Investicija u doba neizvesnosti

„Što se Fijata tiče, mi možemo, precizno govoreći, da potvrdimo svoju obavezu prema Srbiji. Najbolji dokaz za to je što ćemo automobile proizvedene u Srbiji prodavati sa našim logoom“, kaže za „Vreme“ Gilberto Ranijeri, potpredsednik Odeljenja za inostrane komunikacije Fijat grupe. On bez ikakvih nedoumica dalje kaže: „Mogu da potvrdim ono šta je Đovani de Filips, predsednik Upravnog odbora kompanije Fijat automobili Srbija, rekao prošle nedelje. Naša strategija u pogledu Srbije se uopšte nije promenila. Bio je to strateški izbor i mi želimo da sačuvamo naše investicije ovde.“ Ovo zvuči potpuno uverljivo, ali postoji jedno veliko „ipak“, koje nas uvodi u drugi deo odgovora doktora Ranijerija na pitanje „Vremena“: „Ipak, evidentno je da globalna kriza pogađa i auto-industriju. To je kriza koja pogađa naše tržište od Portugala do Rusije sa jedne, i od Norveške do Sredozemenog mora, sa druge strane. Bilo bi suludo da nismo uzeli u razmatranje i taj okvir.“

Za srpsku auto-industriju, globalna kriza znači da će „proizvodnja fijat punta početi u martu 2009. kao što smo i planirali“, kaže za Vreme Gilberto Ranijeri, potpredsednik Odeljenja za inostrane komunikacije Fijat grupe. „Ostaje nam da razmotrimo i najbolji trenutak kada ćemo lansirati nove modele. “ Na pitanje kada bi se to otprilike moglo očekivati, Ranijeri prognozira: „Kada bih imao kristalnu kuglu, tada bih i mogao reći kada će se to desiti i kako će se desiti. Kada bih vam odgovorio na to pitanje, ispalo bi da sam u stanju da predvidim ponašanje tržišta u trenutku kada je ono jako nesigurno i jako neizvesno. Videćemo šta će se dogoditi u sledećih nekoliko meseci. Ali želim da naglasim da se svi proizvođači automobila na svetu sada ponašaju isto. Svi oni usporavaju sa novim investicijama i plasiranjem novih modela na tržište. Bilo bi neodgovorno i za nas i za radnike u našim fabrikama kada bismo odlučili da lansiramo nove modele na tržište koje se smanjuje.“

A tržište se zaista smanjuje. U ponedeljak, 26. januara, izvršni direktor Fijata Serđo Markione upozorio je da bi 60.000 radnika moglo izgubiti posao u automobilskoj industriji ukoliko italijanska vlada ne obezbedi neku vrstu državne inicijative. „Ovo je upozorenje koje ne pogađa Srbiju“, kaže Ranijeri. „To je upozorenje za italijansku vladu i treba da bude jasno da to nije 60.000 radnih mesta samo u Fijatu već u celom sektoru proizvodnje automobila u Italiji.“

Ranijeri je naglasio da automobili koji će biti proizvedeni u srpskim fabrikama nisu samo za srpsko tržište. „Oni će se takođe izvoziti, i zbog toga moramo razmotriti situaciju na čitavom tržištu.“

Fijat je završio 2008. godinu sa pozitivnim poslovanjem: na tržištu koje se smanjuje, njegov udeo raste. Kompanija iz Torina smatra da njeni automobili, jeftiniji od luksuznih nemačkih modela i dobro pozicionirani u smislu nivoa emisije ugljen-dioksida, zaista imaju šansu za dobru prodaju na tržištu, čak i u vreme krize. Ipak, posle saopštenja da nikakve dividende neće biti podeljene deoničarima i posle objavljivanja „strateškog partnerstva“ sa Krajslerom, Fijatove deonice su dostizale istorijski minimum tokom čitave nedelje. „To nema nikakve veze sa izborom našeg investiranja“, kaže Ranijeri. „Berza nema nikakvog posla sa našim fabrikama i našim novim modelima. To je jednostavno drugi nivo. Izbor našeg investiranja ne sledi uspone i padove na berzi.“ U svakom slučaju, istina je da su neke od vodećih kompanija za procenu rejtinga smanjile Fijatov rejting, kada je reč o finansijama. Pa to su samo finansije, mogli bismo da kažemo, da nam nije lekcije iz aktuelne krize. Finansije nisu uvek odsečene od stvarnosti. Češće su deo nje.

U svakom slučaju, Fijat može da računa na jedan od svojih glavnih aduta: moguća kriza bi imala nepodnošljivu socijalnu cenu za Italiju. Italijanski premijer Silvio Berluskoni brzo je reagovao i najavio da vlada razmatra neke oblike državne potpore za automobilsku industriju. Predsednik Fijat grupe Luka Kordero di Montezemolo, pozdravio je Bersluskonijevu odluku da automobilsku industriju pozove na radne razgovore na kojima će se tražiti tip mera koje bi trebalo adekvatno da odgovore na krizu. Verovatno bi to bilo drugačije od suštinskih promena na koje poziva američki predsednik Barak Obama u auto-industriji Sjedinjenih Američkih Država. To ne bi donelo korist samo za Fijat: Pravila Evropske unije o zaštiti konkurencije zabranjuju bilo koji oblik ekonomske diskriminacije za velike kompanije, mada Francuska i Nemačka svojim automobilskim proizvođačima pružaju ruku na takav način da se stiče utisak da im pomažu više nego što bi trebalo.

Serđo Markione se 26. januara sreo sa Ginterom Ferhagenom, komesarom Evropske unije za industriju, upravo da bi razmotrili koje industrijske i finansijske mere je potrebno primeniti na prostoru Evropske unije, kako bi se izbegao kolaps kakav je zadesio Dženeral motors.

Berluskonijava vlada nije se mogla suočiti sa dubljom industrijskom krizom. Italijanska privreda se već grči više nego privrede drugih zemalja Evropske zajednice, a za premijera koji politički kredibilitet gradi na svom ekonomskom uspehu moglo bi biti mnogo opasnije ukoliko stvari krenu zaista loše. Fijatov menadžment to vrlo dobro zna, kao što dobro znaju da će Fijat u svakom slučaju biti u poziciji da dobije lavovski deo bilo koje sume novca koju italijanska vlada bude voljna da uloži u automobilsku industriju.

Fijat zauzima trećinu ukupnog italijanskog tržišta. To je solidno uporište za upuštanje u buduće projekte. Štaviše, Fijatova strategija proizvodnje automobila otvara vrata na ključnim rastućim tržištima, kao što su Brazil i Rusija, gde se dobar odnos između cene i kvaliteta italijanskih automobila pokazao kao uspešan. Ono što još nedostaje jeste buduće strateško partnerstvo u Aziji. Po italijanskoj štampi konstantno se provlače glasine o mogućem partnerstvu sa indijskim Tatom, rastućim tigrom na svetskom tržištu automobila koje je iz dana u dan sve veće. To je, u svakom slučaju, budućnost.

Aktuelno stanje je da proizvodne trake u italijanskim fabrikama usporavaju hod i da radnici počinju da se pribojavanju odlaganja i skraćivanja radne nedelje. Možda bi bolje plaćeni Fijatovi radnici u Italiji trebalo više da brinu nego radnici Zastave u Kragujevcu. Pre svega, u teškim vremenima industrija više teži da sačuva profit nego plate. Fijat nije izuzetak ovog nepisanog pravila globalnog tržišta.