Sezona ispitnih rokova je u toku – pored kafe i energetskih pića raste i upotreba suplemenata koji pospešuju koncentraciju. Neki u njima vide spas, neki smatraju da im ništa ne pomažu, a malo ko je svestan kako oni funkcionišu
“Prošle godine, za januarski i februarski rok sam odlučila da probam suplemente. Nisam baš ni birala, već sam želela samo nešto što će mi pomoći da brzo pamtim. Međutim, za pun efekat je trebalo mesec dana”, kaže Kristina, studentkinja Beogradskog univerziteta, koja objašnjava da je u još nekoliko navrata koristila određeni suplement. Primetila je da ima više snage za učenje, ali nije sigurna da li je bilo reči o placebu ili stvarnom efektu suplementa. Ideju je dobila od drugarice sa Farmaceutskog fakulteta, koja ih često uzima, uči po ceo dan i ima dobru koncentraciju. Sledeći put, kaže Kristina, krenuće se suplementima ranije.
“Zbog blokade oko učenja koja mi se dogodila tokom studija, probao sam nekoliko suplemenata. Nisam video neki pomak, niti bilo kakav efekat. Pomoglo mi je što sam promenio okruženje za učenje i što sam pauzirao od društvenih mreža”, navodi Miloš, apsolvent Univerziteta u Nišu.
Vitamini i suplementi, kaže psihološkinja Teodora Denčić, nisu loša stvar, ali je bitno da se ne nasedne na dobro osmišljene reklame, već da se uvek posavetuje sa lekarima i farmaceutima. U određenim stanjima mentalnog zdravlja i poremećajima pažnje, kako objašnjava Denčićeva, psihijatri su tu da prepišu terapiju. Međutim, ne znači da će lek koji pomogne jednoj osobi pomoći i drugoj, već naprotiv, može da joj naškodi.
DVE STRANE MEDALJE
Farmaceutski tehničar iz apoteke blizu fakulteta i studentskih domova na Voždovcu navodi da studenti najčešće kupuju “Bivic recovery”, vitamine B12 različitih proizvođača, ginka, kognikolin i najčešće, kako kaže, dolaze u ispitnim rokovima.
“Vitamini B kompleksa deluju pozitivno na centralni nervni sistem, ali kako većina njih može da poveća apetit, nisu toliko popularni. Vitamin B6 je tu najvažniji za efekat na centralni nervni sistem. On se preporučuje i u pedijatrijskoj populaciji, recimo kod glavobolja manje dece. Magnezijum, koji je dosta popularan danas, deluje odlično za opuštanje grčeva, ali blago sedativno na centralni nervni sistem”, objašnjava vanredna profesorka Medicinskog fakulteta u Nišu i specijalista u oblasti kontrole i primene lekovitih biljaka dr Dragana Pavlović.
Upotreba ekstrakta ginka je, prema rečima profesorke Pavlović, odobrena i dokazano je u kliničkim studijama da pomaze, ali za poboljšanje kognitivnih poremećaja kod starije populacije. To su upravo poremećaji povezani sa starošću. Biljni lekovi na bazi ginka se koriste kod blagih oblika demencije, a deluju tako što povećavaju budnost starijih osoba, smanjuju viskozitet krvi i agregaciju trombocita, te poboljšavaju cirkulaciju u mozgu.
“Svi dokazi koji postoje potvrđuju efikasnost ginka, ali u terapijskim dozama i kod starih osoba. Nema dokaza za primenu kod dece i adolescenata i mlađih osoba”, zaključuje profesorka Pavlović.
“Najčešće se u svrhu poboljšanja fokusa (zlo)upotrebljavaju kofein i kofeinski napici. Koliko znam, mogu se nabaviti, što legalno što nelegalno, i tablete sa kofeinom, a upravo one mogu izazvati najveće probleme. Kofein utiče i na centralni nervni sistem i na kardiovaskularni sistem.” Kofein, kako objašnjava profesorka Pavlović, na centralni sistem deluje kao analeptik –sredstvo koje poboljšava kognitivne sposobnosti i smanjuje osećaj umora. Deluje direktno na mozak, tako što utiče na oslobađanje neurotransmitera i povećava ćelijski nivo energije, odnosno poboljšava funkcionisanje mozga. Veće količine kofeina mogu lako dovesti do uznemirenosti, poremećaja sna, drhtavice ruku i lupanja srca, odnosno tahikardije. Maksimalna dnevna doza koja se toleriše je 300 mg kofeina.
Osim tradicionalnih oblika konzumiranja kofeina, kao što je rečeno, postoje i kofeinske tablete.
“Pre nekoliko godina je zabeležen slučaj trovanja sportiste nakon unošenja 2 g kofeina. On je popio 10 tableta sa po 200 mg kofeina i završio na Vojnomedicinskoj akademiji gde je spasen posle nekoliko dana suportivne terapije”, ističe profesorka Pavlović.
Sadržaj kofeina varira i od vrste i veličine kofeinskog napitka. Količina kofeina obično bude od oko 30 mg do 170 mg po šolji kafe. Čaj u proseku sadrži oko 50 mg kofeina, ali i to zavisi od kvaliteta čaja. Kod mladih osoba, studenata koji spremaju ispit, obično je prisutan začarani krug: kofein dovodi do poremećaja sna, pa se poseže ponovo za kafom zbog umora i manjka energije.
