Iako udaljeni više od 160 kilometara i oko dva sata vožnje automobilom, stanari Novog Beograda i Kraljeva imali su iste probleme prethodnih dana. Najpre je na najvećoj beogradskoj opštini stanare u noći između 31. avgusta i 1. septembra u tri sata ujutru probudio dim, neprijatan miris i vatra koja je gorela na parkingu ulice Jurija Gagarina. Po svemu sudeći, u podmenutom požaru, izgorelo je 10 automobila. Tri su ugljenisana u potpunosti, dok je na preostalih sedam pričinjena veća ili manja materijalna šteta. U trenutku kada je ovaj tekst u pripremi za štampu, nije poznato šta je uzrok i ko je krivac. Dok policija utvrđuje krivicu i odgovornost, stanari su tvrdili da je sve delo piromana koji je danima u kraju, zbog čega i dalje strahuju za svoju bezbednost.
Samo dva dana nakon toga, iste slike i praktično istovetni problemi u Kraljevu. “Probudio nas je smrad, nije tu bilo buke ili je neko pijan lomio po gradu. To su izrazito otrovni gasovi, koji su opasni i onda smo zvali vatrogasce. Već oko pola tri su nam rekli da više nemaju ekipa. Ispostavilo se da je tokom noći bilo još tri požara koji su se gasili do šest ujutru. Očito zdrava osoba ovo ne može da uradi”, rekao je Predrag Voštinić, odbornik Lokalnog fronta iz Kraljeva za TV Nova.
Nepoznati počionici zapalili su kontejnere na tri lokacije, a u požaru su stradala i dva automobila koja vatrogasci, koji su od dva do šest ujutru pokušavali da zaustave vatrenu stihiju, nisu mogli da spasu. Zabrinuti za bezbednost u svom gradu, zbog ovog incidenta su se oglasili odbornici Lokalnog fronta iz Kraljeva, među kojima i Voštinić.
Uništenje vozila vlasniku komplikuje, a možda i menja život. Šteta koja je nastala u ovim, ali i u najvećem broju sličnih slučajeva, znači kupovinu novog vozila što predstavlja drastičan trošak o kojem vlasnici pre incidenta verovatno nisu ni razmišljali.
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, odgovornost za štetu snosi isključivo osoba koja ju je prouzrokovala, osim u slučajevima kada je šteta nastala usled nasilnih akata ili manifestacija, poput demonstracija kada policija, iako obavezna da to učini, nije zaštitila imovinu. Kako se ovi slučajevi nisu desili tokom javnih okupljanja, vlasnici automobila ili druge imovine koja je oštećena imaju isto pitanje: kome sada da se obratim?
POLICIJA PRVA STANICA
Iako su male šanse da policija ne bude obaveštena o tome da je izgorelo više automobila u kvartu u jednom gradu, svaki vlasnik automobila morao bi da prijavi da je do incidenta došlo. Nakon toga neophodno je da se sačini i zapisnik. U tom trenutku počinje istraga koja bi trebalo da utvrdi krivicu. Ipak, taj put neretko može biti trom i sa odloženim dejstvom, pa su vlasnici u dilemi ima li uopšte smisla pokretati postupak. Jovan Ristić iz organizacija Efektiva, koja godinama pomaže građanima kada je reč o potrošačkim dilemama, naglasio je za “Vreme” kako je ključno pitanje da li je vozilo osigurano.
“Ovo nije klasično potrošačko pravo, već naknada štete i pravo osiguranja. Ako vam izgore kola, prva instanca je da proverite da li ste osigurani i ko snosi obavezu da vam nadoknadi štetu. U pitanju je, pravno gledano, vrlo interesantna situacija koja mora da počne sa pitanjem osiguranja. Naravno, ukoliko znamo ko je krivac, situacija je jednostavnija, ali izazovi su daleko složeniji ukoliko to lice nema sredstva da plati štetu. Važno je da se podnese i odštetni zahtev kako bi nakon toga postupak krenuo u smeru naknade štete”, objasnio je Ristić za “Vreme”.
Sličan put preporučuje i Dajana Šobot Petić, koja se bavi zastupanjem u osiguranju. Ona je za “Vreme” objasnila da je traženje krivca prva instanca. Drugi pravac je da se, ako imate osiguranje, obratite svojoj osiguravajućoj kući imajući u vidu da već izdvajate novac, odnosno premiju za takav trošak.
“Osiguranje uvek pokriva odgovornost vlasnika opasne stvari, a automobil jeste to. Ako ima odgovornosti vlasnika, osiguranje plaća štetu. U ovoj situaciji problem je što pričinjavanje štete dolazi od trećeg lica, te vlasnik opasne stvari nema odgovornosti i ta šteta nije plativa. Takođe, treba praviti razliku između polise redovne registracije koja je zakonski obavezna za sve vlasnike motornih vozila i osiguranja. Ako posedujete samo to, a auto izgori, jasno je da ne možete imati obeštećenje”, objašnjava Dajana Šobot Petić.
