Državni sekretar Lav Grigorije reče da je za njega fantastična manifestacija mera časti, Ministarka sa dva prezimena se, među šljivama, prekrsti, kucnu sa domaćinima i popi čašicu rakije na eks
Na platou ispred biblioteke, beton i rizla, izložba “Zlatne ruke”. Ispred ulaza u biblioteku umetnik Vilotić iz Svileuve izložio duborez Živ je Draža, umro nije… Pod velikim belim šatorom domaća jela i narodna radinost, vez, ćilimi, vunene čarape, na pogači češalj, makaze, santimetar, olovka… Pitamo, šta je to, žena odgovara da je to Postupnica, majka na pogaču postavi razni pribor i alate, i za šta se dete prvo uhvati, to će postati u životu – frizer, pisar, kuvar, krojač… Dalje, pod taj beli šator, ima ikona, ima vitaminska bomba, milje, još čarapa, drugog pletiva.
CENA KATASTROFA
Dalje, do izložbene hale “Poselo kod lampeka” gde se pokazno peče rakija i kuva pekmez od šljiva, harmonika i ćemane u pogonu, umetnica u narodnoj nošnji u elementu. I tu ima tezgi: med, turšija, liciderska srca, suvi vrganji, do ulaza u halu velike i crne plastične “Cane” kace. U hali itison, tzv. štandovi duž zidova: sveže i suve šljive, rakija, sirup od maline, medovača, još suvih šljiva, kolači, šajkače na belim luster kuglama, suve kruške, šljiva požegača, šljiva stenlejka, čačanska rodna, kandirano voće, šljivani kolači, rakija od dunje, orahovača, džemovi, turšija… Na pitanje kolika je cena šljive, izlagač uze odgovara: cena je katastrofa, 23 dinara, sve ide u rakiju ili se predaje sveža šljiva, suva treba da bude bar 200 dinara, ali se čulo da će biti jeftinija, niko neće suši, u Crniljevu 50 sušara, koliko zna radile samo dve-tri. Reporter izađe iz hale, “Kod lampeka” se odvrnuli, Gde si bila, gde si dangubila… pa se nastaviše, Čuvam ovce kraj zelene jove…
Pred biblioteku stupi lično državni sekretar u Ministarstvu kulture, gospodin Lav Grigorije Pajkić, dočeka ga žensko rečima: “Ja sam direktorka biblioteke”. Posadiše se pod suncobran “Valjevsko pivo”, poče umetnički program, jedno devojče otpeva Tamo daleko, javi se voditeljka: “Dobar dan”; u ime Organizacionog odbora, svima želi toplu dobrodošlicu, u cilju čuvanja narodnog stvaralaštva i “obezbogaćivanja”… U ime opštine, pred mikrofon stade Svetozar: “Poštovani gospodine državni sekretaru, direktorko biblioteke, braćo i sestre, velika je čast da vam se obratim”… Nastavi se voditeljka: “Imam izuzetnu čast da najavim gospodina Lava Pajkića, državnog sekretara u Ministarstvu kulture, koji će da otvori manifestaciju ‘Zlatne ruke’”…
Mikrofonu priđe državni sekretar Lav Grigorije, teget odelo, bela košulja, plave espadrile na bose noge… “Dragi prijatelji, pomaže Bog, čast mi je da vidim vaša dela, šaljem vam pozdrave od ministra Nikole Selakovića, ministarstvo je uvek tu za vas, to je samo početak, biće još puno toga, ovakve manifestacije su fantastične, to je konstanta i ideja našeg predsednika Vučića i premijera Miloša Vučevića, da negujemo tradicionalne vrednosti, ovo je za mene norma časti…” Lav se vrati pod “Valjevsko pivo” suncobran, voditeljka reče ko čini žiri, pred državnim sekretarom se razigra folklorni ansambl, krenu pesma Oj Kosovo, Kosovo…
“Kod lampeka” samo rsa, A na mome jadnom srcu uvela je ruža… pa bi Sneg se beli na planini/ pa se tebi zora čini… Novinar se vrne do zgrade opštine, vidi ko došo čestita, parkirani “audiji” i “škode”, na crvenom itisonu ima popova, ima civilnih lica. Svi u grupama, u redu i poretku, pođoše na otvaranje fantastične manifestacije. Na ulazu u izložbenu halu pano “Sajam šljiva Osečina”, po sredini providna pleksiglas govornica, ispred cvetni aranžman sa ruže, tu ordinira tradicionalni voditelj sa šajkaču i jeleče, prilazi mikrofonu i kaže: “Tehnička proba, hvala!”
Delegacije od zgrade opštine počeše pristižu, eto ga čuveni SNS načelnik Kolubarskog okruga, eto oficira, eto dva voda popova, stadoše pred binu, u prvi red stupi Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, crna kosa a usne rumene, bledoplavi komplet ko bombonica, po bontonu joj priđe državni sekretar Lav Grigorije. Javi se devojče u beloj korset haljini, otpeva himnu, sve dade aplauz i prekrsti se.
