Fascinacija žrtve dželatom

U petak 29. jula, Sanda Rašković Ivić podnela je ostavku na mesto predsednice Demokratske stranke Srbije. Tokom konferencije za medije u Skupštini Srbije, na kojoj su ona i lider Dveri Boško Obradović saopštili da su podneli zahtev za formiranje anketnog odbora koji će ispitivati da li je bilo izborne krađe, Rašković Ivić je rekla da će ostati u DSS-u i u poslaničkoj grupi stranke u Skupštini, a da je ostavku podnela zbog neslaganja sa sklapanjem koalicija sa Srpskom naprednom strankom na lokalu.

„VREME„: Rekli ste da je ostavka došla nakon neslaganja sa politikom lokalnih odbora, posebno na Vračaru. DSS na Vračaru ima jednog odbornika, Uroša Jankovića. Ako je on postupio protiv volje stranke, zbog čega nije izbačen? Upravo to su, nakon preletanja svojih odbornika na Vračaru, uradile druge stranke, poput Dveri i Levice Srbije.

SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ: Stvar je u tome što to nije bio izbor tog jednog odbornika, nego je bio izbor celokupnog gradskog odbora DSS-a u Beogradu. Ja sam smatrala da ne možemo da istovremeno budemo i vlast i opozicija. Vračar nije neka obična, mala opština u unutrašnjosti Srbije.

Maltene je simbol.

On je simbol otpora Srpskoj naprednoj stranci. Pokazalo se koliko je njima bilo značajno da dobiju Vračar, jer su tamo nagurali i tog čuvenog Vesića, koji je pre bio strah i trepet u Demokratskoj stranci, a sada je strah i trepet u SNS-u. Potom, tu su imali i ministra, Selakovića, Đurića, dakle, gurnuli su najjači sastav na Vračar. Sa druge strane, imate situaciju da SNS sada već bezmalo dve godine uništava DSS, otima joj odbore i odbornike, maže nas katranom i optužuje za sve i svašta. I ja lično i cela stranka smo prošli kroz medijskog toplog zeca i užasnu krađu, koju smo mi, uostalom, i dokazali. Na tom istom Vračaru demokratski blok je dobio izbore, imao je većinu. Prema tome, ovo je prekrajanje izborne većine građana – upravo su nam ti ljudi pomogli i odazvali se na naše apele da pokažemo da se radilo o krađi, i sada mi treba nakon toga da pravimo vlast sa SNS-om na Vračaru. Još nešto: možda je to malo šire promišljanje, ali moje shvatanje politike jeste da politika treba da bude ideja i moral. Znam da se koncept morala nešto malo i promenio, sa godinama i modernizacijom, međutim, ipak ne može da se promeni u potpunosti – politika je ta koja treba da menja društvo, da menja vrednosni sistem u društvu.

Nažalost, menja ga.

Nažalost, i to u smislu anomije, gubitka i promene svih vrednosti, i u smislu bezakonja, a Demokratska stranka Srbije je odlučila da u tome učestvuje. Naprosto nisam mogla drugačije da pokažem svoje neslaganje, osim svojom ostavkom. Ne bi bilo demokratski da sam rasturila ceo beogradski odbor – na šta bi to ličilo, to bi bila strahovlada, a ja bih bila etiketirana kao neka autoritarna žena koja trenira strogoću, koja se ne ponaša u skladu sa statutom, koja razbija stranku, kao Medeja koja jede svoju decu. E pa sad, da ne bih bila takva, odlučila sam da podnesem ostavku, a da se na jesen u stranci raspiše i radna i izborna skupština, tako da vidimo koja je to naša politika, da još jednom utvrdimo političke principe, i da onda izaberemo rukovodstvo stranke. Da ne bismo grubo i agresivno sprovodili partijski stav, ili stav predsedništva stranke koje bi, ipak mi se čini, većinski podržalo ovu čistu ideološku liniju, najbolje je da napravimo skupštinu i tačno utvrdimo gde stojimo i kojim putem želimo da idemo – to je najelegantniji i najpravedniji demokratski način.

Otkud to da ceo beogradski odbor podržava SNS? Rekli ste da SNS otima odbornike, je l’ to ta priča?

Ne mogu da kažem ceo beogradski odbor, ali velika većina. Da, to je ta priča – nije bilo dovoljno što nam je preko Andreje Mladenovića SNS rasturio beogradsku organizaciju. Mislila sam da će ovo malo što je ostalo biti ljuta opozicija Srpskoj naprednoj stranci. U nekim odborima je to tako, međutim, u nekim odborima nije. To je ono što se u psihijatriji zove fascinacija žrtve dželatom, mi smo u to utonuli.

