Zahtev lidera Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića za formiranje anketnog odbora koji bi se bavio "kriminalnom prošlošću" Delta holdinga, njegova tvrdnja da Miroslav Mišković preko posrednika poručuje američkoj ambasadi – "dajte mi vizu ja ću vama dati Kosovo", uz jedan tekst iz "Kurira", Miškovićev odgovor i navodni dokument upućen američkoj ambasadi... Za desetak dana sukob na liniji LDP–Delta pretvorio se u rat. Uz krivične prijave i uvrede, on se proširio na Skupštinu, nekoliko ministarstava, Ambasadu, medije, pa i na rat unutar LDP-a. I, na kraju, sve se nekako sručilo na Čedomira Jovanovića
Napad Liberalno demokratske partije na Miroslava Miškovića dobar deo javnosti prokomentarisao je kao sjajnu priliku da ova stranka na predstojećim izborima osvoji nešto više glasova. I sve inicijative i izjave iz ove stranke ostale bi to što jesu, artiljerijska priprema za predsedničku trku, da Jovanović najpre nije u „Utisku nedelje“ objašnjavao kako mu je otmica vlasnika Delte iz aprila 2001. godine više uništila život nego samom Miškoviću, koga je to koštalo samo sedam miliona maraka, i da se sutradan nije pojavio jedan tekst u „Kuriru“. Neimenovani izvor, „operativac MUP-a Srbije koji je bio uključen u istragu oko otmice“ izjavio je za ovaj list da je Čedomiru Jovanoviću na parkingu beogradskog hotela Hajat Dejan Milenković Bagzi predao pet miliona maraka od otmice. Izvor pominje da su Dušan Spasojević i Milorad Ulemek uzeli po milion maraka, a da su preostalih 500.000 podelili „zemunci“.
Mada je LDP-ova inicijativa za formiranje Anketnog odbora prokomentarisana i kao dobar način (po Deltu i ostale) da se jednom prekinu optužbe i prozivke, svi ovi napadi iz nekog razloga, Miškoviću, inače veoma zatvorenom prema medijima, sada su postali dovoljni ne samo da objašnjava već i da krene u napad.
„Preživeo sam što je malo ljudi preživelo. Dočekao sam dan da se o nedavnoj istoriji govori bez straha. Tražim samo da se svačija krivica i odgovornost utvrđuju na sudu, a ne javnim linčovanjem protivnika… Ja znam kako je biti talac politike i mafije, znam kako je kada linčuju i mene i moju kompaniju. Mogu me vređati, ali me niko i nikada više neće otimati i reketirati. Ovo je moj dug ljudima koji su odbili da ćute“, naveo je Mišković u pismu pod naslovom „Ako je vreme za istinu, evo je“, dostavljenom agenciji Beta istog dana kad se pojavio tekst u „Kuriru“.
Mišković je u njemu optužio Čedomira Jovanovića za umešanost u otmicu, prvi put je pominjući: „Da li današnjim nasrtajima predupređuješ sva svedočenja o svemu što znamo – zašto su ti ruke prljave, a savest čista – ili su napadi tvoj pokušaj da me opet smestiš u šaht, i po drugi put, zatražiš otkup od mene, moje porodice i moje kompanije… Da li je tačna vest sa naslovnih strana novina da si od člana bande Dejana Milenkovića Bagzija uzeo pet miliona maraka kao deo krvavog novca od moje otmice? Ako si uzeo taj novac, s kim si ga delio i na kakve iznose“, upitao je Mišković Jovanovića. Vlasnik Delte još je napisao da nije verovao tadašnjem ministru policije Dušanu Mihajloviću kada mu se zaklinjao da otmičare u zatvoru često posećuje Čedomir Jovanović, kao i da će, uz pomoć Jovanovića, uskoro izaći na slobodu. Mišković je još pitao Jovanovića zašto ih je posećivao, da li je uticao na tužioca i sud da ih oslobode pritvora i da optužnica „odumre“, i ako ih je oslobodio, da li je bio svestan šta mogu opet da urade Miškoviću „ili bilo kojem drugom čoveku, znaš dobro na koga mislim, koji im stane na put“.
