Iako već četiri godine uveliko upravlja prestonicom, Aleksandar Šapić se dve godine nalazi u medijskoj defanzivi: obraća se na konferencijama za medije jednom u dva meseca, sednice gradskog parlamenta ne posećuje, a intervjue retko daje. A onda je odlučio da uđe u medijsku ilegalu koja je trajala 34 dana. Kamere, mikrofone, odgovaranje novinarima i građanima privremeno je “okačio o klin” 25. decembra 2025. godine kada je u društvu predsednika države obilazio radove na novom Savskom, odnosno “srpskom” mostu, kako ga je sam krstio. Povratak u javnost desio se 28. januara kada se Šapić ukazao na proslavi Muzeja Grada Beograda. U međuvremenu, glavni grad se “davio” u zagađenju, snegu, ledu, rupama, obrušavanju zgrada.
SNEG PAO I OTOPIO SE – GRADONAČELNIKA NIGDE
Pomenuti 25. decembar i razgovor sa predsednikom države bio je, ispostaviće se, poslednji nastup gradonačelnika Beograda u godini za nama. Nakon toga nije bilo ni novogodišnjih koktela, ni prijema za građane, ni otvaranja infrastrukturnih projekata. Jednostavno, prvi čovek grada nestao je iz javne sfere. Osim nekoliko upriličenih čestitki za praznike, nije se previše isticao. A problemi su se nizali.
Za vreme njegovog tihovanja snežni pokrivač od skromnih 20 centimetara uspeo je da napravi potpuni kolaps u prestonici. Građani i opozicioni političari dokumentovali su autobuse bez zimskih guma, neočišćene ulice, led po kojem su se klizali vozila i pešaci, kao i potpunu dezorganizaciju javnih preduzeća. Za to vreme Šapića nije bilo nigde, pa ni odgovora na pitanja zašto se grad od skoro dva miliona duša nije spremio za zimske dane. Taman kada su Beograđani počeli da se navikavaju na sneg, on je počeo da se topi, ali ne pre još jednog gradskog presedana.
LED NA STEPENICAMA “ARENE”
Posle više godina Srbiji je poverena organizacija najelitnijeg vaterpolo događaja – Evropskog prvenstva. Ovaj sportski događaj, iako propraćen širom Starog kontinenta, gradonačelnik Beograda i bivši vaterpolo as nijednog trenutka nije posetio. Zbog toga nije ni mogao da vidi kolaps na ledom prekrivenim stepenicama “Arene” na kojima su posetioci stoički pokušali da održe ravnotežu kako ne bi pali i završili u Urgentnom centru. Vlast je o tome uglavnom ćutala, ali je opozicija imala mnogo toga da kaže. Savo Manojlović, šef odborničke grupe Kreni-promeni u Skupštini grada Beograda, poručio je da Beograd funkcioniše haotično i da propada sistematski. “Kada je gradu potreban domaćin, Šapića nema. Deluje čak i da ga SNS skriva, da ga se stidi”, kaže Manojlović za “Vreme”.
Prema njegovim rečima, na RTS-u izvršne odluke umesto gradonačelnika predstavlja predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević iz SPS-a. Manojlović takođe ističe da u gradskom parlamentu Siniša Mali i dalje nastupa kao gradski odbornik iako je ministar. “To je protivno Ustavu. Ne možete istovremeno biti i odbornik i ministar. SNS time direktno krši Ustav, a Mali praktično stoji kao neka vrsta ‘dadilje’ Šapiću i potencijalna zamena za gradonačelnika”, jasan je naš sagovornik.
CENTAR GRADA “NEVIDLJIV” ZA GRADONAČELNIKA
Iako je kancelarija gradonačelnika Šapića u samom centru Beograda, u blizini Trga Nikole Pašića i Narodne skupštine, deluje da su dešavanja u gradskom čvorištu ispod radara izvršne gradske vlasti. Tamo se, direktno ispod njegovog prozora, od marta prošle godine nalazi šatorski kamp koji uglavnom nastanjuju nepoznate osobe. Osim izjava da je “protiv svih blokada”, Šapić nikada nije osudio ruiniranje zaštićenog parka u kom se još uvek skupljaju pristalice SNS i ljudi iz kriminalnog miljea. Upadljivo je i da gradonačelnik, iako zagovornik teze da Beograd treba da živi na kružnim tokovima, od kojih se jedan nalazi baš između Skupštine i njegove kancelarije, nije organizovao njihovo svečano puštanje u rad. Međutim, Šapićevo odsustvo sa sednica Skupštine grada od 28. novembra 2024. godine, kada je pred kamerama svečano izjavio da im više neće prisustvovati, mnogo je ozbiljniji pokazatelj nedostatka odgovornosti. Nisu samo predstavnici opozicije i mediji ostali bez mogućnosti da postave pitanja i dobiju odgovore o funkcionisanju glavnog grada, već i sami građani Beograda. Kao što je i najavio, njegova stolica u svečanoj sali ostaće prazna i u narednom periodu.
