Fontana želja Gorana Vesića

U toku ove godine počeće realizacija velikog broj projekata od strane beogradskih vlasti. Te ambiciozne ciljeve ne prate odgovarajuće analize efekata. Veliki broj tih projekata uslovljen je kompleksom „Beograda na vodi“, kao i ispunjavanja zahteva investitora za garažnim mestima u Ulici kneza Miloša. Gradsko tkivo biće trajno osakaćeno usled investitorskog urbanizma, a po svemu sudeći, uslediće i potpuni saobraćajni kolaps.

SMEŠNO–ZABAVNI PROJEKTI

Od svih planova, možemo izdvojiti grupu relativno bezazlenih projekata (ali nimalo jeftinih), sa velikom dozom kiča i besmisla. To su, između ostalog, „fontana di Trevi“ na Cvetnom trgu, gondola Kalemegdan–Ušće i jarbol od 80 metara i najnoviji biser – penjačka stena od par miliona evra.

Najskuplji u ovoj kategoriji projekata je famozna gondola koja treba da košta 15 miliona evra. Vlasti pokušavaju da opravdaju tu investiciju kvazi-ekonomskim računicama. Međutim, već i površna analiza pokazuje koliko je ta kalkulacija „bušna“. Po najavama, cena vožnje tim čudom biće „simboličnih“ 500 dinara u jednom smeru, uz očekivanje da će je koristiti 3000 ljudi na sat (a „optimistične“ procene su duplo veće“), pa se očekuje da će novac vratiti za 5-7 godina. Koliko je to neozbiljno, govori podatak da ako svaki od milion i trista hiljada stanovnika Beograda u narednih pet godina koristi gondolu, ukupan prihod neće biti ni četiri miliona evra (kad se odbije PDV). Ili vlast računa da će biti tolika euforija pa će građani koristiti gondolu više puta godišnje ili se očekuje da se svaki od turista koji dođe u Beograd vozi gondolom? Da ne govorimo da je tura gondolom u oba smera za četvoročlanu porodicu bar 3000 dinara, pa nam ostaje da se jedino nadamo kako će makar oni koji plate Bus-plus, umesto što su da sada podizali gotovinu, moći da koriste to „čudo“.

foto: promo

Još smešnija je priča sa fontanom koja će se praviti na Cvetnom trgu, jer je defakto gradonačelnik Goran Vesić izjavio da će se izgradnja fontane otplatiti skupljanjem novčića iz nje, kao što se skupljaju u Rimu iz čuvene Fontane di Trevi.

Građanima je za utehu da su gradske vlasti posle kritika i sprdnji sa gigantskim jarbolom na Ušću, koji je trebalo da bude visok 120 metara, smanjile to čudo od jarbola na 80 metara visine, a samim tim će se rasipati manje novca.

Ali da mašta naših vlasti nema kraja, pokazuje i najnoviji projekat velike stene u Košutnjaku. Na zaprepašćenje građana, na sred Košutnjaka ograđen je veliki deo zemlje, a bageri su počeli da pripremaju teren. Ispostavilo se da neće biti klasične „divlje gradnje“, već da će se graditi stena za penjanje u vrednosti par miliona evra.

Svi ovi projekti vlasti su više nego sporni i sa estetske i sa funkcionalne strane, da ne kažemo da su kič (kao što je fontana kod Pevca npr), ali oni ipak ne prave velike (trajne i nenadoknadive) štete. Međutim, uskoro sledi početak mnogo ozbiljnijih projekata, koji lako mogu da dovedu do potpunog kolapsa grada sa nenadoknadivim posledicama.

foto: dobrica veselinović

PREVOZ, GARAŽE I DRUGA ČUDA

Početkom aprila treba da počne druga faza radova na rekonstrukciji Trga Republike. Za saobraćaj će se trajno zatvoriti Vasina ulica, a Kolarčeva i gornji deo Francuske ulice samo privremeno, čime će ceo potez od Kalemegdana do Albanije ostati bez ikakvog javnog prevoza (a pitanje je kako će i funkcionisati saobraćaj od Albanije do Slavije).