Liberalno-demokratska partija Miškovićeva pitanja okarakterisala je kao besmislena, a pismo kao pokušaj Miškovića da skrene pažnju sa činjenice da je monopolista. Jovanović je najavio tužbu protiv Delte, a njegov drugi odgovor, dan kasnije, bio je konkretizovanje optužbe koju je najpre izneo u „Utisku nedelje“: Mišković je preko urednika diplomatskog „VIP biltena“ Bratislava Grubačića, od Ambasade SAD u maju zatražio da njegovo ime bude sklonjeno sa liste onih kojima je zabranjen ulazak u SAD, a ponudio uticaj na promenu kursa vlade oko Kosova i približavanje američkom stavu. Grubačić je sve demantovao, kao i Ambasada, više puta.
Uz sve ovo, lider LDP-a tvrdi da mu je „ugrožen život od svih koji su mu ugrožavali život u prethodnih sedam godina sprečavajući ga u poslu koji radi“, dodajući da je postao žrtva progona i pretnji kada je Slobodan Milošević uhapšen i isporučen Hagu, a da je 12. mart 2003. „preživeo sticajem okolnosti“. Jovanović je rekao i da, zbog pokušaja ubistva pre mesec dana, njegovu porodicu obezbeđuje policija.
DOPRINOSI: Za skupštinskom govornicom nastavljena je polemika o Delti, Miškoviću, Jovanoviću i o predlogu za formiranje anketnog odbora, o kome će se govoriti početkom decembra. U sveopštoj raspravi ministar pravde Dušan Petrović poručio je Jovanoviću da podnese dokumenta kojima raspolaže nadležnim organima – MUP-u, specijalnom tužiocu, Bezbednosno-informativnoj agenciji ili parlamentu – kako bi se sve što je naveo rasvetlilo. Radikali su bili prilično uzdržani i redom su ponavljali da sud treba najpre da se pozabavi Jovanovićevom ulogom u otmici, a onda Miškovićem.
Onda je stigla i krivična prijava po dva osnova – za klevetu i za zločinačko udruživanje radi vršenja čitavog niza krivičnih dela i radi sticanja nelegalnog bogatstva koje je pripremio pravnički tim LDP-a. Jovanović je to najpre najavio kao tužbu protiv „zločinačkog udruženja, čiji je predsednik Delte samo jedan od članova, u kom je 45 novinara, urednika, biznismena, političara, kriminalaca, advokata, policajaca“. U njoj se pominju premijer Vojislav Koštunica, potpredsednik Vlade Božidar Đelić, ministri Mlađan Dinkić, Slobodan Milosavljević, Dragan Jočić, šef BIA Rade Bulatović, Bratislav Grubačić, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, kao i urednici „Večernjih novosti“, „Presa“ , „Kurira“, „Standarda“, „Gazete“… Tužba je, na kraju, podneta protiv 13 ljudi (videti rubriku „Dokumenti“)
Ovde je priča dobila još aktera. Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, izjavio je da bi tužilaštvo i nadležni organi trebalo da ispitaju šta je istina od onoga što su u međusobnim optužbama rekli predsednici LDP-a i kompanije Delta. On je još pozvao Jovanovića da javno obeća da se neće sakrivati iza poslaničkog imuniteta, „što inače radi“ i najavio da će protiv Jovanovića podneti prijavu zbog krivičnog dela lažnog prijavljivanja i klevete. Dinkić je za B92 rekao da bi bilo bolje da se međusobnim optužbama bavi tužilaštvo, odnosno nadležni organi, nego anketni odbor, kako je predložio LDP. „Optužbe Jovanovića da Mišković ima veliki uticaj na premijera i neke članove vlade deluju besmisleno. Jovanović je sramota za srpsku politiku. Očigledno se družio sa toliko ljudi iz sveta kriminala da je neke od njihovih osobina i sam poprimio. Kriminal mu na usta izlazi“, kaže Dinkić.
