Hronologija rascepa

2017. godina

5. maj

Preko 170 naučnih radnika i kulturnih delatnika i šest sveštenika SPC potpisalo je Peticiju za reviziju izučavanja teorije evolucije u školskom sistemu Republike Srbije. Zahtevalo se od Ministarstva prosvete, državnih univerziteta i Odbora za obrazovanje Narodne skupštine da revidiraju način na koji je teorija evolucije predstavljena u nastavi na svim obrazovnim nivoima. Potpisnici su tražili da se ona predstavlja kao tek jedna od teorija, kao i da se uz nju, kao jednako valjana, izučava i „biblijska teorija stvaranja“.

10. maj

Na ovu peticiju reagovalo je javnim Stavom 12 nastavnika i asistenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (PBF). Oni su izrazili neslaganje sa peticijom i podsetili da institucije kojima je upućena nisu nadležne da odlučuju šta će se unutar naučne discipline smatrati za nauku, da je teorija evolucije jedina važeća naučna teorija koja objašnjava istoriju i razvoj života, da „biblijska teorija stvaranja“ nije naučna teorija, a da je, ukoliko se tumači doslovno, problematična i u teološkom smislu, te da ne postoji nužan konflikt između hrišćanske vere i teorije evolucije, a samim tim ni između nastave iz biologije i iz veronauke.

14–24. maj

Zasedao je redovni godišnji Sveti arhijerejski sabor SPC. Na njemu su potpisnici Stava kritikovani od određenog broja episkopa, a episkop Irinej Bulović tražio je da im se uskrati blagoslov Sinoda za predavanje i tako onemogući dalji rad na PBF. Potpisnici su se obratili Saboru sa namerom da otklone nesporazum i obrazlože svoje motive za javno istupanje. Sabor je na kraju odlučio da je javno istupanje na ovu temu bilo „bespotrebno“, a čitav problem okarakterisao kao „besmislen i izlišan“.

U narednim danima svi sveštenici Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke (na čijem čelu se nalazi patrijarh Irinej) koji su potpisali Stav, izgubili su svoje svešteničke i druge pozicije.

Svoju odluku patrijarh Irinej pravdao je potrebom da se uprazni prostor i dâ šansa „mladim ljudima“. Od tada do danas, rukopoložen je jednocifren broj novih sveštenika u Beogradu, dok je oko 20 sveštenika koji su formalno u penziji zadržalo svoje parohije.

20. maj

Patrijarh Irinej uputio je dopis (Prilog 2) dekanu PBF u kome zabranjuje javni nastup svim nastavnicima i zaposlenima na fakultetu bez njegovog izričitog odobrenja. Protiv ove odluke javno su istupila 43 nastavnika Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i pružili podršku nastavnicima PBF. Odluka nikada nije zvanično povučena.

2018. godina

Sinod je odugovlačio sa izdavanjem odobrenja za predavanje na PBF Nenadu Božoviću, jednom od potpisnika Stava. Na molbu dekana da Sinod da svoje odobrenje asistentu Božoviću, koji je biran u zvanje docenta, u više navrata nije odgovoreno. Jedan od članova Sinoda, mitropolit Porfirije, predočio je u usmenom razgovoru Božoviću da je neophodno da napiše „pokajno pismo“ Sinodu, u kome će se odreći potpisa koji je stavio ispod Stava. Nakon što se pismeno obratio Sinodu, dato mu je ovo odobrenje. Uz to, mitropolit Porfirije zapretio je da će, ukoliko se nastavnici ne budu ponašali u skladu sa voljom članova Sinoda, Fakultet biti udaljen sa Univerziteta u Beogradu, uz dogovor sa državnim vrhom, i predat na upravljanje SPC.

29. mart

Sinod donosi odluku kojom imenuje Irineja Bulovića za „svog posmatrača i izaslanika na sednicama fakultetskih tela, a među njima i Saveta Fakulteta“. Kao izgovor za donošenje ove odluke poslužilo je to što episkop Irinej nije pozivan na sednice Saveta Fakulteta. Fakultet je zatražio od Ministarstva da Bulovića potvrdi kao svog predstavnika, što se nije desilo, i stoga nije postojao zakonski osnov da učestvuje u radu Saveta, zbog čega nije ni pozivan. Nakon što se pojavio na sednici Saveta na koju nije pozvan, Bulović ju je iz protesta napustio kada mu je ponuđeno objašnjenje zašto nije pozvan.

