Grosisti i sitne ribe

Dok su krajem prošle godine velike inostrane kompanije samo najavile otvaranje hipermarketa diljem Srbije, ove godine su već odavno krenuli da zidaju poslovne objekte, sagledavaju tržište i prave poslovne strategije. Tokom boravka slovenačke privredne delegacije u Beogradu, u kojoj je bio i prvi čovek Merkatora Zoran Janković, rok za izgradnju prvog slovenačkog tržnog centra i hipermarketa znatno je skraćen. Delta M i francuska Kora planiraju zajedničkim kapitalom otvaranje hipermarketa u Srbiji, a grčki lanac Veropulos takođe je pristigao na domaće tržište.

Posle kataklizmičkih teza u srpskoj štampi o tome kako će strani trgovinski lanci da potope domaću trgovinu i proizvodnju, iscrpu srpske sirovine i preotmu tržište, domaće firme su napokon krenule konkretno da rade na poboljšanju svojih kapaciteta, usluga i kvaliteta. Prvi put se razmišlja i o strategiji izlaganja robe kako bi se na primer kupac koji dođe po hleb i mleko proveo kroz celu prodavnicu.

„Pekabeta već uveliko radi na poslovnoj strategiji koju smo znatno korigovali radi povećanja poslovne moći jer želimo da maksimalno iskoristimo trenutni međuprostor na tržištu. Pekabeta je trgovina vezana za Beograd, ali sada postajemo vezani i za Srbiju, pa kupujemo i uzimamo u zakup nove, a renoviramo postojeće objekte. Proširivanjem prodajnog prostora uspeli smo da povećamo prodaju sa 30 na 80 odsto po objektu, a povećali smo i zaposlenost. Trudimo se da prosečnu površinu naših objekata sa prošlogodišnjih 250 povećamo na 400 kvadratnih metara. S druge strane, zatvaramo objekte koji nemaju dobro mesto i poslovne rezultate. Planiramo da uđemo na tržište Vojvodine, a u Novom Sadu planiramo otvaranje cash and carry centra za snabdevanje manjih prodavnica. Zainteresovani smo za kupovinu manjih firmi, ali pripajanje se neće obavljati bez saglasnosti Vlade“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Zoran Vujičić, generalni direktor Pekabete.

Uz saglasnost i preporuku Vlade o ukrupnjavanju trgovine, pojedine firme su već pripojene najvećim domaćim trgovinskim lancima: C-market je preuzimanjem Zvezdare i Prometa došao do 70 prodajnih objekata, Pekabeta preuzima Zvezdu i Banovo Brdo, dok je Si market preuzeo „Smederevku“ i „Tamiš“. Maksi diskont sklopio je poslovno-tehničku saradnju s robnim kućama „Beograd“ i trenutno renoviraju veliku samoposlugu ispod zgrade „Beograđanke“, u koju već godinama retko ko zalazi. Pripajanjem propalih firmi vitalna trgovina došla je do novih potencijala.

„Pripajanje ne znači da će sve ove trgovine uspeti da opstanu, ali znači da će nastati nacionalni trgovinski lanci koji ne samo da će povećati promet i ostati na tržištu, već mogu da izađu i na druga tržišta. C-market je skoro sklopio ugovor s robnom kućom Boska iz Banja Luke. Mi internacionalizujemo ovaj ekonomski prostor jer je to naša obaveza prema potrošačima i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Manje trgovinske firme imaju veliki broj obaveza koje trenutno reprogramiramo“, kaže Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, turizma i usluga, dodajući da je Srbija ušla u jedan globalan proces, te da domaći ekonomski prostor više nije moguće posmatrati zasebno i izdvojeno.

