Globalna beda za lokalne rupe

Vranjanac Žikica Dimitrijević, službenik u jednom lokalnom preduzeću, od kuće do posla putuje ulicom kroz Industrijsku zonu koja je sva u rupama, kao da je, kako kaže, „granatama preorana“.

Njegov 20 godina stari mercedes poskakuje dok vremešni i namučeni amortizeri tužno cvile, zajedno sa vozačem i putnicima u njemu.

„Ova ulica, duga oko 500 metara, u katastrofalnom je stanju, a koliko čujem, neće biti para da se uskoro sredi“, priča on.

„A da vam sada ne govorim, to je posebna priča, o dotrajalim kanalizacionim i vodovodnim cevima ispod ovog nazovi-asfalta, to su svako malo neke havarije, pucanja…“, žali se taj vranjanski službenik srednjih godina.

Dragan Spirić, pomoćnik gradonačelnika zadužen za budžet i finansije objasniće da je za 2011. godinu bio predviđen veliki infrastrukturni projekat zamene kanalizacionih i vodovodnih cevi, ali da je taj posao, zbog krize i smanjenih transfera iz republičkog u lokalni budžet, doveden u pitanje.

Vranje je samo jedna od mnogih opština u Srbiji gde činovnici „čupaju kosu“ pokušavajući da skockaju lokalni budžet i osim tekućih, u njega ukalkulišu i troškove razvoja. Sa podjednakim žarom, za manjak u budžetu optužiće centralnu vlast u Beogradu koja je u godinama krize, smanjila transfere lokalnim budžetima.

GDE SU NAŠI NOVCI: U opštinama procenjuju da su, zbog nepoštovanja Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji se primenjuje od 2007. godine, lokalne samouprave u poslednje dve godine u Srbiji uskraćene za oko 35 milijardi dinara.

Međutim, u vlasti u Beogradu sve su snažniji glasovi koji stavljaju do znanja da će opštine morati same da nađu način da se finansiraju, što im je poručio i predsedenik Srbije Boris Tadić.

„Država nije nepresušna kasa i ona se puni iz realnih izvora. Država treba da investira u infrastrukturu (…) sve ostalo treba da budu podsticaji za investicije privatnika i preduzetnika“, poručio je Tadić, 14. decembra na sastanku sa predstavnicima nerazvijenih opština.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, rekao je na istom skupu da je u Vladi postignut kompromis da transferi za lokalnu samoupravu budu povećani za 28 odsto, u odnosu na prvobitnih 25 milijardi dinara.

„Reč je o 32 milijarde dinara sa jasnom namerom da za 48 nerazvijenih opština iznos transfera bude približan iznosu iz 2008. godine, odnosno da dostigne maksimalni iznos“, objasnio je on.

I pored toga što je Vlada u budžetu za 2011. predvidela veće transfere, u lokalnim samoupravama ostaju nezadovoljni.

„Štednja je za nas postala ozbiljan problem. To je dovelo do kašnjenja u izmirenju obaveza, smanjenja i investicija i nivoa usluga koje pružaju lokalne vlasti“, rekao je početkom decembra u intervjuu za „Politiku“ Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština.

Prema Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, opštinama i gradovima pripada 1,7 odsto budžetskih sredstava, ali su ti transferi poslednje dve godine zbog ekonomske krize umanjeni sa 40 na 25 milijardi dinara.

Statistika potvrđuje da je učešće transfera u opštinskim kasama obrnuto proporcionalno razvijenosti opštine ili grada. Dok se učešće transfera u lokalnom budžetu najrazvijenijih gradova kreće oko svega nekoliko procenata, u nerazvijenim opštinama ono ide i do preko 50 odsto ukupnog budžeta. Zato umanjeni transferi najviše bole one kojima je novac najpotrebniji.

Zbog smanjenih transfera, gotovo sve lokalne samouprave moraju da se odriču projekata, najčešće infrastrukturnih. Predstavnici opština takođe navode da kasni servisiranje dugova, a neke samouprave štede čak i na zdravstvenoj zaštiti, osnovnom i srednjem obrazovanju.

ODRICANJE I ZADUŽIVANJE: Pojedine lokalne samouprave su kao metod štednje primenjivale i smanjenje administracije, smanjenje subvencija javnim preduzećima, i ulaganja po mesnim zajednicama. Većina se, kako bi obezbedila novac za održavanje tekuće likvidnosti, i uložila u razvojne projekte, okrenula poslovnim bankama kod kojih su se kreditno zadužili.

