Ispit za koji se ne uči

Prošlonedeljni „skandal“ koji je izbio na Filozofskom fakultetu u Nišu stavio je u žižu interesovanja javnosti test opšte informisanosti, koji se, u sklopu prijemnog ispita, polaže na mnogim fakultetima u Srbiji. Podsetimo, u jednom od pitanja koja su se našla na ovom testu na niškom Filozofskom, od kandidata se tražilo da zaokruže naziv najnovije pesme Jelene Karleuše. To je razljutilo dekana ovog fakulteta Gorana Maksimovića. Epilog: protiv dvoje profesora, članova ispitne komisije, čijom zaslugom se ovo pitanje našlo na testu, pokrenut je disciplinski postupak koji može da rezultira smanjenjem plata. Ovaj slučaj izbacio je „na astal“ mnoga pitanja, ali, najviše zbog visokih tonova i niskog kvaliteta javne rasprave, ni jedno od njih nije dobilo odgovor. Šta je test opšte informisanosti, šta se njime testira i meri, kakva se sve pitanja mogu naći na njemu i čemu služi deo ispita za koji se kandidat ne može spremiti, samo su neka od pitanja koja su ostala bez odgovora, a važna su za razumevanje suštine događaja na Filozofskom u Nišu. Drugi paket pitanja jeste šta je popularna, a šta masovna kultura, treba li bežati od pojedinih informacija iz ovih oblasti, te da li su pojave koje spadaju u područje interesovanja širokih narodnih masa legitimna tema istraživanja u društvenim naukama.

Ovo poslednje moglo bi se učiniti bespredmetnim, budući da je masovna kultura nezaobilazno polje istraživanja za ozbiljne teoretičare kulture, ali obrazlažući odluku da pokrene disciplinski postupak protiv dvoje profesora, dekan Maksimović izjavio je sledeće: „I iz Centralne komisije za prijemne ispite su bili upozoreni. Oni ne znaju šta je to akademska kultura i kakvu su štetu naneli ugledu Filozofskog fakulteta. Vrlo sam nezadovoljan stanjem na tom Departmanu.“

DOMEN KARLEUŠA: Opšta informisanost ili opšte znanje u psihologiji se najčešće definiše kao kulturološki vrednovano znanje, posredovano širokim spektrom nespecijalizovanih medija. U ovom slučaju, mediji nisu samo tradicionalno shvaćeni informativni programi, već sve što do velikog broja ljudi stiže posredstvom televizije, štampe, interneta i drugih posrednika. Najjednostavnije rečeno: u opštu informisanost spada svako saznanje do kojeg se ne dolazi posebnom pripremom, učenjem ili treningom. Uobičajena je pretpostavka da je povezano sa inteligencijom i otvorenošću za iskustva, a studije pokazuju da ljudi koji poseduju veliko znanje iz jednog domena informisanosti obično ne zaostaju ni u drugim. Testovi opšte informisanosti obično obuhvataju devetnaest domena: umetnost, biologiju, klasičnu muziku, kulinarstvo, prirodne nauke, naučna otkrića i istraživanja, modu, film, finansije, kompjuterske igre, geografiju, istoriju, istoriju nauke, džez i bluz, književnost, medicinu, politiku, popularnu muziku i sport. Pored ovih devetnaest, mogu uključivati i druge, poput stripa, televizije, zdravlja i slično.

Kao što se vidi iz navedenog, pitanje o Jeleni Karleuši zadovoljava sve navedene kriterijume: ne postoji udžbenik iz kog bi se mogao naučiti odgovor, nije predmet specijalizovanih medija, a popularna muzika je jedan od domena iz kojih se postavljaju pitanja na ovakvim testovima. I zaista, najjednostavnijom Gugl pretragom može se doći do nebrojeno mnogo testova sa prijemnih ispita na svim univerzitetima u Srbiji, a u njima se mogu naći brojna pitanja iz popularne kulture, poput: kako se zove pevačica Radojičić koja je 2011. predstavljala Srbiju na Evroviziji, kako se zovu pas i ptica iz stripa „Peanuts“, ko je režirao film „Montevideo, bog te video“… Da se na testovima vodi računa o tome da će mladim kandidatima neka oblast biti pristupačnija od druge, pokazuje i to što se na jednom fakultetu Univerziteta u Beogradu pojavilo pitanje iz kog su crtanog filma junaci Mogli, Bagira i Šir-kan. Dakle, sastavljači testa pošli su od pretpostavke da je budućim studentima poznatiji Diznijev crtani film „Knjiga o džungli“, a ne istoimena knjiga Radjarda Kiplinga po kojoj je crtani napravljen. Uzgred, Dojlov Šerlok Holms je jedna od popularnijih oblasti za pitanja iz testa opšte informisanosti: u poslednje tri godine pitanje u vezi sa Holmsom pojavljuje se tri puta, na tri različita fakulteta.

