Izvlačenje iz štete

Srbija do daljnjeg obustavlja nabavku vakcina protiv novog gripa. Prema rečima ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, resorno ministarstvo će najkasnije do 20. februara na osnovu analize epidemiološke situacije predložiti vladi odgovarajuće mere u vezi sa daljim snabdevanjem vakcinama, podsećajući da se u zemlji već nalazi 855.700 doza i da je od toga do sada utrošeno oko 130.000. Od 17. decembra do 12. januara u Srbiji je vakcinisano manje od dva odsto stanovništva – što je ispod svakog očekivanja.

Ministar zdravlja ipak ne gubi nadu da će se situacija promeniti.

U Rumuniji je nakon smrti poznatog televizijskog glumca Tonija Tekukeanua došlo do dramatičnog obrta i sada umesto nekoliko desetina u redovima za vakcinaciju čeka nekoliko hiljada Rumuna.

Uz to, ovdašnja Posebna radna grupa za praćenje pandemije ocenila je da je epidemiološka situacija nepovoljna, sa tendencijom pogoršanja, i zaključila da je neophodno da se i dalje ubrzano sprovodi vanredna vakcinacija s ciljem da se obuhvati što veći broj građana – najmanje milion i po.

Radna grupa je, između ostalog, zaključila da je neophodno isplanirati odgovarajuće količine vakcina za period od dve sezone gripa – do proleća 2011, odnosno najmanje 2,2 miliona doza sa odgovarajućim rokovima upotrebe, i da je neophodno postojanje stalne rezerve od 300.000 doza radi pravovremenog reagovanja u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije.

ODZIV I OTKAZ: Da postoji mogućnost da najmanje milion naručenih vakcina bude otkazano saznali smo 9. januara, samo tri dana nakon što je Agencija za lekove izdala sertifikat o ispravnosti i bezbednosti za 200.700 doza iz treće serije vakcina protiv novog gripa. Glavni razlog je – slab odziv za vakcinaciju.

Prema rečima direktorke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Svetlane Vukajlović, Zavod će „učiniti sve da priča o vakcinama prođe sa što manje štete“, a u slučaju otkazivanja Srbija neće plaćati dodatne penale.

Međutim, što se tiče „Jugohemije“, zastupnika kompanije proizvođača vakcine „Novartis“, izmena ugovora neće proći bez finansijskih posledica.

Preduzeće „Jugohemija“ saopštilo je da svaka izmena ugovora sa dobavljačem vakcina za novi grip može imati ozbiljne finansijske posledice za tu firmu kao zastupnika u poslu, kao i za korisnike u Srbiji. U saopštenju se navodi da, prema saznanjima tog preduzeća, količine ugovorenih doza ni ugovori o kupovini vakcina koje su evropske zemlje sklapale sa kompanijom „Novartis“ do sada ni u jednom slučaju nisu bili menjani. Što se tiče „Jugohemije“, ona je uvezla vakcine prema zahtevu države i preuzela obavezu pravovremenog snabdevanja zdravstvenog sistema Srbije, ali ima i ugovornu obavezu prema dobavljaču.

Prvobitno je rezervisano milion doza vakcine, a taj zahtev je, na bazi plana radne grupe za vakcinaciju prioritetnih grupa stanovništva, naknadno povećan na tri miliona doza. Ipak još ništa nije dogovoreno, i predstavnici „Jugohemije“ i Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja „svakodnevno razmenjuju mišljenja“ oko uvoza vakcina i traže rešenje prihvatljivo za sve. Imajući u vidu i jasne ugovorne obaveze prema proizvođaču, naravno.

ISTRAGA: Tri dana pre nego što je Srbija počela da razmišlja o odustajanju od daljnjeg snabdevanja vakcinama, Zdravstvena komisija Parlamenta EU je jednoglasno donela Rezoluciju kojom zahteva transparentnu istragu o „slučaju H1N1“ i odgovor da li je pandemija rezultat korupcije Svetske zdravstvene organizacije, farmaceutske industrije i akademskih naučnika.