2019. godina

24. januar

Sličnu „proceduru“ kao i Božović prošao je i sveštenik Vukašin Milićević prilikom izbora u zvanje docenta. Nakon prvobitnog neodgovaranja Sinoda na molbu Dekana da izda svoje odobrenje za „službu učenja“, i njemu je mitropolit Porfirije, kao član Sinoda, usmeno saopštio da treba da se pismeno obrati članovima Sinoda, dodajući da nije potrebno ni da bude pokajnog karaktera. Nakon jednog takvog pisma koje nije postiglo očekivani efekat, mitropolit je zahtevao da se ipak eksplicitnije osvrne na Stav koji je potpisao. Nakon drugog pisma, Milićeviću je izdato odobrenje u kome je Sinod po prvi put u dokumentima kao problematičan naveo Stav, i upozorio Milićevića da „ubuduće više ne bude tako lakomislen“.

8. jul

Sinod je odlučio da povuče odobrenje za vršenje službe učenja na PBF dvojici potpisnika Stava: episkopu Maksimu Vasiljeviću, redovnom profesoru, i Marku Vilotiću, docentu. Kada je reč o episkopu Maksimu, obrazloženje odluke u ime Sinoda potpisao je episkop Irinej Bulović, s kojim je episkop Maksim u prethodnim mesecima vodio javnu polemiku po drugim pitanjima. Odluka o povlačenju odobrenja obrazložena je, „između ostalog“, time što pravni propisi ne dozvoljavaju blok-nastavu, što je forma u kojoj je episkop Maksim držao svoje časove. Zamereno mu je i to što je svojim potpisom Stava dao podršku teoriji evolucije, za koju je navedeno da nije u skladu sa „Pismom i Svetim Predanjem Crkve“. Maksim je optužen i za to da ispoveda taoizam. Izgovor za ovu optužbu članovi Sinoda pronašli su u tekstu u kome Vasiljević citira trećeg autora koji pronalazi zanimljive paralele između hrišćanskog i taoističkog učenja koja, svakako, nisu poistovećena.

U odbranu episkopa Maksima ustali su mitropolit Amfilohije i episkop Atanasije, kao profesori PBF u penziji. Obratili su se Sinodu pismom u kome su naveli da je učenje episkopa Maksima u svemu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve, i da su ove optužbe besmislene. Episkop Atanasije, profesor emeritus Univerziteta u Beogradu, uputio je više pisama patrijarhu moleći ga da povuče ovu odluku, na koje mu je patrijarh odgovorio ostajući čvrsto pri svom i stavu Sinoda.

U slučaju docenta Vilotića, Sinod je svoju odluku obrazložio time da on nije imao zakonsko pravo na plaćeno jednogodišnje odsustvo, kao ni na to da ga produži za još dve godine. Jednogodišnje plaćeno odsustvo Vilotić je, shodno važećim zakonskim propisima, dobio jednoglasnom odlukom Nastavno-naučnog veća PBF. Ni jednogodišnje plaćeno ni dvogodišnje neplaćeno odsustvo Vilotić nije sam sebi dodelio, niti je to mogao učiniti, već mu je i jedno i drugo odobreno u skladu sa svim zakonskim i univerzitetskim propisima, jednoglasnom odlukom NNV.

26. avgust

Sekretar PBF Vasilije Vojvodić uputio je dopis generalnom sekretaru Univerziteta Slavici Kapetanović, tražeći da dostavi zvanično mišljenje o zakonskoj osnovanosti prigovora koje je na rad episkopa Maksima i docenta Vilotića uputio Sinod. Konkretno: da li su održavanje blok-nastave prof. Vasiljevića i dodeljivanje plaćenog i neplaćenog odsustva docentu Vilotiću u skladu sa zakonom i propisima Univerziteta.

2. septembar

Dekan PBF episkop Ignatije Midić uputio je dopis Sinodu (Prilog 16) u kome je naveo da „nikakav formalno pravni prestup nije napravljen kod ep. Maksima u vezi sa izvođenjem blok nastave“. On je naveo da čl. 105. Statuta Univerziteta u Beogradu predviđa mogućnost držanja ovog tipa nastave. Takođe, izvestio je Sinod i da je u slučaju docenta Vilotića odluka o plaćenom odsustvu doneta uz prethodnu konsultaciju sa generalnim sekretarom Univerziteta, te da mu nije produženo plaćeno odsustvo, već odobreno drugo – neplaćeno, na šta takođe ima pravo po zakonu o radu. I prva i druga odluka je, navodi u svom dopisu dekan, „doneta u skladu sa zakonom“.

25. septembar.

