Kako je odigrana brzopotezna partija između Prištine, Beograda i Zapada, sve da bi rezultat ostao nerešen
Za samo pet dana kosovska vlada napravila je kompletan zaokret po pitanju Rudarsko-hemijsko-metalurškog kombinata (RHMK) „Trepča“. U četvrtak 15. januara, kosovska vlada uputila je predlog kosovskoj skupštini da usvoji zakon koji bi omogućio nacionalizaciju ovog nekadašnjeg jugoslovenskog privrednog giganta. U ponedeljak, na dan početka rasprave u parlamentu, ta ista vlada je toj istoj skupštini uputila predlog da se iz tog istog zakona izuzme Kombinat „Trepča“, zbog, kako je rekao premijer Kosova Isa Mustafa, a preneo „Tanjug“, „činjenice koja vladi nije bila poznata“, a to je da je Trepča dužna 1,4 milijarde evra.
Mediji u Srbiji su, uz slavodobitne naslove („Odbranili smo Trepču“, „Trepča ostaje u srpskom vlasništvu“), preneli zadovoljstvo predstavnika Srba u kosovskoj vladi. Državni „Tanjug“ je u podužem tekstu preneo i reakcije kosovskih medija na salto svoje vlade („Vlada ostavila Trepču u rukama Srba“, „Rasulo“), uz udarnu vest da je, po pisanju dnevnika „Zeri“, „bilo dovoljno jedno reagovanje srpskog premijera Aleksandra Vučića pa da međunarodni predstavnici pritisnu kosovsku izvršnu vlast, a ona odustane i od zakona i od pretvaranja kombinata u javno preduzeće“.
HRONOLOGIJA I BESANE NOĆI: Komentarišući vladino usvajanje (za srpsku stranu) spornog Predloga zakona o izmenama Zakona o javnim preduzećima, kosovski premijer Isa Mustafa u četvrtak je najavio da će se Skupština Kosova u ponedeljak 19. januara „pozabaviti“ ovim zakonom. „Mi ćemo se tim zakonom potruditi da ‘Trepča’ ili njen veći deo bude proglašen javnim preduzećem, kako bi njime upravljala vlada Kosova“, rekao je Mustafa, dodavši da je „Trepča“ vlasništvo Kosova, jer se nalazi na teritoriji Republike Kosovo.
Na ovo su reagovali potpredsednik vlade Kosova Branimir Stojanović, generalni direktor „Trepče“ na severu Jovan Dimkić, kao i zaposleni u severnom delu nekadašnjeg giganta jugoslovenske privrede: Stojanović je izjavio da je potez kosovske vlade „ishitren i neprihvatljiv“, direktor Dimkić je rekao da bi sprovođenje ovog zakona bilo destabilizujuće po sever Kosova, te da bi dovelo u pitanje primenu Briselskog sporazuma, a radnici su stupili u štrajk. Odmah je reagovao i premijer Srbije Aleksandar Vučić, izjavom da bi usvajanje tog zakona „bilo težak udarac za dijalog srpske i albanske strane“, te da će s tim upoznati sve zapadne partnere. Naravno, Vučić nije propustio da ponovo upadne u manirizam, stalno mešajući i izjednačavajući pojmove „ja“, „vlada“ i „Srbija“: „Na tome sam danas radio i radiću i sutra, za nas nema spavanja do ponedeljka“, rekao je Vučić. Slične izjave i reakcije stigle su za vikend i iz Vlade Srbije, izuzimajući štrajk: ministar privrede Željko Sertić najavio je da će, ukoliko se stvari ne promene, Agencija za privatizaciju Srbije pokrenuti privatizaciju „Trepče“, a ministar energetike Aleksandar Antić je ponovio tezu o destabilizaciji na Kosovu i Metohiji ako se zakon usvoji.
IPAK, MEĐUTIM: Istog dana kada je kosovska vlada saopštila da je odustala od prvobitne zamisli, kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači rekao je da je „Trepča bogatstvo Kosova“ i da se o njoj neće pregovarati sa Srbijom. „Mi smo juče doneli poseban zakon u Skupštini Kosova kojim smo nakratko izvukli Trepču iz stečaja i dobili na vremenu da sa međunarodnim stručnjacima donesemo adekvatan zakon kojim bi se kombinat stabilizovao i postao profitabilan“, izjavio je Tači u ponedeljak. U utorak se situacija dodatno usložnila, jer se oko 250 rudara zatvorilo u okno 650 metara ispod zemlje, u rudniku Stari trg, koji se nalazi u južnom delu kombinata „Trepča“. Kako su javile agencije i Al Džazira, rudari od kosovske vlade i skupštine zahtevaju „da u što kraćem roku usvoje zakon kojim bi se odredio status Trepče kao javnog preduzeća u vlasništvu kosovske vlade, a pominjao se i rok od 24 časa koliko su rudari dali predstavnicima institucija. Takođe, i kosovska vlada oglasila se u utorak, saopštavajući „da je Trepča imovina Kosova i da je svaki pokušaj da se unese zabuna da se navodno odustalo od nje, neistinit i zlonameran“.
