Katarina Rebrača i njena majka Spomenka (alijas Sandrina) Bogunović-Vagner, oduvek su se uz širok osmeh hvalile svojim „filmskim“ životom – malo sa Orsonom Velsom, malo u komšiluku sa Dastinom Hofmanom i Robertom de Nirom, malo u Americi, malo u Evropi, „al’ srcem uvek u Srbiji“, u kojoj su poslednjih godina uspešno izgradile imidž humanitarki.
Otkad su obe 7. aprila uhapšene pod sumnjom da su proneverile sredstva Dobrotvornog fonda koji nosi Katarinino ime, majka i ćerka su dokazale da su njihovi likovi živopisniji od mnogih filmskih junakinja, a njihova priča sve više liči na sapunicu koja nam svakodnevno donosi nove, sve šokantnije detalje.
Poslednja vest objavljena u utorak 13. aprila je da je Sandrina Bogunović-Vagner na saslušanju pokušala da skine krivicu sa sebe i da za sve optuži – ćerku; dan ranije, saznali smo da je u Srbiju iz SAD doputovao Katarinin otac (bivši hokejaš) Nikola Rebrača; dan pre toga objavljeno je da je taj isti otac na spisku prevarenih promotera Katarininog fonda; istoga dana javnost je dobila izveštaj iz Centralnog zatvora u kome piše šta jede, šta oblači, s kim deli ćeliju i koliko Katarina Rebrača plače u pritvoru u kome će provesti narednih mesec dana. Pre toga iz medija se saznalo na šta je sve Katarina spiskala donatorske pare, a kako stvari stoje, ni spisak preduzeća i pojedinaca koje su majka i ćerka prevarile nije konačan. No, krenimo redom.
HUMANISTKINJA: Priča počinje u maju 2006. godine. Potresena sudbinom žena obolelih od raka dojke (vidi okvir!), Katarina osniva Dobrotvorni fond koji će sprovoditi kampanju sakupljanja sredstava za osnivanje prvog centra za rano otkrivanje ovog karcinoma u Srbiji. Ideja je bila da taj centar radi pri Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu. Institut joj daje podršku i Fond „Katarina Rebrača“ počinje svoju misiju.
U septembru iste godine organizacija je počela s intenzivnim aktivnostima na edukovanju ženske populacije u borbi protiv raka dojke i za kratko vreme dospela je u centar interesovanja javnosti zbog mnogobrojnih akcija vezanih za borbu protiv ove opasne bolesti. Katarina Rebrača je rado viđen gost na svim televizijskim programima, kao i na stranama svih dnevnih novina i magazina. Kako se navodi na zvaničnom sajtu Fonda, samo za prvih šest meseci postojanja prikupljeno je 600.000 evra.
„Kada sam bila šesti razred, majci moje najbolje drugarice odstranili su obe dojke. To što je preživljavala moja drugarica ostavilo je jak utisak na mene jer u tim godinama dete svoju majku identifikuje i po grudima. Kasnije sam kroz manekenstvo sretala devojke koje su imale rak, ali su ga pobedile jer su bolest otkrile na vreme. To je cilj naših kampanja i zato ohrabruju podaci koji kažu da se u poslednje dve godine povećao broj žena koje samoinicijativno dođu na pregled“, rekla je Rebrača u jednom intervjuu prošle godine.
Na naslovnoj strani sajta svog fonda, Katarina Rebrača podseća da je rak dojke najčešća maligna bolest kod žena, da u Srbiji svaka dvanaesta žena oboli od raka dojke i da je broj obolelih neprekidno u porastu, da od raka dojke obolevaju i muškarci, ali neuporedivo ređe. „Kao što verovatno znate, rak dojke se može izlečiti, samo ukoliko se otkrije na vreme“, piše Rebrača. „Znajući ovo, odlučila sam da se moj dobrotvorni fond posveti isključivo tom problemu i doprinese da Srbija, poput većine razvijenih zemalja, dobije programe obrazovanja ženske populacije i medicinsku opremu koji bi značajno smanjili procenat kasno otkrivene bolesti, i omogućili adekvatno lečenje. Najlepše Vas molim da pročitate informacije na sajtu, i pridružite nam se u naporu da omogućimo da se situacija na ovom polju u Srbiji popravi. Ako želite da učestvujete u kampanji za rano otkrivanje raka dojke, molimo Vas da Vaše donacije uputite na račun Dobrotvornog fonda ‘Katarina Rebrača’“, piše dalje osnivačica Fonda, navodeći bankovne račune na koje dobrotvori mogu uplatiti donaciju.
