Gašenje požara kofom vode

Kad smo već posustali u nadi da će početi ozbiljna reforma obrazovnog sistema u Srbiji, oglasio se ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević, koji je najavio da će uloga roditelja u školi biti mnogo veća. „Roditeljima je dodeljena slaba uloga u školi i to mora da se promeni. Njih niko nikada nije pitao šta zaista misle, a oni mnogo znaju. Zato pojačavamo ulogu roditelja u odlučivanju, kontroli i ocenjivanju nastavnika i direktora škola, i to kroz nezavisna, nova roditeljska tela“, rekao je Šarčević za „Politiku“.

Roditelji da ocenjuju rad nastavnika u školi? Tema je eksplodirala u školama i u javnosti.

Pitali smo ministra koji su kriterijumi i metodologije ocene rada nastavnika i direktora škola, da li će postojati upitnici za roditelje o njihovim očekivanjima od nastavnika ili od škole, šta znači ministrova izjava da „roditelji neće ocenjivati stručnost nastavnika za matematiku, biologiju ili fiziku jer za to nisu kompetentni“, i da li to znači da su kompetentni za druge predmete. I kakvo sad ocenjivanje stručnosti, zar nije rekao da će se ocenjivati pedagoški „stil“, šta god to značilo. Najzad, postavili smo i pitanje smislenosti novčanog kažnjavanja roditelja čija deca imaju više od 20 neopravdanih izostanaka. No, za sada je mnogo više pitanja nego odgovora, moguće je da ministar zato i nije odgovorio na naša. U Ministarstvu kažu da je priča u povoju, ali da se radi na modalitetima i uputili nam saopštenje o sastanku koji je ministar održao sa predstavnicima strukovnih udruženja.

PEDAGOŠKI STILOVI: Iz medija smo saznali da će roditelji procenjivati pedagoški stil rada nastavnika, ali neće ocenjivati stručnost nastavnika za matematiku, biologiju ili fiziku, jer za to nisu kompetentni. „Za to postoji evaluacija direktora i stručnih saradnika u školi, kao i eksterna evaluacija koja je i pedagoški i stručni nadzor. Roditelji će procenjivati pedagoški stil rada nastavnika, na osnovu onoga što saznaju od svog deteta – da li je nastavnik spreman da mu pomogne, da li sa njim dobro radi, da li viče, vređa učenike, da li se arogantno ponaša ili možda vrši mobing. Roditelj nije prisutan u učionici i sve što se dešava na času saznaje od deteta, ali se njemu po navici ne veruje jer je tobože malo ili ne zna šta priča“, izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević za „Danas“, objašnjavajući novu ulogu roditelja u školi. Na komentar novinara da postoji opasnost da će nastavnik kod koga dete ima slabu ocenu biti ocenjen kao loš, Šarčević je odgovorio da je to „banalizacija cele priče“.

Dakle, roditelji ocenjuju stručnost nastavnika društvenih nauka, a stil nastavnika prirodnih nauka. Čini se da se tu nešto ne štima – ili se ministar pogrešno izrazio, ili smatra da svako može da oceni stručnost nastavnice srpskog jezika ili engleskog, jer to svi znaju.

Dalje, prema predlogu ministra, roditelji neće davati numeričke ocene nastavnicima, već opisne, sa ciljem da se organima škole ukaže na neke negativne pojave. Ministar je obećao i veću ulogu inspekcija, kažnjavanje direktora i sekretara škola koji prikrivaju radna mesta, kao i dostupnost podataka za celokupno privatno obrazovanje, posebno za fakultete. Šarčević je rekao da će roditeljske ocene prevashodno služiti za samoevaluaciju unutar škole, napominjući da su roditeljske ocene samo jedan segment eksternog ocenjivanja obrazovnih ustanova, koje će biti javno dostupno na portalu Dositej Ministarstva prosvete.

Spominjao je nekakvu „listu nepoželjnih“ fakulteta koji ne dostave podatke o svom radu, i najavio mogućnost novčanog kažnjavanja roditelja čija deca imaju više od 20 neopravdanih izostanaka. I opet tu nešto ne štima – čemu bi tačno služila mera kažnjavanja roditelja zbog dece i šta se želi postići?