Šta podrazumeva ta fascinacija?

Podrazumeva da idete i trčite ka onome ko vas ubija. To je sindrom logorskog kapoa, koji je bio prisutan u nacističkim logorima.

To je mehanizam odbrane?

Jeste. Ja sad malo psihijatrizujem celu stvar, ali ne mogu da pobegnem od svog vlastitog zanimanja. Ne možete vi izdvojiti politiku iz psihologije, ne možete izdvojiti politiku iz ličnosti, svih njenih delova i mehanizama odbrane koju svaka ličnost ima. Svakako, ne može da se govori o nekom grupnom mehanizmu odbrane, ali bih rekla da je beogradski odbor pokazao da je sklon upravo tom manevru, a to je fascinacija žrtve dželatom. Drugog objašnjenja nemam – drugo objašnjenje bi bilo da je tu ušao novac. Ne verujem da je ušao novac, ali verujem da je bilo: eto, hajde da se sačuvamo tako što ćemo se pritajiti, pa sa njima sarađivati, pa ćemo nešto probati. Šta – ne znam.

Nije reč samo o beogradskom odboru, za „Novosti“ ste izjavili da isti stav ima i deo predsedništva stranke, neki potpredsednici, izvršni odbor…

Ne ceo izvršni odbor, ali jedan veliki njegov deo. Ljudi su se prosto prepustili. Postoje sjajni ljudi, i cenim i poštujem sve članove izvršnog odbora. Ali, sve se događalo uz izgovor „pusti lokal, nema veze“. I onda sve tako „nema veze“ i dođete do toga da se prepustite i da vas zaskoče.

DSS ima šest potpredsednika. Koliko ih je podržalo stav beogradskog odbora?

Neću govoriti poimence. Postoje ljudi u predsedništvu koji su oštro protiv, kao i potpredsednici koji su oštro protiv. Oni nisu samo sa Kosova, ima ih i iz drugih delova zemlje. Postoje i ljudi koji se različito određuju, od slučaja do slučaja. A ima i ljudi koji smatraju da treba ulaziti u vlast, jer je vlast jedini način da se sačuva odbor na lokalu, a time da se sačuva i stranka. Međutim, ja imam kontraargument: mi smo u gradovima, u kojima smo na izbore izašli sa pozicije vlasti, imali lošiji rezultat zajedno sa Dverima, nego tamo gde smo izlazili sami, kao opozicija, a govorim o mestima u kojima smo imali čak i visoke funkcionere, poput zamenika gradonačelnika.

Da li je DSS i dalje opoziciona stranka?

Naravno. DSS je opoziciona stranka, i to se sigurno vidi po našim istupima u javnosti i saopštenjima.

Vidi se po vašim istupima, ali nakon ovoga što ste obelodanili u petak?

Mislim da i druge kolege imaju taj opozicioni istup, pogotovo kada je reč o visokoj politici. Mi smo mislili da se može nekako napraviti shizis, rascep, između lokalne i visoke politike.

Može li? Mnogi zastupaju taj stav da su na lokalu sve koalicije moguće, da je tamo situacija drugačija, drugi su uslovi jer se svi ljudi poznaju.

Istina je da lokal zaista nije isto što i visoka politika. Međutim, okolnosti su drugačije. Mi po našem statutu dajemo maksimalnu autonomiju lokalnim odborima, tako da oni mogu da stupaju u koalicije sa kim hoće i ljudi nisu prekršili statut – oni su se samo držali onoga što je propisala stranka. Ali, vi ne možete samo da se držite statuta i kažete, eto, to je to, a da prenebregavate atmosferu u društvu, i ono što vam se dešava. Vučić, po mišljenju DSS-a, izdaje Kosovo, uvodi Srbiju u NATO, krade izbore, uvodi strahovladu i cenzuru, iako se upinje iz petnih žila da pokaže da je nema, uzeo je ingerencije svih institucija, od predsednika države do lekara, od advokata, sudije do opštinskog činovnika – a to ne može da se prenebregne. On se petlja u sve i onda to više nije isto – onda lokal nije odvojen, zato što je atmosfera u društvu takva da je republička vlast izjednačena u liku premijera, takva da se Vučić izjednačava sa institucijama Srbije, i da se Vučić izjednačava i sa Srbijom. I onda vi sa SNS-om, odnosno sa Vučićem, pravite koalicije.

Ako sam vas dobro razumeo, uprkos tome što DSS daje mogućnost da se na lokalu sklapaju koalicije, vi ne možete da prihvatite da se koalicije sklapaju sa SNS–om – bilo gde, nevezano za Vračar?