Iako opominju da lokalne vlasti moraju bolje da upravljaju sopstvenim resursima, ekonomski stručnjaci slažu se da su opštine prinuđene da se zaduže, što stvara ozbiljne probleme za budućnost.

Mnoge opštine juga Srbije spadaju u kategoriju „nerazvijenih“, i samim tim, zbog malih izvornih prihoda, visokozavisnih od transfera iz republičkog budžeta.

U Vranju, učešće transfera u lokalnom budžetu za 2011. iznosi 420 miliona dinara, ili 23 odsto. Prema rečima Dragana Spirića, u 2010. godini, zbog umanjenih transfera opštinska kasa bila je lakša za oko 150 miliona dinara.

„Mi smo 2009. umesto 393 miliona dobili 289 miliona dinara, a ove godine ćemo umesto 450 miliona, dobiti samo 300“, objašnjava on, dodajući da je jedan deo nadoknađen novcem međunarodnih donatora koji finansiraju određene projekte.

Slična situacija je i u Leskovcu, gde transferi takođe čine 23 odsto lokalnog budžeta. Regionalni centar Jablaničkog okruga na jugu Srbije, koji uz Pčinjski spada među najsiromašnije u Srbiji, bio je prinuđen na dodatnu štednju.

„Iznos nenamenskih transfera iz Republike za 2010. godinu iznosi 534 miliona dinara, iako je predviđeno 679,85 miliona“, kaže Milorad Mladenović, pomoćnik gradonačelnika zadužen za projekte.

U Novom Pazaru, na jugozapadu Srbije, transferi čine gotovo trećinu lokalnog budžeta, odnosno između 26 i 27 procenata.

„U 2010. godini je za gotovo 20 odsto smanjen transfer za svakog direktnog i indirektnog korisnika budžetskih sredstava“, objasnio je načelnik Odeljenja za finansije novopazarske Gradske uprave Radojica Filipović.

Kragujevac sa 15, i Užice sa 22 odsto učešća transfera u lokalnom budžetu, spadaju u onaj krug gradova gde i sa umanjenim prilivom iz republičke kase može da se funkcioniše i ulaže, ali sa skromnijim ambicijama.

Lokalna opozicija i vlast u Kragujevcu ne slažu se u proceni koliko su umanjeni transferi iz republičkog budžeta uticali na funkcionisanje grada.

Iz vladajuće stranke „Zajedno za Šumadiju“ poručuju da „srezani“ prihodi ugrožavaju normalno funkcionisanje grada. Član Gradskog veća Nebojša Vasiljević kaže da se ne može teret krize prebacivati samo na lokalne samouprave.

„Nedopustivo je da država ubira poreze, a ne ispunjava svoje obaveze. Kragujevac više doprinosi, nego što mu se vraća i takva situacija će uskoro postati neizdrživa“, kaže on.

Sa tim se ne slaže opozicija, koja način na koji gradska vlast prikuplja izvorne prihode.

Član Gradskog veća Srđan Matović, iz redova Demokratske stranke kaže da je u 2010. predviđeno šest milijardi dinara prihoda, a da će se ostvariti nešto više od polovine.

„Ako bi se transferi i vratili na staro, to neće značajno poboljšati prihodnu stranu budžeta jer su drastično smanjeni prilivi zbog nedovoljne prodaje građevinskih lokacija“, kaže on.

foto: samir delić

BEOGRAD, NAJVEĆA ŽRTVA: U poređenju sa tim gradovima i opštinama, 6,3 odsto, koliko transferi iz republike učestvuju u budžetu Grada Beograda, deluju zanemarljivo, ali će i prestonički činovnici reći da baš toliko nedostaje da bi „grad potpuno normalno funkcionisao“.

U 2010. godini, iznos transfera Beogradu ostao je na nivou od 2009. godine, 5,2 milijarde dinara, od čega se, do kraja budžetske godine, očekuje da bude uplaćeno 3,305 milijardi.

Kako kažu u gradskoj vladi, Republika je prošle godine rebalansom budžeta za 2009. transferna sredstva za grad Beograd smanjila za celih 53 odsto.

„Smanjenjem smo ostali bez skoro šest milijardi dinara. To je cifra sa kojom bi grad, da je ima, normalno funkcionisao“, kaže Duško Nikodijević iz gradskog Sekretarijata za finansije.

Vlada poručuje opštinama da se razlika u predviđenim i isplaćenim transferima može nadoknaditi na druge načine.

Božidar Đelić je pred predsednicima najnerazvijenijih opština bio iskren kada je rekao da bi „bilo pravedno da se transferi iz budžeta vrate opštinama proporcionalno koliko im i zakonom pripada, ali da bi u tom slučaju pojedina ministarstva morala da se odreknu svojih apetita u 2011. godini“.

