Delta, US Steel Serbia i Victoria Group ne nalaze se više na spisku najvećih 500 kompanija Centralne Evrope
U odnosu na prošlu godinu, Srbija ima tri firme manje na Deloitteovoj listi 500 najvećih kompanija Centralne Evrope (CE). Nijedna od njih nije među prvih pedeset, na spisku od 50 najvećih banaka i 50 najvećih osiguravajućih društava CE nema niti jedne finansijske institucije iz Srbije; no, ako ništa, jedna ovdašnja kompanija „obeležila“ je ovu listu: od 500 najvećih kompanija Centralne Evrope, poređanih po ukupnom prihodu, Srbijagas ima ubedljivo najveći neto gubitak u 2012. godini – skoro 330 miliona evra.
Najbolje plasirana kompanija iz Srbije je EFT, sa oko dve milijarde i 160 miliona evra prihoda u 2012. – slede ga NIS (blizu dve milijarde), EPS (1,57 milijardi), Telekom Srbija (nešto iznad milijardu), Delhaize (904 miliona), Srbijagas (650 miliona), Tarkett (552) i Mercator-S, sa prihodom od 514 miliona evra. Najveći broj kompanija na ovoj listi ima Poljska – trećinu, odnosno 166. Jedna od njih, PKN Orlen, na prvom je mestu sa 28,7 milijardi evra prihoda, a ova trećina od 500 kompanija sakupila je i trećinu ukupnih prihoda: 34 odsto od 724 milijarde konsolidovanih prihoda ide u poljske firme. Druga po broju firmi je Češka sa 87, Mađarska ima 62 (mađarski MOL je druga najveća kompanija CE sa 19,2 milijarde evra prihoda u 2012); Ukrajina sa 51 kompanijom i Rumunija sa 35 su na četvrtom i petom mestu. Od zemalja bivše SFRJ, Slovenija ima 18, Hrvatska 12, BiH dve, a Makedonija jednu, a u ovoj grupi su najuspešnije dve hrvatske kompanije: INA na 28. mestu sa prihodom od 3,97 milijardi i Agrokor na 30. mestu sa 3,95 milijardi evra (vidi Tabelu 1).
„Neizvesnost“, „usporen rast“, „smanje-
nje prihoda“ – izrazi su koji ocrtavaju dominantan ton Deloitteovog izveštaja. Po rečima Tomaša Ohrimoviča, finansijskog savetnika Deloittea za Centralnu Evropu, učinak kompanija je u znatnoj meri smanjila ekonomska neizvesnost u regionu i širom evrozone. „Učinak najboljih 500 kompanija pokazuje da je prosečan rast prihoda od prodaje znatno niži nego prošle godine – 3,3 odsto, prema prošlogodišnjih 9,8 odsto. Takođe, u prethodne dve godine povećao se broj kompanija kojima se smanjivao prihod – od 97 u 2010. do 202 u 2012. godini. Ukupan prihod svih kompanija na listi porastao je za 3,8 odsto, u odnosu na 12,9 odsto 2011, a uprkos ovom slabijem rastu, prosečna neto profitna marža je ostala ista – 2,1 odsto. Međutim, dostupni podaci iz prvog tromesečja 2013. pokazuju nastavak pogoršanja finansijskih rezultata, sa prosečnim padom prihoda od pola odsto“, kaže Ohrimovič u Deloitteovom izveštaju.
Već na prvi pogled, na Deloitteovoj listi upada u oči da se na prvih 13 mesta nalazi čak 10 kompanija iz sektora energetike i prirodnih resursa – ovo je i najveći sektor po ukupnim prihodima, 42 odsto svih prihoda 500 kompanija stiže iz energetskog sektora. Ujedno, u ovom sektoru je država najprisutnija: od 150 kompanija, 58 je u vlasništvu države, ili 38,7 odsto, daleko veći postotak od proseka (ukupno 87 od 500 kompanija su državne – 17,4 odsto). Mađarska država ima samo tri kompanije u svom vlasništvu sa ove liste (od ukupno 62 – manje od pet odsto), dok Bugarska i Srbija imaju najveći procenat državnih firmi – po tri od osam u obe zemlje, ili 37,5 odsto.
No, za Srbiju je možda i važnije Deloitteovo istraživanje iz juna ove godine, kada su iz ove revizorske kuće razgovarali sa ukupno 668 finansijskih direktora kompanija iz 13 zemalja. Šta kažu finansijski direktori iz Srbije? Čak 72 odsto njih ocenjuje da je nivo eksterne finansijske i ekonomske neizvesnosti sa kojim se suočava njihovo poslovanje visok ili iznad normale; ne čudi podatak da čak 90 odsto finansijskih direktora smatra da nije pravo vreme za preuzimanje nekog većeg poslovnog rizika. Takođe, indikativan je podatak da samo pet odsto direktora smatra da su bankarske pozajmice atraktivne, dok čak 53 odsto njih vidi ovaj vid finansiranja kao nepovoljan (ubedljivo najveći procenat od svih zemalja). Ovde je zgodno osvrnuti se i na Deloitteovu listu 50 najvećih banaka CE – nijedna nije iz Srbije (iz ex-Yu najbolje su Zagrebačka banka na 10. i NLB na 13. mestu), a iako su se prethodnih godina i Dunav osiguranje i DDOR nalazili na listi od 50 najvećih osiguravajućih društava CE, sada nema nijedne osiguravajuće kompanije iz Srbije; na visokom sedmom mestu je Triglav osiguranje, dok je Croatia osiguranje na 19. mestu. Takođe, finansijski direktori u Srbiji ne misle da će se u 2013. smanjiti najveći problem srpske privrede – nezaposlenost: svega 13 odsto misli da hoće, dok više od polovine očekuje povećanje nezaposlenosti – sasvim u skladu sa tmurnim stanjem srpske privrede.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