Priču je pokrenuo dr Volfgang Vodarg, sadašnji predsedavajući Odbora Parlamenta EU za zdravstvo, lekar i epidemiolog koji je „pandemiju“ novog gripa ocenio kao „jedan od najgorih medicinskih skandala veka“. Vodargov scenario je sledeći: krupne farmaceutske kompanije su, želeći da prodaju svoje vakcine, uticale na naučnike i agencije koje se bave javnim zdravstvom da dignu uzbunu, prisiljavajući države da nabavljaju enormne količine beskorisnih vakcina, čime su milione zdravih ljudi izložili riziku čije dimenzije niko još ne može sagledati. Vodarg nije zaboravio ni „ptičji grip“, konstatujući da kampanja 2005/06, kombinovana s kampanjom „svinjskog gripa“ sada nije samo uzrokovala ogromnu štetu delu vakcinisanih i zdravstvenom budžetu, već da je poljuljala poverenje u značajne svetske zdravstvene institucije i njihovu odgovornost.

Komisija Evropskog parlamenta ima zadatak da istraži da li je zaista bilo „lažirane pandemije“ proglašene u junu 2009. i da li je grupa akademskih eksperata koja je savetovala njeno proglašenje imala „intenzivne finansijske veze“ sa farmaceutskim gigantima poput „Glakso Smit Klajna“, „Roša“ i „Novartisa“. Predstavnica Komesarijata za zdravstvo Evropske komisije Nina Papadulaki je potvrdila da je zahtev za istragu podnet i da će se Parlamentarna skupština Saveta Evrope time baviti krajem ovog meseca, a zvaničnici Evropske komisije, koji su svojevremeno bili puni pohvala o vakcini protiv svinjskog gripa, kažu da će podržati istragu.

ZLATNI TROUGAO: Tačno vreme i mesto izbijanja pandemije novog gripa su nepoznati, ali smatra se da se bolest prvo pojavila u Meksiku.

Prvi potvrđeni slučaj zaraze gripom A (H1N1) dogodio se 2. aprila 2009. u gradiću La Glorija u meksičkoj državi Verakruz, kada je oboleo četvorogodišnji Edgar Enrike Hernandez. On se danas smatra „nultim pacijentom“, ali se u međuvremenu potpuno oporavio od posledica zaraze. Novi soj virusa klinički je identifikovan 24. aprila 2009. U međuvremenu, 13. aprila, dogodio se i prvi smrtni slučaj, kada je od disajnih komplikacija umrla žena sa šećernom bolešću iz Oahake.

Izolovani slučajevi bolesti su se ubrzo pojavili širom Meksika i SAD. Nakon što je broj umrlih od svinjskog gripa u Meksiku dostigao 87, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 29. aprila podigla nivo pandemijskog stepena pripravnosti na 5. stepen. Pandemija je zvanično proglašena 11. juna.

Samo dan pošto je Margaret Čen, generalni direktor SZO-a, proglašavajući pandemiju upozorila sve države članice zdravstvene organizacije da se pripreme za „dugotrajnu borbu“ protiv „nezaustavljivog“ virusa gripa, švajcarska farmaceutska kompanija „Novartis AG“ izašla je u javnost sa senzacionalnom vešću – da je već proizvela prvu seriju medikamenta. Kako su preneli svetski mediji, farmaceuti su do ovog (ne)očekivanog rezultata došli zato što su vakcinu proizveli u ćelijama, što predstavlja mnogo brži način proizvodnje od tradicionalne metode produkcije u kokošijim jajima.

Tada proizvedena, prva tura leka bila je namenjena kliničkom ispitivanju planiranom za jesen. „Prve vakcine za ljudsku upotrebu na tržištu će se pojaviti u septembru ili oktobru“, obećao je portparol kompanije Erik Althof i dodao da će firma moći nedeljno da proizvodi milione doza samo u postrojenju u nemačkom gradu Marburgu. Istom metodom proizvodnje (i u isto vreme) kao „Novartis AG“ (proizvodnja vakcine na ćelijskoj osnovi) poslužila se i američka kompanija „Bakster“. Međutim, nadležni iz ove farmaceutske kuće su izjavili da je u Češkoj (gde imaju fabriku) već započela proizvodnja spasonosne vakcine protiv gripa H1N1, a da se prve isporuke medikamenta očekuju na tržištu već u avgustu. I drugi veliki evropski proizvođači, poput „Glakso Smit Klajna“, „Sanofi-Aventisa“ i „Solveja“, početkom juna dobili su uzorke virusa kako bi lek bio spreman do jeseni, pre nego što na severnoj hemisferi započne sezonski grip.

