Hronologija velikog potopa

Ko to nije video svojim očima, teško da može da zamisli da potok kojeg većim delom godine pile može da prekorači u svega sat-dva uveća se stotinu, hiljadu puta, ruši sve pred sobom, a već sledećeg dana opet je onaj mali, ali je za sobom ostavio pustoš.

Bujične poplave dospevaju svake godine u manjoj i većoj meri: ni mesec dana nije prošlo otkako je već jedna protutnjala, otprilike svuda gde i u ovom navratu. Posle tih „Uskršnjih poplava“ na meti kritike vlasti našli su se čelnici lokalnih samouprava jer ništa nisu primenili da posledice ublaže, da su kanali zatravljeni, da uprkos prognozi nisu organizovali stanovništvo za odbranu, i uopšte uzev tako to. Sad kad je kritika upućena samom vrhu „najbolje vlasti u novijoj istoriji“, sa indignacijom je odbijaju. Sve su, tvrde, uradili najbolje moguće.

DAN NULTI: U Dnevniku 3 RTS-a, Biljana Vraneš koja inače svakodnevno izveštava o očekivanim vremenskim prilikama saopštila je gledateljstvu vrlo dramatičnu prognozu: u sledećih nekoliko dana očekuju se padavine koje uobičajeno dospevaju za ceo mesec-dva, što će uzrokovati bujične poplave u slivu Tamnave i Kolubare, Crnog i Belog Timoka, Južne i Zapade Morave, Drine… Kao posebno ugrožena naseljena mesta označila je Negotin, Knjaževac, Lučane, Požegu, Bajinu Baštu, Loznicu, Valjevo, Koceljeva, Šabac, Ub, Obrenovac, sa naročitim naglaskom na Obrenovac gde, kako je rekla, može da bude i kritično kad je o poplavi reč, kao i na mogućnost pokretanja mnogobrojnih klizišta u Zapadnoj Srbiji i Šumdiji.

Kao ilustracija u pozadini je bila mapa Balkana sa crvenom mrljom preko većeg dela Srbije, Istočne Bosne i Slavonije, gde će, prema prognozi, kiša padati od srede do subote, koju je objavio portal Meteoalarm.eu, kome je osnovna delatnost izveštavanje i rano uzbunjivanje zbog mogućih ekstremnih vremenskih prilika. Tri dana ranije naš Hidrometeorološki zavod upozorio je na mogućnost znatno uvećanih atmosferskih padavina na već pomenutoj teritoriji: sve do utorka uveče, na karti Meteoalarma ova oblast je bila označena narandžastom bojom, sve dok nije u utorak uveče pocrvenela. Kasnije će se saznati da je Meteoalarm emitovao to upozorenje na osnovu prognoza naših meteorologa.

Razlog što je upućeno „crveno upozorenje“ je neuobičajeno ponašanje ciklona, za ovu priliku nazvanog Tamara, koji se kao i svake godine u ovo doba formira iznad Jadranskog i Tirenskog mora, ali umesto da se lagano pomera prema istoku i u celom „žitnom polumesecu“ ravnopravno/merno zalije kukuruz, suncokret i soju u nicanju, sudario se sa za ovo doba godine neuobičajenim hladnim vetrom iz Sibira, pa se zbog toga „zakucao“ baš iznad Srbije: oblak koji se po pravilu sa radošću dočekuje jer donosi „Đurđevsku kišu“, u narodnom predanju opisanu kao „dukati sa neba“, prozlio se.

DAN PRVI – HOĆE, NEĆE: U toku noći, baš kako je u vremenskoj prognozi najavljeno, kiša je počela. Lokalno gledano ne baš jaka, tek tu i tamo je bio poneki pljusak – jak ali kratkotrajan, kako i inače biva, ali šire gledano, videlo se da pada svuda, te ono vode što je palo na planinama slivalo se naniže gde je takođe padalo, pa se količina vode sa opadanjem nadmorske visine geometrijskom progresijom uvećavala.

