Delta, US Steel Serbia i Victoria Group ne nalaze se više na spisku najvećih 500 kompanija Centralne Evrope
U odnosu na prošlu godinu, Srbija ima tri firme manje na Deloitteovoj listi 500 najvećih kompanija Centralne Evrope (CE). Nijedna od njih nije među prvih pedeset, na spisku od 50 najvećih banaka i 50 najvećih osiguravajućih društava CE nema niti jedne finansijske institucije iz Srbije; no, ako ništa, jedna ovdašnja kompanija „obeležila“ je ovu listu: od 500 najvećih kompanija Centralne Evrope, poređanih po ukupnom prihodu, Srbijagas ima ubedljivo najveći neto gubitak u 2012. godini – skoro 330 miliona evra.
Najbolje plasirana kompanija iz Srbije je EFT, sa oko dve milijarde i 160 miliona evra prihoda u 2012. – slede ga NIS (blizu dve milijarde), EPS (1,57 milijardi), Telekom Srbija (nešto iznad milijardu), Delhaize (904 miliona), Srbijagas (650 miliona), Tarkett (552) i Mercator-S, sa prihodom od 514 miliona evra. Najveći broj kompanija na ovoj listi ima Poljska – trećinu, odnosno 166. Jedna od njih, PKN Orlen, na prvom je mestu sa 28,7 milijardi evra prihoda, a ova trećina od 500 kompanija sakupila je i trećinu ukupnih prihoda: 34 odsto od 724 milijarde konsolidovanih prihoda ide u poljske firme. Druga po broju firmi je Češka sa 87, Mađarska ima 62 (mađarski MOL je druga najveća kompanija CE sa 19,2 milijarde evra prihoda u 2012); Ukrajina sa 51 kompanijom i Rumunija sa 35 su na četvrtom i petom mestu. Od zemalja bivše SFRJ, Slovenija ima 18, Hrvatska 12, BiH dve, a Makedonija jednu, a u ovoj grupi su najuspešnije dve hrvatske kompanije: INA na 28. mestu sa prihodom od 3,97 milijardi i Agrokor na 30. mestu sa 3,95 milijardi evra (vidi Tabelu 1).
„Neizvesnost“, „usporen rast“, „smanje-
nje prihoda“ – izrazi su koji ocrtavaju dominantan ton Deloitteovog izveštaja. Po rečima Tomaša Ohrimoviča, finansijskog savetnika Deloittea za Centralnu Evropu, učinak kompanija je u znatnoj meri smanjila ekonomska neizvesnost u regionu i širom evrozone. „Učinak najboljih 500 kompanija pokazuje da je prosečan rast prihoda od prodaje znatno niži nego prošle godine – 3,3 odsto, prema prošlogodišnjih 9,8 odsto. Takođe, u prethodne dve godine povećao se broj kompanija kojima se smanjivao prihod – od 97 u 2010. do 202 u 2012. godini. Ukupan prihod svih kompanija na listi porastao je za 3,8 odsto, u odnosu na 12,9 odsto 2011, a uprkos ovom slabijem rastu, prosečna neto profitna marža je ostala ista – 2,1 odsto. Međutim, dostupni podaci iz prvog tromesečja 2013. pokazuju nastavak pogoršanja finansijskih rezultata, sa prosečnim padom prihoda od pola odsto“, kaže Ohrimovič u Deloitteovom izveštaju.
Već na prvi pogled, na Deloitteovoj listi upada u oči da se na prvih 13 mesta nalazi čak 10 kompanija iz sektora energetike i prirodnih resursa – ovo je i najveći sektor po ukupnim prihodima, 42 odsto svih prihoda 500 kompanija stiže iz energetskog sektora. Ujedno, u ovom sektoru je država najprisutnija: od 150 kompanija, 58 je u vlasništvu države, ili 38,7 odsto, daleko veći postotak od proseka (ukupno 87 od 500 kompanija su državne – 17,4 odsto). Mađarska država ima samo tri kompanije u svom vlasništvu sa ove liste (od ukupno 62 – manje od pet odsto), dok Bugarska i Srbija imaju najveći procenat državnih firmi – po tri od osam u obe zemlje, ili 37,5 odsto.
No, za Srbiju je možda i važnije Deloitteovo istraživanje iz juna ove godine, kada su iz ove revizorske kuće razgovarali sa ukupno 668 finansijskih direktora kompanija iz 13 zemalja. Šta kažu finansijski direktori iz Srbije? Čak 72 odsto njih ocenjuje da je nivo eksterne finansijske i ekonomske neizvesnosti sa kojim se suočava njihovo poslovanje visok ili iznad normale; ne čudi podatak da čak 90 odsto finansijskih direktora smatra da nije pravo vreme za preuzimanje nekog većeg poslovnog rizika. Takođe, indikativan je podatak da samo pet odsto direktora smatra da su bankarske pozajmice atraktivne, dok čak 53 odsto njih vidi ovaj vid finansiranja kao nepovoljan (ubedljivo najveći procenat od svih zemalja). Ovde je zgodno osvrnuti se i na Deloitteovu listu 50 najvećih banaka CE – nijedna nije iz Srbije (iz ex-Yu najbolje su Zagrebačka banka na 10. i NLB na 13. mestu), a iako su se prethodnih godina i Dunav osiguranje i DDOR nalazili na listi od 50 najvećih osiguravajućih društava CE, sada nema nijedne osiguravajuće kompanije iz Srbije; na visokom sedmom mestu je Triglav osiguranje, dok je Croatia osiguranje na 19. mestu. Takođe, finansijski direktori u Srbiji ne misle da će se u 2013. smanjiti najveći problem srpske privrede – nezaposlenost: svega 13 odsto misli da hoće, dok više od polovine očekuje povećanje nezaposlenosti – sasvim u skladu sa tmurnim stanjem srpske privrede.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