Posle dramske pauze javi se tradicionalni voditelj sa tradicionalnom šajkačom: “Hvala mladoj kraljici šljive koja je otpevala himnu voljene nam Srbije, neka ovo bude prvi aplauz koji će se odavde čuti da ode u svet!” Pa pozdravi uvažene predstavnike SPC, “vaše preosveštenstvo Isihije, vaše preosveštenstvo Jerotije… dragi gosti iz mnogih zemalja iz okruženja i dijaspore… poslovni partneri iz Evrope i Kine… u ime oraganizatora Sajma, dobrodošli na manifestaciju koja slavi šljivu”.
MOLIM APLAUZ ZA KOLEGU
Pa nastavi: “Mi smo se odlučili da budemo obučeni u odore srpskog domaćina, meni je posebna čast da se vidi kako izgledaju šajkača, jelek i košulja”, uključi se voditeljka: “Molim aplauz za kolegu Mišu Ćirića…” Za mikrofon izađe SNS predsednik opštine, čestita voditelju, čestita voditeljki, otvori fasciklu, pozdravi preosvećene episkope pa reče: “Poštovana ministarko državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević… dobrodošli u prestonicu šljive… predsednik Aleksandar Vučić nam je dao zadatak da ga sledimo, ja sam tu lekciju ozbiljno shvatio, spajali smo se putevima, naš rezultat se meri kilometrima, veliko hvala ministarki”.
Voditelj čestita SNS predsedniku opštine, pa reče da se Sajam u Osečini proučava na svetskoj berzi, još reče kako cela Osečina pozdravlja uvaženu ministarku. Izađe ministarka u bombonica svetloplavom kompletu, pozdravi voditelja, “Izuzetna je čast što sam ovde kao izaslanik predsednika Vlade”, nastavi čita iz fascikle: “Sajam je prepoznat i šire… nema toga ko ne zna kako je ovde dobra rakija, a kako čujem i pekmez… Ovde se okupljaju srpski domaćini, ali i gosti… sve je više zasada šljiva, što raduje Vladu Srbije, to je ono što država podstiče…” Na kraju, ministarka sa dva prezimena izrazi zadovoljstvo što joj ukazana čast da im se obrati umesto premijera, da otvori ovogodišnji sajam, šljiva je bila, i ostala, ponos, voditelj joj priđe i čestita, uz reči: “Najlepše hvala, ministarko!”
Uzeše proglase najbolje od najboljih, podašišani SNS predsednik opštine izvadi dukat i nagradi “Agranelu” iz Valjeva za najboljeg izvoznika suve šljive, dukat dobi i “Jovanović voće” iz Osečine kao najbolji izvoznik iz Podgorine. Tradicionalni voditelj pozva uvaženu ministarku da izađe na binu, naprave zajedničku fotografiju, pomeriše pano “Sajam šljiva u Osečini” sa vrata, sve, u redu i poretku, nagrnu u izložbenu halu.
Krenuše od štanda do štanda, ministarka je bila na “Dobar dan, kako ste”, proba suvu šljivu, klimnu glavom, nastavi sa “Dobar dan, kako ste”. Svi zajedno stigoše to tezge “Našeg odbornika” gde ministarka dobi teglu meda, i na sledećem štandu bi tegla meda, još jedno ministarkino “Hvala”. Visoki vladika Isihije, sa vladika Jerotije, zaosto, nazdravljaju rakijom, ministraka je još bila na “Kako ste”, podašišani SNS predsednik izvadi pare, pazari med i slatko i pokloni ministarki, natočiše rakiju, svi se prekrstiše, ministarka sa dva prezimena se kucnu sa domaćinima, eksira čašicu rakije. Bi još “naših proizvođača” koji oću da se slikaju sa ministarkom, vladike behu načisto zaostale; pošto niko ne pito za cenu šljive, to učini reporter, jedan za tezgom mu reče da cena nikakva. To ne dođe do uvažene ministarke, koja od tezge do tezge, nastavi ka izlazu i sa ostalima izađe na dve noge.
Kad odmače od centra događaja, reporter sede “Kod Jove” na svadbarski kupus, ministarka završi posetu obišavši izložbu “Zlatne ruke”, kojom prilikom je stručni konsultant bio uvaženi državni sekretar Lav Grigorije. Samo što sedoše u crne aute, kroz narod prođe preosvećeni vojvoda Siniša Vučinić. Tako završio posni petak, u mrsnu subotu stigo lično predsenik Vlade Miloš Najbolja cena Vučević, zajedno sa partijskim radnikom sa Uba Darkom Glišićem, koji isti ministar za nešto.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