Reakcije ostalih ministara bile su slične: Slobodan Milosavljević je pozvao Jovanovića da „progovori o svim zločinima za koje zna, a ne da sopstvenu odbranu temelji na lažnim optužbama“. „Izjava poslanika Čedomira Jovanovića u kojoj me optužuje da sam ‘zločinac’ je najblaže rečeno bolesna, jer odražava izuzetno teško mentalno stanje posrnulog političara, koji gubi kontrolu nad realnošću i ono malo ljudskog u sebi, blateći sve one koje smatra najozbiljnijim političkim protivnicima“, ocenio je Milosavljević, dodajući: „Hrist je rekao: ‘Oprosti im Bože, ne znaju šta rade’. Ja ističem: ‘Oprosti mu Bože, ne zna šta govori.’“ Ministar trgovine Predrag Bubalo najavio je takođe da će podneti krivičnu prijavu protiv Jovanovića zbog „patološke neistine koju je izneo“ na njegov račun, a slično je reagovao i Božidar Đelić. Potpredsednik Vlade izjavio je za skupštinskom govornicom da iza optužbi koje iznosi Čedomir Jovanović ne stoje čak ni članovi koalicije sa LDP-om na čelu. Kao argument Đelić je izneo SMS poruku sa mobilnog telefona koju je dobio od Žarka Koraća. „Od Koraća sam dobio sledeću poruku, pa ću vam pročitati, pa ću je izbrisati. Ili ću ostaviti, pa da možete videti: ‘Iskreno pojma nisam imao. Ja nisam član LDP-a, a danas ću sa Čedom da razgovaram. Ja ne mislim tako i niko me nije ništa pitao’“, pročitao je Đelić. Korać se razočarano branio i pravdao.
Đelić je tvrdio da je povodom tužbe LDP-a pozvao predsednicu političkog saveta te partije Vesnu Pešić, upitavši je da li stoji iza toga, na šta je ona rekla da je šokirana i da će napisati protest protiv te akcije njene partije. Vesna Pešić je, međutim, demantovala Đelića, i u pisanoj izjavi iz Njujorka navela da svako ko prati njen politički rad zna da se oduvek borila protiv političkog kriminala i korupcije. „Sramno je da Đelić koristi naš privatni razgovor i još ga netačno interpretira“, navodi se u njenom saopštenju.
SUDSKI EPILOZI: Sada će o istoj stvari – uticaju Delte na vladine službenike – raspravljati i anketni odbor – ukoliko bude formiran, a teško da će biti – i sud. Što se kontraoptužbe tiče, i njima se izgleda bave na više mesta. Četvrto opštinsko tužilaštvo u Beogradu, koje je krajem 2001. godine podiglo optužnicu protiv sedmorice pripadnika zemunskog klana okrivljenih za otmicu Miroslava Miškovića, bar za sada, ne može da proveri tvrdnje da je Čedomir Jovanović uzeo novac od otmice jer se spisi predmeta nalaze u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Ono ih je uzelo na uvid prilikom podnošenja zahteva za sprovođenje istrage protiv bivšeg okružnog tužioca Radeta Terzića. Predmet ipak neće preuzeti Specijalno tužilaštvo jer je optužnica podignuta i stupila je na pravnu snagu pre donošenja Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala u julu 2002.
Vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović rekao je da to tužilaštvo u saradnji sa ostalim državnim organima proverava Miškovićeve navode da je Čedomir Jovanović učestvovao u njegovoj otmici, kao i prijavu lidera LDP-a protiv Miškovića i Koštunice. Radovanović je potvrdio da je krivična prijava LDP-a stigla u Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal i dodao da će biti analizirana i da će se po njoj postupiti. Dodao je i da će Mišković i Jovanović, kao i Dušan Mihajlović, ukoliko bude potrebno, biti pozvani na razgovor da pojasne svoje navode.