Dnevne novine u Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji objavile su ovo upozorenje na naslovnim stranama – U Sloveniji i Hrvatskoj zbog izvesnosti orkanskih vetrova, u Bosni zbog mogućih bujičnih poplava. U Srbiji ni reči o tome, već o onome što inače pišu: o narko-dileru koji uživa zaštitu „krtica“ iz policije, o predstojećim kosovskim izborima, o pljački pošte u Rakovici… Ništa o mogućoj nevolji, ne beše ni reči ni na elektronskim medijima, sem da je nivo vode u Zapadnoj Moravi, Bjelici i Moravici u porastu, da su „sve ekipe Odeljenja za vanredne situacije Moravičkog okruga u pripravnosti i da trenutno nema ugroženih domaćinstava“, ali i da „niko ne može da predvidi kakva će situacija biti u toku dana“, kao i da je u Đeraću, selu koje je prethodnom poplavom bilo najugroženije, već postavljeno oko 2000 džakova sa peskom.

Otprilike u isto vreme Republički štab za vanredne situacije održao je sednicu kojoj je predsedavao premijer Aleksandar Vučić, koji je prema odredbama Zakona o vanrednim situacijama šef tog štaba. Razmatrana je „situacija izazvana obilnim padavinama i poplavama u Srbiji“.

Rano po podne stigle su vesti o porastu vodostaja na Bosni, Dobrinji, Miljacki, Vrbasu, da su neka naselja već poplavljena, da se u tuzlanskom kantonu izlila Spreča, da na Bjelašnici pada sneg, da su se u Sarajevu pokrenula klizišta.

Predveče istog dana Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture „zbog obilnih padavina u celoj Srbiji“, zatražilo je od preduzeća iz svog resora i njihovih službi da budu u punoj pripravnosti, da uvedu dvadesetčetvoročasovno dežurstvo i obezbede mašine i ljudstvo za slučaj potrebe angažovanja na terenu.

Kasnije uveče započeto je sa evakuacijom Bariča i Male Moštanice. Evakuisani meštani ovih naselja smešteni su u dve osnovne škole, a opština Obrenovac je zajedno sa Crvenim krstom i Štabom za vanredne situacije obezbedila tople obroke.

„Podignut“ je Gradski štab za vanredne situacije koji će od tad pa nadalje biti u „neprekidnom zasedanju“. Gradonačelnik Siniša Mali je rekao da je situacija u gradu izuzetno teška, jer je u proseku palo oko 70 litara kiše po kvadratnom metru, da se očekuje nastavak padavina praćen olujnim vetrom tokom noći i sutrašnjeg dana. „Mi kao vanredni štab ćemo imati neprekidno zasedanje, organizovaćemo stalna dežurstva u opštinama i mesnim zajednicama, a sva komunalna preduzeća sutra će biti angažovana na čišćenju i sređivanju grada.“

DAN DRUGI – SLIKANJE: Vesti o naglom rastu vodostaja na svim rekama istočne i zapadne Srbije, one koje su se izlile pre samo mesec dana i pričinile pozamašnu štetu, sustizale su jedna drugu. Na svima njima nivo vode je bio ili blizu, ili viši od onog kad se proglašava vanredna odbrana od poplava.

Veći deo opštine Kosjerić osvanuo je pod vodom usled izlivanja Skrapeža i planinskih potoka, Skrapež i Morava izlile su se u požeškom kraju, izlile su se reke Ljig, Kačer i Kozeljica, Kolubara je poplavila Valjevo i duž celog njenog toka organizovana je vanredna odbrana od poplava, ozbiljno su ugrženi Lajkovac i Ub, prekinut je saobraćaj na državnom putevima Koceljeva – Osečina, Koceljeva – Ub, Krupanj – Loznica, Pecka – Ljubovija, most na putu Šabac – Valjevo srušio se, obustavljen je i saobraćaj na pruzi Beograd – Bar… Zbog velikih i obilnih padavina i porasta nivoa Peštana, Kolubare i Save u Obrenovcu je proglašena vanredna odbrana od poplava, izlila se Despotovica u Gornjem Milanovcu, Resava ugrozila Svilajnac, u Kosjeriću je obustavljena nastava, u Lučanima su pokrenuta klizišta, Zapadna Morava je počela da plavi priobalje u Kraljevu, u Krupnju, koji će sledeća četiri dana biti odsečen od sveta, izlio se Jadar… Ovo je samo deo spiska ugroženih naselja, sela i gradova.

