Delta, US Steel Serbia i Victoria Group ne nalaze se više na spisku najvećih 500 kompanija Centralne Evrope
U odnosu na prošlu godinu, Srbija ima tri firme manje na Deloitteovoj listi 500 najvećih kompanija Centralne Evrope (CE). Nijedna od njih nije među prvih pedeset, na spisku od 50 najvećih banaka i 50 najvećih osiguravajućih društava CE nema niti jedne finansijske institucije iz Srbije; no, ako ništa, jedna ovdašnja kompanija „obeležila“ je ovu listu: od 500 najvećih kompanija Centralne Evrope, poređanih po ukupnom prihodu, Srbijagas ima ubedljivo najveći neto gubitak u 2012. godini – skoro 330 miliona evra.
Najbolje plasirana kompanija iz Srbije je EFT, sa oko dve milijarde i 160 miliona evra prihoda u 2012. – slede ga NIS (blizu dve milijarde), EPS (1,57 milijardi), Telekom Srbija (nešto iznad milijardu), Delhaize (904 miliona), Srbijagas (650 miliona), Tarkett (552) i Mercator-S, sa prihodom od 514 miliona evra. Najveći broj kompanija na ovoj listi ima Poljska – trećinu, odnosno 166. Jedna od njih, PKN Orlen, na prvom je mestu sa 28,7 milijardi evra prihoda, a ova trećina od 500 kompanija sakupila je i trećinu ukupnih prihoda: 34 odsto od 724 milijarde konsolidovanih prihoda ide u poljske firme. Druga po broju firmi je Češka sa 87, Mađarska ima 62 (mađarski MOL je druga najveća kompanija CE sa 19,2 milijarde evra prihoda u 2012); Ukrajina sa 51 kompanijom i Rumunija sa 35 su na četvrtom i petom mestu. Od zemalja bivše SFRJ, Slovenija ima 18, Hrvatska 12, BiH dve, a Makedonija jednu, a u ovoj grupi su najuspešnije dve hrvatske kompanije: INA na 28. mestu sa prihodom od 3,97 milijardi i Agrokor na 30. mestu sa 3,95 milijardi evra (vidi Tabelu 1).
„Neizvesnost“, „usporen rast“, „smanje-
nje prihoda“ – izrazi su koji ocrtavaju dominantan ton Deloitteovog izveštaja. Po rečima Tomaša Ohrimoviča, finansijskog savetnika Deloittea za Centralnu Evropu, učinak kompanija je u znatnoj meri smanjila ekonomska neizvesnost u regionu i širom evrozone. „Učinak najboljih 500 kompanija pokazuje da je prosečan rast prihoda od prodaje znatno niži nego prošle godine – 3,3 odsto, prema prošlogodišnjih 9,8 odsto. Takođe, u prethodne dve godine povećao se broj kompanija kojima se smanjivao prihod – od 97 u 2010. do 202 u 2012. godini. Ukupan prihod svih kompanija na listi porastao je za 3,8 odsto, u odnosu na 12,9 odsto 2011, a uprkos ovom slabijem rastu, prosečna neto profitna marža je ostala ista – 2,1 odsto. Međutim, dostupni podaci iz prvog tromesečja 2013. pokazuju nastavak pogoršanja finansijskih rezultata, sa prosečnim padom prihoda od pola odsto“, kaže Ohrimovič u Deloitteovom izveštaju.
Već na prvi pogled, na Deloitteovoj listi upada u oči da se na prvih 13 mesta nalazi čak 10 kompanija iz sektora energetike i prirodnih resursa – ovo je i najveći sektor po ukupnim prihodima, 42 odsto svih prihoda 500 kompanija stiže iz energetskog sektora. Ujedno, u ovom sektoru je država najprisutnija: od 150 kompanija, 58 je u vlasništvu države, ili 38,7 odsto, daleko veći postotak od proseka (ukupno 87 od 500 kompanija su državne – 17,4 odsto). Mađarska država ima samo tri kompanije u svom vlasništvu sa ove liste (od ukupno 62 – manje od pet odsto), dok Bugarska i Srbija imaju najveći procenat državnih firmi – po tri od osam u obe zemlje, ili 37,5 odsto.
No, za Srbiju je možda i važnije Deloitteovo istraživanje iz juna ove godine, kada su iz ove revizorske kuće razgovarali sa ukupno 668 finansijskih direktora kompanija iz 13 zemalja. Šta kažu finansijski direktori iz Srbije? Čak 72 odsto njih ocenjuje da je nivo eksterne finansijske i ekonomske neizvesnosti sa kojim se suočava njihovo poslovanje visok ili iznad normale; ne čudi podatak da čak 90 odsto finansijskih direktora smatra da nije pravo vreme za preuzimanje nekog većeg poslovnog rizika. Takođe, indikativan je podatak da samo pet odsto direktora smatra da su bankarske pozajmice atraktivne, dok čak 53 odsto njih vidi ovaj vid finansiranja kao nepovoljan (ubedljivo najveći procenat od svih zemalja). Ovde je zgodno osvrnuti se i na Deloitteovu listu 50 najvećih banaka CE – nijedna nije iz Srbije (iz ex-Yu najbolje su Zagrebačka banka na 10. i NLB na 13. mestu), a iako su se prethodnih godina i Dunav osiguranje i DDOR nalazili na listi od 50 najvećih osiguravajućih društava CE, sada nema nijedne osiguravajuće kompanije iz Srbije; na visokom sedmom mestu je Triglav osiguranje, dok je Croatia osiguranje na 19. mestu. Takođe, finansijski direktori u Srbiji ne misle da će se u 2013. smanjiti najveći problem srpske privrede – nezaposlenost: svega 13 odsto misli da hoće, dok više od polovine očekuje povećanje nezaposlenosti – sasvim u skladu sa tmurnim stanjem srpske privrede.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