TUŽILAC ZA BORBU PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA
PODNOSILAC PRIJAVE:
Čedomir Jovanović
Takovska 12, Beograd
PRIJAVLJENI:
1. Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga iz Beograda
2. Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Republike Srbije
3. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Republike Srbije
4. Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije
5. Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga u Vladi Republike Srbije
6. Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije
7. Mlađan Dinkić, ministar ekonomije u Vladi Republike Srbije
8. Manojlo Vukotić, direktor i odgovorni urednik „Večernjih novosti“
9. Aleksandar Tijanić, direktor javnog servisa RTS
10. Đuro Bilbija, glavni i odgovorni urednik lista „Kurir“
11. Đoko Kesić, glavni i odgovorni urednik lista „Press“
12. Antonije Kovačević, glavni i odgovorni urednik lista „Gazeta“,
13. Željko Cvijanović, glavni i odgovorni urednik lista „Sutra“ i nedeljnika „Standard“
KRIVIČNA PRIJAVA
Prijavljeni su u periodu od početka 2004. godine do danas, i to prvoprijavljeni Miroslav Mišković i drugoprijavljeni Vojislav Koštunica organizovali zločinačko udruženje, a ostali prijavljeni učestvovali kao pripadnici u vršenju krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, i to Zloupoteba monopolističkog položaja iz člana 232. KZ, Zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ, Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, Poreska utaja iz člana 229. KZ i Pranje novca iz člana 231. KZ, čime su prvo i drugo prijavljeni Miroslav Mišković i Vojislav Koštunica izvršili krivično delo ZLOČINAČKO UDRUŽIVANJE iz člana 346. stav 1. a ostali prijavljeni krivično delo ZLOČINAČKO UDRUŽIVANJE iz člana 346. stav 2. Krivičnog zakonika.
Obrazloženje
LDP je kao parlamentarna stranka pokrenula u Narodnoj Skupštini Republike Srbije raspravu o nedozvoljenom odnosu ekonomije i politike, monopolskog položaja kompanije Delta i njenog uticaja na medije. Kroz dugogodišnji odnos vlasnika kompanije Delta Miroslava Miškovića sa predstavnicima vlasti u doba Miloševićevog režima kao i kroz identičan odnos sa obe Koštuničine vlade, Delta je postala „vlasnik Srbije“.
Takav položaj Delti su omogućili predstavnici Vlade omogućavanjem nelegalnog poslovanja, zaštitom od krivičnog gonjenja za najteža krivična dela iz oblasti privrednog kriminala, pritiscima na državne organe koji nisu pod direktnom kontrolom Vlade, a koji imaju kontrolnu funkciju u društvu, poput Saveta za borbu protiv korupcije i Komisije za zaštitu konkurencije, kao i kroz pritiske na medije koji izveštavaju o ovakvim odnosima Vlade i kompanije Delta.
Zbog ove inicijative LDP-a, kroz javne pretnje svakome ko se drzne da o kompaniji Delta napiše nešto što se Miroslavu Miškoviću ne dopada, a i kroz direktne (nejavne) pritiske na novinare i urednike srpskih medija koji nisu pod Miškovićevom kontrolom, kao i kroz mnogobrojne medije koje direktno kontroliše, bilo da su u njegovom vlasništvu ili ih finansira, Miroslav Mišković pokušava da sakrije sve nedozvoljene radnje kojima se bavio svih ovih godina. Zahvaljujući pomenutim radnjama Miroslav Mišković je stekao neverovatno bogatstvo i lažnim optužbama na račun Čedomira Jovanovića pokušava da skrene pažnju javnosti sa tih važnih društvenih tema, s jedne strane, a sa druge strane da se konačno i javno priključi višegodišnjoj kampanji zločinačkog udruženja koje je ono vodilo i vodi protiv Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića, u nameri da se zaustavi modernizacija Srbije kako bi ona postala uređena država, a ne privatna država Miroslava Miškovića i njegovih političkih patrona.
Sve ovo Miroslav Mišković radi zato što su Čedomir Jovanović i LDP lideri u borbi za uređeno društvo u kome nikome neće biti omogućeno da se kroz privatizaciju, koja je neophodna ovom društvu, dokopa ogromnog društvenog bogatstva bez ikakve kontrole i mere. Miroslav Mišković želi Srbiju u kojoj će samo njemu i njegovoj kompaniji biti omogućeno da učestvuje u privatizaciji, dok će svi ostali koji mu se nađu na putu biti uklonjeni, po cenu da u tome učestvuju i državni organi koji će po nalogu Miroslava Miškovića hapsiti njegove konkurente. Miroslav Mišković želi Srbiju u kojoj će samo njegova kompanija moći da se bavi trgovinom i otvara supermarkete i Delta sitije, u kojoj će samo on moći da kupuje građevinsko zemljište i zida.