Sektor za vanredne situacije MUP-a pozvao sve štabove za vanredne situacije na teritoriji Srbije „da uvedu pripravnost svih subjekata i preduzmu sve potrebne aktivnosti u cilju sprovođenja mera na odbrani od poplava“, uposlio je sve raspoložive spasilačke snage, angažovana je i Žandarmerija i Vojska Srbije, a Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović naložio je svim pripadnicima tog ministarstva da zbog poplava i stanja na putevima angažuju sve raspoloživo ljudstvo i mehanizaciju, u cilju pružanja pomoći i zaštite ljudi i imovine.

Vanredna situacija proglašena je u Valjevu, Šapcu, Lučanima, Mionici, Loznici, Zaječaru, Osečini, Koceljevi, Lajkovcu, Ubu, Ljigu, Gornjem Milanovcu, Malom Zvorniku, Požegi, Vladimircima i Kosjeriću.

Republički štab za vanredne situacije predložio je Vladi da proglasi vanrednu situaciju na teritoriji cele Srbije zbog vremenske nepogode, što će omogućiti još veće angažovanje svih kapaciteta u borbi sa njom. Vanredna situacija je proglašena, a premijer Vučić je izjavio da je „ovo najveća katastrofa izazvana vodenom stihijom koju smo ikada imali“, ali i konstatovao da se „Srbija bolje nosi sa tom katastrofom nego neke zemlje koje su bile manje izložene“.

U isto vreme, gotovo celo područje Republike Srpske, osim oblasti na jugu, pogođeno je poplavama, situacija najteža duž toka Bosne i Drine, a posebno teško je u Doboju.

Tokom popodneva predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić helikopterom je došao u Koceljevu kako bi, tako piše u saopštenju, „tamošnjem stanovništvu sa nadležnim ekipama dostavio hranu, vodu i druge najpotrebnije namirnice“. O ovom gestu javnost je obavestio RTS, čije su kamere pratile premijera. U obilasku poplavljenih područja kamere su pratile i ministre odbrane, Bratislava Gašića, ministra pravde Nikolu Selakovića i ministra rada i socijalne politike Aleksandra Vulina.

Sve reke kod kolubarskih kopova – Kolubara, Peštan i Turija izlile su se iz svojih korita, čime je pored lokalnog stanovništva ugrožen i rad Kolubarskih rudnika. Kolubara je promenila tok i počela da puni kopove „Veliki Crljeni“ i „Tamnava-Zapadno polje“. Uveče je u kopovima koji su se ubrzo pretvorili u jezera, obustavljen rad. Bujica je na više mesta potkopala i razrušila puteve koji prema kopovima vode, a zbog plavljenja je obustavljen saobraćaj na Ibarskoj magistrali. Samo dan ranije, iz „Kolubare“ je stigla utešna vest da nijedan od četiri aktivna površinska kopa nije ugrožen od poplava. Najznačajnija termoelektrana u Srbiji, Termoelektrana „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, uprkos tome što je prekinut dotur uglja, održava stabilnost energetskog sistema u zemlji, s obzirom na to da ima oko milion tona uglja zaliha, što je dovoljno za najmanje 15 dana. To su, nešto posle ponoći, saopštili ministar energetike Aleksandar Antić i vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a Aleksandar Obradović.

Vladike Srpske pravoslavne crkve okupljene na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora upriličili su moleban. „Molimo se Gospodu da zaustavi oblake kiše i podari nam sunce. Bez milosti Božje ne može se ništa uraditi. Ovo nije kazna Božija, već opomena da se sklonimo sa puta poroka, zlobe i bezakonja“, objasno je patrijarh i dodao da se ovih dana u Beogradu sprema skup koji predstavlja veliko bezakonje i mrski porok, „kojim se ponose i ističu svoje dostojanstvo i demokratiju, a sve protiv boga i zakona življenja“.

