fotografije: m. milenković
Šta će za Srbiju značiti usvajanje novih petnaestogodišnjih globalnih ciljeva Ujedinjenih nacija, kako je tekao proces oblikovanja tih ciljeva, koja je bila uloga Srbije, kako će naša zemlja usaglasiti obaveze koje je preuzela, bile su teme konferencije "Spoljna politika Srbije i unutrašnji održivi razvoj u svetlu novousvojenih razvojnih ciljeva UN"
U petak, 6. novembra, u prostorijama „Jugoslovenske kinoteke“, u organizaciji nedeljnika „Vreme“ i Fondacije za otvoreno društvo Srbija održana je konferencija „Spoljna politika Srbije i unutrašnji održivi razvoj u svetlu novousvojenih razvojnih ciljeva UN“, na kojoj su učestvovali Kori Udovički, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije, Irena Vojačkova Solorano, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji, Dragan Županjevac, ambasador, koordinator za Ekonomsko socijalni savet UN i održivi razvoj, i Jadranka Jeličić, izvršna direktorka Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji.
Konferencija je održana mesec i po dana pošto je Generalna skupština Ujedinjenih nacija (od 25. do 27. septembra u Njujorku) jednoglasno, odlukom sve 193 članice, usvojila Agendu UN sa ciljevima održivog razvoja za svet do 2030. godine. Agenda UN se sastoji iz 17 ciljeva i 169 podciljeva ili „targeta“, pri čemu se Agenda odnosi na sve zemlje članice UN, a ne samo na zemlje u razvoju. Početak primene ovih ciljeva zacrtan je za januar 2016. Podsetimo, svih tadašnjih 189 članica Ujedinjenih nacija obavezalo se 2000. godine da će se potruditi da do 2015. budu ispunjeni tzv. Milenijumski razvojni ciljevi, među kojima su se nalazili iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi, omogućavanje univerzalnog osnovnog obrazovanja, promocija jednakosti polova, smanjenje stope smrtnosti dece, poboljšanje zdravlja majki, borba protiv side, malarije i drugih bolesti, obezbeđivanje održivosti životne sredine i razvijanje globalnog partnerstva za razvoj.
CILJ 16 I DOBRO UPRAVLJANJE: Ciljevi održivog razvoja UN za narednih petnaest godina su sada znatno brojniji i, kako su neki učesnici konferencije naglasili, pojedine razvijene zemlje su u početku odbijale ukupno 17 ciljeva, uz obrazloženje da ih je previše. Jedan od ciljeva koji su učesnici konferencije najviše pominjali bio je cilj broj 16, koji se, u suštini, bavi dobrim upravljanjem. „Promovisanje miroljubivih i inkluzivnih društava za održivi razvoj, obezbeđivanje pristupa pravdi za sve i izgradnja efektivnih, odgovornih i inkluzivnih institucija na svim nivoima“, glasi ovaj član, uz čitav spektar od 10 podciljeva ili „targeta“ i dve smernice, među kojima su „znatno smanjenje svih oblika nasilja i povezane stope smrtnosti, zaustavljanje zlostavljanja, eksploatacije, trgovine ljudima i svih oblika mučenja i nasilja nad decom, promovisanje vladavine prava na nacionalnom i međunarodnom planu i obezbeđivanje jednakog pristupa pravdi za sve“, ali i „znatno smanjenje korupcije i podmićivanja u svim oblicima, razvijanje efikasnih, odgovornih i transparentnih institucija na svim nivoima, obezbeđivanje odgovarajućeg inkluzivnog, participativnog i reprezentativnog donošenja odluka na svim nivoima“, kao i „obezbeđivanje javnog pristupa informacijama i zaštita osnovnih sloboda, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim sporazumima“.
I pre petnaest godina, kada su bili usvajani Milenijumski ciljevi, dobro upravljanje je umalo našlo svoje mesto među njima. U junu ove godine, dakle, pre usvajanja ciljeva održivog razvoja, nedeljnik „Vreme“ je organizovao konferenciju „Dobro upravljanje kao garancija poštovanja ljudskih prava svih građana“ (vidi „Vreme“ broj 1277), na kojoj se moglo čuti da dobro upravljanje obuhvata pet osnovnih načela: odgovornost, transparentnost, društveno uključivanje, efikasnost i nediskriminaciju. Sve ovo, i još ponešto, sadrže „targeti“ cilja 16.
ULOGA SRBIJE: Učesnici konferencije su naročito istakli značaj koji je Srbija imala tokom definisanja ciljeva održivog razvoja. I inače, stiče se utisak da, okrenuti sebi (o čemu je govorila i ministarka Kori Udovički), građani i javnost Srbije nemaju dovoljno saznanja o tome koliko je važno članstvo Srbije u Ujedinjenim nacijama, a naročito o tome šta za njih, građane, znače velike globalne strategije, kakvi su ciljevi održivog razvoja. Dragan Županjevac je naglasio da je Srbija jedina od zemalja u okruženju učestvovala u obe radne grupe koje su definisale ciljeve UN, kao i u Komitetu zaduženom za izveštaj o sredstvima finansiranja. Sa druge strane, Irena Vojačkova Solorano je rekla da je Srbija bila veoma aktivna u oblikovanju i formulisanju ciljeva, kao i da je u celom procesu učestvovala na dva nivoa – na jednom je bila Vlada Srbije, a na drugom građani, koji su takođe preneli svoju poruku na globalnom nivou, kroz širok proces konsultacija u kom su učestvovali.
Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
