Formula protiv ogoljene represije

Jeste da su pomeranja relativno mala, ali definitivno nije u pitanju samo statistička greška. Već drugi mesec zaredom SNS beleži određeni pad podrške u srpskom, poprilično zbunjenom, sluđenom, zaplašenom i – nadasve – konfuznom javnom mnjenju. Naime, i u oktobarskom (neobjavljenom) i u novembarskom istraživanju, koje je pred vama, rađenom na istom uzorku i po istoj metodologiji, koalicija oko SNS a (čitaj Vučić) beleži između jednog i dva procenta slabiji rezultat, a opozicioni Savez za Srbiju otprilike isto toliki rast.

Socijalisti u koaliciji sa Draganom Markovićem Palmom su zakovani na – za njih odličnih – desetak procenata, a svi ostali akteri koji su trenutno na sceni teško da se mogu nadati cenzusu (sem, donekle, Šapića i radikala, a i oni vrlo, vrlo teško).

Ono što dodatno može da raduje opozicione navijače jeste činjenica da, pored onih koji su se direktno izjasnili da bi glasali za Savez (ili neku od preostalih, manjih opozicionih formacija), postoji još oko 11 procenata ispitanika koji kažu da su „za opoziciju, ali još uvek ne znaju tačno za koga“. Po našem mišljenju, tretirati te ljude kao „apstinente“ (što je teoretski moguće) bilo bi i metodološki i politički pogrešno. Jer onaj ko se u današnjoj („Vučićevoj“) Srbiji u telefonskoj anketi izjasni kao neko ko je protiv vlasti i da je sklon da glasa za „neku opoziciju“ svakako nije klasičan „apstinent“ – što naravno ne znači da na kraju među apstinentima neće završiti. Realno, tih desetak procenata proopozicionih glasača glavni su rezervoar na koji Savez za Srbiju može potencijalno računati, mada će na te glasove pretendovati i sve ostale opozicione liste. (Dok će Vučić, razume se, nastojati da ih otera u apstinenciju.)

KIBICERI U TRANSU

Ček, bre, već čujem glas – pa zar nisu bili upravo tu negde (47-48 odsto) i na poslednjim i pretposlednjim parlamentarnim izborima, 2016. i 2014. godine? Jesu. Ali nevolja je što su u međuvremenu još i jačali, srazmerno jačanju i eskalaciji sve ogoljenije društvene represije poslednjih godina.

Problem srpskih političkih kibicera, a i dobrog dela opozicionih lidera i eksperata, pored svega ostalog, jeste to što uvek barataju sa poslednjim svojim i/ili Vučićevim rezultatom i polaze od njega kao gotove i zakovane datosti („to je ono što imamo“), previđajući da je raspoloženje biračkog tela – čak i u srpskim, relativno okoštalim političkim relacijama – ipak dinamička kategorija, koja se potencijalno menja sa svakim izbornim ciklusom i svakim novim izbornim (ne)uspehom.

Zato je bilo potpuno pogrešno, ili makar problematično i naivno, automatski računati sa zbirom Jankovićevih i Jeremićevih (plus Obradovićevih, Radulovićevih, Stamatovićevih…) glasova sa predsedničkih izbora, kao sigurnom startnom osnovom za buduća izborna odmeravanja. Svaki poraz ostavlja traga, mobiliše pobednike, demorališe pristalice poraženih i učvršćuje ih u uverenju kako se više nema smisla boriti. I upravo stoga je ovaj blagi rast Saveza za Srbiju – kao već i samo njegovo formiranje – potencijalno velika stvar za uveliko nokautiranu srpsku opoziciju, koja je letos bila gotovo pred iščeznućem.

I da ne bude nesporazuma, da se izbori održavaju u ovom trenutku, gotovo da nema sumnje da bi na njima, udružena ili razdvojena, lista naprednjaka i socijalista (plus Palma) imala komotnu većinu od nekih šezdesetak odsto. Ali ovde trenutno i nije reč o tome da li opozicija na prvim sledećim izborima može da pobedi režim koji na svojoj strani, pored nekih 600-700 hiljada članova, ima svu moguću logistiku, pare, medije, institucije, službe, biznismene, kriminalce – i strani faktor. Ovde se trenutno radi o tome da li će opozicije u Srbiji uopšte biti, ili će – sem one „konstruktivne“, koja duva u Vučićevu tikvu – biti zatravljena kao što je to i bilo predviđeno i „projektovano“ da se dogodi na izborima 2016.

