Igumani i vladike

Vrlo brzo nakon što je umirovljen, vladika Artemije je, u želji da pronađe „svoje mesto“, počeo sa obilaskom fruškogorskih manastira. Upućeni tvrde da je bio vrlo izbirljiv i da se detaljno raspitivao o uslovima života u svakom od njih. Kažu da se ipak nadao manastiru Krušedol. Njegov domaćin, episkop sremski Vasilije, planirao je nešto drugo. Naime, po ideji sremskog episkopa, vladika Artemije bi nastavio služenje Bogu u manastiru Privina glava, kod Šida. Sigurno je da su obojica imali dobre razloge.

A onda je zasedao Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC). Doneto je nekoliko odluka. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (nevoljno) je zamenio vladiku Atanasija (Jevtića), razrešenog na lični zahtev, na mestu administratora Eparhije raško-prizrenske. Pojedini pohvaljuju ovaj izbor, nadajući se da će mitropolit Amfilohije uspeti da donekle pridobije tamošnje monaštvo vezano za vladiku Artemija. Druga, nezvanična vest koju su „Vremenu“ potvrdili izvori bliski SPC-u, jeste da se pokreće istraga o poslovanju i ponašanju episkopa srednjoevropskog Konstantina. Već duže vreme kruže priče o finansijskim malverzacijama i sukobima sa lokalnim sveštenicima u njegovoj eparhiji, zbog čega je veoma neomiljen kod dela vernika.

I konačno, iako se još nisu zvanično oglasili niti je stigao dopis u manastir, gotovo je izvesno da će vladika Artemije sa svojom pratnjom, ili makar delom pratnje, otići u Šišatovac, jedan od manastira na obroncima Fruške gore.

TIHO, TIŠE…: Na Duhove, veliki hrišćanski praznik, sat, dva nakon liturgije u manastiru Šišatovcu je potpuno mirno. Na parkingu nema automobila, a pored sveća i razglednica ne stoje ni cena ni „dežurni“. Crkva je prazna, ispred konaka sedi kaluđer i prelistava dnevnu štampu. O eventualnom dolasku „poznatog gosta“ ne želi da kaže ni reč. Takođe, nije raspoložen ni da govori o istoriji manastira.

Samo zdanje, kao i okruženje, ostavljaju, međutim, veoma dobar utisak. Manastir Šišatovac je podignut u prvoj polovini XVI veka, osnovali su ga monasi izbegli iz Žiče pred najezdom Turaka. U XVIII i XIX veku bio je stecište srpske inteligencije. Spominje se da je Vuk Karadžić tu zabeležio najlepše narodne pesme, a da je za Šišatovac bio vezan i Nikola Tesla, čiji je sestrić bio tamošnji iguman. Za vreme Drugog svetskog rata manastir je miniran i potpuno razrušen. Obnovljen je, ali danas nema brojnu bratiju. Naprotiv. Otud nadanja da bi dolazak vladike Artemija „oživeo“ manastir. Dodatni dobitak je što, iako važna duhovna svetinja, on nije značajan na način na koji je to Krušedol.

Postoji strah da vladika Artemije unosi nemir među vernike pa je i zbog toga bitno gde će biti smešten i odakle će se njegova reč čuti. Pre desetak dana u intervjuu za nedeljnik „Pečat“ govoreći o „haosu u Eparhiji“ raško-prizrenskoj koji je nastao nakon njegove smene, kazao je: „Veliki broj vernika ne prihvata ovo stanje i mogao bi da se desi novi egzodus naroda. I to se kao mogućnost nagoveštava.“ Ovakva izjava je mogle biti shvaćena kao indirektni poziv i tiha pretnja ili kao istinski strah nekog ko se plaši za budućnost eparhije na čijem je čelu proveo 19 godina. Bilo kako bilo, vladika Artemije i dalje tvrdi i ne ustručava se da kaže da su „oni sa Zapada i naša vlast“ izmislili finansijsku aferu o njemu i njegovom saradniku Simeonu Vilovskom.

Iako stalno ističe da ne želi da stvara nikakav raskol unutar SPC-a, za šta bi dokaz bio i služenje liturgije (23. maja) sa vikarnim episkopom Teodosijem u Gračanici, teško da je umirovljeni episkop raško-prizrenski neko ko će sedeti u tišini i skriven od pogleda vernika i javnosti provoditi svoje dane.