Zato je, upućuje potpredsednik Vlade, izlaz u pomoći EU, kroz linearno povećanje finansijske podrške i obezbeđivanje povoljnih garancija Unije, za šta, kako je rekao, Srbija već lobira.

„To su dve veoma važne stvari za Srbiju i predstavljaju ključne stubove finansijske stabilnosti naše zemlje u ovoj deceniji“, rekao je on.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je 7. decembra, učestvujući u radu Nacionalne konferencije na temu „Unapređenje lokalnih finansija u Srbiji“, koju su organizovali Stalna konferencija gradova i opština i Savet Evrope, da bi više sredstava za lokalne samouprave moglo da se obezbedi time što bi prihodi od poreza na plate većim delom išli u lokalnu, a ne republičku kasu.

Međutim, urednik portala Ekomomija.org, Miroslav Zdravković smatra da opštine ne mogu da povećaju izvorne prihode onoliko koliko je potrebno da bi se nadoknadio gubitak nastao smanjenjem transfera.

„Koliko su lokalni budžeti srozani, čak i kada bi opštine podigle prihode za 20 do 30 odsto, to ne bi nadoknadilo novac koji su izgubili u godinama u kojima je republika smanjila transfere“, kaže on.

Do te nove realnosti na koju ih upućuju vladini zvaničnici, opštine moraju da kockaju budžet u skladu sa mogućnostima.

Prema rečima odgovornih u opštini Požarevac, u protekle dve godine investicije su smanjene za 26 odsto, što je povuklo smanjenje subvencija javnim preduzećima i ulaganja po mesnim zajednicama.

Prema nacrtu lokalnog budžeta za 2011, transferi Požarevcu ostaju na sličnom nivou kao 2010, kada je grad bio prinuđen da ozbiljno reže troškove.

„Morali smo da odsečemo deo budžeta koji se odnosio na investiciona ulaganja, u osnovnom i srednjem obrazovanju, kulturi… Pošto smo i pored toga želeli da ulažemo u te oblasti, deo troškova smo pokrili kreditnim zaduživanjem“, kaže požarevačka načelnica finansija Biljana Koči.

Prema njenim rečima, Požarevac je 2010. godine uzeo kredit od 345 miliona dinara.

Iako sa daleko manjim učešćem transfera u gradskom budžetu, i u gradskoj vlasti Beograda kažu da su morali da se zaduže.

Naime, da bi obezbedio nastavak već započetih projekata, Beograd je izgubljene prihode od transfera delom nadoknadio kroz povećanu naplatu svojih izvornih prihoda, smanjenje plata i broja zaposlenih, planiranih kupovina i usmeravanjem dela dobiti javnih preduzeća u budžet grada.

Ostatak manjka koji je nastao nakon redukcije transfera od Republike, Beograd je nadoknadio uzimanjem kredita od domaćih i inostranih banaka.

„Da nije bilo ovolikog smanjenja u poslednje dve godine, grad ne bi bio prinuđen da se u ovoj godini zaduži za oko pet milijardi dinara kod domaćih banaka, a i iznos zaduženja za izgradnju mosta preko Save i pristupnih saobraćajnica svakako bi bio manji“, kaže Nikola Pavić, član gradskog veća.

NA ŠTA ĆE SE ČEKATI: Do kraja novembra su od domaćih banaka povučena sredstva u iznosu od 3,9 milijardi dinara.

Zaduživanju su pribegli i u Novom Pazaru gde su se kratkoročno zadužili za 15 miliona dinara, i dugoročno na 40 miliona dinara, kod Banka Inteze.

„Manji kredit koristimo za likvidnost i plaćanje tekućih obaveza. Veći je usmeren na kapitalne investicije“, objasnio je načelnik Odeljenja za finansije Gradske uprave Novog Pazara Radojica Filipović.

Gradonačelnik Novog Pazara Meho Mahmutović kaže da će, ukoliko Vlada Srbije ne vrati zakonom propisane transfere, grad i dalje imati probleme u funkcionisanju.

„Imamo 98 ulica koje nisu asfaltirane, kanalizacija nije rešena. Kad sve to saberete i ako nema para, onda ulazite u ozbiljan problem, to izaziva dublje krize. Svedoci ste šta se kod nas dešava“, rekao je Mahmutović.

U Kragujevcu su, zbog smanjenih transfera, buduće investicije jednostavno zamrznute.