Sa druge strane, u utorak je i Vučić potvrdio da je bilo razgovora između srpskih zvaničnika i predstavnika Kvinte (Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i SAD). „Ceo vikend smo tome posvetili, i dok se dobar deo naroda odmarao, mi smo vredno radili i uspeli da se izborimo za nešto što je normalno. To nije pitanje podrške međunarodne zajednice, nego korektnog tumačenja situacije u kojoj smo se našli“, rekao je premijer za B92. Ipak, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister izjavio je u ponedeljak u Evropskom parlamentu da je „za žaljenje“ ako je tačna vest da je Srbija najavila da će prekinuti učešće u političkom dijalogu, ukoliko kosovska vlada nacionalizuje „Trepču“.
Na kraju, izuzimajući štrajk rudara u rudniku Stari trg, za koji se ne može znati kada i kako će da se završi, sva je prilika da će ovaj „cuger“ završiti podelom poena. Partija bi trebalo da se nastavi 9. februara novom rundom pregovora u Briselu, i deluje da vodeće zemlje Zapada nisu želele da se bilo šta iskomplikuje u nedeljama koje im prethode – otuda je, ovoga puta, Priština bila ta koja je za „vannastavne aktivnosti“ dobila packe od EU i SAD.
„VREME„: Šta se to u ponedeljak dogodilo u kosovskom parlamentu?
MARKO ĐURIĆ: Iz skupštinske procedure u pokrajinskom parlamentu je povučen kontroverzni Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim preduzećima, koji je predviđao da Rudarsko-metalurško-hemijski kombinat (RMHK) „Trepča“ postane javno preduzeće u stoprocentnom vlasništvu tzv. Republike Kosovo. Umesto toga, pokrajinska vlada je na jutarnjoj sednici usvojila Predlog zakona o izmenama Zakona o reorganizaciji određenih preduzeća i njihove imovine, koji za cilj ima sprečavanje stečaja i likvidacije RMHK „Trepča“, s obzirom na činjenicu da je nekoliko dana pre toga posebno odeljenje Vrhovnog suda u pokrajini donelo odluku da se odbija produženje roka za podnošenje plana reorganizacije RMHK „Trepča“ od strane Kosovske agencije za privatizaciju, tako da je sa te strane pokrivena opasnost po Kombinat. Takođe, najavljeno je usvajanje potpuno drugačijih izmena zakona o javnim preduzećima, kojima se predviđa potpuni moratorijum na svojinsku transformaciju „Trepče“, do usvajanja posebnog zakona o „Trepči“ i posebnog plana za „Trepču“, čije donošenje nije oročeno na bilo koji način. Time se otvaraju vrata za to da se budućnost kompanije – ne i svojina, pošto je ona vrlo precizno definisana i određena, vlasnik je Republika Srbija – definiše u razgovorima koji su pred nama.
Zašto se to baš sad desilo, i to na ovakav način, navrat–nanos?
Mislim da smo bili suočeni sa pokušajem nekih političara u Prištini, i to možda najuticajnijih političara među kosovskim Albancima, da na brzinu, u senci drugih političkih događaja, a u predvečerje nastavka dijaloga u Briselu, dovedu međunarodnu zajednicu i Beograd pred svršen čin. Dakle, da poprave svoju pregovaračku poziciju, unapred omogućivši kosovskoj vladi stoprocentno vlasništvo nad Kombinatom „Trepča“, ali još možda grđe i gore od toga, omogućivši kosovskoj vladi da potpuno voluntaristički i nasumično pretvara nekadašnja društvena i državna preduzeća i akcionarska društva u javna preduzeća u potpunom vlasništvu takozvane Republike Kosovo, koju mi, naravno, ne priznajemo. Pritom, u tom predlogu za izmenu zakona, vlasnici imovine i vlasnici potraživanja, umesto na sama preduzeća, upućuju se na pravosudne organe u Prištini, što je samo po sebi veoma problematično, čak i za one koji priznaju tu takozvanu državnost. Poveriocima je, tim predlogom koji je skinut sa dnevnog reda, bilo rečeno: vaša svojina prestaje da bude vaša svojina, niko nije odgovoran, pa ni ta kompanija, to javno preduzeće, za to da vas obešteti za svojinu koja vam je konfiskovana, i vi se za to jedino možete obratiti sudovima u Prištini.
Zašto je povučen taj zakon?
Dobra vest je da je povučen taj nacrt zakona, mi smo iskoristili sva sredstva, sve metode iznošenja validne političke argumentacije i razgovora sa predstavnicima međunarodne zajednice i kosovskih institucija u Prištini. Pravi odgovor na to zbog čega je povučen verovatno leži u odnosu snaga na samom Kosovu, i u širem regionu.
Šta to znači?