POSLE HIPERMARKETA, SUPERMARKETI: Pored otvaranja hipermarketa Merkator planira i otvaranje nekoliko supermarketa površine između 1000 do 2000 kvadratnih metara. Slovenačka kompanija prvobitno je planirala kupovinu nekog od domaćih lanaca poput Pekabete, ali problem je bila različita procena vrednosti domaćih firmi. Francuska kompanija Kora, koja u septembru 2003. godine planira da otvori svoj prvi hipermarket kod Kvantaške pijace, po rečima Dejana Racića, direktora razvoja kompanije Delta M, ne planira i otvaranje lanca supermarketa Match kako ne bi konkurisala Delti M, svom joint venture partneru koji već poseduje lanac Maxi diskonta. Delta M u izgradnji tri Kora hipermarketa u Beogradu, Nišu i Novom Sadu u narednih pet godina učestvuje sa 50 odsto kapitala.

„Domaći lanci će svakako pretrpeti promene u svom poslovanju. Moraće da zatvaraju male radnje od 200 do 300 kvadratnih metara, dok su one s površinom većom od 1000 kvadratnih metara upućene na sasvim drugačiji koncept. Nama Merkator nije konkurencija jer oni u stvari otvaraju tržni centar. Mi gradimo hipermarket veličine 15.000 kvadratnih metara sa zajedničkom kasom i tržni centar od 10.000 kvadratnih metara. Lokacija Merkatora ukazuje na sasvim drugačiju poslovnu orijentaciju od naše. Do kraja godine planiramo da pored već postojećih supermarketa otvorimo još 25 Maxi diskonta u gradskim urbanim sredinama, centrima i najjačim naseljima“, objašnjava Deltinu poslovnu strategiju Dejan Racić, koji smatra da će srpsko tržište za hipermarkete u potpunosti da sazre tek za pet godina. Interesantno je da se Kora odlučila za otvaranje hipermarketa u Srbiji pošto je ustanovljeno da oko 30 odsto potrašača u njenom hipermarketu u Segedinu kupuje sa jugoslovenskim pasošem.

DOMAĆA ROBA: Merkator je jedini javno istakao da će ponudu u njegovom hipermarketu da čini 40 odsto robe iz Srbije, 40 odsto iz Slovenije i 20 odsto iz sveta. Time se preko domaćih proizvođača i dobavljača, s kojima je ovih dana Merkator potpisao oko stotinak ugovora, obezbeđuje plasman robnih marki domaće proizvodnje. Direktor Merkatora za Srbiju Vladimir Kravčuk kaže da će, po njegovoj proceni, odmah na početku rada Merkator ostvariti planiranu zastupljenost srpske robe. „Kada smo u nadležnom ministarstvu razgovarali o otvaranju Merkatora, na neki način nam je postavljen uslov da u hipermarketu treba da bude 40 odsto srpske robe. Dolazak hipermarketa je globalan proces i nećemo da bežimo od toga. Ako ne dođe Merkator, doći će neko drugi, a domaća prozvodnja s tim može samo da dobije pošto smo mi velik i siguran platiša. Domaća hrana biće sigurno jeftinija. Zar je to loše što se prodaje jeftinije? Zar Srbija ne želi da plasira svoj jeftin i kvalitetan proizvod? Domaća roba moći će da se prodaje u Sloveniji i Bosni. Važno je da na tržištu budu Simens, Boš i EI Niš, a odgovor na pitanje zašto neko kupuje određenu robu daju neke druge analize“, kaže Kravčuk. Resorni ministar za trgovinu Slobodan Milosavljević kaže da je traženo da u Merkatoru čak 50 odsto budu robne marke iz Srbije, ali to nije postignuto jer ne postoji toliki procenat domaće robe koja zadovoljava propisane standarde. Tako će od domaćih proizvoda u Merkatoru biti zastupljeni brašno, hleb, mleko, tekstil i sredstva za higijenu.

