Sezona ispitnih rokova je u toku – pored kafe i energetskih pića raste i upotreba suplemenata koji pospešuju koncentraciju. Neki u njima vide spas, neki smatraju da im ništa ne pomažu, a malo ko je svestan kako oni funkcionišu
“Prošle godine, za januarski i februarski rok sam odlučila da probam suplemente. Nisam baš ni birala, već sam želela samo nešto što će mi pomoći da brzo pamtim. Međutim, za pun efekat je trebalo mesec dana”, kaže Kristina, studentkinja Beogradskog univerziteta, koja objašnjava da je u još nekoliko navrata koristila određeni suplement. Primetila je da ima više snage za učenje, ali nije sigurna da li je bilo reči o placebu ili stvarnom efektu suplementa. Ideju je dobila od drugarice sa Farmaceutskog fakulteta, koja ih često uzima, uči po ceo dan i ima dobru koncentraciju. Sledeći put, kaže Kristina, krenuće se suplementima ranije.
foto: milovan milenković…
“Zbog blokade oko učenja koja mi se dogodila tokom studija, probao sam nekoliko suplemenata. Nisam video neki pomak, niti bilo kakav efekat. Pomoglo mi je što sam promenio okruženje za učenje i što sam pauzirao od društvenih mreža”, navodi Miloš, apsolvent Univerziteta u Nišu.
Vitamini i suplementi, kaže psihološkinja Teodora Denčić, nisu loša stvar, ali je bitno da se ne nasedne na dobro osmišljene reklame, već da se uvek posavetuje sa lekarima i farmaceutima. U određenim stanjima mentalnog zdravlja i poremećajima pažnje, kako objašnjava Denčićeva, psihijatri su tu da prepišu terapiju. Međutim, ne znači da će lek koji pomogne jednoj osobi pomoći i drugoj, već naprotiv, može da joj naškodi.
DVE STRANE MEDALJE
Farmaceutski tehničar iz apoteke blizu fakulteta i studentskih domova na Voždovcu navodi da studenti najčešće kupuju “Bivic recovery”, vitamine B12 različitih proizvođača, ginka, kognikolin i najčešće, kako kaže, dolaze u ispitnim rokovima.
“Vitamini B kompleksa deluju pozitivno na centralni nervni sistem, ali kako većina njih može da poveća apetit, nisu toliko popularni. Vitamin B6 je tu najvažniji za efekat na centralni nervni sistem. On se preporučuje i u pedijatrijskoj populaciji, recimo kod glavobolja manje dece. Magnezijum, koji je dosta popularan danas, deluje odlično za opuštanje grčeva, ali blago sedativno na centralni nervni sistem”, objašnjava vanredna profesorka Medicinskog fakulteta u Nišu i specijalista u oblasti kontrole i primene lekovitih biljaka dr Dragana Pavlović.
Upotreba ekstrakta ginka je, prema rečima profesorke Pavlović, odobrena i dokazano je u kliničkim studijama da pomaze, ali za poboljšanje kognitivnih poremećaja kod starije populacije. To su upravo poremećaji povezani sa starošću. Biljni lekovi na bazi ginka se koriste kod blagih oblika demencije, a deluju tako što povećavaju budnost starijih osoba, smanjuju viskozitet krvi i agregaciju trombocita, te poboljšavaju cirkulaciju u mozgu.
“Svi dokazi koji postoje potvrđuju efikasnost ginka, ali u terapijskim dozama i kod starih osoba. Nema dokaza za primenu kod dece i adolescenata i mlađih osoba”, zaključuje profesorka Pavlović.
“Najčešće se u svrhu poboljšanja fokusa (zlo)upotrebljavaju kofein i kofeinski napici. Koliko znam, mogu se nabaviti, što legalno što nelegalno, i tablete sa kofeinom, a upravo one mogu izazvati najveće probleme. Kofein utiče i na centralni nervni sistem i na kardiovaskularni sistem.” Kofein, kako objašnjava profesorka Pavlović, na centralni sistem deluje kao analeptik –sredstvo koje poboljšava kognitivne sposobnosti i smanjuje osećaj umora. Deluje direktno na mozak, tako što utiče na oslobađanje neurotransmitera i povećava ćelijski nivo energije, odnosno poboljšava funkcionisanje mozga. Veće količine kofeina mogu lako dovesti do uznemirenosti, poremećaja sna, drhtavice ruku i lupanja srca, odnosno tahikardije. Maksimalna dnevna doza koja se toleriše je 300 mg kofeina.
Osim tradicionalnih oblika konzumiranja kofeina, kao što je rečeno, postoje i kofeinske tablete.