O čemu je ovde reč, o još jednoj populističkoj ujdurmi i jeftinom udvaranju roditeljima, o inverziji uloge škole i njenom daljem urušavanju? Ili je ovaj predlog možda dobar u teoriji, ali će se, kao i mnoge druge ideje, u praksi pokazati kao smejurija?

RODITELJI MNOGO ZNAJU: Nije iznenađujuće što udruženja roditelja podržavaju ovu inicijativu. Dragana Ćorić iz udruženja Roditelj daje podršku predlogu ministra za uvođenje jednog drugačijeg ocenjivanja rada nastavnika u osnovnim i srednjim školama. „Prosvetni radnici su nekako neprimereno, poslednjih dana, od kako je ministar najavio ovu meru, počeli da kvalifikuju kompetencije roditelja za bilo kakvo ocenjivanje njihovog pedagoškog rada, zaboravljajući da se dobar deo njih nalazi takođe, samo u drugoj školi, u ulozi istog tog nekompetentnog, samoživog, nasilnog i dekadentnog roditelja, kako su nas najblaže nazivali prethodnih dana. Ako dobro poznajem oblast fizike, možda sam i nastavnik tog predmeta u drugoj školi, to moje znanje i moje kompetencije u toj oblasti nikako ne zamagljuje uloga roditelja“, smatra Dragana Ćorić.

Prema njenom mišljenju, nisu svi roditelji nasilnici, starlete, loši ljudi koji vam stavljaju nož pod grlo i preteći traže da kupe ocene svoje dece. „Niti su takođe svi nastavnici toliko dobri i napaćeni kao što se isto prikazuje u javnosti. Niti su sva deca huligani, kako se to predstavlja u javnosti, i pored povećanog vršnjačkog nasilja u školama. Ono što će nas uništiti kao društvo je sveopšta generalizacija i izvrtanje činjenica na takav način da nam tako izvrnute posluže kao štit od bilo kakve promene. Ministar je govorio o ocenjivanju, ne o ucenjivanju. Verujem da je moguće uspostaviti objektivizirana pitanja za roditelje, na osnovu kojih je, kao na fakultetima, moguće oceniti nečiji pristup radu, stav prema sebi, predmetu i nastavi kao načinu života.“

Univerzitetskim profesorima je ocena studenata jedan od uslova za dalje napredovanje i sugestija za poboljšanje odnosa i rada sa studentima, zašto ne bi bilo moguće spuštanje tog evaluacionog kriterijuma i na niže nivoe obrazovanja, pita se Ćorić: „Na kraju, zašto uskratiti svojevrsno zatvaranje kruga o oceni rada prosvetnih radnika – imamo eksternu i internu evaluaciju njihovog rada, koju obavljaju stručnjaci, prosvetni savetnici, inspekcija. Zašto im smeta i uključivanje roditelja, jer, na kraju krajeva, oni svoje najveće blago šalju njima, na sticanje novih znanja, a ne da bi bili pokusni kunići za profesorske strahove, frustracije zbog neuspelih štrajkova i nezadovoljstva zbog izbora profesije.

Mi smo svi na jednoj strani u procesu obrazovanja. I nemam ništa protiv ni da nastavnici ocenjuju roditelje – samo što oni, od svih hvalospeva svom znanju i visini, ne znaju da im taj mehanizam ocenjivanja roditelja već stoji u postojećem zakonu o obrazovanju i vaspitanju, u protokolima o zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugim aktima. Ako me ijedan sada prosvetni radnik pita koji su to mehanizmi… Pa, mislim da je bolje da preispita poznavanje tehničkih zahteva za obavljanje svoje profesije, jer očigledno da mu manjkaju znanja upravo iz te oblasti. A tu smo mi kao roditelji najkompetentniji da ih ocenjujemo“, ubeđena je Dragana Ćorić iz udruženja Roditelj.