Nakon ukidanja saobraćaja u Vasinoj ulici, koja po rečima svemogućeg g. Vesića postaje pešačka i „umetnička zona“, počeće radovi na izgradnji velike javne garaže ispod Studentskog trga. Sve to na kraju će se ukrasiti velikom strelom ispred Filozofskog fakulteta – spomenikom Zoranu Đinđiću, koji će tako biti postavljen da se može jasno videti i sa Trga Republike i sa Kalemegdana. Delo Mrđana Bajića uz asistenciju Biljane Srbljanović biće vizuelno dostupno i sa velike udaljenosti, verovatno kao omaž pokojnom premijeru Đinđiću od njegovog nekadašnjeg vernog saradnika za „posebne operacije“.

HAOS SA TROLEJBUSIMA

Posledica formiranja pešačke zone jeste trajno ukidanje trolejbusko-autobuske okretnice na Studentskom trgu. To praktično znači kraj funkcionisanja trolejbusa u centru grada jer je okretnica na Studentskom trgu ključni deo trolejbuske mreže. Prvobitna ideja spiritusa movensa ovog projekta g. Vesića bila je da se trolejbusi premeste u Francusku ulicu, koja bi se rekonstruisala tako što bi se proširila na po dve trake u oba smera, bez drveća i parking mesta (bez ikakve druge alternative za parkiranje uništilo bi se stotinak parking mesta). Trolejbusi bi tako unakaženom ulicom išli do depoa u Dunavskoj ulici gde bi se okretali i vraćali ka Slaviji. Ta ideja je zamalo zaživela iako je potpuno nefunkcionalna (put do Dunavske je neuporedivo duži nego do Studentskog trga i pratile bi ga ogromne gužve). Posle negativne reakcije javnosti i protesta stanovnika Starog grada i stanara okolnih ulica, gradski mozgovi su odustali od te zamisli. Ali šta uraditi sa trolejbuskim saobraćajem? Vlasti su najavile tender za izgradnju nove kontaktne trolejbuske mreže koja će ići od Nemanjine do Cvijićeve, Gundulićevog venca i Dunavske ulice.

Međutim, ta nova kontaktna mreža omogućila bi samo preživljavanje trolejbusa, ali ne rešava ogroman problem javnog prevoza na potezu od Kalemegdana do Slavije, koje je sada najvećim delom oslonjen na trolejbuse. Za vreme radova u Kolarčevoj nadležni nameravaju da naprave privremenu trolejbusku okretnicu kod Albanije, ali će završetak radova na Trgu Republike dovesti do potpunog nestanka tog vida prevoza u strogom centru grada.

Gradske vlasti nemušto pominju nekoliko rešenja za budući prevoz putnika. Prva varijanta je uvođenje električnih autobusa koji bi funkcionisali od Trga Republike do Slavije. To je naizgled dobro rešenje, pošto su elektrobusi nečujni i ekološki vid saobraćaja, ne zahtevaju kontaktnu mrežu. Nevolja je u tome što elektrobusi moraju više puta u toku dana da se dopunjavaju, tako da vozilo mora da miruje 20-ak minuta na stanici kako bi se napunilo posle određenog vremena. Na tom potezu ne postoji mogućnost da se napravi stanica gde bi elektrobusi čekali na punjenje. Pored toga, cena jednog vozila je pola miliona evra, što je nekoliko puta skuplje od trolejbusa ili klasičnog autobusa. Tu ima još jedan problem – projektom uređenja Trga Republike nije planirana autobuska okretnica, pa se postavlja pitanje kuda će se ti autobusi vraćati.

foto: predrag mitić

VASKRS „JEDINICE„?

Kao rešenje ove zavrzlame koju izaziva nebulozni projekat garaže na Studentskom trgu i „umetničke zone“ u Vasinoj, alfa i omega grada spomenuo je mogućnost vaskrsa tramvajske linije broj 1, koja bi išla od Kalemegdana do Slavije, preko pešačke zone u Vasinoj i Studentskog trga. Autor ovog teksta je veliki ljubitelj tramvaja i smatra da bi time možda i mogao da se reši problem javnog prevoza, ali i takvo rešenje ima nekoliko ozbiljnih nedostataka. Prvo, ne postoji nikakav planski dokument koji bi predvideo uvođenje tramvaja, a drugo, ako rekonstrukcija Vasine i Studentskog trga počne ovog proleća, to znači da će radovi biti izvedeni bez postavljanja šina. Grad će posle godinu-dve te iste ulice raskopavati radi postavljanja tramvajskih šina i kontaktne mreže.

