DRUŽENJE, RAZUMEVANJE, DARIVANJE: I. Josipović i B. Tadić / foto: reuters
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je 18. i 19. jula boravio u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji, a s predsednikom Srbije Borisom Tadićem sreo se po peti put u toku ove godine
Dva predsednika su, posle susreta u Beogradu, izjavili da su Srbija i Hrvatska, nakon problematičnih odnosa u prošlosti, našle pravi put za rešavanje otvorenih pitanja, kao što su traganje za nestalima u ratu, povratak 70.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske, zaštita njihove imovine i rešavanje stambenih pitanja, zaštitu pisma i jezika Srba u Hrvatskoj, pitanje granice, pitanje nestalih, pitanje manjina i zaštite njihovih prava.
Predsednici Tadić i Josipović, razgovarali su u Beogradu sa izbeglicama iz Hrvatske koje su ukazale na probleme vraćanja stanarskih prava, obnove imovine, neisplaćenih penzija, konvalidacija radnog staža, na probleme sa stambenim zbrinjavanjem, na nemogućnost otkupa stanova, probleme sa državljanstvom i ekonomsku održivost povratka. Hrvatska je najavila da će svakom od izbeglih moći da bude dostupan spisak onih protiv kojih se vodi istraga za ratne zločine. Njihova tajnost je obeshrabrivala mnoge izbegle Srbe da idu u Hrvatsku.
Između Srbije i Hrvatske očekuje se pomak u saradnji policija i tužilaštava i na polju ekonomije. U razgovoru Josipovića sa srpskim premijerom Cvetkovićem najavljena je mogućnosti za saradnju na realizaciji regionalnih infrastrukturnih i energetskih projekata.
Josipović, koji je, po sopstvenim rečima, tokom devedesetih godina i sam bio deo civilnog društva, sreo se s predstavnicima NVO-a u Beogradu kada je izjavio da će, u svom političkom angažmanu, nastaviti da pokušava da doprinese pomirenju u regionu. Kao pozitivne doprinose smirivanju Josipović u intervjuu za RTS ističe rad međudržavne komisije, Sporazum o izručivanju, borbu protiv korupcije, vojni sporazum o saradnji, koji je doskora bio nezamisliv, zatim dogovor o predaji dokumenata radi rešavanja sudbine nestalih osoba, intenziviranje programa povratka i stambenog zbrinjavanja…
Jedno od otvorenih pitanja se odnosi na Hrvatsku tužbu protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i srpske kontratužbe o čemu Josipović, koji je inače koautor hrvatske tužbe, kaže da su tužbe podnete zbog rešavanja određenih problema i ako se one mogu rešiti van suda, „tim bolje“.
Normalizaciju političkih odnosa prati i normalizacija ljudskih odnosa, postepeno se, na primer, povećava broj srpskih turista u Hrvatskoj, mada tu normalizaciju prate sporadični incidenti, kao što je pojava transparenta „Srbe na vrbe u Splitu“. Produžena zategnutost je najvidljivija početkom svakog avgusta kada se u Kninu slavi hrvatska pobeda, a u crkvi svetog Marka u Beogradu odbegli Srbi se okupljaju na parastosu žrtvama.
Josipović se prošetao Knez Mihailovom ulicom u Beogradu u kome je, inače, 1985. služio vojni rok – obuku je završio na Avali, nastavak roka je služio u Generalštabu JNA, a posle vojske s kompozicijom Samba da camera pobedio je na međunarodnom takmičenju Svetske federacije muzičke omladine na „Kolarcu“. Na Kalemegdanskoj terasi on je prisustvovao susretu srpskih i hrvatskih umetnika.
Predsednik Tadić je predsedniku Josipoviću, koji ističe nužnost povratka kulturnog blaga, uručio ikonu Svete Bogorodice iz crkve svetog Dimitrija u Dalju, kao simboličnu ilustraciju namere Srbije da Hrvatskoj vrati kulturna dobra na čijem popisivanju radi Mešovita komisija. U knjižari Plato predsednik Tadić mu je poklonio i Leksikon YU-mitologije, s posvetom.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