KO UPRAVLJA BEOGRADOM
Kriza prazne stolice na “beogradski način” ne reflektuje se direktno na funkcionisanje grada, ali predstavlja značajan indikator političkih strujanja u prestonici. Odbornik Narodnog pokreta Srbije Miloš Pavlović tvrdi da je ovo Šapićev modus operandi i da postoji više razloga za njegove izostanke.
“Nije neuobičajeno da Šapića nema u javnosti mesec dana, ali ovoga puta se nije udostojio ni da se pojavi i podelu muku sa Beograđanima kada je bio snežni kolaps. On ne može da shvati da je gradonačelnik svih građana glavnog grada, a ne samo onih koji su glasali za njega. Sa druge strane, njega nema zato što je samo formalno gradonačelnik. Tu funkciju u praktičnom smislu vrši Luka Petrović, gradski sekretar za investicije”, tvrdi Pavlović za “Vreme” i dodaje da Šapić kontroliše isključivo Sekretarijat za javni prevoz i saobraćaj, gde jedino ima moć odlučivanja, dok u drugim nema suštinske nadležnosti. “Šapić je objašnjavao da nema šta da raspravlja sa odbornicima, niti da polaže račune građanima, a da mi nismo na njegovom intelektualnom nivou. Beograd sa njim ili bez njega jednostavno ne funkcioniše”, zaključuje šef odborničke grupe NPS u Skupštini grada.
OMERTA I KADA SE URUŠAVAJU ZGRADE
Da stvari u gradu ne funkcionišu bilo je očigledno i tokom poslednjeg vikenda u januaru kada se obrušio deo gradilišta i zgrade u Ulici Džordža Vašingtona. Izvesno je da to nije direktna odgovornost bivšeg lidera stranke SPAS koja se utopila u SNS, ali su još jednom izostale reakcije čelnika. Nisu se čule ni izlizane fraze da institucije rade svoj posao, ni da će kazne biti oštrije, a o poseti spornoj lokaciji nije bilo ni govora.
Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, javni funkcioneri su dužni da savesno i odgovorno obavljaju funkciju gradeći poverenje građana. Iako je teško pronaći mernu jedinicu kojom se računa stepen građenja poverenja prema izvršnoj vlasti, barem ne pre izbora, sasvim je izvesno da odluke javnog funkcionera Šapića da ne dolazi na Sednice grada i ne daje izjave medijima nije dobar put, a ni znak da se zakon poštuje. Deo javnosti ironično ukazuje da se čak Bogdan Ilić, daleko poznatiji kao influenser Baka Prase, više puta pojavio u medijima nego Šapić. Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović procenjuje kako je moguće da se gradonačelnik pomirio sa tim da je otpisan, ali ukazuje da bi časnije bilo da podnese ostavku.
“Ipak, nije sve tako crno – Barselona vodi u Primeri. Šalu na stranu, vrag je odneo šalu. Beograd se raspada, osim kružnih tokova sve nenormalno kasni. Grad je prljav i neorganizovan, a para za ključne projekte nema. Pozvao sam gospodina Šapića da javno debatujemo o stanju u gradu, ali umesto da to shvati kao slamku spasa – on poziv razume kao provokaciju. Žali Bože izgubljenog vremena i novca. Mora drugačije. Uskoro objavljujemo Belu knjigu kriminala i korupcije, kao i plan Beograd 365. Rešenja postoje, ali ne sipa se novo vino u stare mehove”, jasan je Jovanović.
MMF KAO DAMOKLOV MAČ
Ostaje otvoreno pitanje kojim će se vinom puniti mehovi gradskog budžeta, odnosno iz kojih sredstava će Beograd razvijati svoju infrastrukturu u budućnosti. Upravo će to, između ostalog, da raščlane i predlože revizori koje je angažovala misija Međunarodnog monetarnog fonda. Do avgusta će se utvrditi precizna finansijska “krvna slika” posrnulih i zaduženih preduzeća, za koje se već sada zna da su na granici likvidnosti. To će biti uvod za pripremu republičkog budžeta kada će biti poznato koliko novca će država morati da prebaci gradu da bi preživeo. Tada bi trebalo da saznamo koliko se trošilo i da li će i u narednom periodu vlast istim ljudima dati mogućnost da opet prave račun bez krčmara svih Beograđana.
