Iz Brisela bez popusta

Kod tih trgovaca se ne može računati s božićnim popustom. Srpski politički vrh pokušavao je protekle nedelje da pred predstojeće izbore isposluje nastavak pregovora o pridruživanju sa Evropskom unijom, ali to je išlo teško. Predsednik Srbije Tadić je u petak 13. oktobra o tome u Helsinkiju razgovarao sa komesarom za proširenje Renom i visokim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost Solanom. Pre toga je dobio načelnu podršku Italije za ideju da se pregovori odmah nastave, uz uslovnu klauzulu – da sporazum ne može biti potpisan dok ne dođe do izručenja haškog optuženika Mladića.

Po Tadićevim rečima, helsinški razgovori o predlogu koji je izneo bili su ozbiljni i teški. Potom se čekao razgovor premijera Koštunice sa evropskom ′trojkom′ u ponedeljak 16. oktobra u Luksemburgu, kada se očekivala i najnovija ocena glavne haške tužiteljke Karle del Ponte. Posle posete Srbiji, početkom ovog meseca, Del Ponte je izjavila da je nezadovoljna, ali je posle toga više puta rekla da još veruje da će se Mladić naći u Hagu, to jest da se nada da će njen pritisak uroditi plodom. Koštunica joj je u Beogradu navodno rekao da bude strpljiva, a šta joj je rekao tokom vanrednog susreta u aerodromskom VIP salonu u Luksemburgu nije poznato, tek Karla del Ponte je posle toga rekla da je njena ocena apsolutno negativna i da Beograd samo pušta dimne signale i pravi se da nešto radi.

SAMO REZULTAT: Pred odlazak u Luksemburg, na pritiske otporan premijer Koštunica je u ponovljenim izjavama saopštavao da je, što se tiče saradnje s Haškim sudom, spokojan, pošto njegova vlada čini koliko može, odnosno da nije ostala samo na rečima već i da je preuzela izvesne akcije, a da prekid evropskih pregovora ne povećava njihovu efikasnost. U Luksemburgu je rekao da nedostaje samo rezultat.

Pred Koštuničin odlazak u Luksemburg predstavnik vladine kancelarije za odnose s javnošću Srđan Đurić dao je unapred pesimističku izjavu – da je šteta što pregovori u ovom trenutku neće biti nastavljeni i da će vlada nastaviti da radi na Akcionom planu za saradnju s Hagom. Koštunica je u Luksemburgu izneo procenu da će Srbija do 2012. godine uskladiti sve svoje zakone sa važećim normama EU-a i da će biti spremna da postane članica.

Bez komentara je u tom kontekstu citirana izjava Havijera Solane koji je izrazio nadu da će na sastanku u Luksemburgu zvaničnici Unije analizirati sve aktuelne događaje u Srbiji i njihove posledice, kako bi mogli da pomognu Beogradu. Ostalo je nepoznato o čemu su razgovarali Solana i Koštunica, tek kraj te posete su obeležile dve vesti – da nema pregovora o priključenju Srbije Evropskoj uniji bez vesti o Mladiću i da će za desetak dana, tačnije 24. oktobra, biti odobren mandat za pregovore o viznim olakšicama za pojedine kategorije građane Srbije – za studente, naučne radnike, biznismene i članove gastarbajterskih porodica. Pominje se da će od januara 2007. godine biti povećan broj stipendija za ovdašnje studente. Kaže se i da će se uložiti napori da što pre bude potpisan Sporazum o slobodnom trgovinskom prostoru u Jugoistočnoj Evropi.

Visoki zvaničnici EU-a konstatovali su da postoji znatan ekonomski napredak u Srbiji i izrazili nameru da ga podrže u budućnosti.

POVELJA UN–A, PA USTAV: U političkom dijalogu Evropljana s Beogradom govorilo se i o političkoj situaciji u Srbiji i njenoj evropskoj perspektivi, kao i o problemima vezanim za budućnost Kosova.

Predsedavajući evropske trojke je pohvalio i proces donošenja novog ustava Srbije, ocenivši da on pruža mnoge mogućnosti za demokratski razvoj Srbije. Tu su se, međutim, videle razlike. Komesar za proširenje EU-a Oli Ren je na primer, misleći možda malo i na svog zemljaka Ahtisarija, rekao kako se nada da će vlasti Srbije uzeti u obzir da, jednom kada status Kosova bude definisan, to bude vidljivo u novom ustavu.

