Eskalacija koju niko nije predvideo

Izrael je, prvi put posle 1973. godine, u nedelju 8. oktobra, proglasio rat protiv Hamasa, militantne palestinske grupe koja drži kontrolu nad pojasom Gaze od 2007. Od subote ujutru do sada u neviđenom raketnom napadu iz vazduha, sa mora i kopna poginulo je više od 1500 ljudi, Izraelaca i Palestinaca, preko 4000 je povređeno, a stotine žena i dece kidnapovano. Više od 300.000 vojnika je mobilisano za samo 48 sati.

Snimci haosa i terora se šire društvenim mrežama i centralnim dnevnicima svih vodećih svetskih medija. SAD su poslale ratne brodove i avione u pomoć Izraelu, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je održao hitnu sednicu 9. oktobra, kada je veliki broj članica osudio poteze Hamasa, ali ta osuda nije bila jednoglasna, kako su posle sednice izvestili predstavnici američke diplomatije, aludirajući na Rusiju.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji je na vlasti od 2009. godine i predvodi koaliciju desnih, ekstremno desnih i ultraortodoksnih jevrejskih partija, trećeg dana sukoba je najavio da će Izrael upotrebiti “ogromnu silu” i da je najveća odmazda protiv ekstremista tek počela. Zatim je u direktnom televizijskom obraćanju istog dana pozvao opoziciju na formiranje vlade nacionalnog jedinstva i saopštio da je najvažnije povratiti kontrolu nad teritorijama i eliminisati teroriste koji su prisutni u Izraelu.

Sa druge strane, Hamas tvrdi da nema ni reči o primirju, niti da su mogući bilo kakvi pregovori sa Izraelom. Tek tokom noći između ponedeljka i utorka, prema zvaničnim izvorima, Izrael je uspeo da povrati kontrolu nad granicom sa pojasom Gaze. Svetski mediji i stručnjaci za bezbednost ovo opisuju kao najveći obaveštajni propust izraelske države u istoriji.

Komplikovana situacija na Bliskom istoku postala je još komplikovanija i potpuno nepredvidiva, s obzirom na broj žrtava, oblik napada i političke i vojne reakcije, kao i na odgovor međunarodne zajednice.

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Marko Veković, koji predaje Politikologiju religije, smatra da ovaj sukob ima mnogo dimenzija i da se može posmatrati i kao etnički, jezički, kulturološki, sukob oko teritorija: “Međutim, ono što je zajednička potka svim ovim dimenzijama jeste religija. To ne znači da je ovaj sukob isključivo religijski, ali kada se religija kalemi na ove druge stvari onda dobijamo jednu potpuno novu priču, na primer ljudi se drugačije ophode prema teritoriji koja ima prizvuk ‘svete’.” On objašnjava da se sukobi koji imaju versku dimenziju razlikuju u odnosu na sukobe koji je nemaju u bar tri nivoa: “Najpre, imaju tendenciju da duže traju, drugo, nasilniji su, u takvim sukobima obično gine mnogo više civila, i treće – mnogo je teže doći do rešenja.”

“GDE JE VLADA?”

Limor Šiman, profesorka na Departmanu za komunikacije i novinarstvo Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu i prodekanka na Fakultetu društvenih nauka u tom gradu, za “Vreme” kaže da se Hamas ne ponaša racionalno: “Postoji taj ogroman jaz u razumevanju života, jer svaka fundamentalistička religiozna organizacija posmatra stvari isključivo kroz prizmu života posle smrti, a ne sam život, i to je ključna stvar. Sigurna sam da ima dovoljno dobrih ljudi u Gazi koji misle da možemo da živimo zajedno, ali ovo mora da se tretira kao teroristički napad”, kaže Šiman.

Ona je zajedno sa kolegama u toku ove godine redovno učestvovala na masovnim demonstracijama protiv kontroverznih planova desničarske vlade Benjamina Netanjahua u vezi sa reformom pravosuđa, čime je vlast htela da umanji autoritet Vrhovnog suda i obezbedi političarima veća ovlašćenja u vezi sa izborom sudija. Masovni protesti protiv vlasti, koji su od januara 2023. donedavno neprekidno okupljali stotine hiljada ljudi u Tel Avivu i drugim gradovima, sada joj se čine kao da su se odvijali u nekoj drugoj eri.

“Cele godine sam bila na protestima, ja sam protiv ove desničarske vlasti i svega što ona radi, ali mislim da su protesti i ovo što se sada događa dve odvojene stvari. Mislim da imamo užasnu vladu, i da su protesti bili protiv takve vlasti, ali plašim se da koja god da je vlast u Izraelu, Hamas bi opet isto uradio. Ne treba im nikakav izgovor. Zato mi je jako čudno da sada razmišljam o protestima koji su se odvijali u proteklih devet meseci”, kaže Šiman.

