"Ono što nas odlikuje jeste stalni razvoj. Trudimo se da svaki dan naučimo nešto novo. Iako smo svi iskusni i dugo smo u branši koja je relativno specifična, učimo kroz razvoj i ispunjavanje zahteva kupaca po pitanju konkretnih tehnoloških zahteva koje oni postavljaju pred nas"
Preduzeće Eling osnovano je u Loznici 1990. godine kao akcionarsko društvo.
Na početku su se bavili uslugama i proizvodnjom u elektrotehnici. Uglavnom je to bilo izvođenje elektroradova, ali uporedo sa tim počeli su proizvodnju vremenskih releja, elektronskih uređaja koji se koriste u industriji. U to vreme proizvodila ih je samo slovenačka firma Iskra.
„Nešto kasnije ‘pronašli’ smo svoju osnovnu delatnost. To je specifična proizvodnja u oblasti metalurgije – proizvodnja indukcionih peći. Indukcione peći služe za topljenje, grejanje i kaljenje metala, kao i za razne druge aplikacije gde god je potrebno zagrevanje metala. Prvi uređaj smo napravili 1993. godine“, kaže za „Vreme“ Zoran Stakić, direktor i većinski vlasnik preduzeća.
Ideju o proizvodnji u Elingu dobili su tako što su radili servis indukcionih peći za firmu Luk iz Loznice. Iako su to složeni, specifični i skupi uređaji, u Elingu kažu da su odlučili da njihova osnovna delatnost bude proizvodnja indukcionih peći pošto se u tom trenutku u Srbiji niko time nije bavio, čak ni u okruženju.
Metal se greje radi dalje obrade. Grejanje metala u indukcionim pećima najefikasniji je i ekonomski najisplativiji način. Kod klasičnih metoda grejanja naftom, gasom ili elektrootpornim grejačima, toplota se prenosi posredno sa plamena, odnosno sa površine grejača, na radni predmet. Indukcionim grejanjem toplota se razvija direktno u radnom predmetu odmah po unošenju radnog predmeta u promenjivo elektromagnetno polje. Velika koncentracija snage u radnom predmetu rezultuje veoma brzim ciklusom grejanja. To omogućava da se postrojenje za indukciono grejanje direktno integriše u proizvodnu liniju. Veoma kratko vreme grejanja smanjuje troškove proizvodnje. U poređenju sa drugim sistemima grejanja, pri korišćenju indukcionih uređaja znatno se podižu higijena i humanizacija rada, pri čemu je u velikom poboljšan kvalitet očuvanja životne i radne sredine.
Peći se izrađuju za feromagnetne i neferomagnetne – obojene metale. Kalem induktora izrađen je od bakarnih cevi pravougaonog poprečnog preseka koji obezbeđuje čvrstinu, dugotrajnost i veliku efikasnost kalema. Eling proizvodi peći sa jednim ili dva izlivna sistema sa jednom napojnom jedinicom.
U Elingu rade sve, od projekta, razvoja uređaja pa do montaže, puštanja u rad, obuke zaposlenih, održavanja i servisa. U Srbiji se i dalje niko ne bavi proizvodnjom indukcionih peći, tako da su im jedina Elingova konkurencija proizvođači sa Zapada.
Međutim, pošto su uređaji proizvedeni na Zapadu neuporedivo skuplji (cena uvozne polovne peći jednaka je ceni nove koju proizvede Eling) a istog su kvaliteta, može da se kaže da Eling nema pravu konkurenciju u svojoj branši.
U Elingu su do sada proizveli preko 130 mašina. Proizvode za mala preduzeća, ali i za velike sisteme. Najveći kupci su im Sloboda Čačak, „14. oktobar“, Zastava Kragujevac, Proleter iz Arilja, Rašić komerc, „034“ iz Kragujevca.
U poslovanju Elinga prelomna je bila 1995. godina. Tada su dobili jedan veliki posao za preduzeće „14. oktobar“, iako je kako kažu razvoj bio konstantan, tako da se broj zaposlenih povećavao za dva-tri radnika godišnje. Zgradu koja se nalazi na samom ulazu u Loznicu izgradili su 1995. Pre toga su iznajmljivali prostor u kome su radili. U svom poslovanju koriste kratkoročne kredite za tekuću likvidnost. „Mi smo specifična i nestandardna firma, zapošljavamo 30 radnika, od toga sedam inženjera, ostali su tehničari i kvalifikovani radnici“, priča Zoran Stakić.
U Elingu su razvili jedan veoma skup uređaj – kvantometar, koji proizvodi samo nekoliko svetskih firmi. Kvantometar služi za analizu sastava materijala, posmatranjem atomskog spektra. To je uređaj koji košta od 40.000 do pola miliona evra. „Napravili smo uređaj koji je poslednja reč tehnike. Ključna stvar kvantometra je glava za analizu, koju proizvodi Ocean optic, poznata firma čiji se proizvodi koriste za svemirske programe, ali svu nadgradnju uradili smo sami i došli smo do uređaja koji odlično radi u vrlo širokom opsegu talasnih dužina“, kaže Dragan Marković, koji je u Elingu zadužen za razvoj i proizvodnju.