foto: ivan šepić

SAVEZ, A NE PAKT PROTIV RODITELJA: U međuvremenu, održan je sastanak ministra sa predstavnicima Centra za interaktivnu pedagogiju i Užičkog centra za prava deteta o novim modalitetima učešća roditelja u obrazovnom sistemu. Tim povodom, izdato je saopštenje u kojem se navodi da roditelji i nastavnici moraju biti saveznici i da je potrebno da se uspostavi bolja saradnja nastavnika, roditelja i dece i da sve bude u interesu učenika. „Pravimo novi savez. Onaj koji je nedostao, porodica-škola. Uloga roditelja deluje kao vrlo jaka, ali nije tako. Ako radimo reformu, moramo postaviti dobre temelje. Roditelji moraju da se uključe u pedagoški stil nastavnika jer samo partnerstvom možemo doći do većeg kvaliteta. Mora se čuti i roditeljska reč, da svi iznesu svoje probleme i nađu zajednički imenitelj, kako bi se neke loše stvari u školama korigovale“, rekao je Šarčević, naglašavajući da to „neće biti pakt protiv nastave i nastavnika“, kako to neki prikazuju. Ministar Šarčević je rekao da roditeljsko ocenjivanje nije „lov na veštice, već traženje razumnog modela da se neke loše stvari po školama koriguju. Zašto? Zato što ne rade svi direktori. Imao sam sastanak sa direktorima i rekao sam da ćemo školama gde su ocene roditelja i đaka dobre i gde je eksterna evaluacija dobra dati autonomiju.“

Jelena Žunić Cicvarić, direktorka programa Užičkog centra za prava deteta, podržava predlog ministra i kaže „da se već decenijama govori o tome da su roditelji ključni partneri u procesu vaspitno-obrazovnog rada“ i naglašava da je važno uključiti lokalne samouprave. Nije definisana metodologija rada, nastavlja direktorka užičkog programa, ali je bilo reči o modalitetima i u narednom periodu radiće se na definisanju modela za snažniju participaciju roditelja. Sličnog je mišljenja i Boris Spasić, zamenik direktora Centra za interaktivnu pedagogiju. „Centar za interaktivnu pedagogiju (CIP) pozdravlja inicijativu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u vezi sa razvijanjem sistemskih mehanizama za smislenu participaciju roditelja na nivou obrazovnih ustanova i lokalnih samouprava, kako bi u partnerstvu sa nastavnim kadrom radili na unapređenja uslova za razvoj, obrazovanje i život dece“, navodi Spasić i bliže objašnjava povod sastanka.

„Na sastanku sa ministrom predstavljen je model Saveta roditelja opštine/grada i razmatrane su mogućnosti za dalji rad sa Savetima. Model Saveta roditelja opštine/grada je osmišljen i u praksi isproban u okviru inicijative ‘I roditelji se pitaju’, koja je sprovođenja u saradnji sa Ministarstvom i predstavlja primer dobre prakse saradnje roditelja, obrazovnih ustanova, lokalnih samouprava i udruženja roditelja. Savet roditelja opštine/grada osniva opštinska ili gradska uprava kao svoje savetodavno telo. Čine ga roditelji imenovani od strane saveta roditelja predškolske ustanove i svih osnovnih i srednjih škola na teritoriji opštine/grada.“ Prema njegovim rečima, Savet roditelja opštine ili grada trebalo bi da radi na unapređivanju rada saveta roditelja obrazovnih ustanova u saradnji sa drugim roditeljima i zaposlenima u ustanovama, kao i na: unapređivanju saradnje i komunikacije sa drugim roditeljima u okviru odeljenja/vaspitne grupe, unapređivanju saradnje sa upravom škole i nastavnim kadrom, većem učešću u planiranju, praćenju i vrednovanju razvoja, kvaliteta, bezbednosti i inkluzivnosti obrazovnih ustanova, nastavnog procesa i vannastavnih aktivnosti. „Članovi Saveta informacije sa sastanaka prenose roditeljima u obrazovnoj ustanovi, a informacije o potrebama roditelja i dece iznose na sastancima Saveta. Oni na taj način predstavljaju svojevrstan kanal komunikacije između roditelja iz obrazovnih ustanova i lokalne uprave“, objašnjava Spasić.

Ne postoji roditelj koji ne želi da mu dete pohađa školu koja ga motiviše i stimuliše na učenje, školu koja razvija njegove talente i samopouzdanje, školu u kojoj se i druga deca osećaju uspešnim u okviru svojih mogućnosti i interesovanja. Da bi se to postiglo, potrebna je temeljna i sistemska reforma školstva. U tom smislu, uloga roditeljskog ocenjivanja pedagoških stilova nastavnika deluje kao gašenje požara kofom vode.