Izazovi, rizici i pretnje

Ambasadorka UK Šan Makleodfoto:privatna arhiva

Svet je sa užasom i u neverici 24. februara 2022. godine posmatrao kako je Vladimir Putin izvršio ilegalan i ničim izazvan napad na Ukrajinu. Mnogi ljudi, uključujući i one u Srbiji, ne veruju ili ne žele da veruju da Moskva preduzima tako nepromišljene korake, naročito protiv drugog slovenskog naroda, sa kojim deli mnogo zajedničkih istorijskih, porodičnih i kulturnih veza. Od tada svedočimo nezamislivom broju poginulih, neslućenom razaranju, okrutnosti i patnji.

Međutim, koliko god da se činilo neverovatnim, Putinova odluka da primeni vojnu silu kako bi napao susede nije bila ništa novo. On je 2014. godine uz pomoć vojske, a unutar međunarodno priznatih granica Ukrajine, anektirao Krim i pokrenuo sukob u Donbasu.

Ujedinjeno Kraljevstvo je verovatno više nego većina drugih zemalja iskusilo neosetljivost Vladimira Putina i njegovo nepoštovanje međunarodnog prava i ljudskih života. On je poslao svoje operativce da puste smrtonosni radioaktivni izotop i nedozvoljeni, vojni nervni agens na ulice britanskih gradova. Planirana ubistva primenom polonijuma i novičoka prekršila su mnoge međunarodne ugovore i obaveze, a sprovedena su nevešto, dovodeći u opasnost veliki broj ljudi.

Ruski rat u Ukrajini je podjednako bezobziran prema ljudskim životima i patnji – što pokazuje i namerno gađanje civila i civilne infrastrukture, kao i podaci o ljudskim žrtvama. Postoje značajni dokazi da je ruska vojska počinila ratne zločine: tužioci Međunarodnog krivičnog suda za sada se fokusiraju na nasilno premeštanje hiljade dece iz Ukrajine i njihovo razmeštanje širom Ruske Federacije.

Putin želi da vrati svet u eru u kojoj velike sile određuju uslove manjima. Principi i obaveze OEBS-a su jasni u vezi sa poštovanjem jednakosti suvereniteta, kao i odstupanja od pretnji i upotrebe sile. Rusija je priznala Ukrajinu kao nezavisnu državu 1991. godine. Godine 1994. Rusija je, poput Britanije i SAD, potpisala memorandum u Budimpešti kojim garantuje bezbednost Ukrajine. Nedostatak demokratskih mehanizama kontrole u okviru ruskog sistema vladavine, podržane delovanjem mašinerije propagande i dezinformacija omogućili su da se ovo dogodi.

Putin se preračunao. To je razlog za stalne promene i premeštanje njegovih vojnih komandanata. Upravo iz ovog razloga njegovi propagandisti konstantno izmišljaju nove narative. Zato njegovi saradnici moraju da regrutuju kriminalce iz zatvora kao paravojne snage. I umesto da prekine ovo ludilo kako bi spasao ruske i ukrajinske živote i sačuvao generaciju od koje zavisi budućnost njegove zemlje, Putin nastavlja da vuče svoju zemlju sve dublje u ambis.

Radila sam nepunih sedam godina u Moskvi. Živeći i putujući po Rusiji, doživela sam mnoge srećne trenutke. Dovoljno je samo da pogledate moje police sa knjigama i da vidite koliko divljenje imam prema toj zemlji koja je svetu dala neke od najvećih pisaca, kompozitora, matematičara i naučnika. Lično sam zaprepašćena zbog trenutne nehumanosti u Ukrajini, ali i posledicama koje će ovo imati na sadašnje i buduće generacije građana Rusije. Popravljanje štete i vraćanje u normalnost mogu trajati decenijama.

Izuzetno se divim onim ljudima u Rusiji koji su se hrabro i javno suprotstavili ratu. Ovaj rat je katastrofa za njihovu zemlju. Želim takođe da ne zaboravimo na milione ljudi širom Rusije kojima se plasiraju pogrešne informacije i neistine o takozvanoj “specijalnoj vojnoj operaciji”.

Ali, naravno, narod Ukrajine najviše pati i potrebna mu je međunarodna podrška i praktična pomoć. Stoga je 141 zemlja članica UN-a, uključujući UK i Srbiju, dvanaest meseci nakon invazije ponovo glasala da Rusija povuče svoje snage iz Ukrajine. Upravo su iz ovog razloga države, uključujući UK i Srbiju, glasale protiv Rusije u drugim međunarodnim organizacijama uključujući OEBS i EBRR.