Naravno, pitanja na testovima opšte informisanosti ne obuhvataju samo popularnu kulturu, već od kandidata zahtevaju i poznavanje drugih oblasti. Na gotovo svakom testu na domaćim fakultetima obavezno je bar jedno pitanje iz poznavanja formi i dela klasične muzike i književnosti, uvek se nađe poneko pitanje o dobitnicima važnih nagrada iz tekuće godine, bilo da je reč o NIN-ovoj nagradi, Sterijinom pozorju ili Nobelovoj nagradi. Traži se i poznavanje istorije umetnosti, najčešće kroz pitanja o autorima važnih spomenika ili poznatih slika, a uvek se nađe i nekoliko pitanja iz anatomije, bilo da je reč o drugom nazivu za pankreas ili o tome koji organ se naziva „čvor života“. Testovima su obuhvaćene i tehničke nauke, pa su studenti prethodnih godina pitani šta je sonar, šta je Windows ili da za deo teksta u određenom fontu procene da li je reč o italiku ili boldu.

TRICA I TRIVIJA: Šta se, u stvari, meri testom opšte informisanosti i koja je njegova svrha? On se najčešće polaže na fakultetima gde se studiraju društvene nauke, poput filozofije, sociologije, psihologije i istorije. Priroda ovih nauka je takva da se od kandidata zahteva razumevanje određenih pojava, a ne činjenično znanje. Zbog toga se, na delu prijemnog ispita gde se proverava znanje iz studijske oblasti, najčešće piše esej. Da bi se olakšalo rangiranje kandidata, uveden je i test opšte informisanosti, koji se rešava zaokruživanjem ponuđenih odgovora, a boduje se prema odgovarajućem ključu. Upravo zbog toga, za sastavljanje ovih testova postoji utvrđena metodologija: autori moraju da vode računa o uzrastu kandidata, kao i o tome da dolaze iz različitih društvenih i kulturnih sredina. Recimo, detetu sa sela ne bi trebalo da bude problem da odgovori koja se domaća životinja naduje ako se prejede, dok bi za decu iz gradskih sredina ovo pitanje moglo da bude ozbiljan problem. Obrnuto, odgovor na pitanje koliko kolovoznih traka ima bulevar, znaće više gradske dece. Međutim, kako su u srednju školu išli svi kandidati za upis na fakultet, odgovor pitanje u kom se delu Ive Andrića pojavljuje Ćorkan trebalo bi da znaju svi. Isto tako, televizijski program prati ogromna većina populacije, bez obzira na uzrast, što pitanje o junaku serije koji često govori: „Nije lupus!“, čini odgovarajućim. Moglo bi se očekivati da samo strastveni ljubitelji epske fantastike znaju ko nosi prsten u Mordor, ali popularnost Tolkinovog romana i filmske trilogije „Gospodar prstenova“ je tolika da odgovor mogu da znaju i oni koji nisu ispratili ovu sagu. Autori testova opšte informisanosti sve ovo treba da imaju u vidu i da to obuhvate pitanjima.