U odgovoru na dopis episkopa Ignatija, ponovljeno je naređenje da se „izvrše odluke“ kojima je ep. Maksimu i Vilotiću povučeno odobrenje za učenje i vaspitavanje na PBF. „O odlukama Sinoda nema rasprave“, objasnio je episkop bački Irinej na sednici NNV na kojoj je učestvovao, shodno odluci Sinoda, kao „izaslanik i posmatrač“.

7. oktobar

Dekan Ignatije je uručio Marku Vilotiću i episkopu Maksimu rešenje o otkazu.

17. oktobar

Dekan Ignatije je stavio van snage prethodnu odluku od 7. oktobra kojom je episkopu Maksimu i Marku Vilotiću uručen otkaz. Umesto toga, novom odlukom oni se razrešavaju „službe poučavanja i vaspitavanja“ na PBF, shodno odluci Sinoda. Time ponovo stupa na snagu odluka o neplaćenom odsustvu ranije odobrenom docentu Vilotiću, dok se odlukom dekana episkopu Maksimu odobrava takođe dvogodišnje neplaćeno odsustvo.

22. oktobar

Sinod donosi odluku kojom od NNV PBF traži da se pokrene procedura razrešenja dekana, jer navodno nije izvršio navedene odluke Sinoda u slučaju dvojice nastavnika i što je time „prekršio kodeks profesionalne etike“ (čl. 20 Statuta PBF). Dekanu je zamereno da je „dezinformisao Sveti sinod“, kao i to što je docenta Aleksandra Đakovca zadržao na mestu prodekana za nastavu, „iako Sveti arhijerejski sinod ovaj izbor nije odobrio“. Naime, nakon izbora dekana i prodekana 2018. godine, novoizabrani dekan episkop Ignatije je o tome obavestio Sinod. U svom odgovoru na ovo uobičajeno informisanje, međutim, Sinod je našao za shodno da potvrđuje izbor dekana i prodekana, s izuzetkom Aleksandra Đakovca, koji je u novom rukovodstvu bio jedini potpisnik Stava.

14. oktobar

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović uputila je dopis ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u vezi sa slučajem kojim se dovodi u pitanje zaposlenje dvojice nastavnika PBF, Vasiljevića i Vilotića, i zamolila ga da pruži pomoć „u zaštiti zakonitosti rada Univerziteta u Beogradu i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta“, podsjećajući da je Zakonom o visokom obrazovanju „isključiva nadležnost samostalne visokoškolske ustanove u oblasti angažovanja, uključujući prestanak radnog odnosa, a ta materija čini jednu od temeljnih komponenti autonomije univerziteta“.

14. oktobar

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović uputila je dopis dekanu PBF ep. Ignatiju Midiću, obaveštavaći ga da je iz medija saznala za pokretanje postupka prevremenog okončanja radnog odnosa dvojice nastavnika, kao rezultat odluke Sinoda SPC s kojom Rektorat nije upoznat. Žaleći zbog poteškoća u kojima se Fakultet našao, istakla je da će Univerzitet pristupiti rešavanju problema „u duhu važećih propisa“, a u skladu sa kojima ta materija „predstavlja isključivu nadležnost univerziteta i jednu od temeljnih komponenti njegove autonomije“.

28. oktobar

Odgovarajući na dopis rektorke Popović, ministar Šarčević je naveo sve relevantne članove iz Zakona o visokom obrazovanju kojima se uređuje način izbora, prava i obaveze nastavnika univerziteta, zaključujući da su „fakulteti dužni da svoje postupanje i odnos sa univerzitetom usklade sa zakonom i statutom univerziteta u čijem sastavu obavljaju delatnost“. Od ovoga ministar nije izuzeo nijedan fakultet.

4. novembar

Međunarodni apel koji je potpisao 91 pravoslavni teolog sa 42 akademske institucije iz 13 zemalja sveta, upućen je Sinodu SPC. U njemu se ističe zabrinutost zbog dešavanja na PBF i oduzimanja blagoslova dvojici srpskih teologa. Ističući da se radi o izuzetnim teolozima, od kojih su rad i ličnost ep. Maksima priznati i poštovani u celom pravoslavnom svetu, istakli su da je njihov angažman bio u skladu sa zakonom, a da je pravoslavnost njihovog učenja neupitna. Napisali su da bi proglašavanje teorije evolucije za jeres, što je urađeno iznošenjem optužbe za nepravoslavnost učenja na teret ep. Maksima zbog njegove podrške Stavu grupe nastavnika PBF, predstavljalo opasan presedan u istoriji Pravoslavne crkve.