DAN TREĆI – RASULO: Petak je bio dan velikog iskušenja: reka Ljig se izlila duž celog toka, okolna sela su u potpunosti pod vodom. Prekinuto je snabdevanje električnom energijom, nema vode za piće i signala mobilne telefonije. U Loznici je stanje alarmantno, oko 20.000 građana je ugroženo poplavama, Svilajnac je pod vodom, ugroženo je Kučevo, Lepenica je probila nasip u neposrednoj blizini ušća u Veliku Moravu. Pokrenule su se stotine i stotine klizišta. Dobre vesti stigle su samo iz Paraćina, sa čijih se ulica povukla Crnica, i iz Jagodine gde je po podne ukinuta vanredna situacija. Najkritičnija situacija je i dalje na teritoriji Kolubarskog, Mačvanskog, Moravičkog i Pomoravskog okruga, kao i u gradskim opštinama Lazarevac i Obrenovac.

U ranu zoru u Obrenovcu se oglasila sirena za uzbunu: nasip na Kolubari je popustio, a voda je počela da nadire u grad. Tri sata kasnije, kad je dobar deo grada već bio poplavljen, gradonačelnik Beograda Siniša Mali je pozvao Obrenovčane da ne napuštaju svoje domove: „Mole se građani Obrenovca da ne napuštaju svoje domove i da se za sve potrebne informacije obrate Operativnom centru Uprave za vanredne situacije grada Beograda na broj 1985“. Sat kasnije stigao je premijer Vučić i uzeo aktivno učešće u evakuaciji stanovništva. „Ne mogu da razumem ljude koji odbijaju pomoć“, požalio se novinarima vidno uznemiren. Zaključavaju se, objasnio je, pa će spasioci morati da provaljuju.

Kasnije po podne, i dalje vidno uznemiren, pred kamerama je održao mučnu sednicu Štaba za vanredne situacije. Odmah po uključenju kamera komandovao je tišinu, uz dodatak da „neće više ni reč da čuje“. Posle podužeg patetičnog monologa opisao je ono što je tog prepodneva video/doživeo u Obrenovcu – da su spasioci neke morali silom da izvode iz kuća. Zamolio je građane da se pridržavaju uputstva nadležnih službi prilikom evakuacije, da se evakuišu čim osete opasnost, kako ne bi rizikovali i svoje i živote spasilaca: „Nikada se ovakva katastrofa nije desila, neću ni da pomislim i da govorim o ljudskim žrtvama, a ovaj pakao će za nas da traje još naredna tri meseca“, nastavio je. „Situacija sa poplavama u Srbiji mnogo je teža od onoga što je prikazano i što su građani Beograda, Novog Sada ili Niša mogli da zamisle… Imamo velike gubitke i u tehnici, ali i u ljudstvu… Imamo žrtava u Obrenovcu, o kojima nećemo govoriti dok ne budemo imali precizne podatke, a molim građane da shvate koliko je teška situacija, što ne mogu pokazati ni snimci jer nismo dozvolili da se slika“, rekao je Vučić i pozvao ponovo Evropsku uniju i sve koji žele da pomognu i pošalju pomoć, ali i dodao da ne šalju deset, 50.000 evra, već ozbiljnu pomoć, pre svega čamce i helikoptere.

Na konferenciji je premijer rekao i da je Šabac u velikoj opasnosti i da će morati da se brani „ratnim merama“, a da će on kasnije da objasni načelniku generalštaba detalje. Posle prozivke i ribanja ministara kojima se sa „ti“ obraćao, a oni njemu sa „vi“, osim Siniše Malog – neka ostane zabeleženo, uz konstataciju da „ovakva katastrofa se nikada nije dogodila u Srbiji, a vidim da ni neki u vladi to još nisu razumeli“, pozvao je „hiljadu pet stotina hrabrih Beograđana“ da se jave kako bi se uputili u Šabac, jer „treba nam toliko muškaraca spremnih da nam pomognu da idemo u Šabac da pokušamo da ga odbranimo“. Kasnije će priznati da nije očekivao ni pet stotina njih i da je vrlo prijatno iznenađen velikim odzivom.

Na kraju se premijer obratio neimenovanim „kritizerima“, da onaj ko hoće – može da pomogne, a onaj ko to ne želi – neka ćuti, pozvao je „sveštena lica“ da svojim izjavama „ne dolivaju ulje na vatru“. Uz reči: „Dikoviću! Veljoviću! Kod mene!“, ustao je i otišao, a oni za njim da im objasni detalje.

