foto: milovan milenković
Nije tajna da se zakoni kod nas pišu po copy-paste sistemu, dobar primer za to je Zakon o bezbednosti saobraćaja, ali obavezne zimske gume i lanci za sneg, ne ili-ili već i jedno i drugo, ne može da se nađe nigde do u srpskoj legislativi
Samo dan pošto je na snagu stupio novi pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, posle apela Ministarstva unutrašnjih poslova, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić odložio je primenu poprilično besmislenog Člana 121. ovog pravilnika po kome vozila u periodu od 1. novembra do 1. aprila moraju biti opremljena zimskim pneumaticima (gumama) i lancima za sneg.
„Odluku donosim imajući u vidu da se bliže zimski uslovi u saobraćaju i da su proizvođači i distributeri guma izrazili zabrinutost da svi građani možda neće moći da obezbede sigurne i skupe gume, čime bi doveli u pitanje i samu primenu pravilnika“, objasnio je Mrkonjić i pozvao Ministarstvo unutrašnjih poslova da se do stupanja na snagu te odredbe pravilnika do 1. maja 2011. striktno primenjuju odredbe starog pravilnika, kojim se predviđa obaveza upotrebe najmanje dve zimske gume na pogonskim točkovima ili letnjih guma sa najmanje četiri milimetra dubine šare, kao i upotreba lanaca na pogonskim točkovima. Tome bi trebalo dodati „ili radijalnih pneumatika na svim točkovima“, kako u „starom“ pravilniku piše. Tako, do iduće godine, u Srbiji će važiti propisi slični onima u većini evropskih zemalja, trgovci auto-gumama biće uskraćeni za koju stotinu miliona evra prometa, a država za koju desetinu miliona od nenaplaćenog poreza na dodatu vrednost.
ŠTA SAD: Prema članu 131. Zakona o bezbednosti saobraćaja, ministar nadležan za poslove saobraćaja, u ovom slučaju Milutin Mrkonjić, bliže će propisati način, vreme posedovanja i korišćenja zimske opreme na vozilu u saobraćaju na putevima, a vozač je dužan da u saobraćaju na putu zimsku opremu poseduje i koristi na propisan način.
Budući da je ministar Mrkonjić odložio primenu spornog člana novog pravilnika do 1. maja iduće godine, pitanje je šta znači „dosledna primena starog pravilnika“ u kome doslovce piše da se „pod zimskom opremom motornih i priključnih vozila, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju pneumatici za zimsku upotrebu (M+S) na pogonskim točkovima, odnosno radijalni pneumatici na svim točkovima, ili pneumatici sa letnjim profilom ako vozilo u priboru ima lance za pogonske točkove“, kao i da „na pneumaticima dubina šara gazećeg sloja, po obimu i širini, mora iznositi najmanje četiri milimetra“. Ni reči nema kada se zimska oprema upotrebljava.
To „kada“ posredno je definisano članom 291. aktuelnog Zakona o bezbednosti saobraćaja kojim je propisano „da će policijski službenik narediti vozaču koji se kreće po putu ili delu puta na kome je obavezna upotreba zimske opreme, odnosno lanaca za sneg, a iste ne upotrebljava i time ugrožava ili može ugroziti nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja, da ih upotrebi, da vozač mora postupati po toj naredbi, a ukoliko vozač ne postupi po naredbi, policijski službenik isključiće vozilo iz saobraćaja, odnosno, po mogućnosti, uputiće ga na put gde upotreba zimske opreme nije neophodna i ujedno mu naplatiti kaznu od 3000 dinara saglasno članu 334, stav 39.
