Na osnovu 99,38 odsto prebrojanih glasova, aktuelni šef države Redžep Tajip Erdogan dobio je 49,42 odsto glasova. Glavni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu osvojio je 44,95 procenta
Aktuelni predsednik Turske Redžep Taip Erdogan i njegov opozicioni protivkandidat Kemal Kličdaroglu po svemu sudeći idu u drugi krig predsedničkih izbora i ponovo će se sučeliti 28. maja nakon što na jučerašnjem glasanju nisu uspeli da osvoje više 50 odsto glasova.
Na osnovu 99,38 odsto prebrojanih glasova, aktuelni šef države Redžep Tajip Erdogan dobio je 49,42 odsto glasova. Glavni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu osvojio je 44,95 procenta.
Trećeplasirani Sinan Ogan dobio je podršku 5,2 odsto birača, prenosi Hurijet.
Erdogan, koji je dobio više glasova nego što su mu predviđale predizborne ankete, delovao je samopouzdano i borbeno kada se obratio svojim prstalicama.
Foto: AP Photo/Emrah Gurel
Erdogan i Kiličdaroglu obratili su se pristalicama. Dosadašnji predsednik svoj govor tradicionalno je održao sa balkona sedišta partije AKP u Ankari.
„Imamo 2,6 miliona glasova više od najbližeg suparnika. Očekujemo da će se to još povećati kada rezultati budu zvanični“, rekao je Erdogan.
Njegov glavni protivkandidat Kemal Kiličdaroglu uveren je u drugi krug izbora, ali i pobedu.
„Ako naša nacija kaže drugi krug, to je više nego dobrodošlo. Na ovim izborima sigurno ćemo pobediti u drugom krugu“, naglasio je Kiličdaroglu.
Foto: AP Photo/Ali Unal
Sinan Ogan čovek odluke?
Trećeplasirani kandidat na predsedničkim izborima Sinan Ogan, koji je osvojio 5,2 odsto glasova, rekao je da je njegova kandidatura promenila ishod glasanja.
Ogan kaže da će verovatno biti održan drugi krug. Ako to postane zvanično, on se neće boriti, ali bi njegova odluka o tome koga će podržati mogla da napravi veliku razliku.
Istakao je da će odluku o tome doneti u narednih nekoliko dana.
„Razgovaraću sa liderima u svom savezu, ići ću da pitam svoje birače u narednih nekoliko dana. A onda ćemo doneti odluku i izvršiti svoju dužnost u narednih 14 dana“, naveo je Ogan.
Erdoganova stranka vodi na parlamentarnim izborima
Na izborima za parlament koji su održavani paralelno s predsedničkima, Narodni savez koji čini Erdoganova islamistička stranka AKP, nacionalistički MHP i drugi ostvario je bolji rezultat od očekivanog očekuje se da će imati 324 od 600 mandata.
Kiličdarogluova Nacionalna alijansa od šest opozicionih stranaka, uključujući sekularnu Republikansku narodnu stranku (CHP) koju je osnovao Ataturk, trebalo bi da ima 211 mandata.
Foto: iHA via AP
Najvažniji izbori
Predsednički i parlamentarni izbori koji su juče održana smatraju se za jedne od najvažnijih od kad je pre sto godina osnovana moderna republike. Građani su odlučivali da li će se Turska vratiti izvornom Ataturkovom sekularizmu ili će nastaviti dvadesetogodišnju politiku tradicionalizma u unutrašnjim i međunarodnim odnosima.
Za poslednjih 20 godina, Erdogan je udaljio Tursku od sekularizma koju je uspostavio Mustafa Kemal Ataturk, osnivač moderne države.
Kemal Kiličdaroglu dolazi iz najveće opozicione Republikanske narodne stranke, čiji je i lider.
Promoviše vraćanje na osnove ekonomske politike, parlamentarnu demokratiju i nezavisno sudstvo, oblasti u kojima, prema mišljenju mnogih građana, ima najviše propusta.
Analitačari navode da su ovo najteži izbori u Turskoj u poslednjih nekoliko godina, a dolaze u trenutku kada se zemlja bori sa visokom inflacijom i oporavlja od razornih zemljotresa.
B.G./FoNet/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Vlast pokazuje da ne poštuje ni sopstvene odluke, niti sama zna šta hoće i šta radi. Kada kažu da će se baviti isključivo Generalštabom iz druge polovine 20. veka, a ne i kasarnom Petog puka ili starim Generalštabom, jasno je da im se ne može verovati. Niko ne može da garantuje da će ijedan objekat u tom obuhvatu ostati zaštićen i sačuvati svoj spomenički integritet. Spremni smo da se borimo na civilizovan način. Postoji i potreba, koju je deo javnosti jasno iskazao – tražeći i podršku od nas kao struke, na šta su neki od nas i pristali – da, ukoliko počne rušenje, objekte branimo i fizički... U svakom slučaju, naši naredni koraci zavisiće od poteza vlasti. Mi poznajemo zakonske okvire, ali znamo i da se vlast ne drži zakona”
U zemlji u kojoj se politički problemi često rešavaju tako što se proglašavaju nepostojećim, studenti su uradili nešto radikalno jednostavno: imenovali su problem i pokušali da ga izmere. A kad smo kod imenovanja, nemojmo zanemariti ni šta je tih 400.000 građana uradilo. Stali su iza zahteva za izborima imenom i prezimenom, adresom i brojem telefona
Na Kosovu su, nakon gotovo jednogodišnje blokade institucija, 28. decembra održani vanredni parlamentarni izbori. Kakvi su izborni rezultati i šta je na njih uticalo? Šta za Srbe s Kosova može značiti još jedna vlada Aljbina Kurtija?
“Ključno je da se rešenje za NIS postigne u prvom kvartalu 2026. godine, posebno imajući u vidu širi geopolitički kontekst. Početak 2026. već je obeležen geopolitičkim potresima u Iranu i Venecueli. Obe zemlje su naftne sile i članice OPEC-a, ali su ograničene u slobodnoj prodaji nafte usled OFAC-ovih sankcija. Geopolitičke tenzije sa ovakvim zemljama imaju značajan uticaj na cene nafte i sirovina, pa postoji realan rizik da treće zemlje snose posledice”
Razlika između zemalja sa razvijenim medicinskim sistemima i Srbije u kojoj se sistem održava još samo na entuzijazmu predanih lekara i predanog osoblja, ravna je razlici između neba i zemlje. U srećnijim zemljama nije lakše samo živeti, nego i mreti
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Na današnjim predsedničkim i parlamentarnim izborima u Turskoj očekuje se rekordna izlaznost, čak 85 odsto. Sve ankete na predsedničkim izborima blagu prednost daju opozicionom kandidatu, ali biće važan svaki glas. Opozicija poziva svoje pristalice da večeras ne izlaze na ulice, a strahuje se da aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan neće priznati izborne rezultate, ukoliko budu nepovoljni po njega
Socijaldemokrata, „turski Gandi“, kandidat ujedinjenih opozicionih partija. Prepoznatljivo lice opozicione scene, čovek koji je već dvadeset godina na udaru vladajućeg režima Redžipa Tajipa Erdoana. U kampanju ide sa sloganom „Sve će biti u redu – Hajde Turci, hajde!“ i obećava sve suprotno stvarnosti koju već dve decenije gradi aktuelni predsednik koga naziva „zavodljivim autokratom“
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
