Holbruk za 21. vek

Metju Palmer, vrsni američki diplomata, trenutno na funkciji pomoćnika zamenika državnog sekretara, čest je gost što u Srbiji što u regionu. Ove jeseni došao je u važnom trenutku: neposredno pred odlučivanje u Sobranju – narodnoj skupštini Makedonije o ustavnim promenama koje bi trebalo da dovedu do prihvatanja Sporazuma iz Prespe sa susednom Grčkom, i u času kada nema dijaloga između srpske i kosovske strane u oblasti postizanja „sporazuma o normalizaciji odnosa“.

Pored toga, on je jedan u nizu predstavnika vašingtonske administracije koji su pohodili region poslednjih meseci. Njemu je ovo bila treća poseta za godinu dana, što bi moglo da govori o važnosti koju Vašington pripisuje ovom malom regionu zbog uloge na trasi migranata iz Azije, ali predstavlja i nasleđe američke administracije kada je reč o održavanju mira na Balkanu.

Opšte je mesto u javnosti Srbije da američke diplomate dolaze zbog toga što neki procesi stoje, a oni stižu da stvar pokrenu, ubrzaju i dovedu do finalnog rešenja. Proces dijaloga između Prištine i Beograda „zaglavljen“ je neko vreme i jedino sa čime se javnost suočava jesu priče servirane iz „vladinih krugova“, uvek kontradiktorne: Srbija treba da se suoči sa realnošću ali Priština ne sme da veruje da će ikada biti nezavisna na način da je Beograd prizna i da ima mesto među zemljama članicama UN-a ili Interpola.

KRIZNI MENADŽMENT: Neki analitičari veruju da je proces iz faze dijaloga prešao u fazu tzv. kriznog menadžmenta i da Palmerovu posetu treba u tom smislu tumačiti. Lagodne briselske sesije sa Federikom Mogerini mogli bi uskoro da zamene diktirani razgovori uz posredovanje nekog novog Ričarda Holbruka, čuvenog američkog diplomate za kog se veruje da je odigrao ključnu ulogu u zaustavljanju rata u Bosni i pripremanju Dejtonskog sporazuma. Da li je Palmer novi Holbruk koji donosi nove odnose Srbije i Kosova ili je samo još jedan u nizu činovnika koji rutinski obilaze region vredan jedino jer trenutno nema rata i ekonomski pokazatelji nisu toliko loši?

Odnosi Srbije i SAD bili su na ivici incidenta kada se Palmer pojavio kao gost na Bezbednosnom forumu koji tradicionalno organizuju Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Fond za političku izuzetnost, a od ove godine i Evropski pokret u Srbiji. Ovaj pandan bezbednosnom formu u Minhenu na kome govore najveći svetski državnici uspeo je da za kratko vreme postane relevantno godišnje okupljanje regionalnih lidera. Ove godine forum je otvoren dijalogom Srbije i NATO-a, razgovorom Jensa Stoltenberga i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a docnije su gosti bili razni i uvaženi, a posebno se čekao nastup Metjua Palmera. On se pojavio u Beogradu usred rasprave o tome da li je nekoliko dana ranije ambasador SAD u Beogradu Kajl Skat (koga srpski zvaničnici i tabloidi zovu Skot) uvredio državu Srbiju na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekavši da za njega Kosovo nije takozvana država nego nezavisna država. Uzgred, pitanje koje je dovelo do takvog odgovora postavio je Stefan Cvetković, kontroverzni novinar iz Bele Crkve poznat po lažnom nestanku u proleće 2018. godine.

Ambasador Skat se pojavio pred novinarima posle sastanka sa ministarkom u Vladi Srbije Zoranom Mihajlović i predstavnikom američko-turske kompanije Behtel koja bi narednih godina trebalo da gradi „Moravski koridor“ – neku vrstu autoputa između Preljine i Pojata. ­Činjenica da Zorana Mihajlović nije „reagovala“ na „uvredu“ koju je izrekao Skat izazvala je najpre reakciju ministra odbrane Aleksandra Vulina, a potom i predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, pa i Aleksandra Vučića lično.

foto: dimitrije goll / tanjug

UVREĐENOST I ZBLANUĆE: Iako je ambasador argumentovao svoj stav činjenicom da je Kosovo za SAD deset godina unazad nezavisna država, tabloidna javnost i uzrujana vlast nisu mogli da „pređu preko činjenice“ da je to rekao u zgradi Vlade Srbije, što je valjda neko posebno mesto i valjda je time uvredio i vladu i čitav narod. Ana Brnabić je iznela svoje „zblanuće“ na proslavi petnaestogodišnjice rada američke kompanije Filip Moris u Srbiji. Vučić je o „incidentu“ ambasadora Skata govorio na nekom od brojnih događaja koje organizuje svakodnevno i posebno se osvrnuo na nonšalantno ponašanje ministarke Mihajlović, što je potom poslužilo tabloidima da je malo „provuku kroz blato“ i još jednom „jave“ o tome da joj „leti glava“ u rekonstrukciji Vlade.

Metju Palmer je došao usred te tabloidne oluje koja se sručila na SAD i njenog ambasadora i sve koji su prepoznati kao američki „lokatori“ u Srbiji i imao je zadatak da vlastima prenese neku poruku i da snagom autoriteta institucije koju predstavlja pošalje poruke koje će odjeknuti ne samo u Srbiji.

