Savet je ostao dosledan sebi i svom imidžu tajnovite institucije: niti se zna zašto su Cekić i Vasić smenjeni, niti se zna ko je za tu smenu glasao, niti je poznato ko je toj smeni prisustvovao
Za razliku od svih ostalih živopisnih vesti koje su do sada stizale iz Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), vest nad vestima – o smeni Nenada Cekića s mesta predsednika tog tela i Aleksandra Vasića s mesta njegovog zamenika – doživela je neslavnu sudbinu i prošla skoro potpuno nezapaženo. Desilo se da se pomenuta smena dogodi baš 29. jula, nekoliko sati pred održavanje mitinga, kada je retko kome bilo bitno šta se događa u RRA.
U svakom slučaju, novi predsednik Saveta RRA sada je episkop jegarski Porfirije, njegov zamenik postao je Goran Karadžić, a Cekić i Vasić zadržali su funkcije „običnih“ članova Saveta. U saopštenju RRA objavljenom 29. jula navodi se da je ova odluka doneta na „današnjoj sednici“, s tim što se ne precizira ko je tačno prisustvovao sednici, s koliko je glasova odluka doneta itd. Portparolka Saveta Jelena Kolo kaže da ne može da odgovori na ta pitanja jer sednici nije prisustvovala, a u izjavi novog predsednika koju je „Vreme“ dobilo (vidi okvir „Doktor Porfirije“) ti detalji nisu razjašnjeni.
HITAM DA IZJAVIM: O mogućoj smeni Cekića i Vasića govori se praktično otkad su izabrani na te funkcije, ali je zbog događaja u poslednjih mesec dana takva mogućnost prerasla okvire čaršijskih priča. Stvar je počela ozbiljnije da se zakuvava 3. jula 2008, kada je objavljen javni poziv za popunjavanje mesta u Upravnom odboru RTS-a, odnosno za predlaganje kandidata za nove članove UO-a. Oglas je potpisao tadašnji predsednik Saveta Nenad Cekić, a sve je ukazivalo na činjenicu da je on zapravo bio i jedini koji je za taj oglas znao. Iako je i njegov zamenik Aleksandar Vasić izjavio da je on „znao“ i da „pretpostavlja“ kako su znali i ostali članovi Saveta, ta činjenica nije mnogo uticala na opšti utisak da je reč o Cekićevoj samovolji ili o političkom diktatu koji je samostalno sproveo. Samo deset dana po objavljivanju oglasa, 13. jula 2008, poziv za popunjavanje mesta u UO RTS-a je poništen, a princip tajnovitosti primenjen je i ovaj put: Cekić i Vasić odbili su da komentarišu poništavanje „pre održavanja sledeće sednice“, a vesti iz RRA po pitanju termina te sednice bile su krajnje neodređene.
Ipak, sve je govorilo u prilog tezi da se u Savetu nešto ozbiljno dešava. Još u vreme izbijanja skandala u vezi s oglasom, član Saveta Svetozar Stojanović izjavio je da je za to „čuo iz medija“ i da je sve „urađeno mimo mog znanja“. Boljim poznavaocima prilika to je zapravo bila glavna vest – činjenica da za Cekićevu odluku nije znao čovek koji mu je bio mentor, savetodavac i saradnik, bila je siguran znak da ništa više nije kao pre. Prema informacijama do kojih je „Vreme“ u međuvremenu došlo, odnosi između Cekića i Stojanovića već duže vreme „nisu kao što su nekada bili“. Isti izvori, bliski Savetu, navodili su takođe da je Stojanovićeva tajna ambicija da zauzme Cekićevo mesto i da zbog toga pravi gužvu tamo gde je nema.
