Gospodar Metohije

Haradinaju je spornom odlukom Haškog tribunala dozvoljeno „da se javno pojavljuje i angažuje u političkim aktivnostima u meri u kojoj UNMIK bude smatrao da je to značajno za pozitivan razvoj političkog i bezbednosnog stanja na Kosovu“. Haradinaj, koji je uoči odlaska u Hag posle dobrovoljne predaje podneo ostavku na premijersku funkciju, za sada je jedini optuženik kome je sudsko veće odobrilo bavljenje politikom.

Glavna tužiteljka Karla del Ponte „konsternirana je“ odlukom i uložila je žalbu na ovaj presedan, a njena predstavnica Florans Artman rekla je da takvu odluku „ne možemo da prihvatimo, jer predstavlja primenu dvostrukog aršina. Na privremenu slobodu pušteno je mnogo optuženih političara, ali nikome nije dozvoljen tako širok politički angažman kao bivšem kosovskom premijeru“.

Opšta je ocena Srba sa Kosova i Metohije da će se posle ove odluke teror nad Srbima nastaviti. Milan Ivanović, lider Srba Severnog Kosova, veruje da je odluka posledica dogovora šefa UNMIK-A Serena Jesen Petersena sa albanskim lobistima. I šef Koordinacionog centra za KiM Sanda Rašković-Ivić kaže da je odluka Tribunala doneta pod pritiskom i misli da je odluka doneta jer su neki ljudi iz međunarodne zajednice procenili da Haradinaj može da stabilizuje albansku političku scenu koja je nestabilna.

Političke partije na Kosovu pozdravile su odluku Sudskog veća tribunala i očekuju da se Haradinaj uključi i u tim za pregovore o budućnosti Kosova. Može se očekivati da će njegov uticaj biti veliki čak iako nominalno ne bude član pregovaračkog tima, jer će u njemu biti kosovski premijer Bajram Kosumi, njegov naslednik i desna ruka. Portparol Demokratskog saveza Kosova Ljuljzim Zenelji ocenio je da odluka unapred dokazuje nevinost Haradinaja.

Beograd je nezadovoljan odlukom Tribunala, a ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić najavio je da će Vlada Srbije od Haškog tribunala tražiti reciprocitet, odnosno da se i optuženima iz Srbije koji su na privremenoj slobodi odobri političko delovanje.

Odlukom tribunala da se Haradinaju, bivšem premijeru Kosova, dozvoli političko delovanje dok je na uslovnoj slobodi podstakla je interes za ovog političara – po čemu je to on poseban optuženik.

RATNA KARIJERA: Ramuš Haradinaj je rođen 3. jula 1968. godine u selu Glođane, opština Dečani, na zapadu Kosova. Haradinaj je kao dete maštao da postane astronom, ranu mladost proveo je poput većine svojih vršnjaka na ulici među albanskim demonstrantima.

Završio je srednju školu i 1989. godine odslužio Jugoslovensku narodnu armiju. Vojni rok služio je u Pirotu i Dimitrovgradu. Leti je radio u Švajcarskoj, zimi boravio na Kosovu, gde je 1991. optužen, ali i oslobođen, zbog navodnog učešća u demonstracijama.

Nakon suđenja pobegao je u Švajcarsku, gde su ga ubrzo regrutovali u Narodni pokret Kosova, organizaciju iz koje su izrasli OVK i većina sadašnjih kosovskih političkih lidera i stranaka. U Švajcarskoj, prema sopstvenim rečima, vredno je radio i trenirao kung-fu.

Ozbiljniju osnovu za iskušenja koja su ga očekivala u sticanju znanja iz vojne doktrine prikupljao je od švajcarskih vojnika, ali i tokom nerazjašnjenih „treninga u Francuskoj“. „Nikada nisam bio pripadnik Legije stranaca“, rekao je u knjizi Kazivanje o ratu i slobodi, izdatoj na Kosovu 1999. godine.

Tokom evropskog egzila upoznaje Finkinju Joanu Karlson, koja preuzima ulogu dame za vezu sa zapadnim diplomatama, posebno Amerikancima.