Ne mislim na unutrašnjost Srbije, zato što je tamo druga atmosfera, i tu ljudi bez vlasti, čini mi se, nisu uvaženi. To je ono „glasaću za tebe kad budeš na vlasti“.

Znači, tamo može?

Pa ne mogu da kažem da može – ponešto može da se toleriše, ali onde gde nismo fikus, gde se naša sluša i gde možemo nešto da uradimo za građane. Međutim, u centralnim beogradskim opštinama, koje su simbol otpora – ne može. Na Kosovu i Metohiji su naši odbornici odbili da budu sa SNS-om, a imali su velike ponude. Tamo se mnogo teže živi nego na Vračaru i Voždovcu, pa onda, kad su mogli oni da odbiju, mislim da mogu i svi ostali. Ali, kod nas u društvu, a ni naša stranka nije imuna na to, ima ljudi koji su po zanimanju profesionalni političari. Oni kad padnu iz politike, nemaju gde da padnu – nemaju zanimanje, zvanje niti znanje kome će da se vrate. To je glavni problem. Ima toga i kod nas, naravno, ali manje nego u drugim strankama – hajde da krenemo od vrha stranke: šefovi DSS-a, gospodin Koštunica i ja, pre politike smo se dokazali i pokazali u svojoj struci, a onda krenuli u politiku, i imamo gde da se vratimo. Dok, recimo, kod SPS-a i SNS-a, tu su Ivica Dačić i premijer Vučić – oni ništa drugo u životu nisu radili nego što su držali banku u Skupštini, bili političari, direktori, i to je sve.

Šta će se dešavati na skupštini stranke, koga ćete birati?

Skupština će birati kompletno rukovodstvo: članove glavnog odbora, predsedništva, predsednika stranke, predsednika izvršnog odbora i članove izvršnog odbora – izbor ide po dubini.

A gradski odbor?

Mislim da će gradski odbor biti biran posebno, ali ne može pre nego što kompletiramo rukovodstvo stranke – moramo imati glavni odbor, jer gradske odbore biraju i ljudi iz glavnog odbora, ne samo iz opštinskih odbora.

Ako pobedi ta struja kojoj pripadate, da li bi onda gradski odbor mogao da bude razrešen, uz obrazloženje: evo, skupština je demokratski utvrdila stanje u stranci?

Naravno, a ako pobedi ova druga struja – ja sam se već povukla. Znači, idemo tako, posle ću videti šta ću.

Imate li neka saznanja o tome kada će konačno vlada biti sastavljena? Mediji opet govore da samo što nije, početkom avgusta.

Sećam se napisa u medijima: „Premijer u rekordnom roku sastavlja vladu“. Prvo je bilo do kraja maja, nakon njihove skupštine. Onda je bilo do dolaska kineskog predsednika, pa je bilo do Vidovdana, pa do Petrovdana, pa do kraja jula, pa sad kaže premijer da ćemo imati vladu u avgustu. Hajde da vidimo.

Zašto vlada ne može da se formira?

Iz više razloga. Ima jedna narodna poslovica koja kaže „Teško trgovcima koji uzmu pare, a ne isporuče robu“. Ne želim da kažem da je gospodin Vučić uzeo pare, ali mislim da je dao obećanja i na Istoku i na Zapadu, i da je došlo vreme da se ta obećanja ispunjavaju, a on ne može da ih ispuni – ne sva, i ne svima. Drugo, on ima mnogo manji broj svojih poslanika – SNS ima 98 poslanika, a 2014. je imao više od 130, tako da je tada samo on mogao mirno da napravi vladu, a sve ostalo mu je bilo ojačanje pozicije. Međutim, sada mora da zadovolji i svoje koalicione partnere sa liste, a to takođe nije lako.

Nije bilo mnogo sednica novog sastava Skupštine, ali i one koje su održane, nisu baš lepo izgledale. Posle dve godine pauze, DSS je ponovo ušao u Skupštinu, kako vam ona deluje?

Nikada atmosfera u Skupštini nije bila strašnija. Nikada se u našem društvu nije više radilo na tome da se parlament ocrni, oblati, dezavuiše, da se prikažemo kao jedna grupa beslovesnih, bezobraznih i bahatih ljudi koji ništa drugo ne znaju nego se samo vređaju. Ništa mi u toj skupštini od vladajuće koalicije nismo mogli da čujemo od argumenata – to su bile samo uvrede, kvalifikacije, insinuacije, izmišljotine. Na svaki argument opozicije – ne samo moj ili ljudi iz DSS-a, već svih iz opozicije – dolazila je baražna vatra Vučićevih haubica, koji su za to bili zaduženi. Postoje žene i muškarci koji su zaduženi da urlaju dok govore poslanici opozicije, da dobacuju najgore stvari. Naravno, i noseći kadrovi SNS-a u diskusiji, i oni su se razveli od istine – to je bilo nepojamno blato koje ima za cilj da građanima Srbije pokaže kako parlament nije ni potreban, i kako sve nas tamo treba ukinuti.

