Tešku odluku, koja podrazumeva vođenje računa o suprotstavljenim stranačkim interesima, a valjda i o interesima Srbije, doneće prema najavama Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić – uz javno, ili tajno, asistiranje Tomislava Nikolića
Kada se u prošli četvrtak prethodni broj „Vremena“ pojavio na kioscima, činilo se da će ovo izdanje lista biti posvećeno ključnim predizbornim obećanjima, prednostima, manama i tačkama sporenja ključnih kandidata za predsednika Srbije. Čak i u tako kratkom roku – od četvrtka do utorka – pokazalo se, međutim, kako je planiranje u Srbiji i dalje krajnje zaludan posao.
„Dobro obavešteni izvori“ iz različitih stranaka, naime, raznosili su u prošli četvrtak i petak „pouzdanu informaciju“ prema kojoj bi predsednički izbori trebalo da se održe u decembru (odnosno 9. decembra, kako bi drugi izborni krug „promašio“ neki od praznika zgusnutih u to doba godine). Ta, „već završena priča“ podrazumevala je i da će izbori biti raspisani bez saglasnosti premijera Vojislava Koštunice i uz velike šanse da se njegova stranka odluči na bojkot i zatezanje odnosa u vladajućoj koaliciji – koje bi moglo da rezultira i njenim pucanjem.
Već tokom vikenda, međutim, lopta je ponovo spuštena: šuškalo se o postignutom dogovoru, koji je, u čaršijskoj igri pokvarenih telefona, imao dva oblika. Prema jednoj varijanti, izbore bi valjalo očekivati u januaru, prema drugoj, u martu.
U utorak, kada je pripreman ovaj broj „Vremena“, kao apsolutno pouzdana, delovala je informacija da će lideri stranaka članica vladajuće koalicije (Vojislav Koštunica, Boris Tadić, ali i Mlađan Dinkić) do kraja nedelje doći do kompromisnog rešenja. Oni su se sreli u ponedeljak, to je i zvanično potvrđeno, ali, prema nekim informacijama, ništa se nisu dogovorili. Ipak, tvrdi se, „pokazali su zainteresovanost da se dogovor postigne“. Novost od utorka bilo je i prvo eksplicitno saopštenje Demokratske stranke Srbije o bojkotu izbora, ukoliko oni budu zakazani za decembar, dato kroz usta portparola Andrije Mladenovića, u intervjuu „Večernjim novostima“. Glasnogovornik DSS-a nije imao definitivan stav o tome da li bi efekat jednostrane odluke o raspisivanju izbora za decembar bio i raspad vladajuće koalicije.
Ulog je velik, pa nije čudno da se cenkanje vodi uz maksimalno zatezanje međustranačkih odnosa i razmenu ozbiljnih ucena upakovanih u „principijelnu oblandu“. Pri čemu se, za odašiljanje tih ucena, prečesto koriste mediji i njihova prirodna potreba da konzumente obaveste o ključnim dešavanjima u zemlji.
RAZLOZI I OBJAŠNjENjA: Uprkos opštem i sasvim logičnom uverenju da se zalaže za održavanje predsedničkih izbora do kraja godine zbog dva sasvim praktična razloga, Tadićeva Demokratska stranka svoj zahtev obrazlaže principijelnom potrebom da se poštuje Ustavni zakon (proizvod prošlogodišnjeg međustranačkog dogovora, čiji je deo bio i istovremeno održavanje parlamentarnih i predsedničkih izbora, što se nije desilo).
Jasan praktični razlog za insistiranje DS-a na glasanju u decembru jeste opasnost da moguće negativno rešenje kosovskog problema radikalizuje političku klimu i, u slučaju da se izbori održe nakon donošenja odluke o Kosovu, birače okrene ka radikalima, odnosno suprotno putu zacrtanom 5. oktobra 2000. godine; ta opasnost, međutim, ne bi bila sasvim pouzdano otklonjena ako bi izbori bili 9. decembra, o čemu se najviše govori, jer bi, ukoliko ne bude u poslednje vreme očekivanog otezanja „presude“ do januara, drugi krug „pao“ posle roka određenog za donošenje rešenja o Kosovu i najavljenog jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine. Drugi, ništa manje jasan praktični razlog jeste potreba DS-a da sačuva stranačko dostojanstvo i zaustavi odliv birača ka rastućoj Liberalno demokratskoj partiji, time što bi, posle silnih popuštanja pred željama Vojislava Koštunice, napokon isposlovala definisanje političke agende o svojoj meri.