Šta smo, dakle, imali? Zimska oprema – zimske gume na pogonskim točkovima, sve četiri radijalne gume ili letnje gume sa lancima na pogonskim točkovima obavezni su samo „na putu ili delu puta na kome je obavezna upotreba zimske opreme“, a taj put ili deo puta mora biti označen odgovarajućim saobraćajnim znakom, odnosno kada „upravljač javnog puta“ blagovremeno i tačno obavesti javnost „o ograničenju i zabrani saobraćaja na javnim putevima, o vanrednim uslovima i posebnim merama za saobraćaj na njima, kao i o prohodnosti javnih puteva u zimskom periodu i u slučaju elementarnih nepogoda ili vanrednih događaja zbog kojih je nastao prekid saobraćaja, odnosno zbog čega su znatno otežani uslovi saobraćaja (član 156. stav 9. ZOBS). Kao što rekosmo, tako je to sa copy–paste zakonom.
ŠTA POSLE: To što ove zime zimske gume neće biti obavezne besmislenost člana 121. Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima ništa nije manja; iduće godine u ovo doba opet ćemo računati koliko će vozače da košta pametovanje premudrog pravilnikopisca i kako mu ugoditi.
U stvari, koliko će da košta već se zna: između 250 i 500 evra po automobilu, zavisno od dimenzije guma. Istina, ima onih koji tvrde da može da se prođe jeftinije, da mogu da se kupe polovne gume. Da sve bude još gore, to preporučuju „stručnjaci“ kojima su puna usta bezbednosti saobraćaja. Zaista zanimljivo: ko to prodaje zimske gume, a da valjaju? A ako ne valjaju, čemu služe? Formalnom ispunjavanju propisa?
Nije problem samo novac već i prostor. Naime, da bi zadržale svojstva, dok se ne koriste, auto-gume moraju da se čuvaju na tamnom, hladnom i suvom mestu, najbolje uspravno postavljene na nekom regalu ili polici, a valjalo bi da im se povremeno promeni položaj. Važno je da nisu izložene suncu, neonskom svetlu, vlazi i suviše visokoj temperaturi, pošto u takvim uslovima postaju kruće, gube čvrstinu i elastičnost, a čelična vlakna koja u sebi imaju u dodiru sa vlagom korodiraju i gube svoja mehanička svojstva. Rezultat svega toga je kraći vek trajanja gume. U slučaju da se lageruju namontirane na naplatke/felne, važno je da budu propisno napumpane, najbolje je da budu okačene tako da ne dodiruju pod da se ne bi deformisale. Baš lepo, samo gde to da se drže?
„Pravilnikom nije zabranjeno da se zimske gume koriste i leti“, kaže načelnik Odeljenja za bezbednost saobraćaja Ministarstva za infrastrukturu Demir Hadžić. „Najbezbednije je koristiti leti letnje, a zimi zimske gume. Postoje i gume za sve sezone, koje mogu da zadovolje i zimske uslove i nećemo praviti nikakav problem ukoliko neko ima ove pneumatike.“ Baš lepo: nije zabranjeno koristiti zimske gume leti, samo je pitanje koliko je to bezbedno, jer zimska guma se „drži“ za vreo asfalt isto kao letnja guma po bljuzgavici. Ali ništa zato: „srpska pamet“ kaže da može.
Budući da se Srbija nalazi tu gde se nalazi i da ima klimu kakvu ima – da blage zime bez mnogo snega i leda nisu retkost, ozbiljno je pitanje čemu striktno od-do određenje kada je zimska oprema obavezna. „Policija će postupati u dogovoru sa nama“, objašnjava Hadžić za „Pres“. „Znači, ako 25. marta bude 25 stepeni, ne može niko da maltretira vozače i da im traži zimske gume.“ Nema veze šta u pravilniku piše, nego šta kažu nadležni. Čemu onda pravilnik?
„Suština ovog pravilnika jeste da za pet do deset godina imamo mnogo kvalitetniji vozni park“, ističe Demir Hadžić. „Nisu predviđene drakonske kazne, već želimo da kod vozača probudimo svest o bezbednosti.“
U Albaniji, Andori, Danskoj, Irskoj, Jermeniji, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Ukrajini, Turskoj i Velikoj Britaniji nije propisana upotreba zimske opreme. U Bugarskoj zimske gume nisu obavezne, ali lanci za sneg jesu, s tim da treba da se koriste samo ako njihovu upotrebu nalaže saobraćajni znak.