Međutim, izgleda da se od tramvaja odustalo pošto se u najavama zamenika gradonačelnika više ne pominje. Možda mu je neko spomenuo da bi tramvajska kontaktna mreža potpuno vizuelno upropastila pogled na Đinđićevu „strelu“, koju tako pasionirano želi da postavi Vesić, posebno kada bi oko spomenika još išli tramvaji. Ne treba zanemariti ni da projekat arhitekte Borisa Podreke, po kome se uređuje taj prostor, ne predviđa tramvajsku liniju.

PODZEMNE GARAŽE ILI LOV U MUTNOM

Jedna od velikih zamisli nadležnih je i izgradnja četiri velike podzemne garaže – ispod Studentskog trga, kod Savezne skupštine u Vlajkovićevoj ulici, ispod Trga Republike i Fruškogorske ulice. Na tender se dugo niko nije javljao iako je tadašnji gradski arhitekta Folić tvrdio da ima 20-ak zainteresovanih. Rokovi su stalno produžavani, od januara sve do septembra, kada je jedinu ponudu podnela kineska kompanija Šandong. Razlog za ovaj fijasko leži u činjenici da limitirana cena parkiranja od evra po satu ne omogućava nikakvu rentabilnost investitorima usled ogromnih troškova izgradnje u podzemlju i relativno slabe popunjenosti van radnog vremena već postojećih javnih garaža. Nove garaže mogu da računaju na pristojnu popunjenost ne duže od 8 do 10 sati dnevno, što uz neto cenu od 0,8 evra (bez PDV-a) ne omogućava nikakvu isplativnost.

Kakav je aranžman sklopljen sa Kinezima, teško je za sada reći bez uvida u ugovore, ali nije verovatno da su oni olako pristali na izgradnju garaža sa tako ograničenom cenom sata parkiranja. Odnosno, postavlja se pitanje da li je grad dao „garancije“ za rentabilnost projekta? Tim pre što je pre godinu dana grad dao određene, nimalo naivne garancije francuskim investitorima za deponiju Vinča, koje nastupaju sa „odloženim“ dejstvom u roku od tri godine. Ili je, u toku tendera, grad izmenio uslove, pa omogućio Kinezima da povećavaju cene ako nema profita?

Nešto slično uradio je i Dragan Đilas sa izgradnjom mosta na Adi, kada je grad sklopio kreditne aranžmane od više stotina miliona evra sa grejs periodom od 3-4 godine, pa za vreme svog mandata nije morao ništa da plaća. Zato je novu vlast dočekala i otplata glavnice od oko 70-ak miliona evra godišnje (dok je on plaćao samo kamate).

REKONSTRUKCIJA KNEZA MILOŠA

U nameri da grad „obogate“ podzemnim garažama, gradske vlasti planiraju i rekonstrukciju dela Ulice kneza Miloša od Nemanjine do Mostarske petlje. Ispod ulice će se napraviti velika podzemna garaža (na teret grada) sa više od 400 parking mesta, a ulica će biti uređena sa po tri saobraćajne trake u oba smera. Iako je građevinska dozvola izdata još krajem 2017. godine, radovi nisu počeli 2018. godine iako je tako najavljivano jer se čekalo osposobljavanje Slavije.