BITKA ZA POLITIČKI PLURALIZAM

Sa formiranjem Saveza za Srbiju, uz sve nesavršenosti ovog političkog koktela, „dečje bolesti“ i manje ili veće gafove, makar ta prva bitka je definitivno dobijena. Srbija, dakle, ima opoziciju (tj. široku opozicionu formaciju) koja ne mora brinuti o tome hoće li ili neće uspeti da pređe cenzus i koja bi, da su izbori u nedelju, osvojila najmanje onoliko poslaničkih mandata koliko opozicija (ne računajući radikale) trenutno ima u parlamentu – a verovatno i desetak mandata više. To je dovoljno za političko preživljavanje i očuvanje institucije višestranačja i političkog pluralizma koji je poslednjih godina ozbiljno doveden u pitanje s porastom Vučićevog autoritarizma. Ali za eventualnu pobedu će nam ipak trebati nešto mnogo više.

Da li će to „više“ izrasti iz kvasca koji predstavlja SzS, ili iz nekog drugog, u ovom trenutku još nevidljivog političkog tkiva i izvora, ostaje da se vidi. Ali nema sumnje da je formula (formiranje široke koalicione platforme koja okuplja svu „pravu“ opoziciju) za koju smo se, između ostalog, i na ovim stranicama, godinama, zdušno zalagali već na samom početku pokazala svoju vitalnost.

A koliko je politički pluralizam u Srbiji zbilja (bio?!) ugrožen i kakvi su političko bìlo i senzibilitet najvećeg dela biračkog tela, možete se uveriti iz letimičnog uvida u neke od komentara koje su tokom poslednje ankete sakupili naši istraživači.

SRBIJA 2018 – IZVOD IZ KOMENTARA

„Ja sam od malih nogu za Vučića.“ (baka iz Vojvodine, rođena 1939)

„Ja uvek glasam za broj 1, nemam pojma kuji su to, al’ su tamo uvek najbolji i najjači.“ (postarija gospođa iz Kruševca)

„Nisu ovi sjajni, nimalo, ali Đelić, Pitić, Labus, Vlahović, nikad više. Ne bih želeo da se oni vrate.“ (Zrenjaninac)

„Vučić samo priča o parama, o BDP u, kao da je to neka bajka za malu decu. Konkretno o narodu, nikada, ko ga šiša. Neće da troši ni reči, ni misli na obične ljude, oni su svakako samo glasačka mašina.“ (opozicionar iz Zaječara)

„Ja sam čitav svoj radni vek provela u Nemačkoj. Tamo ne može opozicija da bude ovakva i da radi to što radi državi i pljuje po vlasti. Đilas i Jeremić su opasni i mnogo su sebi dali za pravo. U svim medijima, gledam ja, napadaju vlast i hoće da ruše Vučića.“ (penzionerka iz Petrovca na Mlavi)

„A jeste li vi svojim ušima i očima videli i čuli njih da to govore, ili ste čuli na TV u da oni to rade?“ (anketar, nakon ankete)

„Pa svi o tome pričaju stalno, predsednik najviše. To je živa istina.“ (ista penzionerka iz Petrovca na Mlavi)

VEŠANJE

„Kad oni vešaju Vučića, narod će da veša Đilasa.“(starija Kruševljanka)

„Đilas i ovi oko njega su jajare. Njih sve treba redom vešati na Terazijama, a ne predsednika i premijerku koji dobro čine ovoj zemlji.“ (selo kod Zaječara)

„Stranim plaćenicima i tajkunima što hoće da vešaju na Terazijama treba vratiti istom merom, ali za ozbiljno.“ (penzioner iz centralne Srbije)

„Opozicija – sve ispušene muštikle. (muškarac, Užice)

OCENE – OPOZICIJA

„Njih bi’ sve proterao, da budu persone non grata.“ (ispitanik iz Niša)

„Te ološe mi ne spominji, da mogu – 10 bi dobili, i jedinica je za njih mnogo kad se samo setim kako su ojadili Srbiju.“

„Zbog tih političara i tog Beograda mi seljaci nemamo od čega da živimo, niko u nas ne ulaže, da nam pomogne malo i obezbedi sredstva.“

„Meni nije jasno kako opozicija nije za Vučića, svi treba da budemo za njega! Šta oni sad izvode i prave haos.“ (žena, 65 godina, Niš)

„Nemoj, dete, da me pitaš koje sam godište… ne znam, zaboravila sam… Juuu, kako znam li za koga glasam? Naravno da znam – uvek za mog Vučića, to nikad ne zaboravim.“ (baka sa juga Srbije)

„Sad smo pod ovom vlašću, i ja to poštujem i pokoravam se.“ (baka iz centralne Srbije)

