foto: nenad đorđević / fonetJavnost nije upoznata sa tim ko je savetnik za vojna pitanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali jedna stvar je potpuno jasna – čovek smesta treba da dobije otkaz. Jer svoj posao radi tako loše da predsednik više ni u jednom nastupu vezanom za vojsku nije u stanju da izjavi bilo šta što nije u potpunosti "posvađano" sa činjenicama i brojkama
Ne bi valjalo da čovek kojeg ministar odbrane Aleksandar Vulin tako uporno naziva „vrhovnim komandantom oružanih snaga“ bude tako loše obavešten. Ali, krenimo redom…
Sve je počelo kada je postalo izvesno da će donacija iz Rusije od šest lovaca MiG 29 konačno stići u Srbiju. Najavljujući da će početkom oktobra doći dugo čekani lovci, Vučić je rekao da je u Srbiju za kratko vreme stiglo više aviona nego za proteklih 40 godina, dakle od 1977. godine! Problem je samo u tome što nije. Jer od 1977. godine do raspada Jugoslavije za potrebe JNA nabavljeno je više od 330 mlaznih borbenih aviona iz zemlje i inostranstva. U tom periodu nabavljen je 91 MiG-21 u verziji Bis i 25 u dvosedoj verziji UM, kupljeno je 16 MiG-ova 29, dok je iz fabrike u Mostaru u jedinice stiglo 114 aviona orao i 85 školsko-borbenih aviona supergaleb G-4. Ukupno 331 letelica.
Par dana kasnije, predsednik se donekle ispravio pa je rekao da je zahvaljujući poslu sa Rusijom Vojska Srbije (VS) u posedu „devet ili deset MiG-ova 29“, što je najveća brojka na stanju tog tipa još od 1990. godine. Pa ipak, ako se konsultuje zvanična monografija 204. lovačkog puka, dolazi se do podatka da je u rat sa NATO om 1999. godine VJ ušla sa 16 aviona tog tipa. Na 105. strani konkretno se navodi da je 24. marta u 17.45 (dva sata pred početak rata) puk imao dva aviona MiG-29 u Nišu, dva na aerodromu Ponikve, jedan u Podgorici i 11 aviona na Batajnici. Ne računajući 19 aviona tipa MiG-21.
U istoj izjavi predsednik je naveo da će, nakon što se završe remont i modernizacija, Ratno vazduhoplovstvo rešiti sve probleme sa lovačkom avijacijom u narednih 20 godina i da će to biti eskadrila koja je „ubedljivo najjača u regionu“. Na stranu što eskadrila treba da ima ne „devet ili deset“ nego od 12 do 16 aviona, to je najmanje važno, ali su i druge dve tvrdnje u najmanju ruku sporne. Prvo, „novi“ MiG-ovi iz Rusije nisu baš novi, s obzirom da imaju u proseku 28 godina. Do momenta kada se vrate sa remonta i (moguće) modernizacije imaće bar 30 godina, što je važeći vremenski resurs za letelice tog tipa. Resursi za MiG-ove 29 sada se rutinski produžavaju na 40 godina, a sve i da im proizvođač omogući upotrebu do 45 godina, to će i dalje biti bar za tri do pet godina manje od procenjenih 20 godina. Nema sumnje da ocena da će srpska vojna avijacija uskoro biti najsnažnija u regionu godi uhu prosečnog srpskog militariste, a autor ovog teksta u tom pogledu nije izuzetak. Ali, opet ostaje ta sitnica da ni to nije tako. Srbija će, doista, biti jača od BiH, Crne Gore, Makedonije i Albanije koje nemaju mlazne borbene avione. Biće jača i od Bugarske, čije se vazduhoplovstvo nalazi na dosta niskim granama. Hrvatska ima 12 MiG-ova 21, od kojih će Srbija svakako biti jača, ali se postavlja pitanje da li će ta zemlja uspeti u naumu da nabavi američke lovce F-16 do momenta kada svi srpski MiG-ovi budu remontovani i modernizovani (procena je 2021. godine). Ne treba zaboraviti da je u regionu i Mađarska koja ima 13 švedskih gripena koji su bar upola mlađi i nešto savremeniji od aktuelnih srpskih MiG-ova, a tu je i Rumunija koja ima 12 aviona F-16 i više desetina modernizovanih MiG-ova 21.