Sledeće, 2007. godine, Fond dobija i podršku Ministarstva zdravlja. Ministarstvo je odobrilo kampanju čiji je cilj podizanje svesti kod žena o raku dojke i podsticanje samopregleda tokom 2007/2008. godine. Dozvola, međutim, nije podrazumevala i finansijske obaveze za Ministarstvo zdravlja.
Od 2007. prikupljana su i sredstva za adaptaciju i opremanje 750 kvadratnih metara ambulantnog bloka na prvom spratu Instituta za onkologiju i radiologiju. Akciju su podržali Skupština grada Beograda, Opština Stari grad, ali i mnogobrojne kompanije.
Najveći projekat Rebračinog fonda za 2008. godinu bio je prikupljanje sredstava za kupovinu tri digitalna mamografa za onkološke institute u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Pored zvanične podrške resornog ministarstva i Instituta za onkologiju, Fond „Katarina Rebrača“ mnoge uspešne akcije sprovodi u saradnji sa Fondacijom princeze Katarine Karađorđević.
Tako je svakog novembra u hotelu Hajat organizovan Bal ruža, a 2008. su na aukciji pored ostalih, bili ponuđeni i sportski rekviziti među kojima reket Ane Ivanović, dresovi kapitena fudbalskih klubova Partizan i Crvena zvezda, dresovi košarkaša „večitih rivala“ Milenka Tepića i Mirka Kovača… U januaru prošle godine, u saradnji sa firmom Prokart, Rebrača dizajnira čestitke za rođendane, Dan žena i Dan zaljubljenih. Čestitke koštaju 100 dinara, a sav prihod od prodaje odlazi u njen fond. Nedavno se na tržištu pojavila nova linija čajeva pod nazivom „Lady Teas“, iza koje su „stali“ Katarina Rebrača i kompanija Fruktus.
U protekle četiri godine Fond uspeva da organizuje na stotine dobrotvornih balova, žurki, aukcija u kojima su učestvovali najpoznatiji srpski sportisti, glumci, pevači, menadžeri i direktori najuspešnijih kompanija.
U intervjuu koji daje 5. aprila listu „Pres“, Rebrača otkriva kako nije teško baviti se humanitarnim radom u Srbiji, jer je „naš narod human“. „Oni koji najmanje imaju najviše daju. To je pravilo“, priča Katarina i dodaje da njen fond i sa kompanijama donatorima ima odličnu saradnju: „Pronašli smo neku formulu za obostranu korist – da kompanije imaju medijsku zastupljenost kroz sve te projekte, a da opet, sa druge strane, nama pomognu da realizujemo određene ciljeve“, ispričala je Rebrača. Na pitanje kako u dosadašnjim poslovima kojima se bavila nikada nije stavljana u negativan kontekst, odgovorila je: „Ako svoj posao čovek radi kako treba i ako poštuje ljude oko sebe, onda nema razloga da ima bilo kakvih problema.“
Sve ide kao po loju do 1. februara 2010. Upravni odbor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, na sednici održanoj toga dana, donosi odluku da se „više ne daje podrška Fondu ‘Katarine Rebrače’ i da se o tome obavesti javnost“. Odluka je doneta zbog činjenice da za tri godine rada ovog fonda, Institutu nije dat novac za bilo kakvu opremu ili za mobilni mamograf. Podršku otkazuje i Ministarstvo zdravlja. Budući da Rebračin fond nije priložio detaljnije informacije o budućim akcijama, Ministarstvo odbija njen zahtev za novo pokroviteljstvo u budućim akcijama ovog fonda.
Dva meseca kasnije, 7. aprila po podne, Katarina Rebrača je uhapšena u svojoj kancelariji u Ohridskoj 16 u Beogradu zbog sumnje da je protivpravno prisvojila 37 miliona dinara iz Fonda za borbu protiv raka. Pored nje uhapšene su i njena majka Sandrina Bogunović-Vagner, odgovorno lice agencije Centar za kreativno domaćinstvo iz Beograda, članice UO-a Fonda Mirjana Hristić i Slađana Mironija, koje su i predstavnici agencije Top imidž, kao i osnivač agencije Impakt konsalting Tatjana Babac.