U zamornom natezanju „biće izbora – neće biti izbora“, međutim, funkcioneri DS-a pozivaju se na nejasan Ustavni zakon, iz koga se, ipak, može razaznati stav da bi do 31. decembra trebalo raspisati (ali ne i održati) predsedničke, lokalne i pokrajinske izbore. Aktuelno prepucavanje o izborima, međutim, tiče se samo predsedničkih i eventualno pokrajinskih, ali ne i lokalnih izbora – možda zato što ne postoji dogovor među koalicionim partnerima o izbornom sistemu po kome bi oni trebalo da se održe. A možda i zato što nema ni dogovora o tome ko bi, u ime koalicije, trebalo da bude kandidat za važnu funkciju gradonačelnika Beograda, za koju su ozbiljno zainteresovani i DS i DSS. I možda zato što, za razliku od jakog radikalskog kandidata Aleksandra Vučića, DS-u i DSS-u, posle raspodele državnih funkcija, nije ostalo mnogo jakih kandidata za obavljanje beogradskih dužnosti. Ono što za sada izgleda izvesno, to je da se gradonačelnici više neće birati na direktnim izborima, nego u skupštinama – što povećava potrebu za dogovorom koalicionih partnera i dodatno opterećuje paket tema koje ulaze u taj dogovor.
KOSOVO, PATRIOTE I IZDAJNICI: S druge strane, uprkos opštem, i takođe sasvim logičnom uverenju da (prema istraživanjima, sve manje popularnoj) Demokratskoj stranci Srbije održavanje predsedničkih izbora u decembru ne odgovara iz prostog razloga što joj ne odgovara potencijalno jačanje pozicije Borisa Tadića, partija Vojislava Koštunice svoj zahtev da se predsednički izbori odlože na neodređen rok obrazlaže navodnim negativnim uticajem kampanje na rešavanje kosovskog pitanja. Sve tražeći da se odluka o tome da li će izbori biti raspisani do kraja godine ili će biti promenjen Ustavni zakon donese nakon 10. decembra, DSS se, bez imalo snebivanja, zalaže i za nešto dijametralno suprotno – da se kosovski pregovori vode i nakon propisanog krajnjeg roka za donošenje rešenja.
Priča o problemima i potencijalnim koristima tu se, međutim, ne završava. Kao što se ne završava ni spisak aktera koji presudno utiču na to da li će stranački aktivisti, koji su već iz centrala dobili uputstvo da se pozicioniraju u niski start za ulazak u izbornu trku, dobiti i signal za zvaničan početak kampanje – koja se već uveliko vodi samo u malo prigušenijem vidu.
Iako su i nož i pogača u ovom trenutku u posedu DS-a – jer odluku o raspisivanju izbora formalno donosi predsednik Skupštine, odnosno Oliver Dulić, kadar DS-a, stranci Borisa Tadića nije nimalo lako da donese nepopularnu odluku o raspisivanju izbora bez saglasnosti sa koalicionim partnerima (odnosno jednim koalicionim partnerom, s obzirom da se G17 plus Mlađana Dinkića ne protivi decembarskom glasanju).
Dotični partner – DSS – naime, već je postavio obrise bojkot-kampanje koju bi u tom slučaju vodio: DS bi bio okrivljen za potencijalni gubitak Kosova. To bi, opet, moglo biti opravdanje za okretanje Koštunice ka radikalima kao novom koalicionom partneru (što sve vreme figurira kao argument u pregovorima, tj. ucena na koju se deo javnosti već „upecao“ i koja se pokazala kao vrlo efikasna u vreme formiranja aktuelne vlade).