Za svaki svoj proizvod u Elingu koriste materijale i opremu koji su poslednja reč tehnike jer, kako kažu, samo tako može da se napravi kvalitetan uređaj. „Ono što nas odlikuje jeste stalni razvoj. Trudimo se da svaki dan naučimo nešto novo. Iako smo svi iskusni i dugo smo u branši koja je relativno specifična, pošto nema literature za tu oblast, učimo kroz razvoj i ispunjavanje zahteva kupaca po pitanju konkretnih tehnoloških zahteva koje oni postavljaju pred nas“, navodi Dragan Marković.
„Mala i srednja preduzeća ne mogu da postoje bez velikih, na svetsko tržište se veoma teško može izaći kao malo preduzeće. Recimo, firma koja se bavi preradom aluminijuma ne može izaći na tržište aluminijuma sa 20 tona mesečno. Nije važno što rade kvalitetno i dobro ako nisu u stanju da po zahtevu urade 1000 tona. Mala preduzeća mogu samo da prate velika. Nemačka privreda ne bi postojala bez Mercedesa, Folksvagena, Krupa, Simensa, a i u Nemačkoj privredi je 80 odsto malih i srednjih preduzeća. Srpska privreda mora da se ukrupnjava ako hoće da preživi, nekoliko velikih srpskih firmi mogle bi da povuku ostale“, smatra Zoran Stakić. On dodaje da bi „objedinjavanje srpske privrede preko internet prezentacije bilo vrlo značajno i za državu i za privredu. Nije veliki trošak da se osnuje državna agencija koja bi se time bavila, pa da postoji sajt ‘made in Srbija’, kao što postoji sajt ‘made in China’. To bi bila velika pomoć srpskoj privredi i izvozu. Sajt www.made–in–china.com jeste sajt za pretragu, kao Gugl, samo što pretražuje proizvođače u Kini razvrstane po granama industrije i delatnostima. Treba koristiti globalno tržište, a to je najjevtiniji način da se izađe van zemlje. Po meni, to je efikasniji način od seminara. Kupci imaju isti cilj – da nađu povoljniju cenu robe. Ne verujem da će neko iz Nemačke da traži robu preko Privredne komore, to je dug i zamoran put, on će pre da pogleda u svojoj kancelariji za deset minuta ko šta nudi i koliko to košta.“
Kada kroz kalem protiče naizmenična struja, u kalemu i oko njega se generiše elektromagnetno polje. Indukciono grejanje podrazumeva zagrevanje elektroprovodnih radnih predmeta usled proticanja vrtložnih struja, koje nastaju dejstvom promenljivog elektromagnetnog polja na radni predmet.
Intenzitet zagrevanja radnog predmeta zavisi od amplitude električne struje koja protiče kroz njega, od otpornosti, dubine prodiranja i vremena zagrevanja. Gustina vrtložnih struja najveća je na povšini radnog predmeta a opada prema sredini. Dubina na kojoj se gustina struje smanji na 37 odsto vrednosti struje na površini radnog predmeta naziva se dubina prodiranja. Sa povećanjem frekvencije dubina prodiranja se smanjuje.
Oznaka CE je skraćenica od Comunite European; uloga oznake je da omogući slobodan protok proizvoda na tržište. Znak CE daje informaciju da proizvod koji je nosi ispunjava sve uslove iz 21 direktive Evropske unije o sigurnosti roba koje se plasiraju na tržište EU-a i predstavlja garanciju da proizvođač odgovara za kvalitet svog proizvoda. Oznaka CE se na proizvode stavlja trajno, vidno i neizbrisivo, ne sme biti manja od pet milimetara. Usklađivanje sa evropskim propisima očekuje i srpske proizvođače, poznato je da je ta oznaka kvaliteta najvažniji uslov za izvoznike. Srbija će morati da usvoji više od 500 raznih normi propisanih Pravilnikom o sigurnosti mašina i preko 200 normi koje se odnose na medicinske proizvode. Za sada su usklađeni samo neki propisi, poput onih o ambalaži i ambalažnom otpadu.
„Trenutno izvozimo u Letoniju, Litvaniju, Poljsku, Grčku i Bosnu, ali preko posrednika.
Tamošnje firme nam završavaju deo posla u vezi sa sertifikatom. To su firme koje od nas kupuju poluproizvode. Problem je što država još nije prevela propise u vezi sa CE znakom. Kako saznajemo, tek sada u Privrednoj komori Srbije počinju da razmišljaju na tu temu. Kod nas i dalje ne postoji kuća, agencija, koja može da odradi CE znak. Na to bi država trebalo da obrati pažnju, ne samo zbog malih firmi kao što je Eling nego zbog velikih sistema, jer ako ne bude sertifikata nema ni izvoza“, kaže Zoran Stakić.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