Vest da je Katarina Rebrača uhapšena pod sumnjom da je proneverila sredstva tog fonda, uzdrmala je poverenje mnogih koji su bili ubeđeni da još ima ljudi koji žele da pomažu humanosti, a ne koristi radi. Iako istragom još nije potvrđeno koliko je ćerka hokejaša Nikole Rebrače i umetnice Sandrine Vagner kriva, na brojnim sajtovima i forumima „pljušte“ komentari „običnih građana“ u kojima uglavnom izražavaju razočaranje i nevericu, jer „Katarina je bila toliko prisutna u medijima, i uvek je delovala iskreno, pristojno, uverljivo, kao neko kome je stvarno stalo“.
SASLUŠANJE: Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu Nenad Borojević izjavio je u noći hapšenja da Institut sa računa Fonda „Katarina Rebrača“ na svoj račun nikada nije dobio ni dinar. On je objasnio da je Fond „Katarina Rebrača“ dobio njihovu usmenu saglasnost da logo Instituta za onkologiju i radiologiju može biti prisutan na mestima gde se obavljaju aktivnosti dobrotvornog fonda. „Vremenom smo shvatili da se na račun Fonda sakuplja određeni novac, o čemu Institut za onkologiju nije imao nikakvu evidenciju“, ispričao je dr Borojević. „Imali smo saznanja da su ta sredstva uplaćivana fondu, ali za određene namene i poboljšanje uslova lečenja na Institutu za onkologiju. Pošto je vreme odmicalo, a Institut sa računa Fonda ‘Katarine Rebrače’ nije dobio bukvalno ni dinar, početkom godine sam Upravnom odboru Instituta, kao direktor ove ustanove, predložio da se prekine podrška aktivnostima tog fonda. UO je doneo tu odluku i mi smo o tome upoznali i Fond i sve nadležne“, rekao je dr Borojević. Direktor Instituta, međutim, nije prijavio Katarinu Rebraču policiji, kako pišu pojedini mediji. U izjavi za „Vreme“, dr Borojević kaže: „Ja sam uradio ono što je moja dužnost, a to je da informišem nadležne o nekim činjenicama. Dakle, nisam je prijavio. Uz to, nebitno je ko ju je prijavio. Bitni su rezultati istrage koja je u toku“, rekao je dr Borojević za naš list.
ISTRAGA: Prema nezvaničnim informacijama iz policije, prijava protiv Rebrače podneta je još pre nekoliko meseci, zbog navodno neispunjenih obaveza. Dosadašnja istraga je pokazala da je ona, preuveličanim fakturama i fingiranim računima, navodno, prikazivala kako je humanitarna pomoć nabavljana po znatno višim cenama, dok je razliku u novcu prisvajala za sebe.
Katarina Rebrača se na saslušanju, navodno, držala kao „filmska zvezda, kojoj ni dokazi ne mogu ništa“ – sve vreme je negirala krivicu, tvrdila da su joj drugi smestili hapšenje, isticala da je državljanka SAD i pretila da će pozvati ambasadora, pa će morati da je puste kući. Nije poznato da li je zaista pozvala ambasadorku Meri Vorlik, tek u Ambasadi SAD u Beogradu nisu želeli da komentarišu slučaj, osim što su rekli da su za Rebračino hapšenje čuli iz medija.
Inspektorima je, navodno, satima objašnjavala da nije tačno da je novac koji su ljudi dobrovoljno uplaćivali kao pomoć institucijama za lečenje žena obolelih od raka prisvojila i nemilice trošila za sopstvene potrebe. Ipak, istražitelji su prikupili dovoljno dokumentacije koja dokazuje upravo suprotno.
Na račun Fonda „Katarina Rebrača“ od septembra 2006. do aprila 2010. „leglo“ je ukupno 67 miliona dinara. Operativci kriminalističke policije su se, za sada, bavili samo sudbinom 37 proneverenih miliona.
Novčane transakcije išle su između modne agencije K models (osnivač i direktor K. Rebrača), Centra za kreativno domaćinstvo (vlasnica, Katarinina majka Sandrina) i agencija Top imidž (osnivač, Slađana Mironija, odgovorno lice i Rebračina bebisiterka, Mirjana Hristić) i Impakt konsalting (vlasnica, Tatjana Babac). Sve firme su osnovane isključivo kako bi se na njihove račune prebacivao donatorski novac. Nijedna od ove četiri agencije nema zaposlene radnike, a jedini zadatak koji su imale bilo je da izvlače novac iz Fonda i to na ime fiktivnih konsalting usluga i za navodno ispitivanje tržišta. Policija je došla do podataka da su osumnjičene podizale novac sa računa svojih firmi, a potom ih delile međusobno. To su bile i jedine novčane transakcije koje su ove četiri agencije imale za sve vreme svog postojanja.
