Hram pivarstva – svetski, a naš

Pivara MB smeštena je nadomak glavnog grada Vojvodine i nezvanično važi za poslovnu kapiju Novog Sada. Zvanično, to je najsavremenija pivara u Evropi. U nju se, verovali ili ne, ulazi direktno iz pivnice, prelepog prostora sa oko 500 mesta za sedenje, opremljenog teškim drvenim nameštajem u duborezu. Odatle mermerni pod vodi direktno u ogromnu halu sa tankovima za kuvanje i odležavanje piva, pored kojih je zastakljena soba – kompjuterski desk za kontrolu proizvodnje. Prostor krase vitraži na prozorima, sijalice ugrađene u plafon i zidove, šankovi i baštice sa cvećem. Tu, između tankova, organizuju se fešte za do 2500 ljudi, diskaći ili konzumacije piva. Pivara je projektovana u Nemačkoj i sve u njoj je unikat, kao i u pivnici koju su opremili naši majstori. Ovu najveću pivaru i pivnicu u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi domaćini su nazvali Hram pivarstva. Sadržaj objekta upotpunjen je hipermarketom Rodić MB, koji je sa 50.000 artikala i 58 kasa najveći na Balkanu. Ceo kompleks upisan je i na turističku kartu Srbije. Naime, neki tur-operateri su tražili i dobili dozvolu da svoje aranžmane nazovu „Vojvodina – svetska, a naša“, pa turistička putovanja završavaju u Pivari. Ova najmlađa kompanija u Holdingu Rodić MB poznata je destinacija za školske ekskurzije i za posete stručnjaka.

MB pivo pravljeno je po recepturi koju su osmislili stručnjaci Pivare u saradnji sa minhenskom akademijom za pivo Doemens. Jedna od specifičnosti je da ne sadrži nikakvu hemiju, dakle, nema konzervanse. Pivo se pojavilo na tržištu 7. novembra 2003, a sada se izvozi u 13 zemalja: Nemačku, Švajcarsku, Francusku, Austriju, Australiju, Mađarsku, Albaniju, Ameriku, Sloveniju, BiH, Hrvatsku, Crnu Goru i Makedoniju. U mnogima od njih MB se odomaćilo kroz nadimke, recimo, u Sloveniji ga nazivaju „mariborček“, a u BiH „mali Bosanac“.

VELIKI IGRAČ: Ukupna proizvodnja piva u Srbiji iznosi 4,7 miliona hektolitara godišnje, a Pivara MB planira da u 2006. plasira dva miliona hektolitara ovog pića. Tehnički direktor Vesko Perović kaže za „Vreme“ da pivo dobro ide, njegov udeo na tržištu Srbije kreće se od 25 do 30 odsto, a trećina proizvodnje se izvozi. „Podjednako, po 30 odsto ukupnog plasmana odnosi se na Pils, Premium i Master, a po pet odsto na Light i Schwarz, piva koja smo lansirali pre tri meseca“, navodi Perović. Glavni tehnolog Pivare najavljuje proširenje asortimana jer, kako kaže, tržište je uvek željno osveženja. „Uz nove domaće MB brendove, preuzećemo proizvodnju i nekog jakog svetskog brenda koji će dominirati regionom.“ Ovu ambiciju Perović objašnjava: „Bolje smo opremljeni nego bilo koja pivara u regionu i zašto ne bismo postali najveci igrač i sa stranim brendom.“ On najavljuje i punjenje piva u limenke, koje se sada obavlja u Hrvatskoj. Probna proizvodnja na liniji kapaciteta 25.000 limenki od pola litra na sat, koja je poslednja reč svetske tehnike, uspešno je odrađena i do kraja godine biće puštena u pun pogon. Limenke će dopremati iz Ball Packaginka u Beogradu. Perović kaže da će, osim piva, sokovi i voda pod znakom MB-a biti pakovani u limenke, a fabrika će pružati i uslužno punjenje. „Otvoreni smo prema svima koji hoće sa nama da sarađuju. Tako će linija za limenke dobiti regionalni značaj.“ Glavni tehnolog navodi da je sama linija koštala oko 2,5 miliona evra, a sa zgradom i kompletnom infrastrukturom oko 15 miliona evra. Ipak, najveća novost je Pivara 2 u istom kompleksu, koja će dopuniti kapacitet ovog MB giganta na pet miliona hektolitara godišnje. „Sada je u fazi doterivanja, a za integraciju sa Pivarom 1 trebaće nam mesec i po do dva meseca“, kaže Perović i otkriva da će integrisani sistem obe pivare moći da vodi samo jedan čovek.

