Prava je šteta, a može se reći i nepravda, što su se dve najefikasnije i najkonkretnije ekipe – reprezentacije Španije i Nemačke – susrele već u četvrtfinalu
Do polufinala Evropskog prvenstva stigle su ekipe koje su i slovile za favorite, ali samo se za reprezentaciju Španije može reći da je i igrom plenila i da se potpuno zasluženo našla u završnici, dok su timovi Francuske, Holandije i posebno Engleske veći deo vremena “ubijali igru” i provlačili se na znanje svojih velikih zvezda, a i sreću. Nažalost, nisu bile izuzetak, naročito u prva dva kruga eliminacione faze kada se većina selektora opredelila za defanzivne postavke, i prava je šteta, a može se reći i nepravda, što su se dve najefikasnije i najkonkretnije ekipe – španska i nemačka – susrele već u četvrtfinalu.
UBIJANJE IGRE
Kalkulantski pristup, sa defanzivnom postavkom i igrom u rikverc, pokazalo se, nije bio odlika samo selektora reprezentacije Srbije Dragana Stojkovića, već su i drugi stručnjaci prevashodno branili svoj gol. Naravno da brzopotezni turnirski sistem traži oprez i po potrebi defanzivno kalkulisanje, međutim, mnogi selektori su otišli u potpunu krajnost i zarad cilja, a to je prolazak u završnicu, sva sredstva su dozvoljena, pa i da se praktično ubije igra.
To posebno bolno izgleda na primeru reprezentacije Engleske, prepune velikih igrača, koja se guši u fudbalskoj dekadenciji i negledljivosti. Selektor Garet Sautgejt se i do sada pokazao kao uvek oprezni i suzdržani strateg, ali je u Nemačkoj prevazišao i najcrnja očekivanja, pa je najskuplja ekipa na turniru po vrednosti igrača na tržištu, u svaku od pet utakmica ušla da je završi 0:0. U prvom kolu Srbija se sama ponudila da izgubi minimalnim rezultatom, a pokazalo se kasnije da su protiv Sautgejta lako mogli do boda. I nastupi selekcije Francuske su u najvećoj meri bili razočaravajući i tek smo na momente mogli da vidimo ono što se realno očekivalo od znamenitih fudbalskih imena koja čine “trikolore”.
Ipak, i jedni i drugi su još uvek u igri zahvaljujući velikom znanju i iskustvu igrača, ali i rezervisanim rivalima, koji se nisu usudili da odlučnije napadnu moćne favorite i, kako već dokazuje istorija velikih takmičenja, sa nedopadljivom igrom može se stići do titule, ako selektor zna šta hoće i drži ekipu pod kontrolom – naravno, pod uslovom da u ekipi vlada dobra atmosfera. Iako se rezultatski provlače i smaraju svojom igrom, engleska i francuska reprezentacija ipak deluju kompaktno i pozitivno, kao i holandska, koja je imala dobrih igračkih momenata i prevazišla je očekivanja – svaka od njih na kraju može da dođe do prvog mesta. No, najpre bi do trona trebalo da dođe Španija, jer je do polufinala pokazala najviše i njena pobeda bi bila i pobeda dobrog fudbala.
SELEKTORI I PARE
A reprezentacije Srbije, sada je to jasno, osim što je igrala kalkulantski i negledljivo, nije imala ni unutrašnju koheziju, niti je selektor držao stvari pod kontrolom, a još manje znao šta hoće. Završila je zato takmičenje u prvom krugu i na 19. mestu iako se po vrednosti igrača na tržištu (ukupno 313 miliona evra) Srbija kotirala na 13. mestu od 24 učesnice i bila je 14. po šansama da se nađe na pobedničkom tronu. A i selektor Stojković je na 12. mestu po visini plate, što su režimski mediji počeli da ističu, pored ostalih gadosti, tek pošto je Aleksandar Vučić plasman Srbije na EP nazvao debaklom.
I zaista, s obzirom na rezultate naše selekcije i ekonomske prilike u zemlji, a i u odnosu na plate drugih selektora, Stojkovićeva mesečna plata od 125.000 evra je, najblaže rečeno – bezobrazno velika. Ispred njega su po primanjima selektori daleko većih i bogatijih zemalja, uglavnom fudbalskih velesila, počev od već pomenutog Sautgejta, koji od engleskog saveza dobija 5,8 miliona evra godišnje, pa potom i selektora Nemačke, Portugalije i Francuske – Julijana Nagelsmana (4,8 miliona), Roberta Martineza (4) i Didije Dešana (3,8), ali je čuveni Piksi sa 1,5 miliona evra godišnje pretekao selektora Španije Luisa de la Fuentea (1,2 miliona), pa i selektora Danske Kaspera Hjulmanda (1,1), a daleko iza sebe ostavio je Stiva Klarka iz Škotske koji prima 550 hiljada evra godišnje, zatim slovačkog selektora Frančeska Kalcona (540.000), te mađarskog Marka Rosija i slovenačkog Matjaža Keka, čija godišnja plata iznosi 300.000 evra, kao i Edvarda Jordaneskua (240.000), selektora Rumunije, i Vilija Sanjola (200.000), selektora Gruzije.