Istraga je došla do podataka da je 24 miliona dinara potrošeno na razne fiktivne konsalting usluge i navodno ispitivanje tržišta, kojim se bavila njena bebisiterka.
Rebrača je na račun svoje modne agencije K models uplatila 5.184.000 dinara; 3.972.000 je otišlo firmi Bumerang, koja je registrovana na Mirjanu Hristić; oko 6.800.000 dinara uplaćeno je firmi Top imidž; 837.000 Impakt konsaltingu; oko dva miliona dinara je otišlo na račun Centra za kreativno domaćinstvo, dok je potrošnju ostalih para Rebrača pravdala „troškovima organizovanja dobrotvornih akcija i opremom poslovnog prostora“. Novac je davan i za reklame, kojih je bilo 942. Ostatak od 13 miliona dinara potrošen je na kupovinu haljina, cipela, parfema, šminku… Izvodi „viza“ kartice pokazuju da je novcem Fonda Katarina plaćala svakodnevne lične potrepštine, od kupovine namirnica u supermarketima do kupovine dušeka i prekrivača za kuću, posuđa, hrane za kućne ljubimce, ali i luksuzne haljine, šminku, parfeme, avio-karte, rentakar usluge. Sa računa fonda plaćala je i avionske karte za manekenke iz svoje agencije, kao i putne troškove bivšem mužu Igoru Đuriću i ćerki. Velike pare je potrošila i na kafanske račune u prestižnim beogradskim restoranima, na masaže, firmirane haljine… Od ukupno 67 miliona dinara, na računu Fonda je pred njeno hapšenje ostalo samo 300.000 dinara, koliko je, uzgred, iznosio i jedan račun za minđuše.
Ni dinar iz Dobrotvornog fonda „Katarina Rebrača“ nije uplaćen bilo kom institutu za onkologiju u Srbiji niti je dat za kupovinu mamografa.
PREVARENI: Spisak prevarenih je sve duži. Lista donatora na sajtu Fonda broji stotinak preduzeća i institucija. Svi oni su verovali da će novac koji daju biti iskorišćen za borbu protiv raka dojke. Među prevarenima su instituti za onkologiju po Srbiji, Telekom Srbija (dao 980.000 dinara), preduzeće Klas (tačna cifra nije poznata, ali je poslednja ugovorena suma 100.000 dinara), opština Kosjerić (15.000 evra iz budžeta otišlo na realizovanje Regionalnog centra za kreativno domaćinstvo, u ruke K. Rebrače i S. Vagner), opština Kikinda (budžet opštine ojađen je za 20.000 evra, direktno uloženih u Centar za kreativno domaćinstvo), JKP Infostan (tačnije 106.000 građana koji su preko uplatnica dobijenih uz račun Infostana uplatili u Rebračin fond 1.280.000 dinara), Fond B92 (Rebrača im duguje tri miliona, pošto je s njima potpisala ugovor za kupovinu digitalnog mamografa i jedina je od 117 donatora koja nije dala novac), FK Paritzan (u oktobru 2008. godine klub je poznatoj manekenki uručio ček od 100.000 dinara za kupovinu digitalnog mamografa, a ona je izjavila da joj je posebno drago što se u njenu akciju uključio klub za koji navija od malih nogu)… Na listi prevarenih je čak i Katarinin otac. On je, navodno, za ćerkin fond u Americi organizovao dve humanitarne akcije, a sada joj je angažovao još jednog advokata, Branislava Tapuškovića.
Osim advokata, Katarinu Rebraču javno brani i bivši suprug Igor Đurić, sa kojim ima šestogodišnju ćerku Antoniju. Na konferenciji koju je 8. aprila održao u beogradskom Medija centru, novinarima je dostavio saopštenje u kome je naveo da je na ime donacija Katarini Rebrači 2007. godine uplaćeno više od 16 miliona dinara, naredne godine više od 24 miliona, a prošle godine više od 14 miliona dinara. Ukupno 558 miliona dinara, odnosno više od pola miliona evra. „Kroz manifestacije i medijske objave ‘finansijski učinak ovih donacija bio je nekoliko puta veći’, tvrdi Đurić, navodeći da je od te cifre Institutu za onkologiju i radiologiju uplaćeno 80.346 dinara za troškove besplatnih pregleda, Društvu za borbu protiv raka 100.000, kao i Jani Sotirović 81.000 dinara i pomoć za Mihajla 245.000 dinara. Katarinin bivši suprug tako je naveo donacije od pola miliona dinara. Za ostalih 57,5 miliona dinara, koliko je sam naveo kao donacije, nije rekao na šta su potrošeni.