Za razliku od Merkatora, u Delti M smatraju da je licitiranje sa procentima zastupljenosti srpskih robnih marki u hipermarketima iluzorno. „Ne vidimo razlog za strukturiranje robe po principu licitacije. Samo tržište treba da bude regulator zastupljenosti robe u hipermarketima. U Kora hipermarketima jedini princip je da 50 odsto bude prehrambena roba u šta spadaju hrana, higijenska sredstva i deterdženti i 50 odsto ostala roba poput tehnike i tekstila. Domaća prehrambena roba može uspešno da konkuriše, dok ne možete da se nadate da EI Niš televizori budu konkurentni na tržistu. Imaćemo zajednički distributivni centar, pa će proizvođači koji nađu mesto u Korinim hipermarketima moći da se distribuiraju u hipermarketima širom sveta. Trenutno s kompanijom Kora pregovaramo o izvozu Deltinih asortimana kućne hemije, proizvoda „Talas“ i „Sofi“. Nadamo da će se domaći proizvođači prestrukturirati i naći mesto u našim hipermarketima“, kaže Dejan Racić i navodi da se u hipermarketima kompanije Kora u Mađarskoj trenutno nalazi 70 odsto domaćih proizvoda, dok je na početku otvaranja hipermarketa zastupljenost domaćih robnih marki bila samo 30 odsto.

DOMAĆA PROIZVODNJA: Kao razlog što je izuzetno značajno da Vlada pomogne domaću trgovinu, Zoran Vujičić smatra da srpska proizvodnja ima malu šansu za opstanak ukoliko propadne i srpska trgovina i dodaje: „Mi trenutno nismo previše opterećeni time da će nas neko kupiti ili ne. Mi smo firma koja nije kreditno zadužena i imamo korektan odnos sa dobavljačima, a deo dobavljača su i naši akcionari. Slaba tačka nam je nagrađivanje zaposlenih, čime bismo razdvojili rad od nerada. Nikakvog dogovora sa C-marketom nije bilo jer bi to bilo monopolsko ponašanje. Niko ne raspolaže konkretnim podacima čiji je koliki udeo na tržištu jer još postoji crno tržište, ali po mojoj slobodnoj proceni Pekabeta drži deset odsto tržišta, dok C-market drži oko 16 odsto.“

Iskustva ostalih zemalja u tranziciji su različita. U susednoj Hrvatskoj posle ulaska Merkatora, Metroa i kompanije Bila iz internacionalne grupacije Reve, domaće firme preživele su bolne promene. Najveći trgovinski lanac Konzum završio je u rukama Agrokora, izuzetno jake privatne kompanije, i trenutno zauzima oko 20 odsto tržišta, uz želju da postane nacionalni lanac maloprodaje, slično kao i domaći C-market. Nekadašnji najveći lanac prodavnica Diona upropaštena je tajkunskom privatizacijom Miroslava Kutle, pa je završila u stečaju. Kao izrazito loš primer može da se navede i Grčka, gde je nakon ulaska velikih trgovinskih lanaca domaća trgovina potopljena, a potom ostavljena bez kanala za izlazak na tržište.

Predstavnici domaćih trgovinskih lanaca ističu da izuzetno dobro sarađuju s Vladom. U Pekabeti kažu da je nakon skidanja poreza na meso, jaja i ribu smanjen uticaj sivog tržišta na jedan deo asortimana, a nadaju se i povoljnim kreditima od države, manjim cenama lokacija u odnosu na strance, mogućnošću da firmu kupi njen menadžment.

Država ne može da spreči velike kompanije da kupuju velike firme, ali ministar Milosavljević smatra da se to neće desiti jer veliki kupci neće na berzi kupovati na stotine malih deonica kako bi kupili neku firmu. „Slovenačka država ostvarila je u svetu najveći izvoz po glavi stanovnika. Mnogo lakše je biti nacionalan kada si ekonomski nezavisan. Mi ne možemo da podržimo C-market dajući mu zajam od 50 miliona maraka da postavi tržište. Trudimo se da budemo ravnopravni prema svima. Ja nisam optimista da će ljudi odmah da pohrle u Merkator, ali domaći trgovci će umesto marže od 15 odsto morati da se prilagode marži od sedam odsto koliko ona iznosi u Merkatoru“, kaže Milosavljević.

Razlog za propast domaće proizvodnje zavisi od strategije hipermarketa, od toga da li strani trgovinski lanci idu na uništavanje domaće proizvodnje i preuzimanje kvalitetne radne snage. Sprečavanje ulaska inostranih hipermarketa svakako je već neostvarljivo, posebno zato jer bi to sprečilo druge investicije.