“Pre nekoliko godina je zabeležen slučaj trovanja sportiste nakon unošenja 2 g kofeina. On je popio 10 tableta sa po 200 mg kofeina i završio na Vojnomedicinskoj akademiji gde je spasen posle nekoliko dana suportivne terapije”, ističe profesorka Pavlović.
Sadržaj kofeina varira i od vrste i veličine kofeinskog napitka. Količina kofeina obično bude od oko 30 mg do 170 mg po šolji kafe. Čaj u proseku sadrži oko 50 mg kofeina, ali i to zavisi od kvaliteta čaja. Kod mladih osoba, studenata koji spremaju ispit, obično je prisutan začarani krug: kofein dovodi do poremećaja sna, pa se poseže ponovo za kafom zbog umora i manjka energije.
STANDARDI VIŠI, KONCENTRACIJA MANJA
“Pritisak da je uspeh obavezan dolazi iz društva, ali i iznutra jer sistem koji ne voli greške neguje perfekcionizam kod mladih, odnosno sliku gde se lična vrednost meri spolja, u ovom slučaju ocenama. Paradoks je da iz ove želje za uspehom postajemo anksiozni što remeti našu pažnju, a samim tim direktno otežava učenje”, objašnjava Teodora Denčić i dodaje da je znanje sada svima dostupnije i učenje je moguće prilagoditi svom stilu. Ona nastavlja da često društvo poručuje da ukoliko želimo da se istaknemo u moru pametnih, potrebno je raditi više, osim odličnih ocena imati i vannastavne aktivnosti, i neprestano održavati visok nivo. Problem, kako naglašava, nastaje jer ovakav sistem ne podržava greške, a one su važan deo procesa učenja.
Takođe, Teodora Denčić ukazuje na sve veći broj istraživanja koja potvrđuju da što više vremena provodimo na društvenim mrežama, to nam je takozvana radna memorija sve kraća.
“TikTok sadržaji, konkretno svojom dinamikom i kratkim trajanjem, utiču na našu pažnju. Ona izmenjeno funkcioniše, čime navikavamo mozak da prati jako stimulišuće snimke u kratkom intervalu, što se u potpunosti kosi sa čitanjem gde imamo papir (ili jednoličan ekran) i tekst koji naše oči polako i red po red treba da isprate, što svakako zahteva neko duže vreme. Našem mozgu takav papir s tekstom nije dovoljno stimulišući, a u potrebi da mu damo šta želi hvatamo se telefona, što svakako jeste oblik zavisnosti”, poručuje Teodora Denčić. A onda se suplementi uzimaju da se koncentracija poboljša. I tako – u još jedan krug.
Ruzmarin i telefon sa strane
Zakon o zdravstvenoj zaštiti iz 2019. godine prepoznaje i komplementarnu medicinu koja se može koristiti uz zvaničnu konvencionalnu medicinu. Jedna od metoda je aromaterapija. Ona podrazumeva aromaterapijsku upotrebu etarskih ulja, odnosno inhalacionu ili lokalnu primenu njihovih odgovarajućih razblaženja. Ukoliko se koriste nepravilno ili piju, etarska ulja mogu biti opasna. Jedan od osnovnih mehanizama kojim deluju etarska ulja, kako objašnjava profesorka Pavlović, zapravo je interakcija sa limbičkim sistemom – delom centralnog nervnog sistema koji je odgovoran za regulaciju emocija, spoznaju i ponašanje.
“Dobar primer aromaterapije za poboljšanje fokusa jeste etarsko ulje ruzmarina. Ono izoštrava pažnju i pamćenje. Inhalacija etarskim uljem ruzmarina u difuzeru ili par kapi nanete, recimo, na neku tkaninu blizu osobe koja sprema ispit može imati blagotvorna dejstva”, tvrdi profesorka Pavlović i navodi studiju koja je rađena 2016. godine u kojoj su učesnici, podeljeni u dve grupe, radili testove pamćenja. Jedna grupa je radila testove uz inhalaciju etarskog ulja ruzmarina, a druga bez nje. Pokazano je da su rezultati bili za 5 do 7 odsto bolji kod učesnika koji su udisali etarsko ulje ruzmarina. Smatra se da je to upravo posledica poboljšanja fokusa, odnosno pamćenja.
Osim dovoljnog sna, redovne fizičke aktivnosti i pravilne ishrane – ovo su možda i najbolji “suplementi” – Teodora Denčić ukazuje da nije na odmet nekad se odlučiti i za “digitalni detoks”.
“Javimo bliskim ljudima da nećemo biti na mrežama u određenom periodu i telefon stavimo sa strane. Uz to, pomažu tehnike gde vežbamo pažnju usmerenu na to kako se trenutno osećamo, osvešćujemo misli koje nam se javljaju i prolaze, ovo nas opušta ali i jača fokus”, objašnjava i dodaje da postoje i korisne vežbe u vidu kognitivnog treninga.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