Najbolji scenario koji je SZO očekivao u junu je da će farmaceutske kuće godišnje uspeti da proizvedu gotovo pet milijardi vakcina protiv novog gripa, što će ostaviti skoro četvrtinu ukupne populacije bez zaštite, naročito ako bude potrebno više od jedne doze da se stekne imunitet.

U priču su se uključili i ekonomisti, koji su izračunali da će do kraja prvog kvartala 2010. glavni profiter biti „Glakso“, sa prognoziranom vrednošću prodaje vakcine od 3,5 milijardi dolara, potom „Sanofi“ sa prodajom vrednom milijardu, pa „Novartis“ sa prodajom u vrednosti 600 miliona dolara.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun i SZO u maju upućuju poziv svim farmaceutskim kućama da pokažu „solidarnost“ sa siromašnim zemljama tako što će deset procenata sopstvene proizvodnje sačuvati za siromašne nacije (budući da su bogate države, poput SAD, Britanije, Kanade ili Francuske, već odavno sklopile ugovore sa farmaceutima o isporuci većih količina vakcina). Akciji su se priključile i brojne nevladine organizacije, poput „Oksfama“, koje lobiraju kod farmaceuta da ako nisu moguće donacije onda makar vakcine ponude po nižoj ceni.

Neke kompanije su pristale da pomognu – šest od trideset vodećih proizvođača pristalo je da pokloni deset procenata proizvedenog. Najviše se istakao „Glakso Smit Klajn“, prihvativši da SZO donira 50 miliona doza za distribuciju u zemljama u razvoju. „Novartis AG“ je odbio da poklanja, ali nije isključio mogućnost eventualnog popusta za siromašne zemlje.

Odmah po objavljivanju pronalaska spasonosnog cepiva počinje trka za nabavku vakcina. Najbogatije zemlje su prve stale u red.

VAKCINACIJA: Vakcinacija prvo počinje u Kini – 23. septembra. Cilj kineskih zdravstvenih vlasti bio je da do kraja 2009. protiv gripa H1N1 bude vakcinisano do 65 miliona ljudi i da u prvom tromesečju 2010. godine bude proizvedeno oko sto miliona doza vakcina protiv novog gripa. Proizvođač vakcina distribuiranih u Kini je Hualan Biological Engineering Inc.

Petog oktobra vakcinacija počinje i u SAD. Država je odobrila vakcine australijskog SCL, švajcarskog „Novartisa“, francuskog „Sanofi Pastera“ i američke kompanije „Medimjun“.

Program vakcinacije u Britaniji traje od 21. oktobra. Snabdevač je domaća firma „Glakso Smit Klajn“. Međutim, vakcinu je odbilo više od polovine Britanaca, bilo zbog toga što se plaše pratećih efekata na organizam ili zbog toga što misle da je virus H1N1 suviše blag da bi se vakcinisali.

Vakcinacija u Austriji počinje 10. novembra. Glavni snabdevač seruma je američki „Bakster“. U isto vreme Rusija pokreće kampanju vakcinacije građana, a vlada te zemlje je izdvojila oko 93 miliona evra za prva 43 miliona vakcina.

Francuska počinje s masovnom vakcinacijom 12. novembra, a dve nedelje kasnije prve („Glakso Smit Klajnove“) vakcine primaju se i u Nemačkoj. Službenici SZO-a imunizovani su vakcinom 30. novembra. Margaret Čen, direktorka SZO-a, toga dana bila je van Švajcarske, a u Organizaciji niko nije mogao da odgovori na pitanje da li je i ona primila vakcinu protiv novog gripa.

Na Balkanu vakcinacija počinje u prvoj polovini decembra.

