Novi Beograd je po svim kriterijumima jedna od privredno najrazvijenijih lokalnih zajednica u Republici Srbiji, sa blizu 300.000 stanovnika, ozbiljnim potencijalom u smislu kvalifikacione strukture stanovništva, ali i njegove kupovne moći. Broj zaposlenih se povećao za 45.000, nivo nezaposlenosti u Novom Beogradu je sedam odsto, dok je u Srbiji oko 19 procenata
Do početka ove decenije, Novi Beograd je bio na glasu kao „velika spavaonica“ u kojoj se gotovo ništa ne dešava. Onda je usledio investicioni i građevinski bum koji je ovaj deo grada potpuno preobrazio. U proteklih šest godina, opština Novi Beograd redovno je među najboljim opštinama u Srbiji po visini prosečne plate, uspešnoj modernizaciji, efikasnosti administracije. Po broju investicija Novi Beograd je bez premca u regionu, opština je osvajala nagrade za najuspešniji rad lokalne samouprave, najperspektivniju gradsku opštinu, najbolje opštinsko rukovodstvo.
„Novi Beograd je u urbanističkom smislu dobro zamišljen i koncipiran još 1948. godine. Međutim, on je kao i sve drugo zaspao 1991. i spavao je do 2000. godine“, kaže za „Vreme“ Željko Ožegović, predsednik opštine Novi Beograd. „Situacija koju smo zatekli 2000. godine bila je katastrofalna. Da bi do promena došlo, bilo je pre svega neophodno podići sve sisteme da bi mogli da odgovore novim zahtevima, počevši od javnih preduzeća pa do same uprave. Taj prvi period od dve-tri godine bio je jako težak, trudili smo se da značajnim ulaganjem u javne institucije pre svega podignemo njihov kapacitet. Ulaganja u infrastrukturu, izgradnja nekih saobraćajnica u Novom Beogradu predstavljali su takođe osnov za dalje uređenje i povećavanje atraktivnosti zemljišta u Novom Beogradu.“
„VREME„: Kada je počelo pretvaranje Novog Beograda u ono što se danas smatra poslovnim i finansijskim središtem Srbije?
ŽELJKO OŽEGOVIĆ: Ta transformacija je počela intenzivno posle 2003. godine. Uzimam 2003. godinu jer je tada usvojen Generalni urbanistički plan Beograda, koji je u mnogim delovima dao mogućnost za neku buduću izgradnju, naročito u onim delovima gde nisu postojali detaljni urbanistički planovi i regulacioni planovi.
Šta je sve uticalo da promene budu tako temeljne?
Novi Beograd se nalazi na idealnom geografskom položaju, u blizini aerodroma, sa dobrim prilazom međunarodnim saobraćajnicama. Osim toga, tu je i visok stepen urbanizacije, razvijena komunalna i saobraćajna infrastruktura i, pre svega, slobodno građevinsko zemljište, koje je imovinski-pravno neopterećeno. Sve to je privuklo brojne strane i domaće investitore.
Pre pet godina sam nagovestio da bi naša opština mogla postati poslovni centar Beograda i regiona, ali mnogi nisu u to verovali. Danas je opština Novi Beograd po svim kriterijumima jedna od privredno najrazvijenijih lokalnih zajednica u Republici Srbiji, sa blizu 300.000 stanovnika, ozbiljnim potencijalom u smislu kvalifikacione strukture stanovništva ali i njegove kupovne moći. Broj zaposlenih se povećao za 45.000, nivo nezaposlenosti u Novom Beogradu je sedam odsto, dok je u Srbiji oko 19 procenata.
Nove investicije i otvaranje novih radnih mesta popravili su i kvalitet svakodnevnog života. Po podacima Zavoda za statistiku, Novi Beograd je stalno na prvom ili drugom mestu po prosečnim zaradama, sa neto iznosom od oko 50.000 dinara. Za ukupan razvoj, opština je nedavno u izboru Kluba privrednih novinara, Agrobanke i Centra za mala i srednja preduzeća Beograda dobila priznanje ‘opština budućnosti’.
Kakva su reakcije na reformu administracije u opštini?
Novi Beograd je u nekim reformama, poput reforme administracije, imao primarnu ulogu. Mogli ste kod nas da vidite da opštine sada potpuno drugačije izgledaju. Skinute su neke barijere između zaposlenih u upravi i stranaka, uveden je niz savremenih novih servisa, od naručivanja dokumenata putem telefona ili interneta, dostave tih dokumenata na kućnu adresu, do toga da se možete informisati o svemu putem naših veb-sajtova. Prvi dislocirani opštinski centar u Srbiji otvoren je 2006. godine u bloku 70. Taj model, koji smo mi uveli, postao je model koji su prihvatile druge opštine, i u Beogradu i u Srbiji.
