Delta, US Steel Serbia i Victoria Group ne nalaze se više na spisku najvećih 500 kompanija Centralne Evrope
U odnosu na prošlu godinu, Srbija ima tri firme manje na Deloitteovoj listi 500 najvećih kompanija Centralne Evrope (CE). Nijedna od njih nije među prvih pedeset, na spisku od 50 najvećih banaka i 50 najvećih osiguravajućih društava CE nema niti jedne finansijske institucije iz Srbije; no, ako ništa, jedna ovdašnja kompanija „obeležila“ je ovu listu: od 500 najvećih kompanija Centralne Evrope, poređanih po ukupnom prihodu, Srbijagas ima ubedljivo najveći neto gubitak u 2012. godini – skoro 330 miliona evra.
Najbolje plasirana kompanija iz Srbije je EFT, sa oko dve milijarde i 160 miliona evra prihoda u 2012. – slede ga NIS (blizu dve milijarde), EPS (1,57 milijardi), Telekom Srbija (nešto iznad milijardu), Delhaize (904 miliona), Srbijagas (650 miliona), Tarkett (552) i Mercator-S, sa prihodom od 514 miliona evra. Najveći broj kompanija na ovoj listi ima Poljska – trećinu, odnosno 166. Jedna od njih, PKN Orlen, na prvom je mestu sa 28,7 milijardi evra prihoda, a ova trećina od 500 kompanija sakupila je i trećinu ukupnih prihoda: 34 odsto od 724 milijarde konsolidovanih prihoda ide u poljske firme. Druga po broju firmi je Češka sa 87, Mađarska ima 62 (mađarski MOL je druga najveća kompanija CE sa 19,2 milijarde evra prihoda u 2012); Ukrajina sa 51 kompanijom i Rumunija sa 35 su na četvrtom i petom mestu. Od zemalja bivše SFRJ, Slovenija ima 18, Hrvatska 12, BiH dve, a Makedonija jednu, a u ovoj grupi su najuspešnije dve hrvatske kompanije: INA na 28. mestu sa prihodom od 3,97 milijardi i Agrokor na 30. mestu sa 3,95 milijardi evra (vidi Tabelu 1).
„Neizvesnost“, „usporen rast“, „smanje-
nje prihoda“ – izrazi su koji ocrtavaju dominantan ton Deloitteovog izveštaja. Po rečima Tomaša Ohrimoviča, finansijskog savetnika Deloittea za Centralnu Evropu, učinak kompanija je u znatnoj meri smanjila ekonomska neizvesnost u regionu i širom evrozone. „Učinak najboljih 500 kompanija pokazuje da je prosečan rast prihoda od prodaje znatno niži nego prošle godine – 3,3 odsto, prema prošlogodišnjih 9,8 odsto. Takođe, u prethodne dve godine povećao se broj kompanija kojima se smanjivao prihod – od 97 u 2010. do 202 u 2012. godini. Ukupan prihod svih kompanija na listi porastao je za 3,8 odsto, u odnosu na 12,9 odsto 2011, a uprkos ovom slabijem rastu, prosečna neto profitna marža je ostala ista – 2,1 odsto. Međutim, dostupni podaci iz prvog tromesečja 2013. pokazuju nastavak pogoršanja finansijskih rezultata, sa prosečnim padom prihoda od pola odsto“, kaže Ohrimovič u Deloitteovom izveštaju.
Već na prvi pogled, na Deloitteovoj listi upada u oči da se na prvih 13 mesta nalazi čak 10 kompanija iz sektora energetike i prirodnih resursa – ovo je i najveći sektor po ukupnim prihodima, 42 odsto svih prihoda 500 kompanija stiže iz energetskog sektora. Ujedno, u ovom sektoru je država najprisutnija: od 150 kompanija, 58 je u vlasništvu države, ili 38,7 odsto, daleko veći postotak od proseka (ukupno 87 od 500 kompanija su državne – 17,4 odsto). Mađarska država ima samo tri kompanije u svom vlasništvu sa ove liste (od ukupno 62 – manje od pet odsto), dok Bugarska i Srbija imaju najveći procenat državnih firmi – po tri od osam u obe zemlje, ili 37,5 odsto.
No, za Srbiju je možda i važnije Deloitteovo istraživanje iz juna ove godine, kada su iz ove revizorske kuće razgovarali sa ukupno 668 finansijskih direktora kompanija iz 13 zemalja. Šta kažu finansijski direktori iz Srbije? Čak 72 odsto njih ocenjuje da je nivo eksterne finansijske i ekonomske neizvesnosti sa kojim se suočava njihovo poslovanje visok ili iznad normale; ne čudi podatak da čak 90 odsto finansijskih direktora smatra da nije pravo vreme za preuzimanje nekog većeg poslovnog rizika. Takođe, indikativan je podatak da samo pet odsto direktora smatra da su bankarske pozajmice atraktivne, dok čak 53 odsto njih vidi ovaj vid finansiranja kao nepovoljan (ubedljivo najveći procenat od svih zemalja). Ovde je zgodno osvrnuti se i na Deloitteovu listu 50 najvećih banaka CE – nijedna nije iz Srbije (iz ex-Yu najbolje su Zagrebačka banka na 10. i NLB na 13. mestu), a iako su se prethodnih godina i Dunav osiguranje i DDOR nalazili na listi od 50 najvećih osiguravajućih društava CE, sada nema nijedne osiguravajuće kompanije iz Srbije; na visokom sedmom mestu je Triglav osiguranje, dok je Croatia osiguranje na 19. mestu. Takođe, finansijski direktori u Srbiji ne misle da će se u 2013. smanjiti najveći problem srpske privrede – nezaposlenost: svega 13 odsto misli da hoće, dok više od polovine očekuje povećanje nezaposlenosti – sasvim u skladu sa tmurnim stanjem srpske privrede.
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