ZATVOR: U vreme pisanja ovog teksta, utorak 13. april, uveče, Katarina Rebrača provodi četvrti dan u Centralnom zatvoru u Beogradu. Pritvor je određen njenoj majci Sandrini Bogunović-Vagner, Mirjani Hristić i Slađani Mironiji. Tatjani Babac, inače, kanadskoj državljanki, nije određen pritvor, ali joj je izrečena mera napuštanja boravišta i oduzimanje putne isprave.
Uzgred, suprug Tatjane Babac, Dušan, član je Krunskog saveta prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i direktor Fonda Kraljevski dvor, zbog čega policija proverava i odnose koje je njen dobrotvorni fond imao sa porodicom Karađorđević.
Vest da će u pritvoru CZ-a morati da provede najmanje 30 dana, Katarina Rebrača je teško prihvatila.
Posle glamura, kojim je, kako je pričala, bila okružena od malih nogu, prinuđena je da nimalo komfornu ćeliju deli sa cimerkama osumnjičenim za razna krivična dela. Navodno, stalno plače, potpuno je rastrojena, nikako ne može da prihvati da je u zatvoru, i dalje uporno tvrdi da je nevina…
Ipak, njeni branioci neće uložiti žalbu na rešenje o određivanju pritvora do 30 dana, zato što, navodno, žele da se što pre saslušaju predloženi svedoci.
I u pritvoru se žalila na „životinjske uslove“, pošto dva dana koliko je provela u stanici SUP-a u Ulici 29. novembra, nije oka sklopila. Čekajući da je izvedu pred istražnog sudiju, provela je dve besane noći u policijskoj ćeliji sa drvenim klupama, metalnim krevetom i čučavcem u ćošku sobe, namenjenoj razbojnicima svih vrsta.
Posle umivanja hladnom vodom u lavabou iste sobe prebačena je u Palatu pravde, gde joj je određen pritvor do 30 dana.
Pravo na izbor sustanarki nije imala, pa će joj narednih mesec dana društvo praviti žene koje odgovaraju za razna krivična dela. Zasad može da primi samo paket s hranom od porodice, ukoliko ne želi da jede onu iz zatvorske menze. Takođe će moći i dalje da brine o svom stajlingu, pošto je dozvoljeno da oblači svoju garderobu.
Do sada je još nisu posetili njen bivši suprug Igor Đurić, koji joj pruža svesrdnu podršku, i šestogodišnja ćerkica, kao ni advokat Branislav Tapušković, pošto dozvolu za posetu tek treba da im izda istražni sudija. Ukoliko se dokaže da je kriva, preti joj kazna od dvanaest godina zatvora.
Njena majka Sandrina, koja je uhapšena nekoliko sati posle Katarine, sumnjiči se za proneveru oko 1,6 miliona dinara, koliko je leglo na račun njene agencije Centar za kreativno domaćinstvo. Ona kao paušalac nije morala da pravda na šta je potrošila novac, tako da nije poznato da li je novac potrošila na sebe ili ga je dala Katarini. Inspektori su tokom saslušanja verovali da je upravo Sandrina „mozak operacije“, a u ponedeljak je došlo do novog iznenađenja, pošto je majka krivicu svalila na ćerku, u nadi da će izbeći pritvor. Iako je na saslušanju pred istražnim sudijom prvo branila Katarinu, Sandrina je promenila priču i rekla da je „savetovala ćerku, ali da ona ništa nije radila po njenim uputstvima“.
MAJKA I ĆERKA: Ovim poslednjim u nizu detalja, Sandrina/Sandra/Stojanka/Aleksandra/Džeki (omiljeni nadimak) dokazala je da njoj zaista ništa nije sveto i da joj šokiranje javnosti i te kako ide od ruke. Kako stvari stoje, ni prevare joj nisu strane. Iako tvrdi da je završila kliničku psihologiju na Univerzitetu Kolumbija u SAD i da je u Americi radila kao novinar u ABC-ju, oni koji je znaju tvrde da ništa od toga nije tačno i da je radila kao stjuardesa, ali je zbog nekih sumnjivih stvari dobila otkaz.