PREPRODAJA: Čim su prve doze počele da stižu, histerija za vakcinom pretvorila se u histeriju protiv vakcine. Izuzev Švedske, koja je uspela da vakciniše između 60 i 70 odsto svoje populacije, slab odziv za vakcinaciju postao je globalni problem. Šta uraditi sa viškom vakcina i kako sprečiti ekonomsku propast postalo je, očigledno, važnije pitanje od onog „a šta ćemo sa pandemijom“. Jedva pola godine nakon borbe za nabavku vakcine, počela je borba za što bezbolnije ratosiljanje, ispostavilo se, neželjenog cepiva.

Najbogatiji su opet prvi stali u red.

Francuska vlada koja je poručila 94 miliona vakcina vrednih 869 miliona evra, a uspela da vakciniše samo pet miliona ljudi, prodala je 2,3 miliona doza Kataru i Egiptu. Nemačka je poručila 50 miliona doza, uspela je da iskoristi samo šest i već je našla potencijalne kupce za višak. Ukrajini je ponuđeno 2,2 miliona doza, dok su Moldavija, Makedonija, Albanija i Kosovo, zajedno sa Mongolijom i Maldivima, tražili od Nemačke da im se vakcine dodele u okviru pomoći.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti saopštio je da SAD još nisu donele odluku da li da otkažu deo naručenih vakcina protiv novog gripa ili da deo prodaju drugim zemljama. Po rečima En Šuhat, šefa Nacionalnog centra za imunizaciju i respiratorne bolesti pri CDC-u, interesovanje američkog stanovništva za vakcinu protiv novog gripa je stabilno i vlada SAD je trenutno koncentrisana na to da se vakciniše što je moguće više građana.

Nakon što je objavljena vest da Francuska planira da proda višak vakcina, analitičari firme „Morgan Stenli“ su izračunali da bi to moglo da ima za posledicu „umeren kratkoročni rizik“ za zaradu kompanija „Glakso“, „Sanofi“ i „Novartis“, čije su akcije izgubile između 1,6 i 2,2 odsto vrednosti.

I dok oni koji brinu o ekonomiji pokušavaju da spasu šta se spasti da, pitanje je ko i kako daje podršku onima koji brinu o zdravlju.

Da li je dr Volfgang Vodarg u pravu, saznaćemo nakon istrage Komisije Evropskog parlamenta. Šta god istraga bude pokazala, očigledno je da grip postoji i da je od posledica do 10. januara umrlo 12.799 ljudi u svetu, a 66 u Srbiji. Pitanje je kako ćemo se zaštiti. Inatom, jakim imunitetom ili vakcinom? Epidemiolozi preporučuju ovo treće.

Vakcinacija

Vakcinacija prvo počinje u Kini – 23. septembra. Cilj kineskih zdravstvenih vlasti bio je da do kraja 2009. protiv gripa H1N1 bude vakcinisano do 65 miliona ljudi i da u prvom tromesečju 2010. godine bude proizvedeno oko sto miliona doza vakcina protiv novog gripa. Proizvođač vakcina distribuiranih u Kini je Hualan Biological Engineering Inc.

Petog oktobra vakcinacija počinje i u SAD. Država je odobrila vakcine australijskog SCL, švajcarskog „Novartisa“, francuskog „Sanofi Pastera“ i američke kompanije „Medimjun“.

Program vakcinacije u Britaniji traje od 21. oktobra. Snabdevač je domaća firma „Glakso Smit Klajn“. Međutim, vakcinu je odbilo više od polovine Britanaca, bilo zbog toga što se plaše pratećih efekata na organizam ili zbog toga što misle da je virus H1N1 suviše blag da bi se vakcinisali.

Vakcinacija u Austriji počinje 10. novembra. Glavni snabdevač seruma je američki „Bakster“. U isto vreme Rusija pokreće kampanju vakcinacije građana, a vlada te zemlje je izdvojila oko 93 miliona evra za prva 43 miliona vakcina.

Francuska počinje s masovnom vakcinacijom 12. novembra, a dve nedelje kasnije prve („Glakso Smit Klajnove“) vakcine primaju se i u Nemačkoj. Službenici SZO-a imunizovani su vakcinom 30. novembra. Margaret Čen, direktorka SZO-a, toga dana bila je van Švajcarske, a u Organizaciji niko nije mogao da odgovori na pitanje da li je i ona primila vakcinu protiv novog gripa.

Na Balkanu vakcinacija počinje u prvoj polovini decembra.