To nije bilo moguće u vreme vlade Zorana Đinđića, u čije vreme nijedan ministar nije smeo da pomisli kako je neka kompanija državni projekat, a ne da to izgovori, u čije vreme nije bilo hapšenja po narudžbi bilo kog pojedinca. Zarad ostvarenja svojih ciljeva Miroslav Mišković se ne libi da zloupotrebi i sopstvenu otmicu.
Od kada je Vojislav Koštunica na čelu Vlade Republike Srbije, dakle od 2004. godine, Miroslav Mišković nema nikakvih smetnji u širenju poslova svoje kompanije. Naprotiv, premijer drži sastanak na kome se odlučuje da Miroslav Mišković kupi C market čime on protivno zakonu dobija monopol na tržištu. Savet za borbu protiv korupcije je od Vlade Srbije zahtevao „memorandum“ sa tog sastanka zbog čega je predsednica Saveta izložena pritiscima od strane članova Vlade i kompanije Delta. Podnosilac prijave predlaže da Tužilac po službenoj dužnosti zatraži taj „memorandum“ od Vlade Republike Srbije.
Odluke Komisije za zaštitu tržišta kojima se osporava takvo spajanje nemaju nikakvog uticaja na poslovanje te kompanije, niti bilo ko iz Vlade obraća pažnju na njih. Članovi Vlade dolaze na otvaranje Delta sitija na kome Božidar Đelić proglašava Deltu državnim projektom bez obzira na to što vrlo dobro znaju da je taj isti Delta siti izgrađen novcem građana Srbije koji hranu plaćaju skuplje nego građani najbogatijih evropskih država.
Miroslav Mišković šalje svoje emisare u ambasadu SAD u Beogradu, gde za skidanje svog imena sa crne liste nudi „kooperativan pristup Srbije u rešavanju kosovskog problema“, a predsednika Republike Srbije i Vladu predstavlja kao svoje službenike garantujući za njihovu kooperativnost. Da li Srbija brani Kosovo zato što SAD neće da skinu ime Miroslava Miškovića sa crne liste, i da li će Kosovo dobiti nezavisnost ako Mišković dobije američku vizu?
Miroslav Mišković je bio potpredsednik Vlade 1990. godine i vezama stečenim u tom periodu stekao je početni kapital kroz šverc cigareta i deviza tokom (ratnih) devedesetih godina, kao i povlašćeni položaj u trgovini. Od tada sežu njegovi kontakti sa ratnim zločincima, ratnim profiterima i ratnim bratstvom uopšte.
Miroslav Mišković je u policijskoj akciji Mreža iz 2002. godine označen kao jedan od organizatora šverca cigaretama tokom devedesetih godina, a odakle potiče i značajan deo njegovog bogatstva. Zašto to pitanje nikada nije procesuirano? Zato što Miroslava Miškovića štiti ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić, koji je pripadnik istog zločinačkog udruženja. Dokaz za učešće ministra Jočića u zločinačkom udruženju pored ostalog je i izveštaj Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu, UKP – II odeljenje, broj Po-392/01 od 08.06.2001. godine u kome je jasno navedeno da je dokazano da je Delta banka čiji je vlasnik Miroslav Mišković bila vlasnik 50 odsto kompanije Interspid u vremenu u kome se Interspid, prema policijskom izveštaju, bavio oraganizovanim švercom cigareta. Poslanik LDP-a Slobodan Maraš je postavio poslaničko pitanje ministru Jočiću o ovom slučaju i pitao ga da li neprocesuiranje Miroslava Miškovića znači da ga on štiti. Jočić je tada odgovorio da nije upoznat sa pomenutim izveštajem policije, ali da će proveriti i preduzeti neophodne radnje. Međutim, do danas nisu preduzete nikakve radnje u cilju procesuiranja Miroslava Miškovića, što jasno ukazuje na spregu ministra Jočića i zločinačkog udruženja.
Mlađan Dinkić je od 2004. godine kao ministar finansija u Vladi Republike Srbije omogućio Miroslavu Miškoviću i njegovoj kompaniji sticanje monopolskog položaja i bogaćenje na račun građana Srbije. Delta holding i njen vlasnik nisu platili ni porez na kapitalnu dobit pri prodaji Delta banke Banci Intesa. Prijavljeni Dinkić je kao pripadnik zločinačkog udruženja promovisao kompaniju Miroslava Miškovića otvarajući fabriku vode i pojavljujući se kao njen promoter.