U očima poznavalaca vojne avijacije ništa bolje ne bi prošla ni predsednikova procena da, uprkos protoku vremena, i dalje nema bolje mašine od MiG-a 29. Samo u ruskoj vojsci leti na desetine boljih borbenih aviona poput Suhoja 30 i 35. Pa čak je i iz fabrike MiG u poslednjih nekoliko godina stiglo više novijih generacija koje su daleko bolji od verzije koju ima Vojska Srbije, poput verzija MiG-29M, M2 ili K, a uskoro se očekuje i dolazak znatno unapređenog MiG-a 35. Upravo je činjenica da u toj zemlji postoji znatan broj modernijih aviona dovela do odluke da se osnovne verzije MiG-a 29 izbace iz borbenih jedinica, čime je i stvoren uslov za donaciju Srbiji.
Govoreći o tome kako je vlast SNS a zatekla loše stanje, Vučić je rekao da je vojska, kada je on bio ministar odbrane, imala samo dva lovca MiG 21 i dva MiG-a 29, ali i njih van resursa. Pa ipak, ni ta tvrdnja ne prolazi činjeničnu proveru. Vučić je bio izabran za ministra odbrane krajem jula 2012. a već u septembru te godine na aerodromu Batajnica održan je veliki aero-miting povodom 100 godina srpske vojne avijacije. Na toj svečanosti, kojoj je prisustvovao i sam Vučić, letela su tri srpska MiG-a 29, što je moguće proveriti i na mnogobrojnim snimcima na Jutjubu.
Ko god da je savetovao predsednika Srbije prilikom davanja izjava o dolasku novih aviona iz Rusije, učinio mu je medveđu uslugu. To nikako nije dobro jer predsednik „kao vrhovni komandant“ treba da ima prave informacije da bi mogao da donosi adekvatne odluke. Kada bismo primenili logiku provladinih tabloida, mogli bismo tu osobu da optužimo i za sabotažu. Ali šalu na stranu.
Posao sa ruskim MiG-ovima je dobar i ovakav kakav jeste i nema potrebe da se izmišljaju netačne cifre, da se konstruiše nepostojeća snaga i da se broje avioni koji neće leteti još mesecima ili godinama. Ruska donacija i postojeći avioni u inventaru VS, kada jednom polete, omogućiće da se preživi, da se sačuva ideja o letenju i da se pregura naredna dekada. Da se dočeka trenutak kada će Srbija možda biti dovoljno finansijski jaka da porazmisli i o nabavci novih i savremenih aviona. I to nije loš rezultat, naprotiv. Loše je ako se vojska doživljava jedino kao sredstvo za političku promociju. Jer vojska je ozbiljna stvar a avijacija je veoma skup sport. I oduvek ima samo jednu namenu, a to svakako nije letenje na aero-mitinzima. Ako se ikada desi da nam avijacija zatreba u svojoj pravoj nameni, neće nam ništa vredeti nijedan afirmativan tekst u vladinom tabloidu ili izjava stranačkog analitičara u jutarnjem programu.
Vredeće nam samo oni obučeni piloti i ispravni avioni koje budemo mogli da podignemo u vazduh.
Da ne bude da je predsednikov savetnik loš samo kada je u pitanju Ratno vazduhoplovstvo, govori i Vučićeva izjava iz maja kada je rekao da je mnogo učinjeno u zanavljanju vojne opreme pa sada svi vojnici imaju nove uniforme i čizme.
„Ljudi kažu da se ne dešava ništa u vojsci, a dešava se to da više nema onih groznih čizama koje smo u JNA nosili 1988–1989, već svi imaju po dva ili tri para i više uniformi“, rekao je Vučić. Na stranu što će vam svako ko je bio u vojsci reći da „groznim JNA čizmama“ ništa živo ne fali ako su čitave, ali ni ovo baš ne odgovara situaciji ne terenu. Sajt VS i dalje je pun fotografija na kojima se mogu videti vojnici u svakodnevnim aktivnostima kako nose tu obuću. I to ne samo rezervisti, vojnici na dobrovoljnom služenju ili pripadnici oklopnih jedinica, već je te čizme moguće primetiti i na fotografijama budućih podoficira koji se obučavaju u Komandi za obuku. Novih čizama je više nego ranije, ali „grozne JNA čizme“ nisu ni blizu da budu izbačene iz upotrebe, a nema ni govora da sada svi imaju po nekoliko rezervnih pari. Jer zbog čega bi ministar Vulin, na predstavljanju rezultata 100 dana rada Ministarstva, najavio da će se nastaviti nabavke uniformi i čizama? Ma koliko da nam dobro ide, teško je poverovati da nam ide toliko dobro da će uskoro pripadnici vojske zadužiti i četvrti i peti par novih čizama.
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