Uz to, Stojkoviću je, kako prenose mediji, obezbeđeno dva miliona odštete ukoliko bude smenjen pre isteka ugovora, a predviđeno je da vodi reprezentaciju i u narednom kvalifikacionom ciklusu za Svetsko prvenstvu u Sjedinjenim Američkim Državama 2026. godine.
REŠAVA LI SE IŠTA U FSS
Činilo se prošle nedelje da su Stojkoviću dani odbrojani pošto je i predsednik države, koji se pita za sve, pa i za izbor fudbalskog selektora, otvoreno izrazio je nezadovoljstvo postignutim u Nemačkoj, ali sasvim je moguće da će Vučić i Piksija uzeti u zaštitu, kao i mnoge druge verne službenike nakon što su zabrljali i napravili štetu. Naime, selektor je u prethodne dve godine pokazao vrhunsku servilnost prema najmoćnijem čoveku u državi, otvoreno se politički svrstao na njegovu stranu pred izbore, a s vremenom je bivao sve sličniji naprednjačkim funkcionerima, da bi se poslednjih meseci u potpunosti pretvorio u bahatog i samoljubivog naprednjaka, koji ne podnosi ni najmanju kritiku, a na samokritiku i ne pomišlja.
Za takvu odanost, lojalnost i pokazanu sličnost zaslužio je da ga Vučić, u nedostatku boljeg (i poslušnijeg), zadrži na mestu selektora. Već je Stojković, kako objavljuju mediji, bio na sastanku u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu, kao i predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić, i kao što je na ovim stranicama zapisano prošle nedelje, sve će se, umesto u organima FSS-a i javno, rešavati u kabinetu predsednika države. I sve će, manje-više, ostati isto.
Fudbalski savezi Hrvatske, Albanije i Srbije vode na rang-listi najkažnjavanijih zbog ispada navijača i igrača na utakmicama Evropskog prvenstva u Nemačkoj, i po nekakvoj pravdi, a i verovatno na zadovoljstvo organizatora i nemačkih službi, te tri balkanske reprezentacije su ispale sa takmičenja nakon grupne faze. Poredak u vrhu može da poremeti samo Turska, koja je najdalje dospela od reprezentacija sa Balkana, i koju očekuju kazne UEFE zbog ispada na dvema utakmicama u eleminacionoj fazi.
Po podacima za grupnu fazu, UEFA će od saveza ukupno naplatiti 1.444.015 evra, a nešto više od polovine te sume platiće savezi pet balkanskih zemalja – Hrvatske, Albanije, Srbije, Turske i Rumunije. Istovremeno, fudbalski savezi Francuske, Španije i Slovačke do sada nisu kažnjeni nijedan cent i njihovi navijači i igrači su za primer.
Kazne su uglavnom izrečene zbog paljenja baklji i ubacivanja predmeta u teren, ali i uvredljivih skandiranja, pesama i transparenata. Hrvati su vređali Srbe, Srbi Hrvate i Albance, a Albanci Srbe i Makedonce, a svi su se istakli i u veličanju svojih nacionalističkih simbola i vođa, i u toj disciplini su im se priključili Turci.
Nakon što je neočekivano postigao golove u utakmici osmine finala sa Austrijom i doneo pobedu Turskoj od 2:1, defanzivac Merih Demiral je rukom pokazao znak “Sivih vukova”, ekstremnog pokreta koji se zalaže za objedinjavanje “turskog sveta”, od Balkana do Turkmenistana. I brojni turski navijači su činili isto na tribinama i ulicama u Nemačkoj i zbog toga će UEFA najverovatnije izreći nove kazne turskom fudbalskom savezu. A Demiral je suspendovan zbog tog nacionalističkog ispada i nije mogao da pomogne saigračima u četvrfinalu.
I dok se Balkanci agresivno zaklinju svako u svoju naciju i veru, te veličaju nacionalističke vođe i ideologije, francuski fudbaleri predvođeni kapitenom Kilijanom Mbapeom pozvali su svoje sugrađane da u drugom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj spreče pobedu ekstremističkog pokreta Nacionalno okupljanje.
“Želim da i dalje ponosno nosim dres nacionalnog tima. Ne želim da posle 7. jula predstavljam zemlju koja vodi politiku suprotnu mojim uverenjima, sa opštim vrednostima”, poručio je Mbape i pozvao Francuze da masovno glasaju u drugom krugu. I mnogi su njegov glas čuli i izašli na izbore.
Hrvatska 220.875
Albanija 171.375
Srbija 166.625
Turska 95.125
Švajcarska 91.750
Rumunija 84.250
Mađarska 82.250
Austrija 59.825
Poljska 56.375
Slovenija 51.250
Gruzija 46.000
Italija 30.000
Nemačka 23.375
Ukrajina 23.000
Holandija 20.500
Belgija 17.270
Portugalija 14.500
Engleska 12.500
Danska 10.000
Škotska 9.000
Češka 7.750
Francuska 0
Slovačka 0
Španija 0
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