Te večeri, ne ispred Arene, već na parkingu kod Sava centra, pre zakazanog vremena okupilo se više hiljada ljudi voljnih da pomognu, onih istih za koje samo reči prekora imamo – da samo sede ispred kompjutera i ne rade ništa korisno. Bilo je onih koji u slobodno vreme uvijeni u fudbalsko-klubske boje najviše vole da se potuku međusobno, povremeno i s policijom.

U autobusima, međutim, nije bilo mesta za sve, pa je mnogo njih otišlo sopstvenim prevozom. Ovima koji su ostali, obratio se Vučić lično, zahvalio se na pokazanoj solidarnosti i zadao sledeći termin: sledećeg dana u 9 pre podne ispred Arene. Neka ostane zabeleženo: iako je u atobusima mesta našlo više od dve hiljade dobrovoljaca, bitno više nego što je Šapcu u tom momentu bilo potrebno/dovoljno, svi su istovareni u Šapcu – nijedan autobus nije upućen put Mitrovice, a odande su stizali pozivi za pomoć, da ih nema dovoljno, a reka nadolazi.

Dok televizija Pink, koja se svojski potrudila da u realnom vremenu predstavi veličinu tragedije i napore sad već svih nas u borbi sa stihijom, nije počela sa direktnim prenosom odbrane Šapca, saznali smo da evakuacija Obrenovčana mora da se obustavi jer nema dovoljno baterijskih lampi. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali preko medija je uputio poziv „radnim organizacijama koje poseduju baterijske lampe“ da ih donesu u Skupštinu grada. „Beograd će ih, ako treba, platiti, samo neka ih donesu“, rekao je.

U Šapcu je, po zvaničnim tvrdnjama, vladalo rasulo: gradonačelnik Šapca Miloš Milošević smenjen je sa funkcije šefa Štaba za vanredne situacije, a na njegovo mesto postavljen Zoran Babić, šef poslaničke grupe „naprednjaka“ u Skupštini. Šefovao je on svega nekoliko sati, da bi pred jutro komandu preuzeo načelnik generalštaba Ljubiša Diković, koga je pred kamerama na zasedanju Republičkog štaba upozorio: „Bude li pao Šabac, Dikoviću, znate šta treba da radite“. Diković je, moguće, znao – javnost može samo da nagađa. U početku je izgradnja bedema išla poprilično kilavo, jer organizacije posla nije baš bilo, čekalo se, između ostalog, da stignu lopate iz Beograda… Kakav-takav red u radu uspostavljen je tek pred jutro.

U međuvremenu na Hidroelektrani „Đerdap“ otvorene su ustave da bi se nivo jezera spustio, time Dunav ubrzao i omogućio se prihvat viška vode iz Save, Drine, Morave i drugih pritoka.

DAN ČETVRTI – KONSOLIDACIJA: Jutro je donelo olakšanje u skoro svim mestima koja su prva poplavljena, ali drama u Obrenovcu se razmahala: stigla je vest da je kod Termoelektrane „Nikola Tesla A“ probijen nasip u dužini od 100 metara i da je proizvodnja struje u najvećoj srpskoj termoelektrani ugrožena, a da je moguća i havarija. „Ovog popodneva bi u Obrenovcu mogli da imamo još goru situaciju“, saopštio je Predag Marić, načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje. „Reč je o trci sa vremenom“, objasnio je.

Na platou ispred Arene, kao i prethodne večeri, okupilo se više hiljada dobrovoljaca: opet nije bilo mesta za sve, odabrani su samo oni sa posebnim veštinama – vatrogasci-dobrovoljci, ronioci, moguće izviđači. Bilo je u jednom trenutku govora da će deo konvoja da ide u Mitrovicu, ali na tome je ostalo. Nije se dogodilo.

Do večeri, odbrambeni bedem u Šapcu je bio završen. To je premijer Vučić saopštio na konferenciji za novinare upriličenoj posle njegovog susreta sa Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske.

Još jedanput se zahvalio svim dobrovoljcima, nahvalio našu omladinu i rekao da je u Šapcu urađeno sve što je planirano „i sad nam je preostalo da čekamo i da se Bogu molimo da Sava ne pređe kotu 680“.