Kako bilo, samo nekoliko dana posle poništavanja oglasa, 16. jula 2008, Svetozar Stojanović krenuo je u otvoreni rat protiv svog donedavnog pitomca. „Nenad Cekić je ugledan nastavnik univerziteta, etičar i filozof kome sam više puta govorio da se čudim što toliko vremena posvećuje stvarima koje su van njegove glavne struke. Zato sam mu i savetovao da u Republičku radiodifuznu agenciju dovedemo ljude koji će obavljati najveći deo operativnog posla, naročito pošto bude zaokruženo ono što je Agencija do sada uradila, a toga je puno valjanog (za šta veliki deo zasluge pripada Cekiću i Vasiću), i što ćemo okončati do kraja godine“, izjavio je Stojanović za „Politiku“. Da se Vlasi ne bi dosetili, on je ipak napomenuo: „Da ne bude zabune, hitam da izjavim da ne samo da nisam zainteresovan za taj položaj nego i da se njega nipošto ne bih prihvatio i kad bi mi bio ponuđen.“
TVRDO JEZGRO: Otvoreni rat upakovan u lepe reči pokušao je istog dana da umiri član Saveta Vladimir Cvetković. U saopštenju u kojem se navodi da je Savet ranije raspravljao o odgovornosti Upravnog odbora RTS-a, a da je prilikom objavljivanja oglasa „načinjena nenamerna proceduralna greška“, on ističe: „Članovi Saveta su do sada više puta javno demonstrirali jedinstvenost i saglasnost po svim aktuelnim pitanjima i problemima. Očekujem da ćemo tako funkcionisati i ubuduće, pogotovo sada kada smo, posle silnih otpora i tajkunskog lobiranja, konačno uveli red i sistem u domaću radiodifuziju.“
Kada se sve to sabere i oduzme, ispostavlja se da su problemi u Savetu RRA zapravo problemi u odnosima između „tvrdog jezgra“ Cekićevih ljudi. Naime, u vreme gibanja Saveta, medijski su se oglašavali i to gibanje učinili očiglednim jedino pripadnici tog jezgra. Podsećanja radi, Aleksandar Vasić je dugogodišnji Cekićev saradnik, njegova desna ruka u upravljanju Radio Indeksom (jedini lom u njihovim odnosima dogodio se u leto 2000, kada su se posvađali i kada je Cekić tokom celog dana u vestima Radio Indeksa emitovao prilično vulgarnu i agresivnu poruku koju mu je Vasić ostavio na telefonskoj sekretarici). Profesor Stojanović je Cekićev naučni mentor, predsednik Saveta Radio Indeksa i čovek koji se u toj stanici, u periodu 2000–2001. zapravo pitao za sve. Pored njih dvojice, „tvrdom jezgru“ pripada i Vladimir Cvetković, Cekićev i Vasićev prijatelj, i savetnik direktora Radio Indeksa 2000–2001.
Sve do sada, javno nije dolazilo do bilo kakvih razmena vatre između Cekića, Vasića, Stojanovića i Cvetkovića – naprotiv, upućeni izvori tvrde da su bili kao „jedna duša“. Takođe, imajući u vidu da Savet ima ukupno devet članova, a da se sve bitnije odluke donose dvotrećinskom većinom, jasno je da bilo koja odluka Saveta nije mogla ni da se zamisli ukoliko ovaj četverac nije bio jednoglasan. Isto tako, nije se moglo zamisliti da Cekić i Vasić budu smenjeni ukoliko bar neko iz četverca ne posustane: petoro drugih članova Saveta ne bi mogli da odlučuju o tako bitnoj stvari, pošto je za tu odluku potrebna dvotrećinska većina, odnosno šest glasova („Predsednika i zamenika predsednika Savet bira iz svojih redova dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja članova“, Zakon o radiodifuziji, član 32). Dakle, ko je posustao? Na osnovu svega gorenavedenog, čini se da je ključni, šesti čovek, bio upravo profesor Stojanović.
ODAVDE DO VEČNOSTI: Sadašnji članovi Saveta RRA izabrani su na sednici Skupštine Srbije 18. februara 2005, s tim što su tada ponovo izabrana i trojica članova iz „starog“ Saveta, formiranog 2003 – bili su to Vladimir Cvetković, Nenad Cekić i episkop Porfirije. Pošto je i u prethodnom mandatu bio predsednik Saveta, a za nove članove su izabrana još dvojica „njegovih“ ljudi (Svetozar Stojanović i Aleksandar Vasić), logično je bilo da će se Nenad Cekić ponovo naći na mestu predsednika. Takođe, pošto je izmenama Zakona o radoidifuziji iz 2004. predviđeno da isto lice može da bude birano za člana Saveta više od dva puta uzastopno, a mandat može da im traje i do šest godina, činilo se da će Cekić biti na čelu Saveta dokle god mu bude volja.