SIROVINE: Pivara MB koristi samo najkvalitetnije sirovine, što ujedno znači da nisu sa našeg područja na kojem je, kako podseća Perović, sirovinska baza degenerisana zbog sankcija i svega što se dešavalo u proizvodnji u Srbiji u poslednjih 15 godina. On ne isključuje mogućnost da će, kada se popravi kvalitet domaćeg slada, MB pivo biti pravljeno i od njega. „Slad sada dopremamo iz Francuske i Nemačke, a hmelj iz Nemačke. Vodu za pivo MB vadi iz svojih sedam bunara u blizini Pivare. Bunari su bušeni na dubinama od 30 do 60 metara i potpuno automatizovani i opremljeni da bi sistem bio funkcionalan, objašnjava Perović. On još kaže da staklenu ambalažu uvoze iz Hrvatske, a višeslojnu PET ambalažu iz Belgije. Krunski zatvarači su domaći, a zatvarači za PET boce uvoze se iz Mađarske.

MB pivara za transport koristi vozila distributera, ali ima i vlastiti vozni park sa 35 velikih kamiona nosivosti 26 paleta i oko 70 kombija za razvoz do pet paleta. Jedna paleta sadrži 54 kutije sa po 24 boce od 0,33 litra ili 50 gajbica sa po 24 boce od 0,33 litra ili 20 boca od 0,5 litara. Vozila, gajbe i kutije su brendirani, tako da su lako prepoznatljivi. U fabrici se još priča kako je sa 20 kamiona teških po 42,6 tona, punih piva, uspešno testirana izdržljivost mosta Sloboda, rekonstruisanog nakon bombardovanja.

KVALITET: Omiljena priča glavnog tehnologa ipak je kvalitet. Pivara MB bukvalno je građena od temelja po svetskim standardima, tako da ne čudi što je prva u regionu dobila HACCP, najveću potvrdu zdravstvene ispravnosti proizvoda. „Taj standard smo već resertifikovali, on stalno traži dodatna poboljšanja i uvek ćemo udovoljiti novim zahtevima. Imali smo nedavno kontrolu iz autorizovane austrijske kuće, bili su tu sedam dana, pokazalo se da to što radimo, radimo na pravi način“, ističe Perović. Kompanija se resertifikovala i za ISO 9001. „Vrlo smo ponosni na ISO 14001, sertifikat o ekologiji i zaštiti životne sredine, ali se i on može unaprediti uvođenjem nove stanice za otpadne vode. Prvi ćemo u ovom delu Evrope imati anaerobni proces prečišćavanja otpadnih voda, koji je zadnja reč tehnike. Sada smo u fazi završnih radova i do sredine septembra kompletan projekat treba da bude gotov“, najavljuje Perović i kaže da će prečišćena voda imati kvalitet one u Dunavu. „Sve to znači da vodimo računa o okruženju u kojem radimo i živimo, dakle o otpadu, o emisiji gasova i otpadnih voda, o ponašanju prema ljudima koji žive u okolini. Znamo da nismo bogom dani na ovom terenu, nego da svojim ponašanjem i učestvovanjem budemo deo zajednice da bi nas ljudi prihvatili kao drage komšije.“

PR menadžer Vladislava Epifanić kaže da kompanija tradicionalno podržava razne sportske manifestacije, svakako podrazumevajući prisustvo i na pivarskim manifestacijama, ali ima i veliki broj humanitarnih akcija koje ne ističe previše u javnosti. „Cilj nam je da pomoć ode u prave ruke, onima kojima je najpotrebnija“, tvrdi PR menadžer. Ona takođe navodi i dobar primer spajanja brendova: MB piva i Dragačevskog sabora trubača u Guči, pod geslom koje sve govori: „Dobro došli u svetsku, a našu Guču.“

U fabrici u kojoj je sve automatizovano, uključujući i kontrolu boca laserom, pitanje je šta radi 165 zaposlenih. Perović kaže da će novu mašinu bar jedan operater morati da opsluži, na punjaču mora da bude jedan čovek… i tako potvrđuje utisak da je u ovom zatvorenom proizvodnom sistemu, gde ni kap piva ne padne na pod, sve automatizovano. „U jednoj smeni u proizvodnji radi 36 ljudi, plus u magacinu osam. Pomoćne radne snage je malo, jer je i pakovanje automatizovano.“ Za svoj posao Perović kaže: „Odgovoran sam pred Holdingom za kvalitet, i za ono u flaši i na flaši i za ono što je na tržištu, za kvalitet u radu, za međuljudske odnose i apsolutno za sve što je tehnički deo. Takođe, odgovoran sam za investiciju koja se radi, za odnose sa stranim firmama i sa dobavljačima, za pregovore, ugovore… „Njemu je MB četvrta pivara u karijeri, ali i posle rada u dve svetske kompanije, kaže da mu je čast što je u ovoj. „Svugde sam bio po svetu, ali ovakav nivo automatizacije, rada i tehnologije drugde ne postoji.“ Zato je njegov odgovor na pitanje o vrednosti pivare bio očekivan: „Vredi mnogo. Apatinska pivara prodata je za 360 miliona evra, a ja ne bih ovu dao ni za 500 miliona evra. I to za 51 odsto akcija.“