Naglasio je da je posebno gnevan na „ljude na terenu“. Kaže, prvo odbijaju da se evakuišu, a dva dana kasnije se za gušu hvataju da bi prvi ušli u čamac/helikopter. „Za sve smo mi krivi“, objašnjava. „Izvinjavamo se što nismo radili 25 sati od mogućih 24.“

Osvrnuo se i na pojavu „neopravdanog podizanja cena“, čvrsto obećao da će svi ti koji bi na narodnoj nevolji hteli da zarade biti strogo kažnjeni. Kao ilustraciju naveo je primer jednog obrenovačkog „preduzetnika“ koji je doslovno shvatio zakone tržišta – međuzavisnost između ponude, potražnje i cena, u svojoj prodavnici prodavao veknu hleba za 100, a flašu vode 150 dinara. Naglasio je da na strogo kažnjavanje mogu da računaju svi oni koji kreću u pohode napuštenim kućama.

Milorad Dodik je govorio o poplavama u njegovoj zemlji: u Doboju je, kaže, bilo šest metara vode, da je dobar deo iz Republike Srpske pod vodom, da je jako teško ali da sad već polako prolazi. Vučić je Dodiku obećao pomoć, Dodik Vučiću struju.

Neka (recimo) devojčica na Tviteru je objavila da (recimo) otac njene drugarice radi u (recimo) Vodovodu i da joj je on rekao da je beogradska voda van sanitarnog kvaliteta – da je otrovna, šta li. Vest se proširila brzinom prenosa informacija u jatu (recimo) ptica… Nije mnogo prošlo, a u prodavnicama je počišćena i poslednja boca vode.

Nedugo zatim, proširila se i vest da će biti restrikcije struje, pa su tetke panično prionule na kuvanje ručkova za već koliko dana unapred. Ona priča sa zatrovanom vodom u Beogradu brzopotezno je stavljena na političku ravan: izjave da to radi „znamo mi ko“ nizale su se jedna na drugu.

Poplavni talas iz Hrvatske od koga se osnovano strepelo, jer računica je pokazivala da može da bude i preko sedam metara, stigao je znatno oslabljen: popustili su na više mesta savski nasipi u Bosni i Hrvatskoj, dobar deo vode se razlio po tamnošnjim šumama, oranicama i selima.

U očekivanju tog istog talasa koji je poštedeo Šabac, u strahu od „obrenovačkog scenarija“, započeto je sa evakuacijom Bariča – „na vreme“, objašnjavali su nadležni. Malo zatim, evakuisani su i donji, priobalni delovi Umke i Ostružnice. Kao i u Obrenovcu koji dan ranije, oglasila se sirena u Bariču, doduše ne u pet ujutro, nego u podne: evakuacija je prvi put od „nultog dana“ objavljena preko elektronskih medija, a policija je išla od vrata do vrata i obaveštavala, ubeđivala i naređivala stanovnicima da se spakuju i izađu na put gde su ih čekali autobusi. Do uveče Barič je bio evakuisan, u Umci i Ostružnici stanovnici su napravili bedeme od vreća sa peskom i otišli u kafić. „Nema šanse da popusti“, kažu. „Ako i popusti, mi smo tu – u kafiću u blizini.“

Kasnije uveče čulo se (i videlo) da je nadošla Mlava, da se kao Kolubara neki dan ranije u nadolaženju razdvojila na dva dela od kojih jedan preti ugljenokopu. Poslat je poziv dobrovoljcima kojih je u kratkom roku stiglo dvostruko više od potrebnog. I tu je bila „informacija na informaciju“, sve dok nije najzad objavljeno da je odbrana uspela. U sledećim danima kostolačke elektrane će svako malo da budu tema, do sada sa srećnim ishodom.

ZEMALJSKI DANI TEKU: Odbrana od poplave ušla je u rutinu: smenjuju se vesti: Sava nadolazi, Sava stagnira, Kostolac je čas obezbeđen, čas ugrožen. U unutrašnjosti voda se manje-više povukla i nazire se obim štete.