O načinu funkcionisanja Saveta, njegovim čudnim odlukama, postupcima i saopštenjima bilo je mnogo reči (na stranicama „Vremena“ i inače), pa ovom prilikom možda ne bi ni trebalo ponavljati najslavnije epizode Cekićevog mandata. Ipak, vredi istaći da nema bitnije osobe na političkoj i javnoj sceni s kojom se Cekić nije direktno ili indirektno sukobio, da se Savet (dakle, Cekić) u više navrata sukobljavao čak i s Vrhovnim sudom Srbije i da je sve što je iz tog tela dolazilo u poslednjih nekoliko godina bilo na ivici ili je prelazilo ivicu skandala. Istovremeno, međutim, teško je bilo naći momente u kojima je Savet (dakle, Cekić) kršio zakone koji su regulisali njegov rad – uprkos halabuci koja se dizala svaki put kada Savet nešto odluči, malo detaljnija analiza upućivala je na zaključak da je Cekić vrlo inteligentno koristio manjkavosti zakona (a ima ih, onoliko) i isto tako inteligentno koristio mogućnost da telo kojim on predsedava postane država u državi, odnosno institucija koja nikome nije odgovorna.
Zbog svega toga, pitanje je šta se desilo 29. jula, odnosno šta je prelomilo (ko je prelomio) da Cekić i Vasić budu konačno smenjeni. Prema navodima dnevnika „Pravda“ od 22. jula, vladika Porfirije i „još četvorica članova Saveta“ bili su „veoma nezadovoljni“ Cekićevim odlukama. Isti izvor, međutim, navodi i da su Cekić i Vasić sami tražili smenu: Cekić, navodno, zato što piše knjigu i želi da se posveti univerzitetskom radu, a Vasić iz nepoznatih razloga.
Za razliku od „dvotrećinske većine“ koju je prilično lako rekonstruisati (petorica veoma nezadovoljnih, plus profesor Stojanović), suštinske razloge za smenu prilično je teško definisati u ovom trenutku. Ipak, oni koji znaju Nenada Cekića skloni su pretpostavci da iza svega stoji njegova odluka da se mane ćorava posla i konačno smiri živce. Naime, izuzev inteligencije, jedina njegova osobina koja je apsolutno nesporna jeste tvrdoglavost – čak i da je neko hteo da ga smeni baš sad, čak i da je neko pripremio čitav scenario za tu smenu, teško da bi mu to prošlo. Našao bi Cekić neku rupicu u zakonu, neki statut, neko parče papira koje bi ga tu gde želi zadržalo onoliko dugo koliko bude želeo. Ovako, najlogičnije je pretpostaviti da je bruka s javnim pozivom bila kap koja je prelila čašu i uverila ga da je vreme za povlačenje. Glas profesora Stojanovića ili nekog drugog bio je samo tehnikalija.
Ipak, sve to samo su pretpostavke. Kao i obično kada je reč o radu Saveta, informacija je premalo da bi se išta konkretno zaključilo. Na dan kada je smenjen Cekić i na dan kada se zaključuje ovaj broj „Vremena“ (utorak, 29. jul), sigurno je jedino to da će Savet ubuduće biti znatno dosadnija institucija nego dosad. Cekićeve medijske i zakonske akrobacije, Cekićev rečnik i Cekićev imidž teško da će dostići ijedan budući predsednik. Makar se on zvao Porfirije i nosio mantiju.
Novi predsednik Saveta RRA oglasio se 29. jula 2008. saopštenjem prosleđenim pojedinim medijima, koje navodimo u celini: „Posle današnje sednice sastav Saveta ostaje nepromenjen. Savet RRA će nastaviti da beskompromisno primenjuje Zakon o radiodifuziji, kao što je do sada činio i da funkcioniše kao kolektivni organ. Ovo je čin koji će unaprediti rad Saveta na temeljima svega onoga što je do sada urađeno pod rukovodstvom Nenada Cekića i Aleksandra Vasića, tako da će kontinuitet uvođenja reda u oblasti radiodifuzije biti nastavljen. Savet RRA je imao kvorum za današnji rad i potrebnom većinom glasova je doneo odluku o izboru novog predsednika Saveta episkopa jegarskog dr Porfirija (Perića) i njegovog zamenika Gorana Karadžića.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