Njen kolega Nikolas Džon, vanredni profesor na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i Tel Avivu, doskora je redovno odlazio na demonstracije i protestovao u čuvenoj Ulici Kaplan, čiji su deo opštinske vlasti čak preimenovale u “Trg demokratije” u čast redovnih nedeljnih protesta protiv predloženih mera vlade za reformu pravosuđa. On sada na istom mestu provodi sate čekajući u redu sa hiljadama drugih građana koji dolaze da dobrovoljno daju krv.

“Dok sam stajao u redu, imao sam utisak da je dobrovoljno davanje krvi postalo ‘novi Kaplan’”, kaže Džon. Po njegovom mišljenju, Hamas je ovaj napad planirao mesecima, možda i godinama, ali to planiranje nema nikakve veze sa protestima.

“Jedan od razloga što je subota bila tako katastrofalna ima veze sa odlukama koje je ova vlast donela u toku protekle godine i sa odlukama koje je Netanjahu donosio u svim vladama od 2009. – ako hoćemo da nađemo jednu zajedničku nit koja se provlači kroz poslednjih 15 godina izraelske politike. Ljudi se ovde sada pitaju gde je bila vojska i odgovor je da je vojska bila na okupiranim teritorijama. Ovo je istorijski trenutak: da li će premijer da preuzme odgovornost za najveću tragediju koju je ova zemlja videla od Jom Kipur rata, kada je ubijeno na stotine civila? Zato nam sada izgleda da su protesti bili u nekoj drugoj epohi”, objašnjava Džon.

Ipak, sagovornici “Vremena” navode da ima i onih glasova u Izraelu koji smatraju da su protesti bili uvertira u ovo što se sada dešava, optužujući demonstrante da cepaju zemlju i da su doprineli njenom slabljenju.

Profesor Džon navodi da je jedan novinar napisao: “Zaboravili smo da budemo braća i zato nam se desio rat”, što je njegov način da kaže “glupi demonstranti, vi ste pocepali ovu zemlju i vlada cepa zemlju svojim nedemokratskim delima”.

“Ima ljudi koji to govore o učesnicima protesta”, navodi Džon. Prema njegovom mišljenju, postoje dva glavna medijska narativa od trenutka kada se desio napad: “Jedan je da je ovaj nezamislivo nasilan i nehuman napad na civile, i to čak i pre nego što smo mogli da vidimo slike i snimke ubijenih i ranjenih. Drugi narativ je bio na pojedinim TV stanicama koje sam pratio, voditelj je izveštavao sa juga Izraela i pitao: ‘Gde je vlada?’ i ‘Gde je vojska?’ Mislim da se čak i sada porodicama koje su izgubile voljene, čiji su članovi porodice odvedeni i ne zna se da li su živi ili mrtvi, niko iz države nije obratio, razgovarao s njima. Potpuno je neverovatno da je država nestala”, kaže Nikolas Džon.

ŠTA ĆE BITI SA GAZOM



Kristijan Baden, vanredni profesor sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, objašnjava za “Vreme” da je u Izraelu na vlasti “verovatno najdesnija vlada od kad zemlja postoji”, a koja je u prethodnom periodu predlagala izuzetno opasne mere i politike: “Veza sa onim što se sada dešava deo je agende ove vlasti da preuzme mnogo dominantniji pristup prema okupiranim teritorijama, uključujući Stari grad i Brdo hrama, što je zapravo uvod u eskalaciju, i to je izazvalo jedan broj odgovora, uključujući nasilje, pa i kontroverze u vezi sa Brdom hrama, što sad Hamas koristi kao izgovor. Situacija u Gazi je takva da je bilo puno masovnih protesta kao odgovor na politiku vlade. Ipak, niko nije mogao da predvidi ovakvu eskalaciju. Na jednom nivou, svi smo znali da će nešto u nekom trenutku da eksplodira, ali ne ovako.”

Profesor Baden nastavlja: “Možemo da kažemo da je situacija u Gazi užasna, da je vlast užasna i nasilna, ali ništa na svetu ne može da opravda upad u kuće, otmice ljudi i sve ono što vidimo da se dešava. Svi znaju da je glavni imperativ da Hamas izgubi kontrolu nad taocima, i da izgubi kapacitet da opet učini tako nešto. Postoji nešto drugačiji pogled na to da li je ovo isključivo pitanje o Hamasu, ili pak neki pokušavaju da prošire priču o borbi Izraela protiv Palestine, a onda to postaje jako kontroverzno pitanje.” Baden dodaje da su među prvim žrtvama Hamasa u subotu bili građani Vitlejema, grada u kome žive Palestinci: “Hamasu nije bitno da li su u pitanju Palestinci, Jevreji, njih nije briga za nacionalnost, nego da ubijaju ljude i kreiraju atmosferu straha i terora.”

