Ja sam prijatelj Pančeva

Prostorije Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja rasejane su po Beogradu koliko i sektor društva kojim se ova institucija bavi. I dok su brojne kancelarije Ministarstva na Novom Beogradu, u prostorijama nekadašnje Uprave za ekologiju, sedište ministra nalazi se na četvrtom spratu u staroj zgradi Vlade Srbije. Na zidovima jednostavno i ugodno sređenog kabineta, vise mape Srbije i posteri sa biljnim i ribljim vrstama koje nastanjuju Srbiju. „Žao mi je što nemamo više vremena“, dočekujući nas kaže ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić i ističe koliko je ekološki problem Pančeva neobično važno pitanje u njegovom mandatu. Budući da zagađenje u ovom gradu svojom kompleksnošću prestavlja paradigmu ekološke situacije u zemlji, to pitanje je zaista obeležilo mandate svih njegovih prethodnika, pa se često o uspehu pojedinog ministra govori u odnosu na to kako se suočavao sa pančevačkim čvorom.

„Ja sam prijatelj Pančeva, a ne naftne industrije“, naglašava ministar i napominje da stanje još nije idealno, ali da je mnogo toga učinjeno kako bi se rešio problem u Pančevu. Kaže, voleo bi da vidi da se i to jednom napiše. „Evidentno je da problem postoji, ali morate priznati da se situacija popravila. Rezultati uspostavljenog stalnog monitoringa pokazuju da su koncentracije osnovnih i specifičnih zagađujućih materija uglavnom ispod graničnih vrednosti, osim čađi koja u zimskom periodu ima povećane vrednosti, kao i koncentracija praškastih materija.“

„VREME„: Kakvi su efekti dosadašnjeg rada Radne grupe koja okuplja Ministarstvo životne sredine, lokalnu samoupravu i Južnu zonu?

OLIVER DULIĆ: Na prvoj sednici Radne grupe, održanoj 20. oktobra 2008. u Pančevu, usvojeni su Zaključci koji su u potpunosti realizovani od strane Ministarstva. Napominjemo da je izrađen Generalni akcioni plan za Pančevo, započeta je investicija, odnosno realizacija projekta prekrivanja egalizacionog bazena, pojačan je kontinualni monitoring, povećan je broj republičkih inspektora u Pančevu.

Ima li elemenata krivične odgovornosti zbog zagađivanja u prethodnim incidentima?

Ministarstvo je u cilju bržeg procesuiranja podnetih prijava uz podršku OEBS-a i drugih projekata organizovalo obuke tužilaca, sudija i sudija za prekršaje. Rezultati obuka su zadovoljavajući jer je postignuto brže rešavanje prijava i povećanje izrečenih kazni.

Kada će Ministarstvo doneti jedinstveni Pravilnik o graničnim vrednostima imisija?

U zakonodavstvu EU se ne prepoznaje termin „imisija“. Zakonom o zaštiti vazduha se uvodi termin „nivo zagađujućih materija“. Na osnovu zakona, u martu ove godine donet je ne pravilnik, već Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. Osnov za izradu Uredbe bile su direktive EU 2008/50/EC i 2004/107/EC, i prema odredbama ovih direktiva propisane su granične i tolerantne vrednosti za pojedine zagađujuće materije, kao i granične vrednosti o kojima se informiše javnost i granične vrednosti opasne po zdravlje stanovništva sa sumpor-dioksidom i azot-dioksidom.

Zašto zagađivači nisu primorani da vrše merenja emisija i stave ih na uvid javnosti, kako je regulisano Zakonom o kvalitetu vazduha?

Jesu u obavezi da mere emisiju, što i rade. I u ovom slučaju metode moraju biti akreditovane. Podatke prati inspekcija, a zagađivači ih dostavljaju Agenciji koja ima obavezu izrade Registra izvora zagađenja, izveštavanja i informisanja javnosti.

Operateri u Pančevu i na drugim lokacijama u Srbiji u zavisnosti od kapaciteta i vrste zagađujućih materija obavljaju merenja emisije zagađujućih materija i stavljaju ih nadležnim organima na uvid. Pojedini emiteri su opremljeni kontinualnim meračima, na primer u Rafineriji nafte Pančevo je postavljeno devet kontinualnih merača emisije.

Da li mislite da bi gradski monitoring za merenje imisije aerozagađenja trebalo da bude zvanično priznat od države?

Članom 15. Zakona o zaštiti vazduha predviđena je mogućnost uspostavljanja lokalnih mreža za monitoring kvaliteta vazduha, ali podaci dobijeni sa tih stanica moraju biti validni. Zbog toga je u Zakonu o zaštiti vazduha propisano da se i automatska merenja moraju vršiti po akreditovanim metodama, što podrazumeva primenu standardizovanih postupaka održavanja instrumenata, ali i stručnu analizu i obezbeđenje kvaliteta dobijenih podataka. Jedino takvi podaci se mogu koristiti za ocenu kvaliteta vazduha i preduzimanje mera za poboljšanje kvaliteta vazduha.

Čuvena studija IHTM–a pokazala je pre nekoliko godina da je zagađenje dodatno indukovano tzv. toplotnom inverzijom iznad Pančeva? Zašto se ništa ne preduzima kroz sađenje stabala i pravljenje „zelenog“ površinskog tampona koji bi promenio temperaturu tla kako bi se efekti ove pojave umanjili na jeftin način?

Nije tačno da se ne preduzima ništa po pitanju sađenja stabala. Ministarstvo je u toku 2008. u okviru akcije „Milion stabala za Srbiju“ posadilo na prostoru oko Rafinerije Pančevo 13.800 sadnica topole, bagrema i sibirskog bresta. Postupak sadnje je realizovalo JKP Zelenilo uz stručni nadzor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada. Pored toga, kroz projekat PRIMA revitalizovana je Narodna bašta. Svrha sađenja je stvaranje zelene barijere za sprečavanje širenja zagađenja i generalno poboljšanje kvaliteta vazduha. Međutim, sađenje stabala, generalno, nema direktan uticaj na ublažavanje efekata temperaturne inverzije (posebna mikroklima može da se stvara samo u parkovima ili šumi).