„Ulaskom stranih hipermarketa meriće se i mogućnost tržišta da oplodi uloženi kapital i da ga vrati“, smatra Branislav Čanak, predsednik Sindikata Nezavisnost, ali napominje da ipak taj kapital nekako mora da se kontroliše jer posle izvesnog vremena počinje da isisava domaću privredu, a domaća roba je usled inostrane konkurencije prisiljena da se prodaje po niskim cenama. „Treba sprečiti isisavanje i ohrabriti investicije jer to čuva sopstvenu proizvodnju. Strane kompanije mogu da kupe konkurentsku kompaniju i da je za dan zatvore. Bitno je da investitor pruži investiciju, a ne da kupi fabriku. Damping je stara igranka i za te stvari smo idealni. Hipermarketi regrutuju radnu snagu koja nije sindikalno organizovana, pa radnici samim tim imaju lošiju zaštitu. Nema sindikalnog organizovanja, potpisuje se običan građanski ugovor i fleksibilnost radnog mesta u hipermarketima biće veliki šok za radnike koji su navikli da se zaposle u nekoj državnoj firmi i tu ostanu do kraja života“, kaže Čanak. U Pekabeti kažu da se mali broj njihovih radnika javio na konkurs Merkatora, prvenstveno zato što Pekabeta slovi za porodičnu firmu gde su zaposleni roditelji i deca.

MALE RADNJE: Po izveštaju Republičkog zavoda za informatiku i statistiku od 15. januara 2002. godine, u Srbiji postoje 61.124 radnje čija je delatnost trgovina, dok samo u Beogradu posluje 14.106 radnji koje se bave trgovinom. Vlasnici malih samostalnih trgovinskih radnji razasutih svuda po Srbiji još uvek ne vide razloga za strah. „Zašto bih se ja plašio da će neko da mi uzme posao. Ko je lud da ide u predgrađe svaki dan po hleb, mleko, cigarete ili litru soka. Ja poslujem odlično, najjeftiniji sam u zgradi, redovno plaćam dobavljačima i nemam razloga za strah. Preživeo sam sve, preživeću i ovo, samo neka nas ne poubijaju porezima“, objašnjava Vlada Mitić, vlasnik jedne male radnje na Novom Beogradu, koja uspešno posluje, iako se u prizemlju iste stambene zgrade nalaze još tri radnje i u blizini veliki prodajni objekat C-marketa.

„Ne znam koliko će kod nas da se ponovi iskustvo iz Mađarske, ali sam video da tamo male prodavnice nisu propale, već su uspele da se prestrukturiraju. Nekada su te prodavnice prodavale cveće, dok danas na primer prodaju audio diskove. Na razvoj trgovinskih lanaca prvenstveno će da utiče kupovna moć naših građana. Kod nas ne postoji tradicija, a nema ni tehničkih mogućnosti za kupovanje hrane i pravljenje zaliha na duži period. Veliki broj ljudi neće moći da sebi priušti kupovinu u hipermarketima na duži period barem još pet godina jer je trenutna prosečna plata ispod ili na nivou režijskih troškova. Međutim, sistemska ponuda svakako će da promeni prosečnog kupca u Srbiji. Na hiljade rafova zbuni čoveka i to je klopka velike ponude, jer hipermarketi su ono što naš narod zove mamipara. To je i psihološki razlog postojanja hipermarketa jer vas velika količina robe naprosto sludi. Supermarketi su opstali u Mađarskoj i, recimo, C-market ne može da vidi nikakvu konkurenciju u hipermarketima“, kaže Branislav Čanak.

Svakako da je interes građana ove zemlje da kao potrošači napokon dobiju dobru ponudu i kvalitetnu uslugu, ali i to da država sačuva postojeća radna mesta i otvori nova, poveća društveni proizvod i podigne kupovnu moć prosečnog kupca. Međutim, zemlja koja pokušava da ekonomski oživi neće daleko odmaći s praznicima koji traju po jedanaest dana.