Bedemi na Savi kod Sremske Mitrovice i Šapca se dodatno utvrđuju, u Beogradu dobrovoljci ubrzano podižu nasipe, na Makišu se danonoćno pune džakovi za popunjavanje one rupe na nasipu kod TENT-a koja je i dalje otvorena: kroz nju je jedno vreme voda iz Obrenovca oticala jer je Sava opadala, a sad kad je ponovo narasla, voda je promenila smer. Naređena je potpuna evakuacija, ali nije uspešno sprovedena: i dalje je mnogo onih koji odbijaju da napuste svoje kuće i stanove.

Đerdapsko jezero je ispražnjeno: voda je na nivou skoro kao da brane i nema, izvirili su krovovi kuća (starog) Donjeg Milanovca, potopljenog kad je brana izgrađena. Nadležni kažu da je sve spremno za prihvat vode iz nadolazećeg poplavnog talasa koji je negde oko Budimpešte, a ovde se očekuje negde u sredu. Na celom toku kroz Srbiju, Sava ili stagnira ili opada, povremeno se zakoleba, jedino raste kod Beograda, mada ne zabrinjavajuće.

Upozorenje premijera „sveštenim licima“ da se okanu „dolivanja ulja na vatru“, urodilo je plodom: Crkva je priložila deset miliona dinara kao pomoć u borbi sa stihijom, sveštenicima je naloženo da uzmu aktivnog učešća u prikupljanju pomoći, a verni narod na solidarnost i molitvu.

Televizije sa nacionalnom frekvencom programski su se prilagodile „novonastaloj situaciji“, te su i one već prešle u rutinsko obaveštavanje, sa standardnim beskonačnim repriziranjem tokom noći onoga što se prethodnog dana dogodilo – ko je o čemu šta rekao i ko je koga za šta optužio. Nijedna izjava zvaničnika ne prođe bez osvrta na „neke“ koji „kao da se trude da situaciju otežaju“, odnosno „kao da se raduju što nas je sve ovo snašlo“, pa šire dezinformacije. Sa druge strane, primetno je „smirivanje tona“: zvaničnici koji su bili predmet mnogih kritika, za razliku od prethodnih dana iskazuju razumevanje onih koji su ljuti jer im pomoć nije stigla onda kad su oni mislili da je trebalo da stigne, ali i oni traže razumevanje, jer „nije moglo svuda odmah da se stigne“ i pozivaju građane da više slušaju šta im „država kaže“ i da postupaju onako kako im se kaže.

Na Tviteru pozive za pomoć, što u vidu jakih ruku, što u hrani, vodi, odeći, obući, pelenama… zamenili su „hvala, nemojte više da donosite, ne možemo da savladamo ni ovo što je već stiglo“, odnosno „nemojte da dolazite, ima nas dovoljno, obavestićemo vas kad nam pomoć bude potrebna“.

POGLED ISKOSA: Možda je to zbog i dalje pojačanog adrenalina, ali opšti je utisak, sem kod onih na koje se odnosi, da nadležni nisu bili na visini zadatka, da su, recimo, ozbiljno shvatili upozorenje meteorologa i reagovali onako kako Zakon o vanrednim situacijama nalaže, da bi događaji imali bolji tok. Zaista, ako je detaljna prognoza bila emitovana u Dnevniku RTS-s, kako je mimoišla one koji baš o tome treba da vode računa. Tanko je opravdanje da je prognoza bila blaža od onoga što će zaista da se dogodi. Istina, prognozirano je 120 milimetara kiše, a palo je 170, ali ni onih 120 nije malo, naprotiv.

Razumljiva je premijerova ljutnja – „gnev“ kako je on opisao šta oseća zbog „ponašanja ljudi na terenu“ koji „prvo odbijaju da se evakuišu, a dva dana kasnije se za gušu hvataju da bi prvi ušli u čamac/helikopter“. Šta je novo u tome što građani Srbije nemaju poverenja u vlast. Čime je vlast, ne samo ova, nego i sve prethodne, zaslužila bilo čije poverenje? To nepoverenje koje je u Srbiji već endemsko, moralo je da bude obrađeno planom, jer reč je o nečemu što je nemoguće da se izmeni u kratkom roku.

