U proteklih godinu dana, Udruženje novinara Srbije i nedeljnik "Vreme" zajedno su sprovodili projekat "Trošenje javnog novca za lokalne medije". U velikom broju slučajeva, zahvaljujući istraživačkom radu sedam novinara, konkursi za projektno finansiranje medija u mnogim lokalnim samoupravama poništeni su ili izmenjeni da bi bili u skladu sa zakonom
Udruženje novinara Srbije (UNS) i nedeljnik „Vreme“ u junu 2014. godine započeli su zajednički rad na projektu „Trošenje javnog novca za lokalne medije“, koji polako privode kraju. Ideja vodilja ovog projekta bila je da novinari iz sedam gradova i opština u Srbiji istražuju finansiranje medija iz javnih sredstava. Sa UNS-om i „Vremenom“ radili su novinari iz Obrenovca, Užica, Zaječara, Valjeva, Kraljeva, Kragujevca i Novog Sada. Tekstove i priloge nastale tokom projekta „Vreme“ i UNS objavljivali su na svojim sajtovima i društvenim mrežama, prevashodno na svojim Fejsbuk i Tviter profilima.
Novinari su tokom projekta istraživali dosadašnju praksu raspodele budžetskog novca i finansiranja lokalnih medija iz javnih sredstava, promene u radu i finansiranju sa novousvojenim medijskim zakonima. Opšti cilj projekta bio je informisanje javnosti putem istraživačkog novinarstva o trošenju javnih sredstava i ukazivanje na primere netransparentnog trošenja javnih sredstava, kao i podizanje svesti javnosti o potrebi nadzora građana nad potrošnjom javnih sredstava.
Osim toga, cilj čitavog projekta bio je i osnaživanje mladih novinara koji su ove priče istraživali i objavljivali.
Zakonom o budžetskom sistemu iz 2009. godine, lokalnim samoupravama ograničena je mogućnost davanja novca iz budžeta indirektnim korisnicima. Naime, kako bi se obezbedila transparentnost raspodele sredstava, lokalne samouprave su u obavezi da raspisuju konkurse za finansiranje kulturnih i sportskih manifestacija, ali i za oblast javnog informisanja. Fer i transparentni uslovi učešća na konkursu, jasno određena suma novca koja se stavlja na raspolaganje uz napomene o njenoj distribuciji, podsticanje zdrave konkurencije na osnovu jasno definisanih kriterijuma za ocenjivanje projekata, podsticanje proizvodnje originalnog, što kvalitetnijeg sadržaja – samo su neke od prednosti ovakvog modela finansiranja. U zavisnosti od tipa ugovora koji lokalni mediji imaju sa lokalnom samoupravom, dužni su da dostave (ili ne) izveštaje o svom radu – organima lokalne samouprave i javnosti. Praksa je pokazala da, bez obzira na konkurse, raspodela sredstava nije transparentna, pojavljuju se propusti u raspodeli sredstava, a komisije su najčešće sastavljene od predstavnika vladajuće koalicije. I Medijska strategija Republike Srbije jasno i nedvosmisleno propisuje da se javni interes u oblasti javnog informisanja ostvaruje sufinansiranjem projekata, po jedinstvenoj metodologiji, imajući u vidu propise o kontroli državne pomoći, i to bez obzira na to da li se kao davalac sredstava javlja Republika, Autonomna Pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Zbog svega toga, bilo je zanimljivo, ali za javni interes važno, ispitati šta se po ovom pitanju događa u praksi, naročito u sredinama izvan Beograda. U okviru projekta, sedam novinara objavilo je ukupno 12 priča iz svojih lokalnih sredina. U prvoj fazi, novinari su istraživali kako teku konkursi za projektno finansiranje medija. Na osnovu njihovih istraživanja, Udruženje novinara Srbije poslalo je svoje reakcije opštinama u kojima je došlo do zakonskih i drugih propusta prilikom raspisivanja konkursa.