BOJKOT: Da su tačne tvrdnje „obaveštenih izvora“ da bi u slučaju jednostrane odluke o raspisivanju izbora u decembru DSS pribegao (aktivnom) bojkotu, trebalo je i pre Mladenovićevog otvaranja duše „Večernjim novostima“ da dokaže izjava malo poslušnog – malo neposlušnog Koštuničlnog koalicionog partnera Velimira Ilića da za izbore u decembru nikako ne bi istakao svoju, mesecima najavljivanu kandidaturu. Još jedan igrač iz narodnjačkog tabora trudio se da pojača pretnju: Dragan Marković Palma, gradonačelnik jagodinski i lider Jedinstvene Srbije, saopštio je u nedelju da neće učestvovati na potencijalnim decembarskim izborima, iako je poslanik njegove stranke u četvrtak u Skupštini Srbije najavljivao i kandidaturu prijatelja Željka Ražnatovića Arkana i proslavljenog ljubitelja Betovena i Šopena. Markovićev JS, ako je neko zaboravio, nastupio je na poslednjim parlamentarnim izborima na narodnjačkoj koalicionoj listi DSS–NS.
U takvoj konstelaciji snaga, jedna od ključnih uloga pripala je večitoj rezervi – radikalima. Ukoliko bi oni istakli kandidaturu Tomislava Nikolića za predsednika Srbije na potencijalnim decembarskim izborima, bojkot DSS-a i partnera uveliko bi bio obesmišljen. Istraživanja javnog mnjenja, naime, kao i na prethodnim predsedničkim izborima, ponovo ukazuju da bi se odsudna bitka u drugom izbornom krugu vodila između starih takmaca – Tadića i Nikolića (mada već najavljeni predsednički kandidat Čedomir Jovanović, vođa LDP-a, ne veruje u takvu računicu i sebe vidi kao sigurnog trkača drugog kruga).
Već tokom vikenda, u čaršiji i po medijima cvetale su tvrdnje o navodnom dogovoru DS-a i radikala, prema kome bi SRS učestvovao na decembarskim izborima i tako dao legitimitet novoizabranom predsedniku.
Ma kako živopisni bili navodni argumenti koje je DS navodno koristio u navodnim pregovorima s radikalima (pominjali su se i neki silni milioni), ekipi iz zemunskog Magistrata nikako nije lako da odmeri razloge za odluku o učešću na izborima, ukoliko bi oni bili raspisani u roku koji ni SRS-u nije prvi izbor. Radikali su, podsećanja radi, prvi „provalili“ navodni plan DS-a da izbore raspiše baš za 9. decembar (iako tadićevci nikad nisu eksplicitno potvrdili da razmišljaju baš o tom datumu). Zanimljivo je da su u verziju o izborima 9. decembra i radikali do vikenda, kao i veći deo zainteresovane javnosti, toliko bili uvereni pa su čak otvoreno najavili da će stav o tome da li će na izborima učestvovati definitivno saopštiti u sredu. U ponedeljak, međutim, advokati DSS-a zalagali su se za učešće radikala u dogovorima na najvišem nivou, koji bi trebalo da rezultiraju kompromisnom odlukom o tajmingu izbora.
Ni radikalska odluka nije laka. Za Tomislava Nikolića, naime, još jedan poraz na predsedničkim izborima mogao bi biti prilično poguban, a prema preovlađujućoj teoriji, šansa da se to desi na glasanju u decembru daleko je veća od šanse da se to desi u nekom kasnijem, „postkosovskom“ terminu (pa čak i ako Boris Tadić u decembru ne bi imao podršku narodnjaka). Pojavljuje se, doduše, u poslednje vreme i teorija prema kojoj su radikali u padu koji bi očiglednije trebalo da se manifestuje baš negde oko proleća, ali „opinion mejkeri“ koji zastupaju tu teoriju još nisu uspeli da ispovrte uverljivije potporne argumente.