Međutim, po svemu sudeći, radovi će početi ove godine, što će u potpunosti dovesti do saobraćajnog kolapsa u širem centru grada. Naime, u kombinaciji sa blokadom saobraćaja preko Trga Republike i radovima u Karađorđevoj ulici, koja funkcioniše samo u jednom smeru, centar grada biće odsečen od auto-puta. Sama ideja da se rekonstrukcijom dela Ulice kneza Miloša dobije dodatna saobraćajna traka i time poveća protočnost saobraćaja nije sporna (pobošljanje će biti primetno, kao u Bulevaru oslobođenja), međutim, taj projekat bi morao da se odloži makar dok traju ostali kapitalni radovi na saobraćajnicama. Ne treba zaboraviti ni da se pored navedenih radova u toku godine planira uklanjanje tramvajskog mosta, kao i povezivanje famoznog Vilsonovog bulevara sa Bulevarom vojvode Mišića. Blokada Ulice kneza Miloša zbog rekonstrukcije bila bi strahoviti udar za više stotina hiljada građana koji su prinuđeni da idu iz starog dela grada ka Novom Beogradu ili drugim naseljima uz Ibarsku magistralu. Možda bi trebalo postaviti i pitanje da li je žurba sa rekonstrukcijom ove ulice i pravljenjem ogromne garaže povezana sa nekakvim obećanjima velikim izraelskim investitorima koji grade dva velika kompleksa upravo u tom delu grada – Skyline i nekadašnju američku ambasadu, kojima će najviše „goditi“ ovakva velika garaža.

BEOGRAD NA VODI DOLAZI NA NAPLATU

Do sada se nisu posebno osetili veći poremećaji usled izgradnje „Beograda na vodi“, izuzev uklanjanja železničke stanice. Ako pretpostavimo da noćni teretni vozovi neće dovesti do urušavanja zgrada na nestabilnom vračarskom tlu, do sada je bio ugrožen relativno mali broj putnika koji koristi železnicu za prevoz.

Uskoro će početi i selidba autobuske stanice na Novi Beograd, što će izazvati veliki poremećaj za više stotina hiljada putnika koji svakodnevno dolaze u glavni grad. Dugo odlagana izgradnja nove (privremene) stanice privodi se kraju, ali će se pojaviti ogroman problem za putnike koji žele da idu u centar grada.

Tramvajski saobraćaj biće u potpunosti prekinut sa starim delom grada jer se ruši stari most opet zbog „Beograda na vodi“, pošto tramvaji prave veliku buku budućim elitnim stanarima (doduše i sam most je nefunkcionalan i malog kapaciteta).

Putnici će iz nove stanice morati da koriste autobuski prevoz koji tek treba da se organizuje. Planovi za zamenu najvećeg broja tramvaja ne postoje. Između ostalog, potrebno je nabaviti samo za tu svrhu više od 100 autobusa (predstojeća nabavka 200 vozila zbog koje se radi rebalans budžeta grada kad mu vreme nije samo će zameniti već trošne i raspadnute autobuse), prekvalifikovati tramvajske vozače (njihova dozvola ne važi za autobuse).

ČUDO ZVANO VILSONOV BULEVAR

Nevolje putnika koji će biti odbačeni u Novi Beograd neznatne su prema mukama koje građane očekuju tokom ove godine kada se bude otvarao Vilsonov bulevar. Radi pristupa Beogradu na vodi sa južne strane, iz pravca Bulevara vojvode Mišića, na mestu nekadašnjeg Eurosalona planira se ogromna raskrsnica sa kružnim tokom i/ili semaforima, koja će u špicevima u potpunosti da zakoči saobraćaj i na Gazeli i u Kneza Miloša, kao i iz pravca Čukarice.

U protekle dve decenije grad je mnogo uložio da se ukinu semafori kod Sajma, pa su na dva mesta napravljeni podzemni prolazi za pešake i saobraćaj je drastično ubrzan. Sve to sada pada u vodu, i sa velikom raskrsnicom saobraćaj će u potpunosti biti zakočen.

Radi pristupa monstruozno velikom arapskom šoping molu i naselju sa par hiljada stanova za bogate, stotine hiljada građana će svakodnevno u špicevima putovati po dodatnih pola sata (a možda i duže) nego sada.

Na ovaj način grad će napraviti pravi saobraćajni zločin i velikom raskrsnicom potpuno ukočiti saobraćaj na možda najvažnijem gradskom čvorištu, Mostarskoj petlji. Što je najgore, šteta koju bude napravio budući Vilsonov bulevar neće se moći ispraviti, za razliku od komičnih jarbola, stena, fontana i besmislene gondole.