Poljoprivrednu proizvodnju treba pomagati do poslednjeg dana pre ulaska u Uniju, jer nestašica novca u agraru je ogromna. Imamo i veliki regionalni debalans – veliki deo zemlje je bukvalno napušten: da bi neko ostao na selu za to mora biti stimulisan
Približavanjem Evropskoj uniji mi se približavamo i fondovima namenjenim razvoju poljoprivrede. Zbog toga, pokrenuta je inicijativa da sve institucije ministarstava poljoprivrede, ekologije, odnosa sa inostranstvom i energetike naprave program trošenja tog novca. Taj program je važniji od činjenice da ćemo taj novac dobiti i Ministarstvo poljoprivrede je pozvalo privredne komore, zadružne saveze, asocijacije… da zajedno odredimo koji je to nivo premija koje su ove godine potrebne našem agraru.
U periodu pre velikih društvenih promena, veliki su bili državna i društvena preduzeća, odnosno kombinati koji su koristili velike površine državnog zemljišta, a mali individualni proizvođači koji su obrađivali svoja imanja, bez obzira na to koliko im je proizvodnja bila uspešna. Međutim, mislim da se podela može izvršiti samo na uspešne i neuspešne. To praktično znači da kriterijumi po kojima se tretiraju svi učesnici u poljoprivrednoj proizvodnji moraju da se promene, da se baziraju isključivo na rezultatima rada: obimu proizvodnje, primeni tehnologije, opremljenosti, investicionom ulaganju, ostvarenom profitu i mogućnosti pristupa tržištu. Ako na ovaj način gledamo, onda apsolutno individualni poljoprivredni proizvođač, sa u suštini malim osnovnim kapitalom, ali ako prati nove trendove u proizvodnji, ako na tržištu može da proda svoj proizvod i ako se udruži sa drugima sebi sličnim, vrlo brzo može postati veliki, sa aspekta profita u odnosu na ulaganje.
Upravo ova podela na velike i male, nažalost, primenjena u Zakonu o zemljištu, i dovela je do jednog lažnog i ne znam zašto izazvanog antagonizma između poljoprivrednih proizvođača, da su čak na neki način individualni proizvođači pozivani da otimaju zemlju od kombinata. Sad imamo situaciju da se, rekao bih, ’45. okrenula natraške – sad su mali počeli da otimaju od velikih. To sve, nažalost, dobija i političke, a ne ekonomske konotacije. Ako smo išli ka tome da se privatizuju poljoprivredni kombinati, da se razvija nova, savremena poljoprivredna proizvodnja, ne bismo smeli sada da im zemljište otimamo.
U ovom momentu imamo situaciju da od nekih 5.200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, bez livada oko 3.500.000 hektara, veliki obrađuju svega nekoliko procenata. Moram da naglasim da, pored malih i velikih, postoje i srednji: to su zadruge. Mi nemamo pravu statistiku u poljoprivredi, oficijelna je često netačna. U 2001. godini, prosečno po kombinatu je korišćeno 1600 hektara, zadruge oko 400 hektara.
I umesto da se potencira njihovo fuzionisanje u pogledu saradnje, trebalo bi da se potencira stvaranje klastera gde će se regionalno planirati proizvodnja, gde bi firma tipa MK Komerca dogovorno uzela veći deo državnog zemljišta (Zašto veće? Zato što ima mehanizaciju koja je veća, bolja i skuplja od one u individualnom posedu), a da manji deo dobiju individualni proizvođači i da dogovorno zasnuju proizvodnju sa minimalnim troškovima te proizvodnje, sa proizvodima koji će biti prihvaćeni na tržištu.
U takvom vidu saradnje malima bi bila obezbeđena mehanizacija, kvalitetno seme, dobro đubrivo i savet kako šta da se uradi, a stožer te saradnje bi bio profit. Nažalost, pokazala se kao loša procena Ministarstva poljoprivrede šta je to što je bitno za lokalnu samoupravu: nije, naime, to najviša postignuta cena na licitaciji za zakup državnog zemljišta, već dugoročni ciljevi koje svaka lokana samouprava ponaosob želi da dostigne na svom području. To znači da ako neki kombinat uspešno posluje, zašto bi se posed koji obrađuje pocepao na manje parcele i da 500 ili 1000 ljudi ostane bez posla. Mislim da to ne bi smeo da bude cilj naše poljoprivredne i zemljišne politike.
Kao i kod samostalnih poljoprivrednih proizvođača koji su manje ili više uspešni tako i kod velikih sistema imamo one koji nisu pratili zbivanja na tržištu, stali su na nekom obimu proizvodnje koji danas nije dovoljan a država ih je štitila iz političkih ili politikantskih razloga. Kod tih kombinata postoje dva moguća rešenja: jedno je da se privatizuju, reorganizuju i postanu profitabilni, a drugo je, ukoliko država proceni da je značaj tih kombinata veliki, poput PKB-a, da se transformišu u javna preduzeća u kojima bi menadžmentu bila pružena prilika da kao u privatnom preduzeću svedu broj zaposlenih na prihvatljivu meru.
Potresa će na tržištu uvek biti. Događa se to i u Evropi, i oni su imali problem sa svinjama, samo što tamo postoje razrađene procedure koje potres apsorbuju. I mi smo ih rešili, ali sa zakašnjenjem. Država sa svoje strane mora da rekonstruiše Direkciju za robne rezerve: da se utvrdi kad, kako i koliko će se proizvoda otkupiti, naravno, i po kojoj ceni – da li će to biti prema trogodišnjem proseku ili će biti ustanovljena na neki drugi način, ostaje da se odluči.
Nije jako teško doneti odluku, teško je, međutim, doneti takvu odluku koja će biti najpribližnija realnosti. Po pitanju premija doneli smo dobre odluke, ali, nažalost, ovo privremeno tromesečno finansiranje nas je saseklo i imamo veliki problem. Odlučili smo, takođe, da u regresirano gorivo uključimo i biodizel, kao i da korisnici regresa budu i pčelari, kao potencijalni izvoznici. Moramo polako da širimo segmente finansiranja, u skladu sa međunarodnim ugovorima koje smo potpisali. Glad za novcem je ista i kod velikih i kod malih, tu neke razlike nema. Tržište traži daleko veći budžet od onog koji sada imamo, koji je za start bio odličan, ali mora stalno da raste. Još mnogo stvari mora da se promeni, ali, nažalost, politika je i dalje previše upletena u agrar.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