Grčka i Mađarska takođe nemaju zakon kojim se reguliše upotreba zimskih guma: u Grčkoj se lanci za sneg mogu koristiti samo kad je neophodno, ali nisu obavezna oprema, u Mađarskoj jesu kad pada sneg. Ni u Belgiji zimske gume nisu obavezne, ali se ne smeju upotrebljavati u letnjem periodu – od marta do novembra. Lanci za sneg takođe nisu deo obavezne opreme, a smeju se koristiti samo ako je kolovoz prekriven snegom ili ledom. U Holandiji zimske gume nisu obavezne, a lanci za sneg su zabranjeni.
U Austriji vozila za prevoz putnika sa više od devet sedišta moraju da imaju zimske gume na pogonskim točkovima od 1. novembra do 15. marta, a u slučaju da je put prekriven snegom i/ili ledom, automobili i manja teretna vozila moraju imati zimske gume na svim, odnosno lance za sneg na pogonskim točkovima. Lanci za sneg su obavezan deo opreme od novembra do marta.
Ni Francuska nema zakon kojim se reguliše upotreba zimskih guma, ali u slučaju udesa neposedovanje zimskih guma može biti jak argument u utvrđivanju krivice. Lanci za sneg nisu obavezni, sem na putevima koji vode do tunela kroz Monblan. Slično je u Italiji, Švajcarskoj i Slovačkoj – nije obavezno, ali u slučaju udesa može biti važno za nadoknadu štete, s tim da su lanci za sneg obavezan deo opreme na putevima preko Alpa u periodu od 15. oktobra do 30. aprila (Italija), odnosno kad saobraćajni znak to nalaže (Švajcarska). U Gruziji su lanci za sneg obavezna oprema samo na planinskim prevojima, a smeju se montirati isključivo na pogonskim točkovima.
U Španiji su zimske gume ili lanci za sneg obavezni samo ako to nalaže saobraćajni znak, dok je u Portugalu obavezna upotreba samo lanaca za sneg, opet ako to nalaže saobraćajni znak.
U Češkoj zimske gume su obavezne samo na deonicama označenim odgovarajućim saobraćajnim znakom. Isto je i sa upotrebom lanaca, koji su obavezni deo opreme vozila koja premašuju 7,5 tona ukupne težine, a sve u periodu od 1. novembra do 1. aprila, a u Finskoj i Estoniji zimske gume su obavezne od 1. decembra do poslednjeg dana februara, odnosno i duže ako vremenski uslovi to nalažu, dok lanci za sneg nisu obavezna oprema.
Po nemačkom zakonu vozila moraju biti prilagođena vremenskim uslovima, što podrazumeva zimske gume ako je kolovoz prekriven snegom i/ili ledom, mada nije baš precizirano po čemu se razlikuje „zimska“ od „letnje“ gume, sem što zimska mora da ima dubinu šare najmanje četiri milimetra.
U Švedskoj i Norveškoj su zimske gume obavezne od 1. decembra do 1. marta „ako vremenski uslovi to nalažu“, ali se može u zimskim uslovima voziti i sa letnjim gumama sa lancima za sneg na pogonskim (Norveška), odnosno svim točkovima (Švedska). Zanimljivo je da ovo pravilo ne važi za vozila registrovana u drugim zemljama.
Samo na Islandu zimske gume su obavezne i to od 1. novembra do 15. aprila, u Litvaniji od 10. novembra do 1. aprila, u Letoniji od 1. decembra do 1. marta. Lanci za sneg nisu obavezni.
U Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pod zimskom opremom, koja je obavezna od 15. novembra do 15. aprila, podrazumevaju se zimske gume na svim točkovima, odnosno letnje gume na točkovima i lanci za sneg u gepeku koji se na pogonske točkove montiraju kada je potrebno. U Makedoniji je u istom periodu dovoljno imati zimske gume na pogonskim točkovima, odnosno lance za sneg u kombinaciji sa letnjim gumama, a u Crnoj Gori samo zimske gume na pogonskim točkovima i to samo na putevima u planinskim oblastima. U Sloveniji gume bez obzira na to da li su letnje ili zimske moraju da imaju „šaru“ najmanje tri milimetra duboku, u Bosni i Hercegovini letnje gume koje se voze zimi moraju da imaju „šaru“ najmanje četiri, a zimske tri milimetra dubine. U Hrvatskoj i Makedoniji je propisana dubina četiri milimetra, dok u Crnoj Gori dubina „šare“ nije definisana.
Monopol na prvu pomoć
Pribor za pružanje prve pomoći, koji pored zavoja, gaza, trouglih marama i drugog što je i do sada bila standardna sadržina kompleta, po novom pravilniku mora da sadrži izotermski prekrivač, foliju za davanje veštačkog disanja i uputstvo za upotrebu Crvenog krsta Srbije. Međutim, ako bi još i moglo obaška da se kupe prekrivač i folija, uputstvo može da se kupi samo uz komplet.
„Prva pomoć može da spase život i spreči dalje pogoršanje stanja povređene osobe i u tom smislu je veoma značajan prvi korak u lancu spasavanja života i prethodi onome što će uraditi hitna pomoć i ostale stručne službe koje dođu na lice mesta“, izjavila je za B92 Ljubica Aleksić, autorka uputstva Crvenog krsta Srbije. Koliko je važna prva pomoć za običnog čoveka koji se zatekne na licu mesta, nastavlja, govori podatak da je hitna pomoć, u dobro koncipiranom sistemu zdravstvene zaštite, dostupna za pet do sedam minuta, a da se preko 50 odsto smrtnih ishoda u saobraćajnim udesima dogodi u prvih nekoliko minuta od nesreće.
„Postoje povrede i stanja koja ne mogu da čekaju tih osam minuta, kao što su neka jaka krvarenja, nagli srčani zastoj, zatvoren disajni put, posebno kod osoba koje su bez svesti. Dakle, u ovim situacijama je reakcija onoga ko se nađe na licu mesta spasonosna“, objasnila je za istu televiziju Vesna Milenović, generalna sekretarka Crvenog krsta. „Uputstvo je, inače, veoma važno, zato što je jednostavnim jezikom napisano i sadrži znanja koja su potrebna običnom čoveku u situaciji da mora da pruži prvu pomoć nekome na putu ili u kući, u slučaju bilo kakve nesreće.“ I eto, jako je važno, ali ne može obaška da se kupi.
(Bez)korisno uže za vuču
Deo obavezne opreme je i uže za vuču koje, pretpostavka je, treba da posluži u slučaju kvara, da „drug na drumu“ može da priskoči u pomoć nevoljniku kome se automobil pokvario i da ga „odšlepa“ do kuće, servisa ili bar prvog parkinga. Plemenita zamisao, ali počesto neostvariva: većina automobila danas ima servo-upravljač, servo-kočnice takođe, koje ne rade ako ne radi motor, a ako „servo“ ne radi, nije moguće da se vučenim vozilom upravlja, niti koči, a po članu 72. ZOBS-a („Pomoću užeta ne sme da se vuče motorno vozilo na kome su neispravni uređaji za upravljanje ili uređaji za zaustavljanje“) ništa od „šlepanja“. Čemu onda uže?
Kaciga
Zaštitne kacige moraju biti mlađe od pet godina „u odnosu na datum proizvodnje ako je datum proizvodnje upisan na spoljnoj strani kacige, odnosno mora biti u skladu sa rokom trajanja koju je propisao proizvođač, ne sme se koristiti nakon saobraćajne nezgode u kojoj su nastala vidljiva oštećenja, ako ima vidljiva oštećenja, odnosno nakon što je ispunila svoju zaštitnu funkciju pri padu sa motocikla“. Gumama, eto, nije ograničen vek trajanja, mogu biti stare i dvadeset godina, iako već posle šest nisu pouzdane, ali kacige ne više od pet godina.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