Naši sagovornici navode da mnoge organizacije civilnog društva, koje su od početka ove godine organizovale i učestvovale u masovnim antivladinim protestima u Izraelu, sada koriste infrastrukturu protesta da pomognu vojnicima, ljudima koji se evakuišu iz svojih domova, ženama i deci čije su kuće srušene i koji su ostali bez ičega.

“Organizacije civilnog društva zapravo popunjavaju taj prazan prostor koji država treba da zauzme, a država se još uvek ne pojavljuje. Organizacije koje su učestvovale u protestima se zaista mnogo angažuju, ima mnogo volontera koji pomažu vojnicima oko transporta, sve ono što bi vojska zapravo trebalo da radi. Vlada je jako slaba i situacija je zaista komplikovana, nikad nije bilo ovako. Juče sam išla da doniram namirnice ljudima koji su evakuisani, mnogo ljudi dolazi da pomaže, sve je jako tragično”, navodi Šiman.

Građani i organizacije civilnog društva koriste i društvene mreže i druge platforme za komunikaciju koje su koristile kao infrastrukturu protesta da sada pomognu sugrađanima.

“Mnoge grupe koje su pre demonstrirale na ulicama sada organizuju dobrovoljno davanje krvi, pomoć vojnicima, otvaraju svoje kuće u Jerusalimu za ljude koji su evakuisani sa Juga, mnogo toga se organizuje preko društvenih mreža i novih platformi koje sada uspostavljaju one organizacije koje su organizovale proteste”, navodi profesorka Šiman.

Sigurno je još rano za bilo kakva predviđanja, ali sagovornici “Vremena” nisu optimistični. Za Kristijana Badena, “što duže traje ova pretnja, veće su šanse da će se vojska na Zapadnoj obali pridružiti tom scenariju i onda ćemo biti u pravoj nevolji, zato što je to dugačka granica a to znači da je mnogo ljudi u pitanju. To se još uvek nije dogodilo, ali to je jedan od zaista teških scenarija koji deo militantnih snaga na Zapadnoj obali vidi kao mogućnost da se priključi. I to će biti gadno”, smatra Baden.

Ni profesor Džon ne vidi skoro rešenje sukoba: “Mi smo već bili u različitim sukobima sa Hamasom, desničari često tvrde da treba sravniti Gazu, što mi istovremeno govori da ne možemo tako da posmatramo. Ali ako hoćete da sravnite Gazu, onda morate da odgovorite i na pitanje gde će ta dva miliona ljudi da žive. Tamo su takođe žene i deca, gde će oni onda, šta će biti s njima? Daleko smo od bilo kakvog mirovnog sporazuma i pozitivnog ishoda. Moja petogodišnja nećaka koja živi u Tel Avivu, koja ne razume šta se dešava i koja je pobegla u sklonište kad su se začule prve sirene, u jednom trenutku me je pitala: ‘Zašto jednostavno ne mogu da kažu žao mi je i da onda popričaju o svemu?’ To će se u nekom trenutku dogoditi, ali možda bez izvinjenja.”

NIŠTA VIŠE NIJE ISTO

Početak semestra na univerzitetima u Izraelu je odložen zbog rata. Glavni kampus Hebrejskog univerziteta se nalazi u istočnom Jerusalimu. “To utiče na nas, ne možemo da se pretvaramo da je normalan semestar kad imamo rat, kad nam je deo studenata mobilisan, a deo razmišlja o tome da li su oni drugi neprijatelji”, kaže Baden.

Nikolas Džon navodi da je u Tel Avivu trenutno jako tiho, sve škole su zatvorene i mnogi su morali da ostanu kod kuće da bi brinuli o deci.

“Juče sam nakratko izašao da se prošetam, samoposluge i apoteke su otvorene, čak i neki kafići u komšiluku. Seo sam i poručio kafu, i prvo sam se zapitao u kom pravcu da pobegnem ako se oglasi sirena za vazdušnu opasnost. Onda me je neko s kim sam razgovarao preko telefona pitao: ‘Ti si napolju?’”, opisuje profesor Džon.

Militantna grupa Hamas, koju SAD, Evropska unija i Izrael smatraju terorističkom organizacijom, do sada je potvrdila da kao taoce drži preko stotinu zarobljenika, uključujući i visoko rangirane pripadnike izraelske vojske. U kontranapadu izraelske vojske na pojas Gaze, prema zvaničnim podacima ministarstva zdravlja Palestine, poginulo je skoro 700 ljudi, među njima žena i dece, a na hiljade je ranjeno. Istovremeno, preko 130.000 ljudi u Gazi se nalazi u skloništima. Pre subotnjeg napada, Hamas i Izrael su se sukobili 2021, kada je tokom 11 dana ubijeno najmanje 250 ljudi na teritoriji Gaze i 13 u Izraelu, prenosi CNN.