Problem sa ovim testovima jeste u njihovoj glavnoj karakteristici: za njih se kandidat ne može spremiti. Kod rangiranja za upis na fakultete, samo jedan poen može da bude presudan. Teorijski je moguće da kandidat koji nije znao kako se zove pesma Jelene Karleuše, ostane „ispod crte“, iz čega je intuitivno jasno da kriterijum ima nedostatak. „Pitanje o Karleuši je samo vrh ledenog brega. Testovi opšte informisanosti na prijemnim ispitima su već godinama sporni i često predstavljaju puki zbir gluposti profesora i asistenata koji ih sastavljaju. Čekamo prvu mogućnost da takve testove izbacimo, a to će biti već 2013, kada ćemo reakreditovati studijske programe na našem fakultetu. Do tada, protiv profesora koji su sastavljali ovakav test biće pokrenuti disciplinski postupci i oni će morati ozbiljno da odgovaraju“, rekao je za Tanjug Goran Maksimović, dekan Filozofskog fakulteta u Nišu. Iako je izjava paušalna i uvredljiva za profesore i asistente, izvesno zrnce istine leži u tome što dobar deo podataka koji se traže od budućih studenata spada u triviju, ili narodski rečeno – trice. Zato, ima razloga da se razmisli o svrhovitosti i smislenosti ovih testova na prijemnom ispitu, ali ne tako što će se raspredati o smislenosti pojedinih pitanja, naročito ako se ima u vidu da samo četvoro kandidata nije znalo kako se zove Karleušina pesma.

Dodatni problem stvara pitanje šta je informisanost danas, što nije pitanje o manjku nego o neverovatnoj količini dostupnih informacija. Odgovarati na pitanja iz istorije nauke ili umetnosti danas, nije što i pre tri ili četiri decenije, kada je sadržaj oblasti bio manji, ali i broj i dostupnost takozvanih nespecijalizovanih medija. Internet i nove tehnologije mnogo su uticali na pristup izvorima informacija, pa je opšta informisanost postala bezobalna teritorija, koju je praktično nemoguće savladati. Na primer, za razliku od tinejdžera od pre trideset godina, koji su se o svetskoj muzičkoj sceni informisali preko domaćih magazina, današnji tinejdžer ne mora da čeka posrednika, već ide direktno na izvor informacija: na sajt benda koji ga zanima, gde ga čekaju rasporedi koncerta na tekućoj turneji, sa sve snimcima i detaljnim recenzijama održanih nastupa.

NAUKA I ESTRADA: Još jedno pitanje koje je izronilo iz pozadine skandala neformalno nazvanog „Karleuša na Filozofskom“ jeste da li su masovna i popularna kultura, u koju spada Karleuša, nešto što treba da bude polje interesovanja onih koji se bave društvenim naukama. Za one koji prate dešavanja na svetskoj naučnoj sceni u ovim oblastima, pitanje je više nego bespredmetno, ali to nije sprečilo komentatore sa kojima su mediji ovih dana komunicirali da uvedu pojam „estradizacija nauke“. Konkretno, u izjavi za dnevni list „Danas“, sociolog kulture Đokica Jovanović rekao je: „Pitanje vezano za Karleušu, pak, pokazuje da naša nauka nedopustivo klizi ka estradizaciji. Ovde je sve, od politike do kulture, u velikoj meri estradizovano. Estradizacija nauke je posledica komercijalizacije obrazovanja. Znanje je izneto na pijacu kao piškote. A gde postoji estradizacija i komercijalizacija, gubi se suština univerziteta, a to je da profesori i studenti zajedno tragaju za istinom.“

U istinu, a i u stvarnost, sasvim izvesno spada i estrada, a sa njom i popularna i masovna kultura. Recimo da je rad najpoznatijeg živog filozofa sa ovih prostora, Slavoja Žižeka, nezamisliv bez problematizovanja tema iz masovne kulture. Osim toga, ni među domaćim naučnim radovima nisu retkost oni koji se bave popularnom, masovnom i potrošačkom kulturom i estradom. Navedimo samo neke, poput kultne knjige „Neo-folk kultura“ Milene Dragićević-Šešić, serije radova teoretičarke kulture Ivane Kronje o turbo-folku ili radova Mirjane Mitrović sa Etnografskog instituta SANU. Ove tri naučnice u svojim radovima tragaju za istinom, proučavajući pojave sa estrade u sklopu istorijskog, političkog i ekonomskog konteksta u kom se javljaju i time ispunjavaju ono što je zadatak nauke – da objasni stvarnost. Pri tome, poštuju jedan od važnijih principa naučne etike: ne donose vrednosni sud o fenomenu pre nego što ga dobro istraže.

DA LI SU VAM POZNATI I ŠTA ZNATE O NJIMA: Jelena Karleuša,…

…Novak Đoković,… foto: reuters

…Danica – Nina Radojčić,… foto: reuters

…Šerlok Holms i dr Džon Votson