Mislim da su građani postali mnogo zadovoljniji nivoom opštinskih usluga. To govore i ankete koje radimo svake godine. Najzadovoljniji sam kada uzmem knjigu utisaka i vidim mnogobrojne natpise „Ovo je Evropa“. Znači, moguće je i to uraditi, samo je važno prići poslu na ozbiljan način i istrajati u tome. Jer, šta god radite u zemlji Srbiji, otpori su ogromni. Bilo ih je i kada smo radili reformu administracije, i od zaposlenih u opštini i od građana. Pitali su šta će nam sve to. Tek kasnije, kada shvate prednost svega što je urađeno, niko od njih ne bi pristao da se vrati na staro.
Koji su najveći problemi koje opština sada ima?
Pre svega nehigijenska naselja i priobalje koje mora da bude sređeno. Na sreću, novim zakonom je Grad Beograd najzad dobio mogućnost da upravlja svojim obalama, do sada je to bilo u nadležnosti Republike. Neka od nehigijenskih naselja biće raseljena u narednom periodu, kao što je naselje ispod mosta Gazela. Za druga naselja je potrebno angažovanje ne samo opštine i grada već i države. Kao država smo potpisali povelju o Dekadi Roma, ali za ove tri godine se, nažalost, nije mnogo odmaklo u rešavanju problema ovih naselja.
Koji su dalji razvojni planovi opštine?
Pre svega nastavak izgradnje, interesovanje za to je ogromno. Ono što je izgrađeno 2007. godine i što će se graditi 2008. i 2009. jeste 1,5 miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora. Pored stambenih i poslovnih objekata grade se i neki drugi sadržaji, kao što je atletski stadion i akva-park, za koji se nadam da će biti završen. U toku su obnova i izgradnja biciklističke staze duge 50 kilometara koja će spojiti Dunavski i Savski kej, a novi delovi vode preko Bežanijske kose i Bulevarom doktora Zorana Đinđića. Mislim da Novi Beograd nije dostigao svoj maksimum, a pokazatelj je i to što cena kvadrata još uvek raste. Kada počne da pada, znaćemo da je tržište zadovoljeno. U tom smislu, ja vidim da Novi Beograd ima ogroman razvojni potencijal.
Neko ko nije dolazio tri-četiri godine ne može da prepozna Novi Beograd koji ubrzano postaje metropola. Teško je nabrojati čak i najveće objekte izgrađene poslednjih godina i one čija je gradnja u toku.
U centralnoj zoni, oko Beogradske arene, iznikao je novi centar, koji mnogi nazivaju Vol stritom, jer su tu svoje poslovno središte smestile mnogobrojne banke i kompanije. Završeni su i hoteli IN kod Arene i Holiday In kod Expo centra, u ulici Milutina Milankovića, gde sedišta imaju brojne kompanije, poput Škode, ProCredit banke… Na prostoru nekadašnjeg Starog aerodroma u toku je izgradnja poslednje faze „grada u gradu“, Airport Cityja, koji je bio najveća green fields investicija u jugoistočnoj Evropi u trenutku kad su radovi počinjali. Kruna ovog projekta biće tri poslovne kule sa po 16 spratova. Tu se već smestilo nekoliko velikih kompanija, kao što su Telenor i Mobil. Preko puta poslovnog kompleksa nalazi se Belgrade office park, u kome danas uspešno posluju Siemens i VIP. Da ne govorimo o tržnim centrima poput Sitija, Mercatora, Veropulosa, Idee, Rodića, Delta siti je najveći tržni centar u regionu…
U toku je izgradnja Savograda, u bloku 19a GTC završava poslovno-komercijalni kompleks, a za potrebe Univerzijade gradi se skoro dve hiljade stanova u bloku 67. Ti stanovi će kasnije biti prodati na tržištu. Blokovi 61 do 64 obogaćuju se kvalitetnim komercijalnim i stambenim sadržajem, kod poslovnog centra Ušće u toku je izgradnja kule „bliznakinje“ i objekata sa multifunkcionalnim sadržajem.
Nesumnjivo je da nedavno završena privatizacija IMT-a predstavlja pravi izazov za nove investitore u centralnoj zoni. Nova industrijska zona trebalo bi da bude uz autoput. Veliki potencijal za razvoj postoji i na obali reke Save, u blizini toplane i brodogradilišta. Ipak, jedno od najboljih mesta za izgradnju u celom regionu je Staro sajmište.
Budući centar Novog Beograda i njegovo poslovno sedište planirano je u blokovima 25 i 26, preko puta nekadašnjeg SIV-a, gde će se graditi moderan „siti“ površine oko 450.000 kvadratnih metara.
Da nismo imali jasnu viziju budućeg razvoja Novog Beograda, na toj lokaciji bi danas bile samo stambene zgrade. Znali smo da će doći ozbiljni investitori i da bi tu trebalo da započne izgradnja poslovnih objekata, pa smo zajedno sa Društvom arhitekata Beograda i Gradom Beogradom raspisali konkurs koji će biti osnova budućeg detaljnog urbanističkog plana. To je bila naša vizija i ideja koja se upravo pretače u plan, kaže Željko Ožegović.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
