Duplo uživanje
„Vreme” pre vremena: Novogodišnji dvobroj već u sredu na kiosku
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Na osnovu 99,38 odsto prebrojanih glasova, aktuelni šef države Redžep Tajip Erdogan dobio je 49,42 odsto glasova. Glavni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu osvojio je 44,95 procenta
Aktuelni predsednik Turske Redžep Taip Erdogan i njegov opozicioni protivkandidat Kemal Kličdaroglu po svemu sudeći idu u drugi krig predsedničkih izbora i ponovo će se sučeliti 28. maja nakon što na jučerašnjem glasanju nisu uspeli da osvoje više 50 odsto glasova.
Na osnovu 99,38 odsto prebrojanih glasova, aktuelni šef države Redžep Tajip Erdogan dobio je 49,42 odsto glasova. Glavni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu osvojio je 44,95 procenta.
Trećeplasirani Sinan Ogan dobio je podršku 5,2 odsto birača, prenosi Hurijet.
Erdogan, koji je dobio više glasova nego što su mu predviđale predizborne ankete, delovao je samopouzdano i borbeno kada se obratio svojim prstalicama.
Erdogan i Kiličdaroglu obratili su se pristalicama. Dosadašnji predsednik svoj govor tradicionalno je održao sa balkona sedišta partije AKP u Ankari.
„Imamo 2,6 miliona glasova više od najbližeg suparnika. Očekujemo da će se to još povećati kada rezultati budu zvanični“, rekao je Erdogan.
Njegov glavni protivkandidat Kemal Kiličdaroglu uveren je u drugi krug izbora, ali i pobedu.
„Ako naša nacija kaže drugi krug, to je više nego dobrodošlo. Na ovim izborima sigurno ćemo pobediti u drugom krugu“, naglasio je Kiličdaroglu.
Sinan Ogan čovek odluke?
Trećeplasirani kandidat na predsedničkim izborima Sinan Ogan, koji je osvojio 5,2 odsto glasova, rekao je da je njegova kandidatura promenila ishod glasanja.
Ogan kaže da će verovatno biti održan drugi krug. Ako to postane zvanično, on se neće boriti, ali bi njegova odluka o tome koga će podržati mogla da napravi veliku razliku.
Istakao je da će odluku o tome doneti u narednih nekoliko dana.
„Razgovaraću sa liderima u svom savezu, ići ću da pitam svoje birače u narednih nekoliko dana. A onda ćemo doneti odluku i izvršiti svoju dužnost u narednih 14 dana“, naveo je Ogan.
Erdoganova stranka vodi na parlamentarnim izborima
Na izborima za parlament koji su održavani paralelno s predsedničkima, Narodni savez koji čini Erdoganova islamistička stranka AKP, nacionalistički MHP i drugi ostvario je bolji rezultat od očekivanog očekuje se da će imati 324 od 600 mandata.
Kiličdarogluova Nacionalna alijansa od šest opozicionih stranaka, uključujući sekularnu Republikansku narodnu stranku (CHP) koju je osnovao Ataturk, trebalo bi da ima 211 mandata.
Najvažniji izbori
Predsednički i parlamentarni izbori koji su juče održana smatraju se za jedne od najvažnijih od kad je pre sto godina osnovana moderna republike. Građani su odlučivali da li će se Turska vratiti izvornom Ataturkovom sekularizmu ili će nastaviti dvadesetogodišnju politiku tradicionalizma u unutrašnjim i međunarodnim odnosima.
Za poslednjih 20 godina, Erdogan je udaljio Tursku od sekularizma koju je uspostavio Mustafa Kemal Ataturk, osnivač moderne države.
Kemal Kiličdaroglu dolazi iz najveće opozicione Republikanske narodne stranke, čiji je i lider.
Promoviše vraćanje na osnove ekonomske politike, parlamentarnu demokratiju i nezavisno sudstvo, oblasti u kojima, prema mišljenju mnogih građana, ima najviše propusta.
Analitačari navode da su ovo najteži izbori u Turskoj u poslednjih nekoliko godina, a dolaze u trenutku kada se zemlja bori sa visokom inflacijom i oporavlja od razornih zemljotresa.
B.G./FoNet/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve