U Beogradu je 4. i 5. novembra održana radionica na kojoj su ekonomski stručnjaci razmenjivali iskustva o krizi evrozone i njenim posledicama
Pre oktobra 2008. godine, stručnjaci iz Evropske unije nisu gledali ozbiljno na ekonomska dešavanja koja su uzdrmala Sjedinjene Američke Države. Mislili su da će kriza ostati tamo gde je nastala, ili će se, u krajnju ruku, proširiti samo na anglosaksonsko područje. „Mi imamo evro, zaštićeni smo“…
Posledica neverice iz 2008. godine je visina prosečnog javnog duga Evropske unije – od 83 do 84 odsto. Drugi problem je platni bilans Evropske unije koji je posebno negativan sa Kinom, što je srušilo planove strategija iz 2000. i 2005. godine. Privredni rast zemalja članica je u stagnaciji i takav će ostati nekoliko godina. Kriza je uticala na još veći rast unutrašnjih razlika u razvijenosti EU zemalja.
O posledicama evro krize na Centralnu i Jugoistočnu Evropu, 4. i 5. novembra u Beogradu, razgovarali su ekonomski stručnjaci iz Evropske unije, Crne Gore i Beograda. Međunarodni ekonomski forum je organizovala Fondacija „Fridrih Ebert“.
„ZANIMLJIVO„: U uvodnom izlaganju, Andraš Inotai, iz budimpeštanskog Instituta za svetsku ekonomiju, rekao je da je situacija u ekonomskom sistemu Evropske unije i dalje „zanimljiva“ i nepredvidiva. Zemlje Evropske unije sada moraju da izgube nekoliko godina na borbu sa troškovima krize i na privredni oporavak. „Ono što je sada potrebno jeste potpuna fiskalna konsolidacija“, smatra Inotai.
Govoreći o greškama evropskih eksperata koji nisu spremni dočekali ekonomsku krizu, rekao je da mu nije jasno kako stručnjaci iz Brisela nisu uspeli da predvide i preduprede veliki grčki problem.
Andraš Inotai je još dodao da je zadovoljan koracima Crne Gore i Srbije ka EU integracijama, što smatra logičnim razvojem događaja. Profesor Jože Mencinger sa ljubljanskog univerziteta, je pored sumornih analiza sadašnjeg stanja ekonomije Evropske unije ohrabrio potencijalne članice da prilikom ulaska u Uniju dolazi do ekonomske konvergencije (približavanja) sa standardima zemalja članica.
U nastavku konferencije, konkretne slučajeve svojih zemalja, pored Mencingera, izložili su profesor Miomir Jakšić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, profesor Saša Popović sa Ekonomskog fakulteta iz Podgorice i Peter Bihari iz Nacionalne banke Mađarske. Govorio je i Bela Galgoci sa briselskog Instituta Evropske trgovinske unije.
NACIONALNI PLAN: Govoreći o posledicama krize u EU na Srbiju, profesor Jakšić je rekao da su striktni kreterijumi za očuvanje finansijske sigurnosti ipak vezani za centrale i za pojedine članice Evropske unije. „To bi možda moglo da dovede do smanjivanja kreditne aktivnosti banaka, eventualno do rasta cene kapitala, do striktnih kriterijuma kod odobravanja kredita banaka koje su dostupne u Srbiji u domenu njihove kreditne aktivnosti.“
Jakšić smatra da su za Srbiju, pored aktivnosti evropskih i svetskih finansijskih institucija i banaka, izuzetno važne i direktne investicije, buduće i već ostvarene. „Podsticanje takvih investicija je zadatak države. To su investitori koji su uložili značajna sredstva koja u jednoj dugoročnoj perspektivi zapošljavaju domaću radnu snagu, omogućuju transfer tehnologije i znanja. Naša vlada bi u svakom slučaju trebalo da podstakne da ti investitori proširuju svoju aktivnost, svoje proizvodne programe na ovom tržištu.“
U vezi sa poukama koje Srbija može da izvuče iz iskustava sa globalnom ekonomskom krizom, Jakšić kaže da se oslonac za rešavanje krize mora tražiti na nacionalnom planu. „Treba angažovati materijalne resurse, ali i one neopipljive i nematerijalne, političke. To su klima u partnerstvima, saradnja, otvaranje perspektiva za dogovaranje, strategije razvoja, koja jednostavno mora da ima jednu dugoročniju perspektivu.“
Fondacija „Fridrih Ebert“ treću godinu zaredom organizuje međunarodne ekspertske forume u Beogradu. Cilj je razmena iskustava između stručnjaka iz Centralne i Jugoistočne Evrope. Tema prošlogodišnjeg foruma bila su tranziciona iskustva centralnoevropskih zemalja, a 2009. godine se diskutovalo o dvadesetogodišnjici tržišne ekonomije u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Podgorici Saša Popović, govoreći o značaju konferencije u kojoj je učestvovao ove godine, kaže da je veoma zadovoljan količinom iskustva, ideja i znanja koje je razmenio sa kolegama. „Na ovu konferenciju je pozvan mali broj ljudi, što se meni veoma dopada. Diskusije su jako fokusirane na probleme tako da se prije može doći do suštine. Ljudi koji su govorili su se ogradili da se radi o ličnim percepcijama problema i to je sasvim normalno. Zapravo, mi svoje stavove ne možemo zasnivati samo na bazi ličnog iskustva, već moramo imati zaista dobru percepciju o tome šta se dešavalo drugima koji su bili u istoj situaciji prije nas. Mislim prije svega na proces integracija sa Evropom.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