Na Kosovu je prisutan od 1994. godine tako što iz Albanije organizuje ilegalan kanal za šverc oružja grupi pobunjenika nazvanoj „Dukađin“ u koju su sem Ramuša u početku bila uključena samo još njegova dva brata – Ljuan i Škeljzen.

Za razliku od ostalih lidera OVK, Haradinaj je do početka 1998. godine bio nepoznat, ali je ubrzo, zbog brutalnosti i povremenih uspeha u borbi protiv srpskih snaga bezbednosti, stekao status ratnog heroja. Njegova grupa je vremenom rasla i sredinom 1998. godine postavljen je za komandanta grupe koja je u međuvremenu izrasla u rang „borbene zone“, na čijem čelu ostaje do kraja sukoba. „U septembru 1998. godine praktično smo izgubili rat protiv srpskih snaga bezbednosti, ali je Ričard Holbruk uspeo da isposluje prekid vatre i dolazak verifikacione misije, što nam je dalo dovoljno prostora da se pripremimo za prolećnu ofanzivu“, priznao je Haradinaj u jednom intervjuu.

Tokom rata formirao je i specijalnu jedinicu Crni orlovi, koja je u zapadnim krugovima slovila za najbolje opremljenu i obučenu snagu unutar OVK. Srpski izvori tu jedinicu povezuju sa ratnim zločinima, posebno odgovornu za svirepa mučenja i ubijanje više desetina srpskih civila čija su tela pronađena u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.

„Likvidirao sam srpske policajce, ubijao srpske civile, uklanjao neposlušne Albance“, priznao je Haradinaj u predgovoru svoje knjige Priče o ratu i slobodi. „Još kao dete postao sam svestan da je rešenje albanskog i kosovskog pitanja moguće samo silom. Od malih nogu spremao sam se za obračun sa Srbima, a u OVK sam stupio 1994. godine, kada sam, do zuba naoružan, sa svojim istomišljenicima iz Švajcarske, preko Albanije, stigao na Kosovo i Metohiju“, piše Haradinaj u toj knjizi.

U toku sukoba, srpske snage bezbednosti ubile su mu dva brata, a Ramuš je bio ranjen dva puta. Posle zvanične demilitarizacije i transformisanja OVK u Kosovski zaštitni korpus, postaje zamenik komandanta tih snaga, ali zarad političke karijere napušta KZK i formira Alijansu za budućnost Kosova, koaliciju sastavljenu od više manjih stranaka i istaknutih političara, među kojima je i nekadašnji komunistički lider Mahmut Bakali. Haradinaj piše da mu je Bakali rekao: „Vidim da imaš viziju, zbog toga nemoj da me štediš za bilo šta u čemu ti mogu pomoći. Umoran sam, i imam druge obaveze, ali računam da sam član Alijanse. Podržaću te, pomoći. Od vas tražim da me razumete.“

Haška optužba protiv Haradinaja sadržana u 37 tačaka – zbog zločina protiv čovečnosti, za progon, nehumana dela, uništavanje imovine, silovanja, deportaciju i ubijanje srpskog i drugog nealbanskog stanovništva od 1. marta do 30. septembra 1998. u operativnoj zoni Dukađin bivše OVK, kojoj su pripadali Peć, Dečan i Đakovica i delovi opština Istok i Klina. U to vreme Haradinaj je bio zapovednik OVK u „operativnoj zoni Dukađin“.

U vreme kada je Haški tribunal u martu ove godine objavio optužnicu protiv njega, Haradinaj je bio lider Alijanse za budućnost Kosova i premijer Vlade Kosova. Dobrovoljno se predao Tribunalu 8. marta, a 6. juna 2005. godine pušten je na privremenu slobodu.

POLITIČAR: Haradinaj je preko noći od gerilca i buntovnika postao premijer i državnik. Posle rata Haradinaj kao lider Alijanse za budućnost Kosova, treće po snazi političke stranke na Kosovu, postaje koalicioni partner Ibrahima Rugove, koji mu je dao mandat da sastavi kosovsku vladu. Naime, na poslednjim izborima Rugovin Demokratski savez Kosova osvojio je preko četrdeset odsto glasova, ali ipak nedovoljno da formira vladu. Sa osvojenih osam odsto, Haradinaj je za Rugovu bio dobar kaolicioni partner sa kratkim rokom trajanja. I zaista, Haradinaj je kao premijer jedva sastavio četiri meseca, dok nije stigao poziv koji nije mogao da odbije, pa se dobrovoljno predao Tribunalu.