STANDARDI VIŠI, KONCENTRACIJA MANJA
“Pritisak da je uspeh obavezan dolazi iz društva, ali i iznutra jer sistem koji ne voli greške neguje perfekcionizam kod mladih, odnosno sliku gde se lična vrednost meri spolja, u ovom slučaju ocenama. Paradoks je da iz ove želje za uspehom postajemo anksiozni što remeti našu pažnju, a samim tim direktno otežava učenje”, objašnjava Teodora Denčić i dodaje da je znanje sada svima dostupnije i učenje je moguće prilagoditi svom stilu. Ona nastavlja da često društvo poručuje da ukoliko želimo da se istaknemo u moru pametnih, potrebno je raditi više, osim odličnih ocena imati i vannastavne aktivnosti, i neprestano održavati visok nivo. Problem, kako naglašava, nastaje jer ovakav sistem ne podržava greške, a one su važan deo procesa učenja.
Takođe, Teodora Denčić ukazuje na sve veći broj istraživanja koja potvrđuju da što više vremena provodimo na društvenim mrežama, to nam je takozvana radna memorija sve kraća.
“TikTok sadržaji, konkretno svojom dinamikom i kratkim trajanjem, utiču na našu pažnju. Ona izmenjeno funkcioniše, čime navikavamo mozak da prati jako stimulišuće snimke u kratkom intervalu, što se u potpunosti kosi sa čitanjem gde imamo papir (ili jednoličan ekran) i tekst koji naše oči polako i red po red treba da isprate, što svakako zahteva neko duže vreme. Našem mozgu takav papir s tekstom nije dovoljno stimulišući, a u potrebi da mu damo šta želi hvatamo se telefona, što svakako jeste oblik zavisnosti”, poručuje Teodora Denčić. A onda se suplementi uzimaju da se koncentracija poboljša. I tako – u još jedan krug.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti iz 2019. godine prepoznaje i komplementarnu medicinu koja se može koristiti uz zvaničnu konvencionalnu medicinu. Jedna od metoda je aromaterapija. Ona podrazumeva aromaterapijsku upotrebu etarskih ulja, odnosno inhalacionu ili lokalnu primenu njihovih odgovarajućih razblaženja. Ukoliko se koriste nepravilno ili piju, etarska ulja mogu biti opasna. Jedan od osnovnih mehanizama kojim deluju etarska ulja, kako objašnjava profesorka Pavlović, zapravo je interakcija sa limbičkim sistemom – delom centralnog nervnog sistema koji je odgovoran za regulaciju emocija, spoznaju i ponašanje.
“Dobar primer aromaterapije za poboljšanje fokusa jeste etarsko ulje ruzmarina. Ono izoštrava pažnju i pamćenje. Inhalacija etarskim uljem ruzmarina u difuzeru ili par kapi nanete, recimo, na neku tkaninu blizu osobe koja sprema ispit može imati blagotvorna dejstva”, tvrdi profesorka Pavlović i navodi studiju koja je rađena 2016. godine u kojoj su učesnici, podeljeni u dve grupe, radili testove pamćenja. Jedna grupa je radila testove uz inhalaciju etarskog ulja ruzmarina, a druga bez nje. Pokazano je da su rezultati bili za 5 do 7 odsto bolji kod učesnika koji su udisali etarsko ulje ruzmarina. Smatra se da je to upravo posledica poboljšanja fokusa, odnosno pamćenja.
Osim dovoljnog sna, redovne fizičke aktivnosti i pravilne ishrane – ovo su možda i najbolji “suplementi” – Teodora Denčić ukazuje da nije na odmet nekad se odlučiti i za “digitalni detoks”.
“Javimo bliskim ljudima da nećemo biti na mrežama u određenom periodu i telefon stavimo sa strane. Uz to, pomažu tehnike gde vežbamo pažnju usmerenu na to kako se trenutno osećamo, osvešćujemo misli koje nam se javljaju i prolaze, ovo nas opušta ali i jača fokus”, objašnjava i dodaje da postoje i korisne vežbe u vidu kognitivnog treninga.
Iako nema naznake da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora i da li će oni biti spojeni sa redovnim predsedničkim koji moraju da se održe do proleća 2027. godine, vlast se pokrenula na ovim nivoima. U tu svrhu pokrenula je inicijativu na tri nivoa – institucionalnom, digitalnom i stidljivom izlasku na ulicu. Vodeću ideju svega toga svojevremeno je formulisao SPS: “Ako se izbori organizuju kako treba, narod na njih ne mora da izlazi”
Jezik Teofila Pančića najviše je nalik lavini: kreće se ogromnom brzinom i krši sve pred sobom. Zatrpa li te – gotov si. Doduše, obrušiće se na tebe samo ako si zaslužio. Nije uočeno da je lavina poklopila bilo koga ko tu lavinu nije prizvao glupošću, bezobzirnošću, gmizavošću ili izborom da zaudara na fašizam
Iz (“levičarskog”) prsta isisana “Afera Arkadija” pokazuje nam, mimo uobičajenih prljavština dnevnopolitičke borbe na srpski način, dokle se dospelo u fenomenalnom civilizacijskom regresu koji je Srbiji donela Miloševićeva era
Da li se u Srbiji vodi rat generacija? Prema poznatim statistikama o podršci studentima, dvoje od troje penzionera podržava režim, a među radnim stanovništvom od 30 do 65 godina je sasvim suprotno – dvoje od troje podržava studente. To je jedna neobično velika neravnoteža koju režim eksploatiše, a koja se, s obzirom da je Srbija sve starije društvo, ne sme ignorisati
Važno je stalno podsećanje na ključne elemente vizije boljeg društva, bez rasplinjavanja i zbunjivanja. Takođe i na isti način, posredna sugestija delovanja nakon pada režima umesto pretnji, jer će pretnje konsolidovati masu onih koji će se uplašiti da će i oni biti na udaru iako nisu ideološki vojnici režima
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
