U poslednjih nekoliko meseci, Evropa prolazi kroz period neizvesnosti koja preti da uzdrma temelje stabilnosti kontinenta, što je posebno izraženo u zemljama Zapadnog Balkana čije su demokratije krhke i zasnivaju se na autoritarnom liderstvu. Glavne pokretačke snage za demokratizaciju tih država su evrointegracija, mogućnost reformi i jačanja demokratskih institucija. No, stvari su se drastično promenile. Igor Bandović, programski menadžer Evropskog fonda za Balkan, naglasio je koliko je važno nastaviti diskusiju o geostrateškom proširenju Evropske unije, što je bila tema istraživačkog tima GDP-a, navodi Tatjana Papić, programska direktorka.
U prvom panelu „Kako ponovo oživeti demokratizaciju i evropske projekte na Balkanu“, eksperti BiEPAG-a Florijan Biber, koordinator BiEPAG-a i direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, Andre de Munter, politički analitičar za Zapadni Balkan i Tursku i predstavnik evropskog parlamenta za spoljnu politiku EU, kao i Ervan Fuere, istraživač Centra za studije evropskih politika iz Brisela, analizirali su zašto je proces proširenja zapao u ćorsokak. Moderator ovog panela bio je Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika „Vreme“.
STANJE KOME: Na pitanje da li je proces proširenja u komi, panelisti nisu bili optimistični, mada su istakli da ima nekih pomaka. Prema rečima Florijana Bibera, proces proširenja mora da se sagleda iz svih uglova: migracije, stepen nesigurnosti, evroskepticizam, odnos sa Rusijom, ali se čini kao da i Brisel nesvesno podriva taj proces. „Ljudi u Briselu kažu da je proširenje okej. Proces je tu, ali nema političke volje.“ Prema njegovim rečima, starije zemlje članice EU kažu da ne žele proširenje na zemlje Zapadnog Balkana zbog problema koji idu uz njih, i ukoliko EU ne pronađe rešenje za tendenciju netrpeljivosti, proširenja neće biti. „Zapadni Balkan je postao manje demokratičan u poslednjih nekoliko godina“, smatra Biber, možda i zbog preteranog oslanjanja na EU, odnosno očekivanja da pokretačka snaga za promene i reforme dolazi „spolja“.
Andre de Munter kaže da je EU parlament za proširenje na zemlje Zapadnog Balkana, ali da je došlo krajnje vreme da parlament bude kritičniji i da više sarađuje sa političkim strankama u ovom regionu. Spomenuo je slučaj Savamale koji nije bio u izveštaju Evropske komisije, govorio je i da je nedopustivo to što se dešavalo sa ombudsmanom Sašom Jankovićem, koji je nazivan svakakvim imenima („šibicar, prevarant“). „Ako Komisija ne želi da se odredi prema Savamali, onda bi trebalo da pričamo o poštovanju vladavine prava“, smatra De Munter.
Treći panelista Ervan Fuere kaže da je, nažalost, situacija sada drugačija i da politička platforma proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana nije privlačna za biračko telo, odnosno da zemlje članice mahom ne podržavaju ovu strategiju jer niko ne bi glasao za to, pogotovo u vreme izbeglica, migranata, azilanata. „Strategija proširenja ide sporo, izveštaji se proizvode…“, Fuere je naglasio važnost jake vlade koja će se suprotstaviti izazovima terorizma i uspostaviti vladavinu prava i zakona, ali i civilnog društva koje značajno može da doprinese razvoju.
OPTIMIZAM MLADIH: Drugi, nešto optimističniji panel „Berlinski proces posle samita u Parizu“, okupio je za stolom učesnike iz Beograda – Jovana Nićića (Grupa za razvojne politike iz Beograda), Sarajeva – Selmu Mameledžiju (Fondacija „Nova politika), Skoplja – Zorana Nenčeva (Institut za demokratiju „Societas Civilis“), a moderatorka je bila Jovana Gligorijević, novinarka „Vremena“. Ovo troje istraživača predstavili su policy brief studiju „Berlinski proces i regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu: Kako pregovore učiniti efektivnijim i efikasnijim?“ Berlinski proces je platforma koja se bavi daljim integracijama i regionalnom saradnjom na Zapadnom Balkanu, podrškom sistemskim reformama i ubrzavanjem procesa proširenja. Budući da su zemlje Zapadnog Balkana na različitim nivoima u pristupnom procesu, Berlinski proces može da bude i značajan instrument za prevazilaženje razlika među državama u regionu.
Prema rečima Selme Mameledžije, jedan od pozitivnih momenta Berlinskog procesa je angažovanje omladinskih organizacija na marginama. „Regionalna saradnja mladih je najuspešniji deo Berlinskog procesa“, kaže ona. Jovan Nicić primećuje da je evroentuzijazam opao, ali da nema nikakve sumnje da budućnost ovih zemalja leži u EU. Prema njegovom mišljenju, uloga civilnog sektora je sporadična i nedovoljna, dok je najmanji progres postignut po pitanju regionalnih razmirica. Zoran Nenčev smatra da je proces proširenja danas ispolitizovan više nego ranije, što otvara prostor liderima ovih zemlja za sprovođenje svojih interesa u „sivoj zoni“.
(Detaljniji prikaz konferencije „Proširenje EU na Zapadni Balkan u vreme neizvesnosti“ biće štampan u sledećem dvobroju „Vremena“ 29. decembra)