Na odlasku prijatelji su okupili desetak hiljada demonstranata u centru Prištine da mašući transparentima „mirno i dostojanstveno“, kako su im naložili organizatori, upozore svetske zvaničnike na moguće posledice neželjenih akcija usmerenih protiv hapšenja „velikana oslobodilačke borbe naroda Kosova“.

Atmosferu na poslednjoj sednici Haradinajevog kabineta preneo je Slaviša Petković, ministar za povratak u kosovskoj vladi: „Haradinaj je potpisao i primio optužnicu. On je na sednici saopštio da daje ostavku i da putuje u Hag. Pozvao je sve predsednike odbora svoje stranke, apelovao na njih da ne bude incidenata, da se suzdrže. Bilo je tu plakanja, bilo im je žao, počeli su da plaču.“

Naknadno je Haradinaj ponovio da je nevin i izjavio da je „međunarodna zajednica napravila veliku grešku kada je stvorila Haški tribunal, koji se na isti način odnosi prema borcima za nezavisnost i prema agresorima koji su uništili čitave nacije i pretvorili region u ruševine“.

Pre odlaska Haradinaj je za svog naslednika odredio Bajrama Kosumija, potpredsednika svoje stranke, čoveka sa reputacijom ekstremiste koji je deset godina proveo u zatvoru kao studentski vođa iz 1981.

ZATVORENIK: Na optužnicu protiv Haradinaja čekalo se još od 1999, kada je Tribunal najavio da će se istraga voditi protiv lidera Oslobodilačke vojske Kosova. Na listi sumnjivih Haradinaj se od početka kotirao visoko, s obzirom na reputaciju koju je stekao tokom svoje kratke i burne karijere. Pre samo deset godina, Haradinaj je bio izbacivač u švajcarskim diskotekama. U međuvremenu je postao proslavljeni, ozloglašeni i autoritativni ratni komandant kome su raportirali potčinjeni. Važio je za najokrutnijeg od svih komandanata OVK, čoveka koji je uterivao strah u kosti i Srbima i Albancima.

Potčinjeni Haradinaja vide kao jednog od najvećih heroja borbe OVK. Nasuprot tom divljenju, u jednom od poverljivih izveštaja Kosovske verifikacione misije OEBS-a s početka 1999. godine navodi se: „On je običan psihopata koji je neretko tukao svoje vojnike kako bi zadržao kakvu-takvu disciplinu.“

„Haradinaj je u ranoj fazi sukoba ispoljavao sve simptome ozbiljne paranoje. Svugde je video srpske špijune, a u takvim osvetničkim akcijama ubijena su najmanje tri Albanca“, tvrde zapadne diplomate, navodeći Suada Ćoraja iz Dečana, ubijenog u junu 1999. godine, kao jednu od žrtava Haradinajevih obračuna sa rivalskim klanovima unutar OVK.

Njegovu osvetu su na svojoj koži iskusili članovi porodice Musaj, sa kojom je bio u krvnoj zavadi, nedaleko od Dečana u junu 2000. Haradinaj, koji je u tom trenutku bio zamenik komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa, predvodio je grupu od tridesetak pripadnika KZK u napadu na rivalski klan Musaj, blizak Rugovinom političkom konceptu. U puškaranju koje je usledilo bilo je više ranjenih, uključujući i Ramuša koji je tom prilikom ranjen šrapnelima od granate navodno ispaljene iz ručnog bacača. Umesto da bude uhapšen, Haradinaj je američkim vojnim avionom prebačen u vojnu bolnicu u Nemačku, da bi potom bio pozvan u Ameriku kao gost jednog kongresmena. U međuvremenu je protiv njega pokrenuta istraga koja nikada nije okončana. Tahir Zemaj, bivši kapetan JNA, švercer droge i jedan od osnivača Nacionalne armije Republike Kosovo, bio je jedan od krunskih svedoka u sudskom procesu protiv Dauta Haradinaja. Zbog toga su Ramuš i njegova grupa u nekoliko navrata pokušali da ga ubiju i to su uspeli 4. januara 2003. godine.

