Pitali smo „Maison Royale“ kako će sačuvati uspomenu na arhitektonske vrednosti Slavije kad su sve kuće porušene – nisu odgovorili
Ove srede poslali smo mejlom firmi „Maison Royale“, koja gradi na Slaviji, pitanja o izgledu budućih zgrada i evo ni danas u subotu nismo dobili odgovor. U međuvremenu, u četvrtak, takođe mejlom, zamolili smo da potvrde prijem pitanja, nisu odgovorili.
Kao što verovatno svi znaju, zbog stambeno-komercijalnog bloka čiji je investitor firma „Maison Royale“ čiji je većinski vlasnik bivši fudbaler Dejan Stanković, na Slaviji su porušene tri od četiri zgrade koje su imale istorijsko-arhitektonsku vrednost (kuća u kojoj je nekada bila kafana „Manjež“ je pošteđena). Prema odluci Sekretarijata za urbanizam Grada, investitor je dužan da sačuva njihove fasade, kao trag vredne beogradske arhitekture.
Na pitanje portala „Vremena“ da li će poštovati ovu odluku, investitor je odgovorio da će se „apsolutno pridržavati svih odredbi koje su istaknute u Planu detaljne regulacije iz 2022. godine“.
Kako konkretno će se pridržavati, s obzirom da fasade srušenih kuća nisu sačuvane, nisu objasnili.
Foto_ Fonet
Zato smo u sredu postavili naknadna pitanja, na koja nisu odgovorili ni do danas.
Zanimalo nas je:
S obzirom da su izjavili da će apsolutno poštovati plan, kako misle da to urade kad je sve srušeno, i da li će rekonstruisati fasade vrednih kuća, što bi bilo moguće, recimo, na osnovu dokumenata.
Pitali smo ih i zašto nisu poštedli fasade s obzirom da je odluka Sekretarijata za urbanizam da se sačuva uspomena na arhitektonske vrednosti u Svetozara Markovića objavljena u „Službenom glasniku“ februara 2022. godine, a rušenje je počelo polovinom avgusta ove godine.
Kako je za portal „Vremena“ rekao Rade Milić iz Centra za urbani razvoj, „u Planu detaljne regulacije iz 2022. godine na koji se poziva investitor, piše da novi objekat u Ulici Svetozara Markovića inkorporira već postojeću arhitekturu, ali u planu koji je pokazao javnosti investitor, to nije ispunjeno“.
Kazao je i da je „na osnovu projekta investitora ’Maison Royale’ koji je usvojila Komisija za planove i po kome će se zidati taj kompleks, jasno je da odluka Gradskog sekretarijata za urbanizam nije usvojena“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Može se reći da su izbori koji se održavaju u deset lokalnih samouprava – najskuplji lokalni izbori u istoriji svetskog višestranačja. Upregli su naprednjaci sve svoje resurse da bi pobedili na tim izborima, ne bi li održali utisak nepobedivosti. Represija koju svakodnevno sprovode ima pre svega za cilj da stvori percepciju režimske moći i odlučnosti. Bitka se, kako stvari stoje, vodi pre svega na psihološkom planu. Ključno je pitanje da li će utiske koje produkuju naprednjaci uspeti da nametnu većini građana i da im oduzmu svaku nadu da su političke promene moguće
Šta se zaista dešava u poslednjih nedelju-dve na Kosovu? Da li je zaista rešeno pitanje boravišnih dozvola i da li je uzimanje, odnosno dobijanje kosovskih dokumenata veliki ili mali korak i ka čemu? Da li je srpskoj zajednici na Kosovu išta lakše ili ne? Kako na to gleda, ako uopšte gleda, Brisel? Hoće li Srbija zatvoriti makar jedno pregovaračko poglavlje u okviru onog čuvenog i sve daljeg puta ka članstvu u EU? I kakve veze, ako ikakve, sa tim imaju predlozi Aleksandra Vučića
Hoće li Crna Gora ispuniti uslove za ulazak u EU 2028. godine
Status Kosova ostaje centralno pitanje za Srbiju. U takvom kontekstu, dinamika evropskih integracija susednih država dobija poseban značaj. Brza integracija Crne Gore značila bi dodatno razdvajanje političkih tokova u regionu i smanjenje manevarskog prostora Beograda u odnosima sa Evropskom unijom
Naša prva adresa je zgrada iz pedesetih godina – verovatno neokrečena od tada. Gospođa u penziji: “Mi smo aktivisti za studentsku listu. – Izvinite, ja vas ne podržavam.” Entuzijazam blago opada. Ulazimo u sledeću zgradu. Građena je kasnih sedamdesetih, fasada je od betona i crvene cigle, osam spratova, bez lifta. “Oooo, pa gde ste vi meni, znam sve, vidimo se na glasanju”
U gradu pod Bukuljom zavladala je prava referendumska atmosfera: za i protiv vlasti, odnosno za i protiv studentske liste. Za razliku od ranijih godina, kada su išli samo kod “svojih” ljudi, u potrazi za “sigurnim glasovima” SNS kuca na vrata svakog građanina i svih privrednika
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Prema odluci Gradskog sekretarijata za urbanizam, novi objekti na Slaviji su obavezni da sačuvaju „u maksimalno mogućoj meri“ četiri zgrade koje su deo istorijskog i arhitektonskog nasleđa Beograda. Međutim, za firmu Dejana Stankovića to ne važi
Posle isteka statusa prethodne zaštite, uprkos pritisku javnosti, institucije nisu preduzele ništa, kaže bivši glavni arhitekta Beograda Đorđe Bobić, uz ocenu da su te zgrade postale lovišta za investitore.
Investitor stambeno-poslovnog kompleksa na Slaviji tvrdi portalu „Vremena“ da sve radi po DRP-u. Iz Centra za urbanizam kažu da se na njihovom planu to ne vidi
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