Ako bismo želeli da damo sveobuhvatan odgovor na to pitanje, mislim da bismo morali tome da posvetimo čitav intervju, ali svakako da je reč pre svega o stepenu uticaja međunarodne zajednice, rezultatu učešća Srba u pokrajinskim institucijama, čiji se plodovi danas vide.
Da li bi došlo do povlačenja zakona da je samo bilo do uticaja srpske strane? Ili je to bio većim delom pritisak spolja?
Ne bi bilo korektno da ja na taj način tumačim odluke pokrajinskih organa u Prištini. Ono što je za nas važno jeste da su uvaženi stavovi Beograda i srpske zajednice.
Kako bi taj poseban zakon o „Trepči“ trebalo da izgleda, po vama?
Mislim da je veoma važno da se razgovori o imovini otvore što je moguće pre. U okviru njih treba da se razgovara o položaju ne samo „Trepče“ nego i svih privrednih subjekata na Kosovu i Metohiji i njihovoj svojinskoj strukturi. Poznata je činjenica da je na Kosovu, nažalost, od 1999. godine sprovedena privatizacija u kojoj je 40.000 radnika srpske nacionalnosti ostavljeno ne samo bez posla nego i bez prava na bilo kakvu nadoknadu iz procesa te privatizacije. Reč je o jednoj suštinskoj i istorijskoj nepravdi koja zadire u lična prava ljudi koji su stvarali taj kapital svojim životnim angažovanjem. Sa druge strane, da bi se na Kosovu i Metohiji popravila investiciona klima, da bi se omogućila dugoročna stabilnost, potrebno je da se odgovori na pitanje šta je čije. Dok god imate dve grupe ljudi na tako malom prostoru koje imaju različit pogled na to ko je titular imovine, ne može se očekivati ni popravljanje šireg ekonomskog ambijenta.
Dobro, šta je tu čije? Vlada Srbije ima jedno viđenje stvari, a kosovska vlada drugo. Kako uopšte može da se postigne kompromis o imovini – ona je nečija ili nije nečija?
U pravu ste. Može se razgovarati o ostvarivanju imovinskih prava, ne može se diskutovati o tome šta je čije. Svojina se dokazuje odgovarajućim validnim ispravama i Republika Srbija poseduje materijalne dokaze i celokupnu dokumentaciju za vlasništvo nad „Trepčom“, ali i za vlasništvo nad čitavim nizom drugih privrednih subjekata i objekata u javnoj svojini i javnoj upotrebi, koji su tokom decenija građeni ekskluzivno novcem privrednih subjekata čije je središte u Beogradu.
Pre nego što se ovo munjevito odigralo, ministar privrede je rekao da će, ako se nastavi sa događajima koji su sada prekinuti, Republika Srbija ući u privatizaciju „Trepče„. Zašto to ranije nije urađeno?
To je verovatno pitanje koje mora da se postavi nekim prethodnim vladama. Ono što je ova vlada preuzela na sebe jeste veliki zadatak rešavanja pitanja imovine na Kosovu i Metohiji, kroz ponovljeno insistiranje na svakom sastanku u Briselu od 2012. da se tema imovine otvori što pre. Takođe, odgovorno pristupajući sveukupnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, mi smo se držali toga da rešenje ne leži u jednostranim potezima. Ne možemo mi time što ćemo papirološki transformisati kombinat koji nije na dohvat ruke našim organima, da obeštetimo radnike. To možemo da uradimo samo ukoliko nađemo rešenje sa Prištinom, koja de facto kontroliše neke od tih privrednih subjekata, i tako što ćemo zajednički da se dogovorimo o njihovoj budućnosti.
Znači, ta privatizacija, koju je najavio ministar, uopšte nije realna?
Kada je reč o „Trepči“ i onim kombinatima koji se nalaze na severu Kosova i Metohije, situacija je verovatno nešto drugačija od one na jugu. Dakle, Kombinat „Trepča“ je sve ovo vreme uredno registrovan i funkcioniše u sistemu Srbije, on poseduje, kako mi je objašnjeno, i registraciju kod UNMIK-a, tako da njegova komunikacija sa privremenim organima u Prištini funkcioniše neprekinuto i nesmetano. Drugim kompanijama je nešto teže. Ovde je reč o privrednom subjektu koji je bio fizički i faktički izvan domašaja Prištine, odnosno o njegovom značajnom delu koji je po svom karakteru samoodrživ. Dakle, to je važno naglasiti, „Trepča“ na severu je likvidna, ona ima zaokruženu proizvodnju, uspešno plasira svoje proizvode na niz stranih tržišta, tako da je Trepča bila nešto drugo u odnosu na preduzeća koja se nalaze u sredinama sa većinskim albanskim stanovništvom. Nekada čuvene fabrike iz vremena bivše Jugoslavije, poput Famipe iz Prizrena, Fagara iz Podujeva, Pećke pivare, IBG-a, sve te fabrike su otišle u ruke kontroverznih ili pravih biznismena, za neki novac koji je bio simboličan ili veliki, ali od koga građani koji su u tim fabrikama radili nisu imali apsolutno nikakve koristi.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