Srpske optužbe na račun Haradinajevog ratnog delovanja sadrže ukupno 108 tačaka, uključujući i ubistvo nekoliko desetina srpskih civila čija su tela pronađena u Radonjičkom jezeru nedaleko od Glođana krajem 1998. godine. Ukupno, kako tvrde srpski izvori, ronioci su iz jezera izvadili oko 40 tela, ali je svega petnaestak dospelo na obdukciju, jer je zbog prilično traljavog načina na koji je vođen postupak, ostala tela odnela reka. Kako su tada izjavljivali istražitelji, za smrt tih osoba, listom civila, odgovorna je grupa kojom je komandovao Ramušov brat Daut Haradinaj, koji trenutno služi višegodišnju kaznu zatvora na Kosovu zbog mučenja i ubistva četiri Albanaca, uključujući i jednog od članova gorepomenute porodice Musaj. Haradinaj se smatra odgovornim i za ubistvo šestorice srpskih mladića u pećkom kafiću Panda u decembru 1998. godine.

Sve u svemu, srpske vlasti protiv Haradinaja podigle su 108 krivičnih prijava zbog osnovane sumnje da je izvršio krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja civila.

AMERIČKI ČOVEK: Demohrišćanska stranka Srbije podelila je u decembru 2004. novinarima CD na kome je narezano oko 220 dokaza koji terete Ramuša Haradinaja za ratne zločine počinjene nad Srbima i ostalim nesrpskim stanovništvom u južnoj srpskoj pokrajini. „Još u oktobru 2000, kao tadašnji ministar inostranih poslova, dostavio sam Haškom tribunalu oko 400.000 dokaza za počinjene zločine nad stanovništvom Kosova. Haradinaj je specifičan terorista koji je u pojedinim zločinima i neposredni učesnik“, izjavio je Vladan Batić, lider DHSS-a. Po njegovim rečima, Ramuš Haradinaj neposredno je izvršio 67 ubistava, naredbodavac je za 267 ubistava i za više od 400 otmica srpskih civila. Među otetima na Kosovu je i 65 dece.

Haradinaj godinama važi za „ključnog američkog čoveka na Kosovu“, pa ni serija incidenata u koje je Haradinaj bio uključen posle dolaska KFOR-a 1999. godine, uključujući i pesničenje sa ruskom patrolom takođe 2000. godine, nije ugrozila njegov povlašćen položaj u Vašingtonu. Upućeni tvrde da je to zato jer je jedan od retkih lidera koji je uistinu mogao da ispuni sve dogovore i smiri tenzije nastale zbog međunarodnih zahteva. Haradinaj je svoju moć crpeo i iz savezništva sa Rugovom, koji je u Haradinaju video korisno oruđe u borbi protiv Hašima Tačija, svog glavnog rivala u borbi za neprikosnovenog lidera Kosova.

I pre nego što je postao premijer bio je neprikosnoveni gospodar dela Kosova koje Albanci zovu Dukađin, a Srbi Metohija. Srpski policijski krugovi tvrde da je Ramuš Haradinaj „najuticajnija kriminalna ličnost u Metohiji, zajedno sa Ekremom Lukom i Naserom Keljmendijem“. Po njima, porodica Haradinaj drži monopol nad prometom droge, oružja, duvana, kradenim vozilima, trgovinom belim robljem, naftnih derivata kao i reketiranjem albanskog stanovništva na teritoriji Peći. Bez njenog blagoslova se u tom kraju nijedan posao ne može završiti, a ko im je stao na put, skupo je to platio. Krijumčarena roba se distribuira u Makedoniju, jug Srbije, Rašku oblast, i Crnu Goru. Novcem zarađenim od kriminala finansira albanske teroriste u Makedoniji, tvrde isti izvori, koji mu na teret stavljaju i obračune sa suparničkim albanskim klanovima.