Zbog čega oni to rade?

Da bi imali slobodne ruke da se ovde uvede diktatura.

Pojavila se i informacija da bi mogli da se skinu prenosi Skupštine sa televizije, odnosno da se premeste sa Drugog kanala.

Eto, i to je korak ka tome, korak ka diktaturi.

Kako se boriti protiv toga, kada se na takav način – ne mogu da kažem „vodi politika„, jer to nije politika – kada neko na takav način komunicira sa vama?

Borite se tako da ne odustajete od svojih principa, da ne padate na taj nivo. Borite se odlučno, ali borite se finoćom. A onda će valjda i ljudi da vide razliku.

Gde će da vide?

Imali smo mi i nekoliko decenija komunizma, i celu deceniju slobizma, pa smo se opet nekako izborili. Moramo se boriti, nema nam druge.

Nekako je zavladao princip da sve mora da se upodobi stanju na vrhu – kako je na vrhu, to mora da bude preslikano naniže. Kakva promena treba da se dogodi da bi bio napušten ovaj princip?

Vidite, to je pravi znak da u našoj zemlji nema demokratije. U pravom demokratskom društvu ljudi bi mogli da idu jedni s drugima, i da postoji sistem gde se poslanik bira na svoje ime i prezime, i na svoj obraz. Ali ovde je Vučić noseća figura i na Vračaru, i u Beogradu, i u Srbiji, i u Surdulici, i u mesnoj zajednici. Svuda je on, a onda se naređa ceo niz ljudi koji posle ima svoje mandate, i onda tu nešto određuju. Kad imate takav neiskren i de facto nedemokratski način biranja, onda dobijete ovo što sad imamo.

Planirate li neku inicijativu za promenu izbornog sistema?

Naravno. Da se, na primer, svaki predsednik opštine bira direktno, da svaki narodni poslanik ima svoju konstituentu, da se bori za interese, pa ga ljudi pitaju, pa je odgovoran narodu… A ovako, oni su odgovorni samo partiji, to je takmičenje ko će biti poslušniji, i to ništa ne valja. Ovo je prešlo sve mere. Onda su ljudi podložni kupovini, kupoprodaji, postaju džuboks političari, koji pevaju onako kako želi onaj ko ubaci pare i pritisne dugme. Kada bi narod nekoga birao, a on onda okrene ćurak, imaće nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada ljudi koji će da kažu: čekaj, šta je sad ovo? Imaće princip lične odgovornosti, a sada je na delu samo princip partijske odgovornosti, i to je to. I zato je moguće da u Apatinu odbornik košta pet miliona dinara. To je oko 40.000 evra, a kažu da je na Vračaru, izgleda, bilo nešto jeftinije, 30.000 evra. To su priče, i ja ih iznosim kao priče, ali gde to ima, da se ljudi kupuju na taj način?

Ali tim pričama uvlačite i vašeg odbornika Uroša Jankovića sa Vračara?

Kažem, ne verujem da je došlo do kupovine, ali je došlo do toga da je važno učestvovati na vlasti, jer samo iz pozicije vlasti možete da idete na izbore – tu imate novac, finansiranje iz budžeta, možete neke ljude da zaposlite, imate neku kobajagi snagu, ali to smo imali i u Novom Sadu, Kragujevcu i još nekim gradovima, pa se nismo baš proslavili.

Već ste podneli zahtev u Skupštini za formiranje anketnog odbora za utvrđivanje izborne krađe.

Mi smo našem obrazloženju zahteva za anketni odbor pridodali i izjašnjavanje Ustavnog suda o izborima na Kosovu i Metohiji iz 2014. godine, gde je rečeno da su ti izbori na Kosovu i Metohiji bili neustavni. Pošto se ništa od 2014. nije promenilo ni u proceduri, ni u propozicijama u odnosu na ovogodišnje izbore, onda iz toga sledi da ni ovi izbori na Kosovu i Metohiji nisu urađeni kako treba. Još nešto – mi sad govorimo anketnom odboru o krađi izbora, o krađi koja se događala na lokalu, na određenim punktovima, a hoćemo da idemo u koaliciju sa SNS-om na lokalu. To je zaista ona fascinacija žrtve dželatom.