foto: dragan kujundžić / tanjug
Postoji li pravno utemeljen put da se, u momentu kada su međunarodne prilike veoma složene, izađe iz situacije u kojoj je Narodna skupština raspuštena, a Vlada ima ograničen mandat? Izlaz može biti ustavna odredba (član 101, stav 4) prema kojoj je Narodna skupština konstituisana kada se potvrdi mandat dve trećine poslanika, a koja dopušta mogućnost da se Narodna skupština konstituiše i kada je mandat jedne trećine poslanika sporan
U izborima “đavo leži u sitnicama” i samo na prvi pogled tehničkim pitanjima. Ove sitnice i tehnička pitanja imaju, međutim, često krupne konsekvence. U ovom momentu, najvažnija institucija koja reprezentuje građane i građanke – Narodna skupština – raspuštena je već četiri meseca, a Vlada je u tehničkom mandatu. Neizvesno je kada će biti konstituisana i kada će biti formirana nova vlada. Ustavom propisani rok za konstitusanje Narodne skupštine je istekao 14. aprila 2022. godine, pa se opravdano može postaviti pitanje legalnosti izbora i mandata Narodne skupštine koja nije konstituisana u Ustavom propisanom roku.
Izdvajamo dva faktora n ormativne prirode koji su doprineli ovakvom toku izbora.
1. Neprecizne odredbe Ustava koje regulišu rokove za raspisivanje i održavanje izbora i konstitusanje Narodne skupštine (što nije praksa u komparativnoj ustavnosti)
U slučaju raspuštanja Narodne skupštine, ustavom propisani rok za okončanje izbora je 60 dana od dana raspisivanja izbora (član 109, stav 5). Sporno je šta se podrazumeva pod “okončanjem izbora”. Da li termin “okončanje izbora” (član 101, stav 1 Ustava) podrazumeva samo okončanje postupka glasanja ili podrazumeva da se ceo izborni proces mora privesti kraju, uključujući ponavljanje glasanja, okončanje postupaka po prigovorima i žalbama, kao i “proglašenje konačnih rezultata izbora” (član 101, stav 2 Ustava). Nepreciznost odredbi u istom članu Ustava ostavlja mogućnost različitih interpretacija i može imati različite konsekvence po pitanje da li je poštovan ustavom propisani rok u kome se izbori završavaju.
Od 14. februara 2022. godine računaju se rokovi u kojima je potrebno okončati izborni proces. On je morao biti završen 14. aprila 2022. godine kada ističe rok za “okončanje izbora” (član 101, stav 1 Ustava). Narodna skupština bi morala da održi prvu sednicu u roku od 30 dana. Taj rok istekao je 14. maja 2022. godine.
Moguće je i drugo tumačenje, o kome svedoči i četvrto ponavljanje glasanja u Velikom Trnovcu, ako se za “dan proglašenja konačnih rezultata izbora” (član 101, stav 2 Ustava) uzima dan u kome je izborni proces završen. Ponavljanje glasanja nije završeno. Narodna skupština nije konstituisana. Zašto je do toga došlo i kako naći izlaz iz ove situacije? Od momenta donošenja odluke o raspisivanju izbora pa do dana glasanja, ima 49 dana. Za sve aktivnosti koje slede nakon zatvaranja biračkih mesta do isteka Ustavom propisanog roka u kome izborni proces mora biti okončan, preostaje 11 dana.
2. Odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika koje nisu usklađene sa Ustavom
Pojedine odredbe ovog zakon nisu u skladu sa rokovima propisanim Ustavom. To se naročito odnosi na:
– Dostavljanje izbornog materijala sa biračkog mesta OIK-u (rok je istekao 4. aprila u osam sati ujutru);
– Za deo izbornog postupka koji se odnosi na kontrolu izbornog materijala, podnošenje prigovora i odlučivanje o prigovorima na zapisnike o radu biračkih odbora rezervisano je šest dana. Rok je istekao 10. aprila;
– Deo izbornog postupka koji se odnosi na poništavanje glasanja na biračkom mestu na osnovu zahteva podnosioca izborne liste ili birača čije pravo je povređeno, odvija se tokom devet dana i istekao je 15. aprila u 20 sati. U ovoj fazi izbornog procesa, za jedan dan prekoračen je ustavom propisani rok prema kome se u slučaju raspuštanja Narodne skupštine izbori moraju okončati u roku od 60 dana. Izbori su morali biti završeni 14. aprila;
– Za sve naredne korake u izbornom postupku koji uključuju ponavljanje glasanja, kontrolu izbornog materijala i zaštitu biračkog prava u postupku po prigovorima i postupku po žalbi upućenoj Upravnom sudu, odlučivanje suda i postupanje RIK u sprovođenju odluke Upravnog suda, zakon je rezervisao ukupno 30 dana. U slučaju višekratnog ponavljanja glasanja na jednom biračkom mestu (u ovom slučaju to je biračko mesto u Velikom Trnovcu), rokovi se multiplikuju i produžavaju.
Normativni ambijent u kome se izbori odvijaju trebalo bi kritički preispitati, a neprecizne, nepotpune ili kontradiktorne odredbe precizirati izmenama propisa koji regulišu izbore. Ustavni sud, kao zaštitnik i čuvar Ustava, mogao bi razmotriti neujednačenu terminologiju koju Ustav koristi i precizirati je u svom stavu.
I konačno, postoji li pravno utemeljen put da se, u momentu kada su međunarodne prilike veoma složene, izađe iz situacije u kojoj je Narodna skupština raspuštena, a Vlada ima ograničen mandat?
Izlaz može biti ustavna odredba (član 101, stav 4) prema kojoj je Narodna skupština konstituisana kada se potvrdi mandat dve trećine poslanika, a koja dopušta mogućnost da se Narodna skupština konstituiše i kada je mandat jedne trećine poslanika sporan. Ustavni sud, koji je nadležan da odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova (član 167, stav 2, tačka 5 Ustava), mogao bi da postavi osnov da se konkretan slučaj razreši. Zahtev za odlučivanje o izbornom sporu za koji nije određena nadležnost sudova može podneti: svaki birač, kandidat za poslanika i podnosilac predloga kandidata (član 75, stav 2 Zakona o Ustavnom sudu).
Izvršna vlast najavljuje da će neugodno Tužilaštvo za organizovani kriminal pretvoriti u odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu – koje vodi lojalni Nenad Stefanović. O tome za novi broj „Vremena“ govori predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković
Potpuno mi je nejasno šta zaista znače floskule koje pojedinci koriste o otuđenju, odvajanju i ugrožavanju države od javnih tužilaca. Simptomatično mi je da su se one pojavile kada su nadležna javna tužilaštva, postupajući po zakonima, otpočela postupanje po službenoj dužnosti u vezi sa krivičnim postupcima u koje su uključeni i visoki predstavnici izvršne vlasti. Podsetiću da je vlada više puta proklamovala borbu protiv korupcije kao jedan od najbitnijih ciljeva svog rada
Šta se režim nada da će dobiti čekanjem? Jesu li te nade opravdane? Šta pobunjeno društvo – studenti, građani, opozicione partije – može da učini da natera Vučića da što pre raspiše vanredne parlamentarne izbore? Koje su lekcije iz Mionice, Negotina i Sečnja? Da li išta više znamo
Ko god je na rukovodećim pozicijama u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) do skoro bio ili se sprema da ih preuzme – dobro je za vlast, loše je za narod. Time su otklonjene sve dileme oko toga šta znači to što je umesto “druga Marka” šef operative u BIA postao “drug Nidža”
Krajem 2025. godine, zahvaljujući potpunoj nezainteresovanosti vlasti da rešava probleme, Srbija se našla u trostrukom energetskom problemu – nije poznato kako će se rešiti saga sa Naftnom industrijom Srbije, nije poznato odakle će Srbija ubuduće kupovati gas, a ni Elektroprivredi Srbije ne piše se dobro
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
