U organizaciji Evropskog fonda za Balkan, Grupe za razvojne politike (GDP) i stručne organizacije BiEPAG (Balkans in Europe Policy Advisory Group), u Beogradu je 16. decembra 2016. godine održana konferencija "Proširenje EU na Zapadni Balkan u vreme neizvesnosti". Okrugli sto je podeljen na dva panela: "Kako ponovo oživeti demokratizaciju i evropske projekte na Balkanu" i "Berlinski proces posle samita u Parizu"
U poslednjih nekoliko meseci, Evropa prolazi kroz period neizvesnosti koja preti da uzdrma temelje stabilnosti kontinenta, što je posebno izraženo u zemljama Zapadnog Balkana čije su demokratije krhke i zasnivaju se na autoritarnom liderstvu. Glavne pokretačke snage za demokratizaciju tih država su evrointegracija, mogućnost reformi i jačanja demokratskih institucija. No, stvari su se drastično promenile. Igor Bandović, programski menadžer Evropskog fonda za Balkan, naglasio je koliko je važno nastaviti diskusiju o geostrateškom proširenju Evropske unije, što je bila tema istraživačkog tima GDP-a, navodi Tatjana Papić, programska direktorka.
U prvom panelu „Kako ponovo oživeti demokratizaciju i evropske projekte na Balkanu“, eksperti BiEPAG-a Florijan Biber, koordinator BiEPAG-a i direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, Andre de Munter, politički analitičar za Zapadni Balkan i Tursku i predstavnik evropskog parlamenta za spoljnu politiku EU, kao i Ervan Fuere, istraživač Centra za studije evropskih politika iz Brisela, analizirali su zašto je proces proširenja zapao u ćorsokak. Moderator ovog panela bio je Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika „Vreme“.
STANJE KOME: Na pitanje da li je proces proširenja u komi, panelisti nisu bili optimistični, mada su istakli da ima nekih pomaka. Prema rečima Florijana Bibera, proces proširenja mora da se sagleda iz svih uglova: migracije, stepen nesigurnosti, evroskepticizam, odnos sa Rusijom, ali se čini kao da i Brisel nesvesno podriva taj proces. „Ljudi u Briselu kažu da je proširenje okej. Proces je tu, ali nema političke volje.“ Prema njegovim rečima, starije zemlje članice EU kažu da ne žele proširenje na zemlje Zapadnog Balkana zbog problema koji idu uz njih, i ukoliko EU ne pronađe rešenje za tendenciju netrpeljivosti, proširenja neće biti. „Zapadni Balkan je postao manje demokratičan u poslednjih nekoliko godina“, smatra Biber, možda i zbog preteranog oslanjanja na EU, odnosno očekivanja da pokretačka snaga za promene i reforme dolazi „spolja“.
Andre de Munter kaže da je EU parlament za proširenje na zemlje Zapadnog Balkana, ali da je došlo krajnje vreme da parlament bude kritičniji i da više sarađuje sa političkim strankama u ovom regionu. Spomenuo je slučaj Savamale koji nije bio u izveštaju Evropske komisije, govorio je i da je nedopustivo to što se dešavalo sa ombudsmanom Sašom Jankovićem, koji je nazivan svakakvim imenima („šibicar, prevarant“). „Ako Komisija ne želi da se odredi prema Savamali, onda bi trebalo da pričamo o poštovanju vladavine prava“, smatra De Munter.
Treći panelista Ervan Fuere kaže da je, nažalost, situacija sada drugačija i da politička platforma proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana nije privlačna za biračko telo, odnosno da zemlje članice mahom ne podržavaju ovu strategiju jer niko ne bi glasao za to, pogotovo u vreme izbeglica, migranata, azilanata. „Strategija proširenja ide sporo, izveštaji se proizvode…“, Fuere je naglasio važnost jake vlade koja će se suprotstaviti izazovima terorizma i uspostaviti vladavinu prava i zakona, ali i civilnog društva koje značajno može da doprinese razvoju.
OPTIMIZAM MLADIH: Drugi, nešto optimističniji panel „Berlinski proces posle samita u Parizu“, okupio je za stolom učesnike iz Beograda – Jovana Nićića (Grupa za razvojne politike iz Beograda), Sarajeva – Selmu Mameledžiju (Fondacija „Nova politika), Skoplja – Zorana Nenčeva (Institut za demokratiju „Societas Civilis“), a moderatorka je bila Jovana Gligorijević, novinarka „Vremena“. Ovo troje istraživača predstavili su policy brief studiju „Berlinski proces i regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu: Kako pregovore učiniti efektivnijim i efikasnijim?“ Berlinski proces je platforma koja se bavi daljim integracijama i regionalnom saradnjom na Zapadnom Balkanu, podrškom sistemskim reformama i ubrzavanjem procesa proširenja. Budući da su zemlje Zapadnog Balkana na različitim nivoima u pristupnom procesu, Berlinski proces može da bude i značajan instrument za prevazilaženje razlika među državama u regionu.
Prema rečima Selme Mameledžije, jedan od pozitivnih momenta Berlinskog procesa je angažovanje omladinskih organizacija na marginama. „Regionalna saradnja mladih je najuspešniji deo Berlinskog procesa“, kaže ona. Jovan Nicić primećuje da je evroentuzijazam opao, ali da nema nikakve sumnje da budućnost ovih zemalja leži u EU. Prema njegovom mišljenju, uloga civilnog sektora je sporadična i nedovoljna, dok je najmanji progres postignut po pitanju regionalnih razmirica. Zoran Nenčev smatra da je proces proširenja danas ispolitizovan više nego ranije, što otvara prostor liderima ovih zemlja za sprovođenje svojih interesa u „sivoj zoni“.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
