Još malo, pa nestalo

Od sredine osamdesetih, svake nedelje u beogradskom Studentskom kulturnom centru i njegovoj okolini održava se tradicionalna muzička berza. Nekada se tu dolazilo da bi se pazarile ili menjale ploče koje se nigde drugde nisu mogle naći, a sa procvatom piratske muzičke industrije sredinom devedesetih SKC je postao jedno od centralnih mesta trgovine piratskim i drugim kompakt diskovima „na malo i veliko“. Piraterija nije bila kažnjavana ni na koji način, a preprodavci bugarskih i domaćih pirata su zahvaljujući blaženoj nezainteresovanosti državnih organa svoj posao radili neometano. Domaća diskografska industrija je na taj način sistematski upropaštavana, državna kasa uskraćivana za poreze (procene se kreću 30-50 miliona nemačkih maraka godišnje), a autori za honorare. Ali su zato trgovci piratskim izdanjima punili džepove, a konzumenti umesto 35 nemačkih maraka po CD-u za isti plaćali deset puta manje. Bivša vlast je očigledno imala neki interes da se ne meša.

Godinu dana od prvih najava da će nove vlasti uvesti red i na diskografskom tržištu i suzbiti pirateriju, proteklog vikenda učinjen je prvi konkretan potez koji naizgled ide ka ovom cilju.

Združenom akcijom jedinica MUP-a, tržišne i finansijske inspekcije u SKC-u su zaplenjene desetine hiljada kompakt diskova. „Bilo je ko Kosovski boj – kordoni policije i tridesetak tržišnih inspektora. Sve što su našli pokupili su. I pirate, ali i originale. Sat i po su tovarili“, kaže nam jedan svedok nedeljne racije. U petak i subotu ista stvar desila se u mnogim gradovima u unutrašnjosti. Ojađeni (pre)prodavci su se žalili da nikakve dopise niti najave o kažnjavanju njihovog biznisa nije bilo, i da su oni uredno plaćali tezge SKC-u. „Mi smo odavno podneli zahtev za legalizaciju našeg marketa, jer su ljudi spremni za izmire svoje obaveze prema državi, ali nadležni iz opštine Savski venac nisu nas udostojili odgovora“, kaže za „Vreme“ direktor SKC-a Slavko Timotijević, podsećajući na to da od najavljivanog zakona o pirateriji bez koga se ne može, i koji bi bio osnov za regulisanje odnosa na crnom i sivom muzičkom tržištu, još uvek nema ništa.

Akcija nadležnih službi se sutradan nastavila, pa je u ponedeljak većina kioska ispred SKC-a ostala zatvorena. Na pitanje da li očekuju da se akcije nadležnih službi nastave, preprodavci ispred SKC-a sležu ramenima. Oni su već navikli na ćudljivost države u kojoj ne postoji nikakav sistem, i koja da bi pokazala da postoji s vremena na vreme se ritne, pa koga zakači – zakači, da bi se posle frke sve vratilo na staro. Tako i sad čekaju da se prašina malo slegne da vide šta će i kako će. Neki od njih ipak su naslutili da je zlatno doba prvobitne akumulacije kapitala prošlo, pa su poslednjih godinu dana polako napuštali ovaj nekad unosni biznis, preorijentišući se na druge profitne grane trgovine.

Da li su ove akcije deo sistematske borbe protiv piraterije i konačnog uvođenja reda u ovdašnje diskografsko tržište? Izgleda da – nisu.

Zaplenjivanje kompakt diskova protekle nedelje bilo je u organizaciji tržišne i finansijske inspekcije. Nije se vodilo računa o poreklu CD-ova, već su tražene dozvole za rad, a diskovi su tretirani kao bilo koja druga roba na koju nije plaćen porez na promet. To bi praktično značilo da ako se na piratski CD plati 20 posto poreza na promet, oni se i dalje mogu slobodno prodavati.

Da bi se problem piraterije valjano rešio, potreban je dobar zakon. A tu već počinju problemi – ingerencije republičke i savezne države, rupe u postojećim propisima, sporost pri donošenju novih zakona. Formalno-pravne osnove za gonjenje piraterije praktično i nema. Tako npr. Zakon o autorskim i srodnim pravima donet 1998. godine, koji je i danas na snazi, predviđa da se ilegalno puštanje u promet piratskih izdanja ne goni po službenoj dužnosti već po privatnoj tužbi. To znači da oštećena strana, a ne organi MUP-a, treba da podnese tužbu i da pruži dokaze o nečijoj kriminalnoj aktivnosti, što je prilično teško izvesti, a nemoguće kada su strani pirati u pitanju. Zbog svega toga, sa postojećim propisima pirateriju je nemoguće suzbiti. Zašto se onda ne donesu novi zakoni?

U martu mesecu ove godine Dimitrije Vujadinović, tadašnji koordinator ekspertskog tima i savetnik republičkog ministra kulture, najavio je u „Vremenu“ da se intenzivno radi na zakonima koji regulišu ovu oblast, a koji daju okvir za rešavanje problema piraterije, pod kojom se podrazumeva svako neovlašćeno korišćenje muzičkih i drugih dela koja se podvode pod kategoriju intelektualne svojine. U tom cilju obavljene su konsultacije sa ekspertima iz Saveta Evrope, sa republičkim ministarstvom finansija i sa Privrednom komorom Srbije, a konkretne poteze vlasti na regulisanju problema piraterije, kako je obećao Vujadinović, desiće se vrlo brzo, za mesec dana. Od toga nije bilo ništa.

Danas Novica Antić, sekretar Ministarstva kulture, za „Vreme“ kaže da gospodin Vujadinović odavno više nije u pomenutom ekspertskom timu pa neće da komentariše njegove izjave, ali potvrđuje da se u Ministarstvu kulture radi na predlogu zakona koji regulišu ovu oblast i koji će biti gotovi „vrlo brzo“, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena. Na naše insistiranje da bliže odredi termin „vrlo brzo“, g. Antić kaže „ove zime“, ali i pojašnjava da će ovi predlozi zakona biti inkorporirani u savezne zakone, jer donošenje zakona koji se tiču problema intelektualne svojine nije u ingerenciji Republike, već Savezne države. Osim toga, radi se o čitavom paketu zakona, koji se između ostalog tiču i saveznog zakona o telekomunikacijama, čije se donošenje takođe već poodavno čeka.

Dakle, pošto nam je vlast tako ekspeditivna, imate sasvim dovoljno vremena da po veoma povoljnim cenama kompakt diskova od samo 150 dinara kompletirate svoje kolekcije. Istina, ne više na nedeljnoj berzi u SKC-u, ali znate vi već gde.