U tome je, čini se, u potpunosti uspeo. Za par dana u Beogradu, on se sastao ­najpre sa Anom Brnabić, pa sa Aleksandrom Vučićem, a pre odlaska iz Beograda, gde mu živi tašta, govorio je i na forumu koji je direktno prenosila beogradska TV N1. Njegov „govor“ na forumu imao je nekoliko ključnih poruka: SAD vidi region kao stecište organizovanog kriminala protiv koga se ne vodi adekvatna borba, političari se bave politikom zbog bogaćenja i nepotizma, vladavine zakona nema, pa posledično ni zagarantovanih prava za građane. Pored toga, jasno je poručio da je jedinstvena BiH ono što je u interesu SAD i da tu neće biti nikakvog odstupanja, što je valjda trebalo da znači da ukoliko bi došlo do nekakvih izmena granica između Srbije i Kosova, to ne može da utiče na Bosnu ili druge oblasti što u regiji što u svetu. Bosna treba da nauči da živi zajedno, da političari smanje lopovluk, da se učini više na poboljšanju života ljudi koji se masovno iseljavaju. Crna Gora je pohvaljena zbog ulaska u NATO, ali je poruka da se mora unaprediti na polju vladavine zakona i slobode medija.

Stav je Vašingtona da Srbija i Kosovo moraju postići sporazum prihvatljiv za obe strane i da nema unapred pretpostavljenog rešenja. Palmer je rekao i da SAD ne daju nikome blanko čekove, da nema crvenih linija, ali da se sporazum mora relativno brzo postići. Izgleda kao da je „Zapad“ otvorio neku vrstu kapije koja je oročeno odškrinuta i ako se u datom vreme kroz nju ne prođe, vrata će se zatvoriti i onda će se razgovarati na neki drugi način – ne u dijalogu već kroz principe rešavanja krize.

I Vučić i Ana Brnabić su bili ljubazni prema gostu, tabloidi nisu divljali, sačekali su da Palmer ode u Makedoniju pa da nastave sa sejanjem lažnih vesti i straha među građane Srbije, objavljujući priče o ratu koji nam Tramp sprema, o tome kako će se ovde sile sukobljavati i slične besmislice.

POSLEDICE: Sudeći po izostanku skoro svih ambasadora sa proslave desetogodišnjice SNS u nedelju, 21. oktobra u Kraljevu, izuzev kineskog ambasadora i Orbanovog izaslanika (ali to su više poslovni partneri), izgleda kao da je Vučiću muka od pritisaka kojima je izložen sa svih strana.

Iako se u javnosti trudi da bude drčan, jer se to dopada njegovim biračima, i da „ne da na sebe i Srbiju“, iako govori kako nam je svima povratio ponos i kako nas zbog toga mnogo više cene u svetu, malo toga ima što bi vodilo do takvog zaključka. Vučić je uspeo da izdejstvuje promenu u američkom razumevanju odnosa sa Kosovom i to je njegov veliki rezultat – SAD danas govore da je moguće i drugo rešenje osim onog koje bi vodilo ka tome da Srbija prizna Kosovo u „avnojevskim granicama“, što je do pre godinu dana bilo nezamislivo. Takva promena može da mu donese neku vrstu poštovanja u diplomatskim krugovima jer se pokazao sposobnim da „nametne svoju temu“, ali to neće promeniti odlučnost istih tih krugova da ga pritiskaju i traže „normalizaciju odnosa sa Kosovom“.

ROKOVI: S druge strane, SAD nizom aktivnosti ove godine, dovođenjem što predstavnika vlade, što poslovnih ljudi, pokušava da pošalje poruku vlastima u Beogradu, ali i da bude prisutna u mesecima kada, na primer, Kina mnogo agresivnije nastupa, maše velikim projektima i stiče veliki uticaj u srpskom društvu, razvijajući grane svog globalnog projekta „Jedan pojas, jedan put“.

Dok se ono malo opozicije podsmeva Vučiću zbog toga što mu iz Amerike dolaze samo ti „mali činovnici“ kao što je Palmer, on tu činjenicu vešto koristi u odnosima sa SAD jer se, na drugoj strani, redovno susreće sa kineskim i ruskim predsednicima. Američka želja da budu prisutni ogleda se i u nameri da se kontroverzna američka kompanija za izgradnju puteva uključi u razvoj infrastrukture u Srbiji i napravi autoput koji bi trebalo da spoji Koridor 10 i Koridor 11. Time bi se Amerika delimično izjednačila sa investicijama koje u Srbiji već u toj oblasti sprovode Kina i Rusija – u putnoj i železničkoj infrastrukturi.

Ukratko, ceo ambijent ide na ruku Aleksandru Vučiću, osim onoga što niko javno ne može da kaže, a tiče se rokova za ispunjenje obećanog dogovora da će srpsko-kosovsko pitanje biti rešeno. Zoran Zaev, premijer Makedonije, u roku od godinu i po dana isporučio je rešenje dugogodišnjeg spora sa Grčkom, čime je postao najbolji lider u regionu i omiljeni političar svih zapadnih lidera. Njegov uspeh spušta Vučićevu cenu i pojačava pritisak da kako zna i ume donese neki papir sa rešenjem odnosa sa Kosovom. Vučić, za sada, taj pritisak preusmerava na domaći teren gde zateže omču svemu što ima veze sa demokratskim principima, čime sebi kupuje vreme na vlasti. Ali, čini se da zna i vidi da Palmer nije došao po novi zaplet za neki budući roman. Pre će biti da je došao da vidi kako će se sve završiti i možda je imao neke savete u tom pravcu.