8. novembar

Izvršni odbor Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (Masa) dostavio je NNV PBF Peticiju podrške zaštiti autonomije Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koju je potpisalo 315 nastavnika, saradnika i istraživača univerziteta u Srbiji i regionu, a koja je upućena Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Rektoratu Univerziteta u Beogradu. U peticiji se navode oblici delovanja Sinoda SPC kojima je ugrožena autonomija PBF, a time i Univerziteta u Beogradu. Ovom inicijativom apeluje se na nadležno Ministarstvo, kao i Univerzitet u Beogradu, „da spreče dalje proganjanje nastavnika i dekana ovog fakulteta“, kao i da se „rad PBF vrati u okvire regulisane Statutom Univerziteta i Zakonom o visokom obrazovanju i da se iz Statuta PBF ukloni odredba o davanju saglasnosti Sinoda SPC predavačima na fakultetu, koja se koristi za unutarcrkvene obračune kojima ne sme biti mesto unutar Univerziteta“.

8. novembar

Reagujući na dopis predsednika Saveta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Aleksandra Popovića, kao i na dopis Akademijskog odbora za visoko obrazovanje SANU, Statutarna komisija Univerziteta u Beogradu donela je mišljenje prema kome „uticaj Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve, kao vanuniverzitetskog tela, na status zaposlenih na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u suprotnosti je sa Zakonom o visokom obrazovanju i sa Statutom Univerziteta u Beogradu“. Takođe, najavljeno je da će ista komisija na narednom zasedanju razmatrati usaglašenost Statuta PBF sa Statutom Univerziteta u Beogradu. Ovo mišljenje istaknuto je na sajtu Univerziteta u Beogradu i dostavljeno NNV PBF.

12. novembar

Rektorka Univerziteta u Beogradu uputila je dekanu i predsedniku Saveta PBF dopis, kojim ih podseća na način na koji se biraju članovi Saveta iz reda predstavnika Fakulteta. Takođe, informisala je da u slučaju da na sednicama Saveta učestvuju oni nastavnici i saradnici koji nisu birani na ovaj način „odluke saveta koji je na taj način konstituisan ne mogu da budu pravno valjane, a savet i njegov predsednik nemaju osnov za vršenje nadležnosti koje im pripadaju“. Ovim dopisom, nadležni organi PBF informisani su da Savet PBF nije izabran na pravno propisan način, te da su stoga njegove odluke nevažeće.

12. novembar

Održana je sednica NNV PBF na kojoj je, pored članova NNV, na poziv dekana prisustvovao i profesor emeritus PBF, ep. Atanasije Jevtić, dok su patrijarh Irinej i ep. Irinej Bulović na sednicu došli bez prethodnog poziva dekana. Insistirajući na izmeni dnevnog reda, ep. Porfirije je zatražio da se kao prva tačka razmatra zahtev Sinoda o pokretanju postupka smene dekana. Ep. Irinej Bulović je istakao da se „o odlukama Sinoda ne može raspravljati i da se one moraju primeniti“. Posle tih reči, dekan je izjavio da podnosi ostavku i predao vođenje sednice najstarijem redovnom profesoru po zvanju, dr Bogoljubu Šijakoviću.

Potom je u nastavku izneta primedba da dnevni red sednice nije usvojen, iako se više od sat i po raspravljalo po njegovoj prvoj tački. Prilikom glasanja, većina članova NNV odbila je da usvoji dnevni red tako da je sednica prekinuta. Nakon sednice NNV održana je sednica Saveta PBF. Razmatran je dopis rektorke kojim je predsednik Saveta upozoren da su njegovi članovi izabrani na neregularan način i da su stoga sve odluke koje je Savet doneo nevažeće. Predsednik Saveta, ep. Porfirije, odlučio je da ne uzme u razmatranje ovaj dopis te da održi redovno zasedanje ovog tela, na kome je usvojena odluka o povlačenju dekana, ep. Ignatija, i imenovan je vršilac dužnosti dekana, doc. dr Zlatko Matić.

14. novembar

foto: marija janković

Rektorka UB Ivanka Popović uputila je dopis v.d. dekana PBF Zlatku Matiću, tražeći od njega da je obavesti o tome da li su članovi Saveta PBF izabrani u skladu sa Statutom PBF i Statutom UB propisanom procedurom. Konkretno, da li su prilikom izbora svi članovi Saveta PBF dobili apsolutnu većinu glasova.

