NOVE IDEJE: Dr Andreas Krajmajer
Naučnici najveće hemijske industrije u svetu predstavili su evropskim novinarima rezultate i planove svog modela uspeha – kooperacije nauke i biznisa. Za tržište se spremaju nove organske solarne ćelije, osvetljenje na bazi ugljenika, energija iz litijum-jonskih baterija i drugo
Kontinuitet u istraživanju je važan u svakoj godini, a naročito u vreme krize. Nastavljamo ulaganja u inovacije, ne može se sedeti i čekati.
Ovo je rekao dr Andreas Krajmajer, član borda izvršnih direktora BASF-a, otvarajući godišnju konferenciju naučnika nemačke multinacionalke i evropskih novinara u sedištu kompanije u Ludvigshafenu 28. januara. Krajmajer je podsetio da je 2008. BASF za istraživanja izdvojio 1,35 milijardi evra, sledeće godine 1,4 milijarde, dok za 2010. planira 1,38 milijardi evra. Zatim, da od oko 100.000 zaposlenih u najvećoj hemijskoj industriji u svetu, 9300 osoba radi u R&D (Research & Development, Istraživanje i razvoj) na 3300 projekata.
POMOĆI PLANETI: Imajući u vidu prognozu da će 2050. godine na planeti biti oko 2,5 milijardi ljudi više, dakle ukupno oko devet milijardi, da će 2025. u gradovima živeti 67 odsto stanovništva, da će 2030. biti potrebno 50 odsto više energije nego sada, da će 2020. na planeti biti 1,2 milijarde automobila itd., Krajmer je postavio pitanje kako toliku populaciju snabdevati hranom, čistom vodom, obezbediti joj medicinsku zaštitu. Zatim, kako će se gradovi snabdevati energijom, čime će se pokretati automobili a da ne zagađuju životnu sredinu, kakve će biti komunikacije, od kojih materijala će biti napravljene zgrade. „Nećemo rešiti problem u budućnosti ako danas nemamo koncept. Inovacije u hemiji biće ključ budućeg razvoja. Nove tehnologije, materijali i procesi, ideje i implementacija know–how iz hemije mogući su u većini sektora industrije“, tvrdi Krajmajer. Strategijom R&D definisano je pet grupa istraživanja: biotehnologija, bela (industrijska) biotehnologija, nanotehnologija, energetski menadžment i zamena sirovina. Cilj je stvaranje novih molekula sa novim efektima, novih hemijskih sistema, novih komponenti i funkcionalnih materijala. „To možemo uspešno uraditi kroz internacionalna i interdisciplinarna partnerstva, poštujući naš model uspeha – kooperaciju nauke i biznisa“, istakao je Krajmajer. Značaj udruživanja sa partnerima širom sveta potkrepio je podatkom da je 1988. godine 20 odsto zaposlenih u BASF-u radilo van Ludvigshafena, a danas oko 40 odsto. Da bi odgovorio na izazove budućnosti, BASF je započeo velike pilot-projekte za mrežu biznisa i nauke pod motom „Industrija u univerzitetskom dvorištu“. Na sesiji sa novinarima naučnici ove kompanije prezentovali su tri uspešna istraživačka konglomerata: udruženu inovativnu laboratoriju za organsku elektroniku u Ludvigshafenu, kooperaciju sa univerzitetom Harvard u SAD na istraživanju biofilma i katalitičko istraživačku laboratoriju BASF-a i Hajdelberg univerziteta (CaRLa) i to na ovom univerzitetu. Za tri godine rada sa BASF-om, naučnici Hajdelberga izumeli su nove katalitičke postupke i nove katalizatore i stvorili nove materijale. BASF, osim ova tri naučno-istraživačka centra, ima i na desetine „satelitskih“ laboratorija na uglednim univerzitetima širom sveta, u kojima istraživači nastoje da učine dobitnom kombinaciju biznisa i nauke.
KLJUČNE PORUKE: Dr Krajmajer je predstavio pet ključnih poruka strategije BASF-a: dugoročna orijentacija R&D, ambiciozni istraživački ciljevi, internacionalni i interdisciplinarni know–how, višesmerna orijentacija istraživačkih projekata i nove tehnologije koje ne ignorišu rizik. On je naveo da Grupa energetika BASF-a razrađuje primenu novih energija zasnovanih na litijum-jonskim baterijama (za automobile, recimo) i radi na novom materijalu za osvetljenje na bazi ugljenika (OLED). Grupa biotehnologija nastoji da stvori agrokulture velike nutricističke vrednosti za ljude i životinje koje treba da se pojave na tržištu 2012. godine. Grupa Bela biotehnologija radi na alternativnim metodama sinteze, fermentacije, biokatalize i stvara nove biopolimere. Grupa nanotehnologija pravi nove materijale za elektroniku i medicinu (za lečenje raka). A Grupa novi materijali traži alternative ulju, pravi sintetičke gasove itd. Navodeći rezultate istraživanja, Krajmajer je posebno istakao nov organski materijal za solarne ćelije koje BASF razvija zajedno sa Boschom i Heliatekom. Ove ćelije će biti spremne za tržište 2012. i, kako je naveo dr Peter Erk, istraživački direktor Organske elektronike, kvadratni metar koštaće manje od sto evra a rok trajanja biće im duži od 20 godina. Plan je da se od 2015. u ruralnim područjima prave polja od ovih ćelija, a od 2020. da se njima uz krovove pokrivaju i fasade zgrada. Dr Andreas Krajmajer je radi smanjenja potrošnje energije i emisije ugljen-dioksida preporučio BASF-ov termoizolacioni materijal Neopor. Veoma zanimljivo je bilo izlaganje dr Jensa Riegera, istraživačkog direktora Polimera, o radu sa naučnicima Harvarda za koji BASF godišnje izdvaja 20 miliona evra. Reč je o istraživanju biofilma, dakle o tome kako mikrobi modifikuju materijale, kontaminiraju hranu, vodu, ljudsko telo itd. O tome se, kako reče dr Rieger, „malo zna, a želimo da napravimo materijal koji bi kontrolisao rast i širenje mikroba“. Takođe, veliku pažnju dobila je prezentacija prof. dr Holgera Ernesta, predsedavajućeg Tehnologije i inovativnog menadžmenta, o novom indeksu za određivanje vrednosti patenata (Patent Asset Index), koji nudi objektivne indikatore o kvalitetu inovacija. A dr Kristof Jekel, istraživač u Bazičnoj hemiji, zainteresovao je novinare novitetima u homogenoj katalizi.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