Koštunica je na to odgovorio: „Menjali bismo Ustav jedino ako bi se promenila Povelja UN-a.“

Specijalni izaslanik UN-a za Kosovo i Metohiju Marti Ahtisari saopštio je inače u Luksemburgu da sa visokim diplomatama Kontakt grupe radi na predlogu rešenja za status Kosova, da su neke ideje već stavljene na sto, da će se krajem meseca sastati u Beču sa političkim direktorima za Balkan u vladama zemalja članica Kontakt grupe, te da će predlog najkasnije do polovine novembra podneti Savetu bezbednosti UN-a i Kontakt grupi.

Na predlog nekoliko zemalja, uključujući Grčku, „dvadesetpetorica“ su u utorak razgovarali o zastoju kosovskih pregovora, saslušali šta su o tome dan pre rekli Ahtisari i Koštunica i pozvali Beograd i Prištinu da premoste razlike, da se uzdrže od provokativnih akata i da pomognu Ahtisariju, što će reći da prihvate njegov budući predlog. Ponovili su poziv Beogradu da ohrabri kosovske Srbe da uđu u kosovske institucije, što Beograd mesecima odbija zbog loših prilika u kojima kosovski Srbi žive.

Ako se izuzme plediranje za kompromisno rešenje za Kosovo, što Beograd voli da čuje, za ovdašnje proevropske partije, što se evropskih i haških poruka tiče, sve u svemu, dolazeći izborni ciklus depresivno liči na onaj iz 2003, a radikali mogu da zapevaju „danke Karla“.

Politički akteri u Srbiji su trenutno ipak najviše koncentrisani na dve brojke – na 6.637.911, koliko prema biračkom spisku Republičke izborne komisije iznosi biračko telo, i na 3.318.957, koliko je za odobrenje ustava potrebno glasova „za“.

VUK: Vidljivo se, međutim, mešaju referendumska i predizborna kampanja, sudeći bar po puštanju izbornih probnih balona, s čime se inače počelo još letos. „Novosti“ su 31. jula 2006. imale duhovit naslov na jednu od tih tema: „Vuk bi pod žute skute“. Izgleda da Draškovićev pokušaj da sa demokratama nastupi na istoj listi nema neke velike šanse. Spoj G17 plus i DS-a, o kome se govorilo kada je u septembru došlo do kontakta te dve stranke, takođe izgleda malo verovatan. Prema saznanju „Politike“, partija G 17 plus nije zainteresovana ni za aranžman sa SPO-om i verovatno će na izbore izaći sama.

DEMOKRATE: Demokrate spremaju izbornu listu koja će najverovatnije nositi naziv „DS – Boris Tadić“, a čuje se da bi na njoj mogle da gostuju samo stranke nacionalnih manjina (Ljajić?), mada nacionalne manjine sada nemaju prepreku cenzusa od pet odsto i mogu da nastupe same.

Ove nedelje veliki publicitet dobija najava predsednika Tadića da će podneti ostavku na mesto šefa države ako vladajuća koalicija ne pristane na raspisivanje i predsedničkih izbora. Demokratama odgovara da predsednički i parlamentarni izbori budu spojeni zbog sinergije parlamentarne i predsedničke izborne kampanje.

Tom konceptu smeta samo tajming. Demokrate traže da se izbori održe do kraja godine, a to je tehnički teško izvesti. Ako bi se održali predsednički i parlamentarni izbori, po sadašnjim rokovima, drugi krug predsedničkih izbora morao bi pasti na novogodišnje ili na božićne praznike. Izbegavanje te zamke kroz skraćenje rokova u izbornim zakonima izgleda da nema podršku vladajuće koalicije, a i za pregovore o sadržajnijim izmenama izbornih zakona potrebno je neko vreme.

Ostali elementi te varijante idu u prilog demokratama jer oni jedini trenutno i imaju predsedničkog kandidata. Tadić uživa dobar rejting u istraživanjima javnog mnjenja, a njegov predsednički rezultat iz drugog kruga predsedničkih izbora od 27. juna 2004. od 1.681.528 glasova daje mu nade u uspeh. Taj uspeh je naravno izvesniji, ako Tadić okupi glasove demokratskog bloka, jer u prvom krugu tih izbora 13. juna on je imao 853.584 glasa. On može imati u vidu i to da Koštunica u doba velike popularnosti nije mogao da pobedi na predsedničkim izborima kada je bio bojkotovan od „ostatka DOS-a“. Doduše, tada je lestvica u predsedničkoj trci bila visoko, važilo je „referendumsko pravilo“ o izlaznosti više od polovine brača.

