Osnovni podaci: Rođen je pre 54 godine u mestašcu Grad, kod Murske Sobote, u Sloveniji. Otac mu je iz sela Bioska iz okoline Užica, pa tako ima i srpsko državljanstvo. Završio je Vazduhoplovnu gimnaziju „Maršal Tito“ u Mostaru, a onda se vratio u Sloveniju na studije prava. Na pravima je magistrirao, a neki kažu „iz zezanja“ latio se i studiranja na Fakultetu za sport u Ljubljani.
Početak karijere: Počeo je u Iskra komercu, ali mu je kao radoholiku, osmočasovno radno vreme bilo malo, pa je za popodnevne sate otvorio računovodstvenu firmicu koja je uskoro prerasla u preduzeće za poresko savetovanje. Jedan je od osnivača Društva poreskih savetnika Slovenije.
Kad je postao poznat: Šira javnost ga je upoznala u januaru 2006, kada ga je predsednik Vlade Slovenije Janez Janša postavio na čelo Poreske uprave. Tu se zadržao dve i po godine, i uprkos mnogim skepticima za vreme njegove „vladavine“ Poreska uprava Slovenije je preseljena, pripremljen je novi informacioni sistem i pojednostavljeno poslovanje. Poznavaoci kažu da je Poreska uprava Slovenije u to vreme godišnje štedela najmanje dva miliona evra u troškovima. Nakon njegovog odlaska ipak nisu procvetale ruže.
Afera prva: Samo nakon godinu dana koje je proveo na čelu Poreske uprave Simič je bio umešan u aferu utaje poreza jednog od biznismena bliskih Janši. U to vreme podigao je 12 sudskih tužbi. Protiv poreskog inspektora Đorđa Perića, koji mu je spočitnuo da se umešao u inspekcijski postupak protiv biznismena za koga je inače radilo Simičevo preduzeće. I protiv novinara i političara, koji su bez provere ponavljali Perićeve tvrdnje. Svih 12 tužbi je dobio, ali je slovenačka Antikorupcijska komisija ocenila da je Simičevo postupanje bilo protivzakonito.
Šta je posle radio: Posle mesta čelnika Poreske uprave postao je predsednik Fudbalskog saveza Slovenije. Na tu funkciju došao je sa dugim spiskom promena, od kojih je najupadljivija bila ona o zameni zelene boje nacionalnih dresova nekom više slovenskom bojom. Izvesno vreme na tom mestu je mirovao, po jednoj verziji samo dok se nisu privele kraju kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Južnoafričkoj Republici, kada su fudbaleri pokušali da iznude dodatni novac za uspešnu igru. Simič je popuštao koliko je mogao, a onda, kako nije išlo, ponudio ostavku i objavio podatke o platama fudbalera.
Šta radi danas: Mlađan Dinkić, ministar finansija, u avgustu prošle godine postavio ga je za savetnika za reformu poreskog sistema Srbije. Takođe, Simič je imenovan za v.d. direktora Poreske uprave Srbije. Dužnost će preuzeti početkom februara, a konkurs za direktora biće raspisan tek za dve godine.
Gde su kontroverze: Neki kažu, u sukobu interesa. Čovek koji će biti na čelu Poreske uprave Srbije ujedno je i direktor firme „Simič & Partners“, u kojoj 90 odsto vlasništva ima kompanija Cayo Holding sa Kipra. Odmah po Dinkićevom postavljenju Simiča, slovenačka Uprava prihoda optužila ga je za sumnjive transakcije kompanije „Simič & Partners“, ali poreski inspektori koji su proveravali poslovanje navodno nisu našli ništa sporno. Međutim, mediji su izvestili da je slovenačka poreska uprava podnela Specijalnom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv Cayo Holdinga i njegovog predstavnika Simiča.
Šta on kaže na to: U izjavama za slovenačke medije rekao je da nema pojma zbog čega bi bila podneta krivična prijava. Od transakcije sa Kipra za prodaju većinskog vlasništva kompanije „Simič & Partners“ platio je sve poreze.
Šta je saznao „Akter„: Da u Poreskoj upravi Slovenije postoji sumnja da je Simič zbog nove funkcije i eventualnog sukoba interesa samo formalno preneo vlasništvo na firmu Cayo Holding d.o.o. izvesnog Mariosa Eliadesa sa Kipra, i da je ta firma osnovana svega nekoliko meseci pre transakcije.
„Doživotna“ nagrada: Od 2006. do 2012. bio je, po izboru korisnika portala „Tax-fin-lex“, sedam puta uzastopce izabran za „najuglednijeg poreskog stručnjaka“ u Sloveniji.