OCENE – VUČIĆ

„Ja bih za našeg predsednika i ruku dala odseći.“ (penzionerka, Novi Sad)

„Gde god ima Vučića, mi smo za to.“ (žena, 48 godina, Novi Sad)

„Volem Vučića, zato što pomaže sirotinju. Puno ga pozdravite, poželite mu sreću i zdravlje, iako ga ne poznajem.“ (penzionerka iz Novog Sada)

„Za Vučića nema ocena, on je najbolji!“

„Jedinica svima koji su protiv Vučića!“

„Ma koj je protiv Vučića, ne mog ni da ga gledam, ni da ga slušam!“

„Vučić je glavan, a ovi drugi su strašni ljudi…“

„Za Vučića glasamo iako za lekove nemamo. Ali, on je za mir i samo je to bitno.“

„Pa 5 je normalno, samo za njega znam, ove ostale ne znam, džaba me pitaš!“ (ispitanik iz Niša)

„Vučić je dobar, ali znate kako, teško mu je – to je kao kad ideš slepom ulicom, pa naiđeš na zid.“ (penzionerka iz Niša)

„AV – jeste videli kako komunicira sa stranim političarima? – Ma desetka, bre!“ (Vranje)

„Zahvaljujući Vučiću – ipak smo neko i nešto: cene nas u svetu, gledaju nas s drugim očima.“ (penzionerka iz Vranja)

„Ja nisam zaljubljen u Vučića, da se razumemo… On stalno ponavlja: biće bolje, ali meni nije bolje.“ (ispitanik iz Vranja)

„Vučić mora da smanji ego, i da se ne prži na to šta opozicija kaže, i ne valja što im stalno odgovara na njihove optužbe.“

„Ja sam za AV – kud svi Turci, tu i mali Mujo!“

„Vučić – za njega 5, 10, ma 20 bre!“ (ispitanik iz Vranja)

„Vučić – mislio sam da će nešto da uradi, ali vidim da nešto koči.“

„Predsednik Vučić vuče dobro, al’ koče ovi oko njega.“ (Vranje)

„Zalaže se i trudi se.“ (NS, muškarac, 39 godina)

„Četvorka. Dosadan je, svuda on mora da se umeša i svaki čas iskače iz TV a, al’ se trudi.“ (Bačka Palanka, muškarac, 33 godine, Vučićev glasač)

„Četvorka. Ne volim što govori monotonim glasom i sav je uvek teatralan.“

(NS, žena, 70 godina, ne glasa)

„On nas je oslobodio sankcija“, kaže žena, 69 godina, iz Beograda. „Gospođo, pod sankcijama smo bili pre više od 25 godina“. A ona: „Jeste, ali uveo nas je u svet politike, kratak period je on na vlasti, treba mu još vremena da nešto uradi.“

„Dobar, al’ ima loše okruženje.“ (BG, muškarac, 70 god, SNS glasač)

„On je najčasniji i najprirodniji.“ (BG, deka, 83 godine)

„Trudi se, ali me nervira, stalno je na televiziji.“

„Razočarala sam se zbog moje penzije, ali bori se, nije da se ne bori…“

„Ne mogu da kažem da Vučić nije pametan, jer da nije, ne bi dogurao dokle je dogurao, ali da je smotan, to niko ne može da ospori. Ja smotanijeg čoveka nisam videla. I zanima me ko mu je rekao da se onako oblizuje i palaca onim jezikom, van svake pameti za jednog predsednika.“

„Vučić je prerano došao na vlast, nema on dovoljno iskustva.“

„Ja volim Vučića kao svoje dete, izvanredan čovek!“

„Vučić je dobar i radan, boljeg nemamo!“ (muškarac, 77 godina, Beograd)

* * *

SVE ĆE ON DA ZAPOSLI

Penzionerka iz Požarevca: „Nikad nam nije bilo bolje, naš predsednik od kad je na vlasti svaki dan otvori po jednu fabriku i zapošljava narod.“

Anketar: „Jeste li sigurni da je baš svaki dan?“

Penzionerka iz Požarevca: „Gledam na televiziji, svaki dan, a ponekad i preskoči kad je nedelja.“

Anketar: „Pa koliko onda mi to do sada imamo fabrika i kako to da još uvek imamo nezaposlenih?“

Penzionerka iz Požarevca: „Ma sve će on da zaposli, samo još nije stigao, a i smetaju mu oni nesoji, Đilas i ekipa, što hoće da ruše državu. Pobediće ih on sve, svojim radom i pravdom“.