Verovatno da i na drugoj strani postoje otpori približavanju DS-a i DSS-a, no, trenutno najveći realan pritisak zbog tog približavanja trpi Tadić i to od strane Jovanovićevog LDP-a, Mićićkinog Građanskog saveza, Čankovog LSDV-a i Koraćevog SDU-a, partija koja imaju alergetsku fiksaciju na Koštunicu, pa onda i na sve koji mu se približe.

Oni su se odlučili za bojkot referenduma očito u nameri da pred raspisivanje izbora postanu vidljivi, što rade partije koje računaju na manje biračke grupe.

Njihovu argumentaciju da značajnu manjkavost procedure donošenja ustava predstavlja to što nema javne rasprave o tekstu ustavnog predloga prihvatile su pojedine nevladine organizacije i pojedini pravni stručnjaci, a to su u Luksemburgu uzgred pominjali i pojedini evropski političari. Slabost tog argumenta je samo u tome što su isti ti akteri 2003. pokušali da promene ustav po znatno skraćenijoj proceduri, bez ustavnog referenduma, pa je tu inicijativu poništio Ustavni sud.

RADIKALI: Zanimljivo je da su radikali promenili stav o predsedničkim izborima. Posle usvajanja ustava u skupštini, oni su zahtevali da odmah budu raspisani i predsednički izbori, kako bi novoizabrani predsednik položio zakletvu u čijem tekstu se pominje i Kosovo. Sada, sudeći po jednoj Nikolićevoj izjavi, oni traže da odmah budu održani parlamentarni izbori, a da se predsednički odlože za iduću godinu. Obrazloženje: da parlamentarne liste budu jače.

VLADAJUĆE ĆUTANJE: Vladajući DSS odlaže svaki razgovor o izborima do okončanja referendumske kampanje. (Koštunica samo ponavlja da će oni biti raspisani posle usvajanja ustavnog zakona o proglašenju ustava i izmene izbornih zakona.) Funkcioneri ove stranke se, po običaju, ne izjašnjavaju o predizbornim koalicijama, niti ičim najavljuju da će imati predsedničkog kandidata. U nekim medijima se nagađa ili saznaje, ili „saznaje“, da i oni nemaju ništa protiv da se sada održe samo parlamentarni izbori, a da se predsednički mandat produži, mada je pre ustavnog finiša u svakoj njihovoj izjavi pominjano to da će izbora biti po donošenju ustava uz obavezan naglasak – i to izbori na svim nivoima. Čuje se pretpostavka da je to zato što oni zapravo nemaju predsedničkog kandidata.

DSS zaista ničim ne najavljuje takvog kandidata, mada oni mogu verovati da je Koštunica i dalje uticajan. U spekulacijama vezanim za vladajuću koaliciju se tu i tamo nailazi na probne balone u kojima se pominje predsednik Nove Srbije i ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić. Ta kombinacija možda ima veze sa uspešnim zajedničkim nastupom NS-a i DSS-a u nekoliko vanrednih lokalnih izbora, posle čega se govorilo o bloku narodnjačkih stranaka. Od 570.000 glasova rasutih na male stranke, otprilike polovina odlazi na tzv. narodnjake, ali nije baš izvesno da ono što funkcioniše u lokalu, može da dâ neki veliki rezultat u globalu. Ako u tome ipak ima nekog nagoveštaja, pitanje je da li vladajuća koalicija zaista veruje da Ilić može da ostvari osam puta bolji rezultat od onog na ponovljenim predsedničkim izborima od 16. novembra 2003. Tada je, u odsustvu Koštunice, koji tada više nije hteo da se kandiduje, on bio treći posle Nikolića i Mićunovića, a njegov rezultat iznosio je samo 229.229 glasova. To je bilo dva puta slabije od rezultata koji je, kasnije, juna 2004. ostvario kandidat DSS-a i cele vlade – Maršićanin (405.541), a taj ponižavajući predsednički rezultat uveo je vladajuću koaliciju u dugoročniju krizu rejtinga.

U javnosti preovlađuje utisak o približavanju DS-a i DSS-a zbog usaglašenosti delovanja predsednika i premijera Srbije oko ustava i Kosova, što je njihova ustavna obaveza, a što njihova okruženja teško razumeju. Utisak o približavanju javlja se i zbog sondaža javnog mnjenja koje sugerišu da demokratski blok može da sastavi buduću vladu samo ako se uspostavi postizborna koalicija DS-a i DSS-a.

Izvesno je jedno – oni se još nisu dogovorili ni o terminu izbora, ali učestale spekulacije na tu temu govore da će uskoro možda početi i da se dogovaraju.