Prijavljeni Dinkić i Đelić su, koristeći položaj ministara u Vladi Republike Srbije, vršili pritisak na članove Komisije za zaštitu konkurencije, koji su o tome svedočili i na sednici Odbora za trgovinu i turizam Narodne skupštine Republike Srbije. Mlađan Dinkić je, posle donošenja rešenja kojim je utvrđeno da je kompanija Delta ostvarila monopol spajanjem C-marketa i Primera C, javno pozivao članove komisije da podnesu ostavke ako ne znaju ili nemaju hrabrosti da rade svoj posao.
Advokat Draganić, koji je istovremeno šef pravnog tima Demokratske stranke i Delta holdinga, pretio je javno nezavisnim institucijama, što nedvosmisleno ukazuje na vezu između Demokratske stranke i Delta holdinga. Zašto država ne štiti Vericu Barać, predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije? Zato što su pripadnici zločinačkog udruženja Božidar Đelić, Predrag Bubalo i Slobodan Milosavljević dobili od organizatora udruženja nalog da štite interese udruženja tako što će ukinuti pomenuti Savet.
Slobodan Milosavljević je kao predsednik Privredne komore Srbije uz pomoć preduzeća Konzit čiji je suvlasnik njegova supruga Katarina Andrić Milosavljević uradio naručeno istraživanje od strane kompanije Delta po kome ta kompanija ima samo 11 odsto tržišta a ne preko 50 odsto kako je to utvrdila Komisija za zaštitu konkurencije. Zatim je kompanija Delta to istraživanje koristila u sudskim postupcima kako bi osporila navode Komisije a u javnosti stvorila lažnu sliku kako ta kompanija nema monopolski položaj.
Ljiljana Smajlović je kao glavna i odgovorna urednica lista „Politika“ optužila Miroslava Miškovića da vrši pritisak na novinare i urednike tog lista jer ne podržavaju dovoljno njegovu kompaniju. Takve optužbe nisu stigle od prijavljenih direktora i urednika medija zato što oni favorizuju Miroslava Miškovića i njegovu kompaniju, a Čedomira Jovanovića svakodnevno već godinama kriminalizuju. Ta lica su zarad lične koristi svesno prikrivala nezakonite radnje Miroslava Miškovića i drugih članova udruženja, a sa druge strane lažnim optužbama na račun Čedomira Jovanovića usmeravala javno mnjenje protiv jedine političke grupacije koja ukazuje na njihovo kriminalno delovanje.
Mediji koje uređuju prijavljeni puni su tekstova o tome kako je Čedomir Jovanović kriminalac, član zemunskog klana, učesnik u atentatu na Zorana Đinđića… Nije nikakva tajna da većinu tih medija poseduje ili finansira Miroslav Mišković. Čedomir Jovanović je u prethodnih godinu i po dana podneo sudu preko 100 privatnih krivičnih tužbi za klevetu protiv prijavljenih medijskih poslenika ali, zahvaljujući uticaju zločinačkog udruženja na rad sudova, nije održano nijedno (i brojem: 0) suđenje po tim tužbama.
Podnosilac prijave predlaže da tužilac ispita navode ove krivične prijave i stavi zahtev za sprovođenje istrage, te da o svemu obavesti podnosioca prijave, preko njegovih punomoćnika.
Prilozi: navedeni dokazi i ovlašćenje za zastupanje
U Beogradu, 21. 11. 2007. godine Punomoćnici podnosioca prijave
PRILOZI:
A) Interni dokument ambasade SAD u Beogradu
1. Pravni osnov po kome nekim licima može biti zabranjen ulazak u SAD
2. Dokaz da se g. Mišković nalazi na listi lica kojima je onemogućeno da uđu u SAD, sa obrazloženjem
3. Memorandum o sastanku predstavnika ambasade sa izaslanikom g. Miškovića o njegovoj ponudi da utiče na politiku Vlade Srbije o Kosovu, a zauzvrat da mu bude omogućeno da dobije američku vizu
B) Slučaj „C–Market“
1. Memorandum o razumevanju potpisan u kabinetu Vojislava Koštunice
2. Dopisi Saveta za borbu protiv korupcije Vladi Srbije
3. Dopisi Saveta za borbu protiv korupcije Vladi Srbije
C) Kipar – „Pranje“ novca (Hemslade – Delta)