MANASTIR PO MERI: Iako je nezahvalno bilo šta tvrditi, oni koji poznaju vladiku Artemija smatraju da bi mu izbor Krušedola bio po volji, baš zbog važnosti koju taj manastir sa sobom nosi. Naime, on se smatra najznačajnijim fruškogorskim manastirom, a zovu ga i „druga Studenica“ (u analogiji sa značajem koji je Studenica imala u srednjem veku za Srbe). Osnovali su ga početkom XVI veka despot Đorđe Branković (monah Maksim) i njegova majka Angelina. Čim je sagrađen, bio je proglašen sedištem obnovljene Sremske eparhije. Tu su, između ostalog, sahranjeni patrijarsi Arsenije III Čarnojević i Arsenije IV Jovanović Šakabenta, grof Đorđe Branković, vojvoda Stefan Šupljikac, kralj Milan Obrenović. I kada je u pitanju likovna vrednost Krušedol se stavlja na prvo mesto.

Otud, sagovornici „Vremena“ koji su želeli da ostanu anonimni smatraju da bi taj manastir bio premeštaj po meri vladike Artemija, naviknutog da je na čelu najbitnijih srpskih svetinja. To bi svakako mogao da bude jedan od motiva umirovljenog episkopa.

No, čini se da bi i vladika Vasilije, koji je na čelu Sremske eparhije, mogao da ima veoma jak razlog da vladika Artemije ode u manastir Privina glava.

SVE JE REŠIVO: I dok su se, za praznik Duhova, u Krušedolu smenjivale đačke ekskurzije i grupe stranih turista, dotle je manastir Privina glava vrveo od vernika. Ispred raskošnog manastira nizali su se parkirani automobili sa registracijama Ciriha, Beča, Vukovara, Leskovca, Beograda. Gužva je, kažu, svakog petka, subote i nedelje.

Preko puta crkve nalazi se ogromna prostorija u kojoj su postavljeni stolovi i stolice, a i napolju su postavljene klupe za one koji čekaju. Svi prisutni, kojih je ovom prilikom bilo četrdesetak, nadaju se da će popričati sa ocem Gavrilom, igumanom manastira. Jeromonah Gavrilo je jedan od najkontroverznijih sveštenika SPC-a. Za jedne, on je iscelitelj, čovek koji leči od najtežih bolesti, za druge sramota Srpske pravoslavne crkve. Na zvaničnom sajtu manastira piše da iguman Gavrilo poseduje isceliteljske moći.

Sama atmosfera kao i razgovori koje otac Gavrilo vodi su više nego neobični. U velikoj prostoriji, na kraju, sedi on. Preko puta se smenjuju oni koji traže savet. Ostali, koji čekaju, sve vreme slušaju duhovne recepte igumana Privine glave. Iznad jednih vrata nalazi se njegova fotografija sa natpisom „Otac Gavrilo – čovek stvoren po volji Božijoj“. Otac Gavrilo pali cigaretu na cigaretu. Svako ko dođe na red na papiru ima ispisane datume rođenja i imena najbližih. Tad razgovor počinje. Postavlja pitanja o krvnoj grupi ili boji haljine koju osoba nosi. Saveti i komentari mogu da budu veoma oštri (videti okvir). Često „obelodanjuje“ ljudima da ih je neko ukleo i predočava im da je to rešivo.

Mnogo toga vezano za oca Gavrila izaziva nedoumice. Počev od saveta, koji često ne podsećaju na pravoslavno učenje. Zatim je sporno pitanje tarife. U manastiru tvrde da je novac koji dobijaju samo izraz zahvalnosti vernika, i da nije iznuđen. No, nije mali broj onih koji su bivali iznenađeni suptilno najavljenom cenom za molitvu koja će im omogućiti da postanu roditelji ili da se izleče. Konačno, za one koji se sećaju, to je isti sveštenik koji je blagosiljao jedinicu „Škorpioni“ pre nego što su odlazili na ratište.

Zbog svega ovoga, vladika sremski Vasilije je, prema našim saznanjima, još ranije pokušao da ga smeni. Međutim, neuspešno. Zbog toga, upućeni smatraju da je „lobiranje“ da vladika Artemije ode u Privinu glavu bio još jedan (ponovo neuspešan) pokušaj da reši problem u svojoj eparhiji. Naime, moguće je da se nadao da će dovođenjem nekog ko ima snažan uticaj na ljude, kao što je umirovljeni episkop Artemije, smanjiti uticaj oca Gavrila.

Konačno, makar za sada, ispalo je suprotno očekivanjima obojice vladika. Jer i Sinod ima svoje razloge. A za početak je bitno da te razloge svi u crkvi poštuju, čak i kada ih ne razumeju ili se sa njima ne slažu. Čini se da je taj početni korak učinjen.