Takođe, iz ovog razloga države i pojedinci širom sveta nastavljaju da pružaju preko potrebnu humanitarnu pomoć. Ponosna sam što je naša ambasada bila u mogućnosti da pomogne kod organizacije jednog izuzetnog koncerta ovde u Beogradu, na Kolarcu, u cilju prikupljanja sredstava za humanitarni rad u Ukrajini.

Mnoge zemlje, uključujući Srbiju, pomažu izbeglicama iz Ukrajine putem lekarske nege i drugih oblika pomoći. Pozdravljam sve korake koje je vaša Vlada preduzela i nadam se da ćete nastaviti da to činite u još većoj meri.

Upravo zato mnoge zemlje, uključujući UK, šalju vojnu opremu i obezbeđuju vojnu obuku kako bi pomogle Ukrajini da se odbrani, s obzirom da je to u skladu sa međunarodnim pravom.

Postoji jedna oblast u kojoj se politike naših zemalja trenutno razlikuju. To je pitanje sankcija Rusiji. UK je, zajedno sa svim ostalim evropskim državama i drugim važnim međunarodnim partnerima, uvela sankcije kako bi oslabila sposobnost Kremlja da vodi ovaj besmisleni rat. Nadam se da će Srbija moći da se pridruži ovoj politici. To bi bio važan signal za Kremlj.

Srbija je već donela neke teške odluke od početka invazije na Ukrajinu – i bez sumnje trpi određene forme pritiska. Ali vaši lideri su pokazali političku hrabrost u UN kao i na drugim mestima. Drugi partneri, uključujući UK, SAD, Norvešku i EU su tu da vam pomognu da ubrzate proces energetske tranzicije kako biste smanjili zavisnost od Rusije. Uverena sam da Srbija ima hrabrosti da izabere ispravno i da želi da bude na pravoj strani istorije.

Uverena sam takođe da vaša bolja budućnost leži u Evropi. UK je spremno da zajedno sa svojim nekadašnjim partnerima iz EU, kao i drugim zemljama koje razmišljaju na isti način, pruži podršku procesima koji održavaju stabilnost, bezbednost i prosperitet vašeg regiona. Ne verujem da Moskva želi da Srbija i vaš region donose nezavisne odluke, nastave da razvijaju ekonomiju i regionalnu povezanost, ili da rešavaju stare i tekuće probleme.

Sigurno nije slučajno da kad god postoji neka tenzija ili raskol u okviru ili između država, Moskva je tu da ohrabri raspravu ili istakne razlike, a ne kompromis i saradnju. Nećemo videti grupu Vagner ili Noćne vukove kako rade na tome da unaprede prekograničnu trgovinu, promovišu mogućnosti za obrazovanje ili čistiji vazduh, ili da se bore protiv korupcije.

Da bi očuvale i unapredile svoj mir, bezbednost i nezavisnost, zemlje regiona treba naporno da rade kako bi umanjile ranjivosti koje spoljni i unutrašnji faktori mogu da zloupotrebe i time omoguće prilike za dalji napredak.

Zvanični britansko-srpski diplomatski odnosi datiraju iz 1830-ih. Naš prvi zvanični diplomatski predstavnik ovde pukovnik Džordž Lojd Hodžiz je stigao 1837. godine Dunavom u austrijskoj topovnjači kako bi predao akreditive otomanskim vlastima na Kalemegdanu, a kasnije je putovao do Kragujevca da to isto učini na srpskom kneževskom dvoru. Do naše najbliže saradnje je došlo tokom dva svetska rata. Svaka moja poseta grobovima britanskih vojnika i medicinskog osoblja u Beogradu, Nišu i širom Srbije, podseća me na dane zajedničke borbe.

Kada sam pre skoro četiri godine stigla u Beograd, rekla sam da je moj cilj da radim na jačanju odnosa između UK i Srbije koji su okrenuti ka budućnosti, da se usredsredimo na saradnju i zajedničke mogućnosti, kao i da razgovaramo o razlikama na konstruktivan način.

Odlazim iz Beograda u junu uverena da će moj naslednik nastaviti da razvija odnose između naših zemalja na osnovama uzajamnog poštovanja i razumevanja. Samo zajedničkim radom možemo da razumemo i odgovorimo na pretnje sa kojima se suočavamo u današnjem svetu. Nadam se da ćemo nastaviti da sarađujemo i zajedno ubedimo Moskvu da prekine ovaj konflikt i patnju.