„Državna ulaganja oko dolaska Fijata niko ne spori, ali to nije dovoljno. Predviđene izgradnje za narednu godinu pod velikim su znakom pitanja“, kaže član gradskog veća Nebojša Vasiljević.

To znači da će Kragujevčani još neko vreme čekati na zgradu Hitne pomoći, zdravstvenu ambulantu, novu autobusku stanicu, gradsku biblioteku i bioskop… Umanjeni transferi su argument kojim se objašnjava i to što pojedina javna preduzeća ne isplaćuju zarade na vreme.

I u gradskoj vlasti Niša, gde učešće transfera u lokalnom budžetu iznosi nešto više od 17 odsto, kažu da su umanjeni iznosi narušili budžetsku likvidnost, priznaje načelnica Uprave za finansije grada Niša Snežana Jovanović.

„Sve je veće kаšnjenje u izmirivаnju obаvezа direktnih i indirektnih budžetskih korisnikа, a mogućnosti investirаnjа su značajno smanjene“, kaže ona.

Prema njenim rečima, Niš je umanjenim transferima ostao bez 12 miliona evra.

„Trаnsfer zа grаd Niš, u 2009. godini, prvobitno je utvrđen nа iznos od 1,3 milijarde dinara, a potom je izvršeno smаnjenje od preko 40 odsto“, objasnila je ona.

Kašnjenje u izmirivanju obaveza, kao jednu od ozbiljnijih posledica umanjenih transfera navodi i gradonačelnik Užica, Jovan Marković.

„Za grejanje škola, popravku i čišćenje ulica, grad trenutno duguje 150 miliona dinara“, kaže on.

Milomir Pantović, član užičkog gradskog veća zadužen za budžet i finansije, objašnjava za BIRN da se smanjenje transfera najviše odrazilo na program komunalne izgradnje.

„Da su transferi bili veći, više novca bi bilo izdvojeno za eksproprijaciju zemljišta za potrebe lokalne zajednice, uvođenje javne rasvete, izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže“, ističe on.

Zato se i Užice odlučilo za zaduživanje, od 120 miliona dinara, kako bi se obezbedila podrška projektima izgradnje saobraćajnica i učešće za renoviranje Gradskog stadiona, ali i za novu sportsku dvoranu i dečji vrtić u naselju Pora.

KO ĆE TO PLATITI: Miroslav Zdravković, međutim, upozorava da se time stvaraju problemi za budućnost.

„Opštine su primorane da idu u zaduženost, a sve što se danas zaduži, neko će to sutra morati da plati“, kaže on.

„Paradoks je da vlada, sa jedne strane, reže transfere lokalnim samoupravama, a sa druge se buni da su firmarine skupe, iako opštine ni povećanjem izvornih prihoda ne mogu da nadoknade smanjenje budžeta“, zaključuje Zdravković.

Novi Sad i Vojvodina imaju sreću da je trenutno glavni državni projekat izgradnja severnog kraka Koridora 10, pa je veliki novac iz republičkog budžeta već otišao u lokalnu infrastrukturu. Novi Sad je tako sredinom decembra dobio novu saobraćajnu petlju, ali zbog činjenice da su transferi prepolovljeni, lokalni čelnici računaju šta bi se sve još moglo uraditi sa novcem bez koga su ostali.

Transferi od Republike u novosadski budžet smanjeni su sa 1,8 milijardi dinara na manje od jedne milijarde dinara, dok je čitav gradski budžet olakšan za celih 100 miliona evra.

„To je ogroman novac sa kojim se može izgraditi novi most preko Dunava“, prokomentarisao je gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić za beogradsku „Politiku“.

Na suprotnom kraju države, na jugu Srbije, zbog smanjenih transfera pribegavaju oprobanoj strategiji – odlaganju plaćanja.

„Jedini način da ostvarimo zacrtani komunalni program je da deo plaćanja odložimo za naredni period“, kaže Dragan Spirić, pomoćnik gradonačelnika Vranja zadužen za budžet i finansije.

„Ali će zato za socijalnu pomoć biti dato više od 30 miliona dinara koliko je predviđeno“.

Iako sa 32 miliona evra više od Vranja, koji su stigli kroz ulaganja, i leskovačka uprava mora da reže sopstveni budžet gde može. Ovde se u rezanju stiglo do kategorija koje se do juče nisu dovodile u pitanje.

„Moraćemo da štedimo i na transferima zdravstvenoj zaštiti, osnovnom i srednjem obrazovanju, socijalnoj zaštiti i donacijama nevladinom sektoru“, priznaje Milorad Mladenović, pomoćnik gradonačelnika zadužen za projekte.