INSTITUCIJE – SLABA KARIKA
Tome da će policija pronaći vinovnika vlasnici automobila mogu samo da se nadaju, kao i tome da će slučaj biti pozitivno rešen. Iako postoje nadzorne kamere, tragovi i sumnje ko je počinilac, retko se dešava da ekspresnom reakcijom budu pronađeni krivci i privedeni pravdi. Ukoliko se to i dogodi, vlasnik oštećenog vozila može tražiti odštetu od piromana i naknadu štete, ali tu se javlja nova objektivna prepreka. I ako se utvrdi ko je direktni krivac za vatreni čin, nije nemoguće da to lice nema novca za naknadu štete, pa vlasnik nema načina da potraži ono što mu pripada. Zbog toga i postoje osiguravajuće kuće, ali stručnjaci upozoravaju kako je najbezbolnija opcija da se uzme tzv. kasko polisa koja a priori predviđa i ovakve situacije, pa će samim tim i stres biti nešto manji.
Iz jednog osiguravajućeg društva koje je želelo anonimnost potvrđuju da je kasko polisa sigurno rešenje i da ona uključuje upravo ovakve situacije kada vozilo ne učestvuje u saobraćaju, a doživi nezgodu poput požara za koji niste krivi.
“U pitanju je takozvana dobrovoljna polisa koja štiti vaše vozilo od oštećenja ili uništenja bez obzira da li ste krivi. U ovoj konkretnoj situaciji nije važno da li je vozilo bilo u saobraćaju ili ne; ako je zapaljeno a osigurani ste, imate pravo na novac. Kasko je važan jer on štiti od štete koja nije nastala u saobraćaju i vi ste od toga osigurani. Ako je novi auto, obično ima kasko polisu i po potrebi se aktivira”, poručuju iz osiguravajućeg društva.
OSIGURANJE, SKUPA ALI NEOPHODNA RABOTA
Poznavaoci prilika procenjuju da je za osiguranje prosečnog novog automobila u Srbiji potrebno godišnje izdvojiti između 750 i 1200 evra – iznos zbog kojeg mnogi i ne žele ovakvu vrstu osiguranja. Dakle, vrlo jednostavno ukoliko imate novca. Ukoliko novca nemate, ostaje da se nadate će vam onaj koji je požar izazvao platiti odštetu ili ćete sve sami morati da platite.
Dajana Šobot Petić je naglasila da kroz ovakav vid obezbeđivanja “može mirno da se spava” jer polisa osigurava od požara, poplava, ali i vandalizma. Ista praksa primenjuje se i u svetu, pa Srbija nije izolovano ostrvo imajući u vidu da se propisi neretko kopiraju i na naš region.
“Nekako sve to dolazi sa zapada. Prvo prevodimo njihove zakone, prepisujemo ih i usvajamo. Ja bih uvek skrenula pažnju građanima da se obezbede brigom i pažnjom dobrog domaćina, da cene rizik i da svoja vozila parkiraju na sigurnija mesta”, zaključila je naša sagovornica.
Maska, trotinet, kačket, šibica
Najnoviji slučajevi bombi i požara na Novom Beogradu i u Kraljevu samo su još jednom pokrenuli pitanje bezbednosti u našoj zemlji. Poslednjih meseci svedoci smo alarmantnog povećanja obračuna na ulicama najpre Beograda, ali i drugih gradova. Molotovljevi kokteli u više navrata korišćeni su za paljenje luksuznih objekata, a u nekoliko navrata koristili su se i napadi vatrenim oružjem poput onog u Kumodražu kada su kamere zabeležile ubistvo. U jednom od takvih napada ranjen je i vlasnik poznatog beogradskog kafea “Džeri” na Novom Beogradu, a bomba je bačena i u dvorište regionalne muzičke zvezde Zdravka Čolića. Posebno zabrinjava činjenica što su obračuni počeli da se dešavaju usred dana i što u njima učestvuju mlađa lica.
Novo doba donosi i nova pravila, pa tako sada napadači na lokacije dolaze sa maskama, trotinetima i kačketima, te nakon toga izvršavaju krivična dela. Ipak, vrh tužilaštva ne deli bojazan da situacija nije pod kontrolom. Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović poručio je sredinom avgusta da su sva ubistva u glavnom gradu od početka godine rešena, ali ne odgovara na pitanje šta se dešava sa nedosmislenom eskalacijom nasilja u zemlji, koja je počela da se ponaša po modelu devedesetih godina prošlog veka.
Pukovnica policije u penziji i narodna poslanica Slavica Radovanović nema dilemu da se u bezbednosnom sektoru sve zna, ali je pitanje da li treba da se otkrije ili zataška.
“Sve institucije koje treba da brinu o našoj bezbednosti su se pretvorile u jedinice za hapšenje i maltetiranje protivnika režima. I ove bombe koje se bacaju na objekte treba delimično tumačiti kao poruku neistomišljenicima. Sa druge strane, ne treba prevideti da se tako dešavaju i lični obračuni ispod žita. Nažalost, živimo u radikalskom ludilu koje stvara otpor kod sve većeg broja građana”, poručila je Slavica Radovanović za “Vreme”.
