Pitali smo „Maison Royale“ kako će sačuvati uspomenu na arhitektonske vrednosti Slavije kad su sve kuće porušene – nisu odgovorili
Ove srede poslali smo mejlom firmi „Maison Royale“, koja gradi na Slaviji, pitanja o izgledu budućih zgrada i evo ni danas u subotu nismo dobili odgovor. U međuvremenu, u četvrtak, takođe mejlom, zamolili smo da potvrde prijem pitanja, nisu odgovorili.
Kao što verovatno svi znaju, zbog stambeno-komercijalnog bloka čiji je investitor firma „Maison Royale“ čiji je većinski vlasnik bivši fudbaler Dejan Stanković, na Slaviji su porušene tri od četiri zgrade koje su imale istorijsko-arhitektonsku vrednost (kuća u kojoj je nekada bila kafana „Manjež“ je pošteđena). Prema odluci Sekretarijata za urbanizam Grada, investitor je dužan da sačuva njihove fasade, kao trag vredne beogradske arhitekture.
Na pitanje portala „Vremena“ da li će poštovati ovu odluku, investitor je odgovorio da će se „apsolutno pridržavati svih odredbi koje su istaknute u Planu detaljne regulacije iz 2022. godine“.
Kako konkretno će se pridržavati, s obzirom da fasade srušenih kuća nisu sačuvane, nisu objasnili.
Foto_ Fonet
Zato smo u sredu postavili naknadna pitanja, na koja nisu odgovorili ni do danas.
Zanimalo nas je:
S obzirom da su izjavili da će apsolutno poštovati plan, kako misle da to urade kad je sve srušeno, i da li će rekonstruisati fasade vrednih kuća, što bi bilo moguće, recimo, na osnovu dokumenata.
Pitali smo ih i zašto nisu poštedli fasade s obzirom da je odluka Sekretarijata za urbanizam da se sačuva uspomena na arhitektonske vrednosti u Svetozara Markovića objavljena u „Službenom glasniku“ februara 2022. godine, a rušenje je počelo polovinom avgusta ove godine.
Kako je za portal „Vremena“ rekao Rade Milić iz Centra za urbani razvoj, „u Planu detaljne regulacije iz 2022. godine na koji se poziva investitor, piše da novi objekat u Ulici Svetozara Markovića inkorporira već postojeću arhitekturu, ali u planu koji je pokazao javnosti investitor, to nije ispunjeno“.
Kazao je i da je „na osnovu projekta investitora ’Maison Royale’ koji je usvojila Komisija za planove i po kome će se zidati taj kompleks, jasno je da odluka Gradskog sekretarijata za urbanizam nije usvojena“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Vlast pokazuje da ne poštuje ni sopstvene odluke, niti sama zna šta hoće i šta radi. Kada kažu da će se baviti isključivo Generalštabom iz druge polovine 20. veka, a ne i kasarnom Petog puka ili starim Generalštabom, jasno je da im se ne može verovati. Niko ne može da garantuje da će ijedan objekat u tom obuhvatu ostati zaštićen i sačuvati svoj spomenički integritet. Spremni smo da se borimo na civilizovan način. Postoji i potreba, koju je deo javnosti jasno iskazao – tražeći i podršku od nas kao struke, na šta su neki od nas i pristali – da, ukoliko počne rušenje, objekte branimo i fizički... U svakom slučaju, naši naredni koraci zavisiće od poteza vlasti. Mi poznajemo zakonske okvire, ali znamo i da se vlast ne drži zakona”
U zemlji u kojoj se politički problemi često rešavaju tako što se proglašavaju nepostojećim, studenti su uradili nešto radikalno jednostavno: imenovali su problem i pokušali da ga izmere. A kad smo kod imenovanja, nemojmo zanemariti ni šta je tih 400.000 građana uradilo. Stali su iza zahteva za izborima imenom i prezimenom, adresom i brojem telefona
Na Kosovu su, nakon gotovo jednogodišnje blokade institucija, 28. decembra održani vanredni parlamentarni izbori. Kakvi su izborni rezultati i šta je na njih uticalo? Šta za Srbe s Kosova može značiti još jedna vlada Aljbina Kurtija?
“Ključno je da se rešenje za NIS postigne u prvom kvartalu 2026. godine, posebno imajući u vidu širi geopolitički kontekst. Početak 2026. već je obeležen geopolitičkim potresima u Iranu i Venecueli. Obe zemlje su naftne sile i članice OPEC-a, ali su ograničene u slobodnoj prodaji nafte usled OFAC-ovih sankcija. Geopolitičke tenzije sa ovakvim zemljama imaju značajan uticaj na cene nafte i sirovina, pa postoji realan rizik da treće zemlje snose posledice”
Razlika između zemalja sa razvijenim medicinskim sistemima i Srbije u kojoj se sistem održava još samo na entuzijazmu predanih lekara i predanog osoblja, ravna je razlici između neba i zemlje. U srećnijim zemljama nije lakše samo živeti, nego i mreti
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Prema odluci Gradskog sekretarijata za urbanizam, novi objekti na Slaviji su obavezni da sačuvaju „u maksimalno mogućoj meri“ četiri zgrade koje su deo istorijskog i arhitektonskog nasleđa Beograda. Međutim, za firmu Dejana Stankovića to ne važi
Posle isteka statusa prethodne zaštite, uprkos pritisku javnosti, institucije nisu preduzele ništa, kaže bivši glavni arhitekta Beograda Đorđe Bobić, uz ocenu da su te zgrade postale lovišta za investitore.
Investitor stambeno-poslovnog kompleksa na Slaviji tvrdi portalu „Vremena“ da sve radi po DRP-u. Iz Centra za urbanizam kažu da se na njihovom planu to ne vidi
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