22. novembar

V.d. dekana PBF Zlatko Matić odgovorio je dopisom na raniji dopis rektorke UB, obavestivši je da su „skoro svi članovi Saveta PBF izabrani većinom glasova prisutnih nastavnika i saradnika“. Kao dokaz ove tvrdnje, u prilogu je dostavio zapisnik sa sednice NNV od 16. 10. 2018. Naveo je i da je NNV postupilo na ovaj način „sledujući uobičajenu praksu Fakulteta, prema kojoj, naspram potencijalno dugačkih i složenih procedura izbora svih tela, pa i Saveta PBF, prioritet uvek ima potreba da Fakultet kontinuirano, nesmetano i stabilno funkcioniše“.

26. novembar

Odgovarajući na Matićev dopis od 22. novembra, rektorka Popović je zatražila da je u roku od pet dana izvesti „o tačnom rezultatu glasanja za izbor svakog pojedinačnog člana Saveta Vašeg fakulteta“, budući da je u zapisniku koji je Matić priložio navedeno da je samo jedan od članova Saveta dobio potrebnu većinu glasova.

3. decembar

Budući da na prethodni dopis nije odgovorio u predviđenom roku, rektorka Popović uputila je novi dopis Matiću u kome ga je obavestila da, budući da nije utvrđeno da su članovi Saveta PBF izabrani na propisan način, „Savet ne može da ostvaruje nadležnosti propisane Zakonom i aktima Univerziteta i Fakulteta dok njegov sastav ne bude bio konstituisan u skladu sa propisima“. Takođe, rektorka je napomenula da će ubuduće, u skladu sa svojim ovlašćenjima propisanim Statutom UB, pratiti primenu Zakona, Statuta Univerziteta i Statuta Fakulteta na PBF.

5. decembar

Održana je sednica NNV PBF na kojoj je većinom glasova izabran kandidat za novog dekana, prof. Zoran Ranković. Kandidat Ranković je izglasan za novog dekana jednoglasno na narednoj sednici Saveta PBF.

20. decembar

Odbor za statutarna pitanja UB usvojio je, većinom glasova, mišljenje prema kome odredbe Statuta PBF u kojima se za upis fakulteta predviđa blagoslov nadležnog arhijereja, kao i za izbor asistenta, dok se za izbor nastavnika predviđa blagoslov Sinoda, nisu u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom UB.

31. decembar

Novoizabrani Dekan PBF, prof. Zoran Ranković, uputio je dopis rektorki Popović u kome je obaveštava da su prilikom izbora članova Saveta „svi članovi, glasanjem u drugom krugu, dobili neophodan broj glasova, s obzirom na to da je u prvom krugu jedan kandidat dobio potreban broj glasova“.

2020. godina

22. januar

Dan pre sednice Senata UB na kojoj je prva tačka dnevnog reda trebalo da bude potvrda članova Senata (tj. novoizabranog Dekana PBF), prof. Vladan Perišić uputio je pisanu primedbu na ovu tačku svim članovima Senata. U njoj je naveo da Savet nije legalan budući da je samo jedan od 15 članova koje bira NNV dobio potrebnu većinu glasova, te da ni odluke Saveta ne mogu biti smatrane za legalne. Senat je usvojio ovu primedbu prof. Perišića i sa dnevnog reda skinuo pomenutu tačku.

20. februar

Rektorka Popović uputila je novi dopis, ovoga puta svim članovima kolektiva PBF (nastavnom i nenastavnom osoblju), u kome se navodi da je potrebno da Univerzitetu bude dostavljena potvrda da su svi članovi Saveta Fakulteta izabrani u skladu sa odredbom Statuta Fakulteta, kako bi se time zaštitio ugled Fakulteta i potvrdila zakonitost njegovog rada.

24. februar

Na sednici NNV PBF predsednik Saveta prof. Porfirije Perić predložio je da, s obzirom na osporavanja legalnosti izbora članova Saveta PBF, NNV „pruži podršku“ radu Saveta. Tokom diskusije o ovom predlogu konstatovano je da ne postoje uredno arhivirani dokazi o postupku izbora članova Saveta. Takođe, mnogi od učesnika diskusije nastojali su da pokažu da se ni sami ne sećaju kako je ovaj postupak izgledao, koliko je koji od izabranih članova Saveta dobio glasova, te da se na sećanja uopšte ni ne možemo oslanjati jer su varljiva i subjektivna. Iako je zatraženo da se ponudi precizna formulacija oko koje će se glasati, to nije učinjeno, te se pristupilo glasanju o načelno formulisanoj „podršci Savetu“. Od ukupno 35 članova NNV, 32 su glasali „za“, nijedan nije bio protiv, dok su tri bila uzdržana.