Ti isti koji je znaju, takođe, ne mogu da se sete baš pravog imena Katarinine majke, pošto je „i kao mala volela da menja imena“, ali najverovatnije se zapravo zove – Spomenka. Pomenuti otkaz i doživotnu zabranu ulaska u SAD je najverovatnije dobila nakon što je organizovala prodaju umetničkih slika u avionu iznad Atlantika.
Paravan je i tada bila dobrotvorna akcija. Slike su, navodno, bile deo njene dugo sakupljane kolekcije, a zarada je trebalo da ide u humanitarne svrhe. Međutim, po sletanju, slike su naprasno nestale.
Po svom priznanju, završila je čuvenu Osmu beogradsku gimnaziju, a živela na Senjaku i Slaviji. Potom je otišla u Sjedinjene Američke Države. Robert de Niro je u intervjuu za „Veniti fer“ svojevremeno rekao: „Njujorški beton se topi dok ona korača, sve se topi od njenog izgleda i njene harizme“, a ona je ponosno isticala da su je roditelji naučili da se „sevruga“, „beluga“ i „osetra“ (najskuplje vrste kavijara) jedu kašičicom od sedefa, ali i kako da preživi na krompiru. „Naučili su me da koristim ruke, i to me je uvek spasavalo u životu“, pričala je Sandrina Bogunović-Vagner.
Veštim rukama je napisala tri knjige: Almanah lepote, Almanah ljubavi i Almanah gastro bisera, ali postigla i druge stvari.
Kada se posle deportacije iz SAD vratila u Srbiju, predstavila se kao Sandrina Vagner. Iako nikad nije bila venčana s izvesnim kolekcionarom iz SAD Vagnerom, koji je kada su se upoznali bio oženjen, preuzela je njegovo prezime. On je izdržavao nju i Katarinu, ali je naprasno preminuo pod čudnim okolnostima o kojima se godinama samo nagađalo.
Posao u televizijskoj kući ABC u Americi napustila je kada je upoznala poznatog režisera Orsona Velsa, u čijoj je kući i živela s ćerkom Katarinom Rebračom.
Sarađivala je i sa Piterom Bogdanovićem, Henrijem Džeglamom i Džonom Hjustonom. Osim glumom i novinarstvom, bavila se i slikarstvom, pa je u Los Anđelesu otvorila Galeriju jugoslovenske likovne umetnosti, da bi se kasnije preselila u Njujork sa ćerkom Katarinom. U SAD je otišla za svojom ljubavlju, kako je izjavljivala, hokejašem Nikolom Rebračom, Katarininim ocem.
Osim u tu zemlju, ulazak joj je zbog veštih ruku i dugih prstiju, navodno, zabranjen i u Austriju, Nemačku i Švedsku.
Ni Katarinina biografija nije manje zanimljiva. Rođena je 1972. godine u Njujorku u Harlemu i, kako je ispričala u svojoj ispovesti u „Blicu“ iz 2008. godine, prvi komšija joj je bio B. B. King.
Zahvaljujući majčinom poznanstvu sa Robertom Duvalom, sa šest godina imala je ulogu u njegovom filmu Anđelo, ljubavi moja.
Onda je do jedanaeste godine živela na Dorćolu, a posle se sa majkom preselila u Los Anđeles, gde je završila privatnu školu zajedno sa decom Goldi Hon, Kurta Rasela, Natali Vud i Roberta Vagnera. Nakon prelaska na Beverli Hils, završila je tri razreda poznate srednje škole „Beverli Hils“. Sa sedamnaest godina vraća se sa majkom u Njujork, gde počinje intenzivno da se bavi manekenstvom.
Jedno vreme radila je i kao stilista, a od poznatih koje je oblačila navela je Roberta de Nira, Bena Afleka i Glen Klouz. U filmu Vatromet taštine Brajana de Palme, pojavljuje se u najavnoj špici sa Brusom Vilisom. Katarina Rebrača tada se zvala Katrina Brak.
Sa devetnaest godina prelazi u Evropu, a od 2000. konačno ponovo živi u Srbiji.
U jednom intervjuu priseća se kako su joj javni nastupi od malena postali normalan deo života: „Kada odrastete u svetu u kojem su vam komšije i kućni prijatelji poznati ljudi, vi njihov posao vidite kao posao, a ne nešto fascinantno, kao da su pali s neba. Tako ja od malena pristupam glumi i manekenstvu – kao poslu. Radim ga kao nešto što volim i za šta imam smisla. Kad sam imala 12 godina, išla sam u škole glume, na kastinge i jednom je Orson Vels mojoj majci rekao: ‘Ovom detetu je Bog dao talenat.’“