Moguće da je ona helikopterska poseta Koceljevi izvedena sa najboljim namerama – da pokaže da vlast na „svoj narod“ misli, ali većina onih koji su to gledali, celu akciju su primili kao reklamnu kampanju sa naslovom: „Vlast vodi računa o svom narodu.“ I šta da pomisli onaj na koga se premijer posebno ljuti kad mu baš on – premijer, dođe na vrata sa sve pratnjom i kaže mu da napusti kuću, a prethodno je čuo i ono o primeni sile u slučaju neposluha, šta od njega može da se očekuje sem da se osvrne da proveri da li ima kamera, pa kad vidi da ih nema, otera ga u majčinu. Ama, šta premijer uopšte tu traži. Uostalom, zar samo sat-dva ranije nije gradonačelnik Beograda „apelovao“ na Obrenovčane da ne napuštaju svoje domove. Koga da posluša?

Manje-više na svim punktovima dobrovoljci su bili prinuđeni da se sami organizuju, jer je retko gde – čast izuzecima, bilo nekog koji bi znao da kaže šta konkretno treba da se radi. U Šapcu je za to okrivljena „nesposobna gradska vlast“, što možda i jeste tačno, ali isto je bilo i u Beogradu, recimo: dođu dobrovoljci tamo gde je pomoć potrebna, kad tamo nema lopata, ili nema peska, ili nema vreća, nema nikog da kaže kako i koliko se vreće pune, kako se nasip gradi. Svako ko se iole u to razume, samo na osnovu izgleda bedema sa velikom preciznošću može da odredi da li je bilo komande ili samo lične inicijative.

Na stranu što su u odsustvu zvaničnih kanala za informisanje svi ti dobrovoljci obaveštenja gde treba da odu, odnosno šta treba da donesu, dobijali neformalnim putem – preko Tvitera i Fejsbuka. Povrh svega, kad kući dođu da malo predahnu, na televiziji gledaju kako je sve dobro organizovano. „Ako ‘Pink’ vrši funkciju javnog servisa, Tviter funkciju Službe za obaveštavanje, građani i firme funkciju Robnih rezervi, koji će nam krasni država?“, sa pravom se pita jedan „tviteraš“. Nije za čuđenje što u utorak, 20. maja, u tri po podne, svega tridesetak dobrovoljaca na Makišu puni džakove sa peskom za zapušavanje one rupe u nasipu kod TENT-a „A“. Na vestima o tome ni reči.

Goran Ješić, komandant Pokrajinskog štaba za vanredne situacije

Bez mnogo improvizacija

Sa odbranom Sremske Mitrovice započeto je u prošli utorak, čim je Sava prešla kotu redovne odbrane od poplava. Tad su na scenu stupila komunalna preduzeća. Kad je vodostaj prešao kotu vanredne odbrane, započeto je sa izgradnjom nasipa. Do sada (utorak 20. maj) utvrđena je obala u dužini od 150 kilometara. Jedini problem smo imali, i još ga imamo, zbog proboja nasipa kod Jamene, pa je voda nadolazila kroz atare, ali i to je manje-više pod kontrolom. Velika pomoć, pre svega u ljudstvu, stigla je iz Šida i Novog Sada. Sve vreme smo u kontaktu sa Republičkim štabom i sve je prošlo kako treba, bez mnogo improvizacija.

PROBIJANJE KROZ ELEMENTARNU KATASTROFU: Poplave u regionu (Dvorovi kod Bjeljine)foto: fonet

ILJUŠIN I-76: Dolazak ruskih spasilaca foto: fonet

UOČITE RAZLIKU: Satelitski snimak sliva Save pre… foto: nasa

…i posle »Tamare«

ZONA NAJVEĆIH POPLAVA: Deo Srbije i BiH ilustracija: vreme / ih

SRBIJA, MAJ 2014: Vojska u odbrani od poplava;…

…spasavanje civila;…

…prikupljanje humanitarne pomoći;…

…evakuacija helikopterima;…

…klizišta u Krupnju;…

…B. Gašić i A. Vučić na terenu;…

…Krupanj posle povlačenja bujice;…

…dobrovoljci;…

…uništene saobraćajnice;…

…raseljeno stanovništvo

DOSTAVA HUMANITARNE POMOĆI: Angažovanje svih vojnih i policijskih kapaciteta foto: i. salinger