i izgradila energanu, prvu posle 30 godina. To je postrojenje urađeno po najvišim svetskim standardima, koje od vodene pare proizvodi struju i za samo pet godina će ono samo sebe isplatiti; mislim da na ovaj posao ne treba samo Južna Bačka da bude ponosna već i celokupna srpska privreda. Istine radi, vrednost investicije je šest miliona evra.
Južna Bačka je primer dobre privatizacije. U javnosti se možda malo zna da od Elektrovojvodine Južnu Bačku nisam kupio ja već Viktorija grupa i firma Promist iz Novog Sada, i ja im sada javno odajem priznanje jer su je unapredili i stručno, kapitalno i tehnološki podigli kompaniju. Ja sam većinski vlasnik postao tek krajem 2013. godine, a na meni je da zadržim i povećam nivo razvoja i efikasnosti firme. Svestan sam da snaga svake kompanije leži u ljudima, njihovom znanju i stručnosti − zbog toga sami stvaramo kadrove. Stipendiramo najbolje studente Elektrotehničkog fakulteta u Novom Sadu i 44 učenika Srednje elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu. Jedna smo od retkih firmi koje stipendiraju i zapošljavaju osobe sa posebnim potrebama. Ponosim se činjenicom da smo kompanija koja ima izuzetno uspešnu saradnju sa Školom za osnovno i srednje obrazovanje osoba sa posebnim potrebama „Dr Milan Petrović“, takođe iz Novog Sada.
Mnoge, nekad velike i uspešne kompanije u našoj branši su nažalost ugašene; ostalo je nas nekoliko. Ja sam veliki ekonomski patriota i uvek navijam da posao dobije srpska firma; ako uništimo i ovo što je preostalo, poslove će raditi stranci i uzimati kajmak, naši radnici će biti najamnici a država neće imati nikakve koristi od toga. Ako srpske firme ne mogu da rade poslove u Srbiji, kako ćemo onda raditi u inostranstvu? Iskreno verujem u potencijal, stručnost i znanje, kako svoje tako i konkurentskih srpskih firmi; mislim da smo sposobni da se takmičimo sa konkurencijom u Evropi i da sa njima ravnopravno trčimo! Ne tražimo pomoć, ali molimo − nemojte nas saplitati!
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
