Optimista, uvek okrenut budućnosti, Bogdanović je tvrdio da mu je "jasno da moramo u Evropu, a od toga koje ćemo političare izabrati, zavisi kada ćemo tamo stići"
Bio je u politici, a nije bio političar… Inženjer sa dušom umetnika… Strog i nemilosrdan rukovodilac… Beskonačno vredan i štedljiv, slavio je rad… Jednostavan, odmeren, civilizovan čovek i sjajan menadžer… Ostavio nam je veliki domaći zadatak, da završimo sve poslove koje je započeo…
Tako su o Nenadu Bogdanoviću govorili njegovi prijatelji i saradnici, opraštajući se u nedelju od preminulog gradonačelnika Beograda i potpredsednika Demokratske stranke.
Bogdanoviću se zalomilo da na čelu Beograda bude u vreme njegovog oporavka od decenije teškog propadanja: prvo, od 2000, kao predsednik Izvršnog odbora Skupštine Beograda, a od 2004. i kao prvi gradonačelnik izabran na neposrednim izborima.
Zadatak je bio ogroman, ali su i rezultati vidljivi: oporavljen je sistem gradskog prevoza, obnovljeno više od 3000 saobraćajnica, uvedeno centralno grejanje u mnoge zgrade, više od 1000 porodica dobilo je priliku da reši stambeni problem zahvaljujući akciji gradnje neprofitnih stanova, započeta je izgradnja još 2000 stanova za mlade bračne parove, napokon dovršena 15 godina građena Arena, prvi put su, posle 20 godina, izgrađene nove škole i vrtići i započeta je obnova starih…
Kritičari, naravno, nisu ćutali, a glavne tačke sporenja bile su plan izgradnje lakog šinskog metroa, unutrašnjeg magistralnog poluprstena i mosta preko Ade, koji su u delu javnosti ocenjeni kao skupi i neracionalni. Uporan i uveren u ispravnost računice stručnjaka koje je konsultovao, Bogdanović je kritičarima jednom prilikom odgovorio da će „grad nastaviti intenzivni rad na ovim projektima, bez obzira na osporavanja onih koji su prethodne tri decenije bili u situaciji da nešto urade, a nisu, i sada osporavanjem pokušavaju da opet budu relevantan faktor“.
„Kada sam duboko uveren da sam u pravu, nije mi problem da se borim sa javnošću i određenim grupama građana“, govorio je pokojni gradonačelnik povodom kritika koje su pratile njegov rad.
Nešto drugo ga je mučilo: sumirajući rezultate za prošlu godinu, svojim najvećim neuspehom nazvao je nerešavanje problema nehigijenskih naselja, ističući da ne želi da Beograđani budu predstavljeni kao ljudi koji možda smatraju da nekim drugim nacijama ili manjinama ne žele da reše problem.
Da promene u srpskoj prestonici 2000. nisu bile male, potvrdila je i anketa uglednog „Fajnenšl tajmsa“, koji je Beograd proglasio gradom budućnosti jugoistočne Evrope. Za projekte obnove i ulepšavanja prestonice Beograd je zahvaljujući Bogdanoviću i njegovom timu dobio i nagradu Evropskog pokreta u Srbiji „Najevropskiji projekat 2005“, a gradonačelnik lično je, prema izboru novinara i urednika, u akciji agencije Pragma, pre dve godine proglašen i za „najkomunikativnijeg političara“, odnosno političara čiji je kabinet uvek otvoren za javnost.
Nakon smrti premijera Zorana Đinđića, čiji je blizak saradnik bio, tvrdio je: „Izgubili smo deset godina, ali verujem da nećemo ići nazad. Ići ćemo napred.“ Bio je optimista, uvek okrenut budućnosti. Tvrdio je da mu je „jasno da moramo u Evropu, a od toga koje ćemo političare izabrati, zavisi kada ćemo tamo stići“.
Opraštajući se u nedelju od njega, Radmila Hrustanović, zamenica gradonačelnika, podsetila je: „Neša bi rekao – ljudi, nema mesta velikoj priči, građani najbolje znaju kako danas žive u odnosu na juče, ne filozofirajte mnogo i idemo dalje.“
Da je taj energični i pragmatični stav – „ne filozofirajte i idemo dalje“ – zaista bio karakterističan za Bogdanovićev način života, pokazuje i njegova biografija, teškom bolešću prekinuta u prošli četvrtak.
Bio je rođen 12. maja 1954. godine u Beogradu, gde je završio Matematičku gimnaziju, a 1978. Elektrotehnički fakultet, smer Telekomunikacije, na kojem je tri godine kasnije magistrirao.
Više od 20 godina bavio se telekomunikacijama. Za direktora mešovite firme GTE Telekomunication i EI „Pupin“ izabran je 1989, a tri godine kasnije postao je i komercijalni direktor u toj firmi. Generalni menadžer francusko-jugoslovenskog mešovitog preduzeća Alkatel bio je od 1996.
U politici je bio aktivan od 1992. kao član Demokratske stranke. Od 1993. tri godine je bio predsednik zemunskog odbora DS-a. Predsednik Gradskog odbora DS-a u Beogradu bio je od 2001. do aprila 2004.
Na Izbornoj skupštini DS-a održanoj 22. februara 2004. izabran je za potpredsednika stranke, a na sednici Predsedništva DS-a, 25. februara 2004, imenovan je za zamenika predsednika stranke. U martu 2006. bio je ponovo izabran za potpredsednika DS-a.
Bogdanović je bio odbornik u Skupštini Beograda, a kada su DS i GSS formirali ekspertsku vladu u senci (Vladu za Beograd) nakon smene gradonačelnika Zorana Đinđića, bio je potpredsednik te vlade.
Na izborima 2000. bio je šef izbornog štaba DOS-a u Beogradu, a nakon pobede te koalicije izabran je za predsednika gradske vlade.
Bio je i narodni poslanik u republičkoj skupštini, kao i predsednik skupštinskog odbora za finansije. Za republičkog poslanika ponovo je izabran na parlamentarnim izborima u januaru 2007. godine.
Za gradonačelnika Beograda izabran je u drugom izbornom krugu 3. oktobra 2004. godine, pobedivši kandidata Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića. Dobio je 234.513 odnosno 50,19 odsto glasova birača.
Autor je više od 15 stručnih i naučnih radova.
Bio je oženjen Draganom, otac dvoje dece, ćerke Milice i sina Matije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