O uspešnosti projekta možda najbolje govori slučaj Opštine Krupanj, koja je raspisala Konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, na teritoriji opštine Krupanj u 2015. godini, za štampane medije. Na krupanjski konkurs je, početkom aprila, reagovalo Udruženje novinara Srbije jer konkurs, u nekim svojim delovima i interpretacijama, nije bio po Zakonu. Opština Krupanj je, reagujući na preporuku Udruženja novinara Srbije, poništila konkurs. Ponovljeni još uvek nije raspisan, ali, sagledavajući pravovremenu reakciju Opštine na ukazane nedostatke konkursa, za očekivati je da će novi konkurs zadovoljiti i zakonske uslove.
Slično se dogodilo i u Obrenovcu. Zbog zakonskih propusta u konkursu, koji su utvrđeni u prvoj fazi projekta UNS-a i „Vremena“, i njima je stigla reakcija Udruženja novinara Srbije, međutim, konkurs nije poništen. „Nismo ponovo raspisivali konkurs, već je napravljena izmena i iz javnog poziva je na predlog UNS-a izbačena sporna rečenica. Tada je i dodatno produžen rok za 15 dana kako bi se omogućili isti uslovi za prijavu na konkurs koji je u međuvremenu izmenjen“, rekli su u Opštini Obrenovac. Rok je u međuvremenu istekao, a validnu odnosno kompletnu dokumentaciju predalo je sedam medijskih kuća. Komisija za ocenjivanje projekta je već jednom zasedala, a njeni članovi bi trebalo da se sastanu još jednom kako bi bila doneta konačna odluka o tome koliko će koja medijska kuća dobiti novca na osnovu predloženih projekata.
Reakciju UNS-a dobila je i Opština Temerin. Lokalna samouprava grada Temerina nije odmah uvažila primedbu medijskih udruženja, te je sporni konkurs poslat ANEM-ovom pravnom timu na procenu. Pre završetka analize lokalna samouprava je konkurs samoinicijativno povukla.
Najsvetliji primer i najbrža reakcija na upozorenje da je konkurs nepropisno raspisan došao je iz Velikog Gradišta. Njima je reakcija udruženja stigla 22. aprila. Samo dan kasnije, Dragan Milić, predsednik Opštine Veliko Gradište, poslao je mejl u kome Koaliciju novinarskih i medijskih udruženja obaveštava „da će Opština Veliko Gradište 28. aprila, u narednom broju nedeljnog lista ‘Reč naroda’, objaviti ispravku i dopunu Javnog poziva za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa na teritoriji Opštine Veliko Gradište za 2015. godinu, u skladu s Vašim zahtevom“. U ponedeljak, 27. aprila, Opština Veliko Gradište poslala je Odluku o izmeni konkursa, kojom su uvažene sve primedbe struke i kojom je Javni poziv za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja za 2015. godinu u Opštini Veliko Gradište u potpunosti usaglašen sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
Primedbe novinarskih udruženja na konkurs za finansiranje lokalnih medija uvažila je i Opština Šid. Međutim, tamo je došlo do druge vrste nesuglasica. Jedan od uslova konkursa bio je da se medijima dodele sredstva za projekte koji su u javnom interesu građana Šida. Ali, jedan od medija koji su dobili sredstva bio je kablovski kanal „Kopernikus“ iz Niša. Na reakcije šidskih opozicionih partija, ali i na novinarska pitanja, članovi komisije za dodelu sredstava sastavljene od novinara UNS-a, ANEM-a i predstavnika Opštine Šid rekli su da im među dokumentacijom nije dostavljen podatak o zastupljenosti kablovskih emitera koji su učestvovali na konkursu. Ipak, kako su naveli, projekat „Kopernikusa“ „bio je dobar i u skladu sa javnim interesom građana Šida“. Iz opštine su naveli da su se oni, kao i tokom celog postupka raspisivanja i sprovođenja konkursa, trudili da poštuju Zakon i Pravilnik i da je predsednik opštine uvažio odluku članova komisije koju su činili predstavnici novinarskih i medijskih udruženja. I pored brojnih reakcija, rešenje predsednika opštine je ostalo na snazi. Kako je ceo proces bio u skladu sa propisima, nije bilo osnova za izmenu rešenja.
Svi tekstovi objavljeni u okviru projekta „Trošenje novca za lokalne medije“ mogu se naći na sajtu vreme.com.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