SUĐENjE: Radikali, zato, imaju razloga da razmišljaju o bojkotu, što su počeli i javno da govore u poslednjih desetak dana. Ipak, nejasno je koliko bi ta odluka stranke koja se godinama busa u junačka prsa i tvrdi da je spremna za izbore u svakom trenutku, bila razumljiva i prihvatljiva za njihove birače. Dodatni problem je mogućnost raspisivanja pokrajinskih izbora u istom terminu, pa bi se, u tom hipotetičkom slučaju, Nikolić i saradnici našli u situaciji da sluđuju birače, pozivanjem na bojkot jednih i učešće na drugim izborima (što ne bi bio mali problem ni za DSS, u slučaju bojkota predsedničkih izbora).
Interesantno je da je, paralelno sa „skraćenim porukama“ o pedeset odsto šansi za bojkot, koje su radikali emitovali krajem prošle sedmice i tokom vikenda, Nikolić u opširnom izlaganju na stranačkoj konferenciji za štampu, koje integralno prenosi sajt SRS-a, govoreći o „sugurnim“ izborima 9. decembra, izgovorio i ovaj stav: „Ako bi Tadić išao sam na te izbore, onog časa kad se završe, Amerika i Evropska unija priznale bi mu i legalitet i legitimitet. Bojkotom izbora, prepuštanjem Tadiću da sam trči taj predsednički krug, ništa se ne dobija i o tome neka razmisle sve političke stranke. Po mom mišljenju, svaka politička stranka treba da ima kandidata za predsednika u prvom krugu, a u drugom da se opredeljuje po tome šta može da očekuje od izabranog predsednika.“
Nikolić je, ipak, rekao da će konačnu odluku o učešću na izborima doneti najviši stranački organ Centralna otadžbinska uprava, i to bez njegovog prisustva. A u donošenju te odluke, važnu ulogu bi mogao imati i haški argument: prema najavama, naime, suđenje Vojislavu Šešelju trebalo bi da počne 7. novembra.
Ukoliko sve bude po planu, u trenutku kad ovaj broj „Vremena“ bude na kioscima, peticija sa potpisima građana koji traže direktan prenos suđenja na RTS-u, već bi trebalo da bude u rukama generalnog direktora Aleksandra Tijanića. I tu se nalazi jedna „kvaka“, koju je moguće posmatrati iz dva ugla. Prema jednoj teoriji, zasnovanoj na uverenju o presudnom uticaju Koštunice na svog nekadašnjeg savetnika i javnog obožavaoca, trenutno raspoređenog na čelnu funkciju RTS-a, cena za emitovanje prenosa Šešeljevog suđenja mogla bi da bude radikalski bojkot izbora, ukoliko bi oni bili raspisani za 9. decembar. Prema drugom tumačenju, međutim, upravo bi odluka o prenosu suđenja predsedniku SRS-a mogla da bude podsticaj za radikalsko učešće na eventualnim decembarskim izborima, jer bi očekivani svakodnevni Šešeljev haški spektakl mogao predstavljati turbo-pojačanje radikalskoj predizbornoj kampanji. Po principu „svako čudo za tri dana“, naime, bilo bi logično očekivati da eventualni prenosi suđenja najveću gledanost imaju upravo u prvom mesecu emitovanja – taman za decembarske izbore.
Komplikovana računica na osnovu koje bi stranački lideri ovih dana trebalo da donesu odluku, podrazumeva, naravno, i mnogo drugih faktora (raspodelu mesta u Ustavnom sudu, na primer). U utorak, u trenutku nastajanja ovog broja „Vremena“, aktuelne su bile najave o donošenju odluke do kraja nedelje i odgovarajuće (reprizne) prognoze da bi famozno kompromisno rešenje moglo podrazumevati izbore u martu, ali i nešto novije spekulacije o spremnosti DS-a da pristane na januarsko glasanje. Ukoliko nikakvog saopštenja „s vrha“ ne bude, verzije o mogućoj jednostranoj odluci DS-a da raspiše izbore za 9. decembar mogu se protezati do 9. novembra, kada je poslednji trenutak za raspisivanje izbora u najčešće pominjanom terminu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