1. Akt o osnivanju preduzeća Hemslade Trade Limited
2. Fakture na osnovu kojih je vršeno „pranje“ novca
3. Fakture na osnovu kojih je vršeno „pranje“ novca
4. Tužba za pranje novca Okružnom sudu u Požarevcu
D) Šverc cigareta DELTA – INTERSPEED Akcija „Mreža“
1. Šema Akcije „Mreža“
2. Akt o osnivanju preduzeća INTERSPEED d.o.o.
3. Pregled finansijske dokumentacije
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić rekao je za skupštinskom govornicom da iza optužbi koje iznosi Čedomir Jovanović ne stoje čak ni članovi koalicije sa LDP-om na čelu, pozivajući se na telefonski razgovor sa Vesnom Pešić i SMS poruku sa mobilnog telefona od Žarka Koraća:
„I odgovor koji sam dobio telefonski od gospođe Pešić je da je ona šokirana time i da će poslati protest. A od gospodina Koraća sam dobio sledeću poruku, pa ću vam pročitati, pa ću je izbrisati. Ili ću ostaviti, pa da možete videti. I evo šta je rekao Korać: ’Iskreno, pojma nisam imao. Ja nisam član LDP-a, a danas ću sa Čedom da razgovaram. Ja ne mislim tako i niko me nije ništa pitao.’ Da li je moguće da ste uveli toliki strah u kosti ljudi koji su se borili protiv Miloševića.“
Korać, koji za vreme Đelićevog izlaganja nije bio u Skupštini, promptno se pojavio na zasedanju. Sledi njegova replika:
„Ja želim da kažem da se civilizovani čovek razlikuje od divljaka u tome što u javnoj komunikaciji koristi javne podatke, a ne privatne podatke, i žalosno je gledati da neko istrže iz konteksta i koristi privatne podatke da bi ovde sebe branio. Ja sam u opoziciji, za razliku od gospodina Đelića, od 1990. do 2000. godine, deset godina u opoziciji. Sedeo sam ovde sa nešto kvalitetnijim ljudima – od Đinđića, Draškovića, Koštunice. Nikada u svom životu nisam koristio privatne podatke za diskvalifikaciju bilo kog čoveka. Poslednji čovek za koga sam očekivao da će to koristiti je gospodin Đelić. Ali, samo jedna opomena – i ja imam svoju granicu. Još jedanput ako ovo uradite, ja ću početi da koristim podatke koje će nekim ljudima završiti javnu karijeru. Ovo je zaista upozorenje.“
Usledila je replika na repliku. Božidar Đelić: „Pozivam gospodina Koraća da smesta dostavi sve podatke! Smesta!“
Korać nije dostavio nikakve podatke. Zadržao se, kako je rekao, na upozorenju. Zauzvrat, iz Njujorka je stiglo saopštenje Vesne Pešić. I ona je prozvala Đelića za podmetanje i zlopotrebu privatne komunikacije:
„Nije tačna izjava Božidara Đelića da ne podržavam krivičnu prijavu protiv Miroslava Miškovića i drugih 12 ljudi za zločinacko udruživanje. Svako ko prati moj politički rad zna da sam se oduvek borila protiv političkog kriminala i korupcije. Sada je pravi trenutak da institucije sistema odgovore na napade koje Kompanija Delta i njen predsednik, uz pomoć Vlade, vrši na institucije države.
Sramno je da Božidar Đelić koristi naš privatni razgovor, i još ga netačno interpretira.
U potpunosti podržavam sve aktivnosti LDP-a da ovog puta izdrži do kraja, kako bi se saznala puna istina o Miroslavu Miškoviću, njegovim monopolima i političarima koji ga podržavaju, zbog čega građani Srbije plaćaju veoma skupu cenu.
Čim dođem u Beograd pridružiću se aktivnostima koje LDP trenutno vodi.“
O komunikaciji sa bivšim koalicionim partnerima, Đelić se više nije izjašnjavao.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
