EPS ne postupa po presudi za zagađivanje

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) pokrenuo je 2021. godine tužbu protiv Elektroprivrede Srbije (EPS) zbog prekomjernog zagađenja vazduha. Hronološki posmatrano, tužbi je prethodio zahtjev RERI-ja Ministarstvu za zaštitu životne sredine da obavi vanredni inspekcijski nadzor. O samoj tužbi, institucionalnom odgovoru, kao i epilogu cijelog slučaja, za “Vreme” govori viša pravna savjetnica Hristina Vojvodić.

“VREME”: Zašto ste se odlučili da pokrenete tužbu?

HRISTINA VOJVODIĆ: Jednostavno rečeno, na raspolaganju nismo imali nijedno drugo pravno sredstvo za zaštitu zdravlja ljudi od prekomernog zagađenja. Iako sudski postupak u javnosti privlači najviše pažnje, naš cilj je da do postupka pred sudom uopšte ne dođe. Sudske postupke posmatramo kao poslednji, nužni korak kada nijedan prethodni pokušaj ne pruži željene rezultate. U ovom konkretnom slučaju, zakazali su svi preventivni mehanizmi zaštite. Inspekcijski organi su dosledno ignorisali naše zahteve za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora tvrdeći da nemaju ovlašćenja koja bi im omogućila da nalože Elektroprivredi Srbije da se uskladi sa emisijama iz Nacionalnog plana za smanjenje emisija (NERP), kao i da nemaju mogućnost da sankcionišu nekoga ko postupa suprotno NERP-u. Nažalost, odbijanje inspekcije da postupi u skladu sa propisima i zaštiti zdravlje ljudi i životnu sredinu nije novost. Inspekcija predstavlja najslabiju kariku u postupcima koji se tiču zaštite životne sredine.

Primenom NERP-a operater dobija određenu fleksibilnost u pogledu načina na koji će upravljati svojim termoenergetskim kapacitetima tokom godine. Međutim, EPS je već prve godine emitovao šest puta više sumpor-dioksida nego što je to NERP-om dozvoljeno, a prekoračenja su se nastavila i tokom 2019. godine, zbog čega smo i podneli tužbu Višem sudu u Beogradu zahtevajući da naloži EPS-u da značajno smanji emisije iz svojih termoenergetskih kapaciteta.

O kakvoj vrsti zagađenja uopšte govorimo?

Reč je o prekomernim emisijama sumpor-dioksida, štetnog gasa koji naučno dokazano negativno utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Važno je da građani znaju da, kada govorimo o prekomernim emisijama, mislimo na emisije koje su čak šest puta veće od dozvoljenih. Takve, višestruke emisije dovode do različitih posledica po zdravlje, pri čemu najozbiljnije nastaju usled prekomerene i dugotrajne izloženosti sumpor-dioksidu. To dovodi do značajnog povećanja smrtnosti od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, kako je navela doktorka Dragana Jovanović u svom ekspertskom mišljenju, koje smo priložili uz tužbu. Na osnovu ekspertskog mišljenja doktorke Jovanović, sud je utvrdio ključne činjenice koje ukazuju na opasnost po zdravlje građana Srbije.

Srbija i EPS nisu mogli biti iznenađeni činjenicom da od 1. januara 2018. godine stare velike termoelektrane imaju obavezu da znatno smanje emisije, imajući u vidu da su još od 2013. godine bili upoznati sa modalitetima i obavezom primene Direktive o velikim ložištima. Međutim, u trenutku otpočinjanja primene NERP-a, EPS nema nijedno funkcionalno postrojenje za smanjenje emisije sumpor-dioksida. Nema ga ni danas, sedam godina od početka primene plana.

Da li je EPS tokom sudskog procesa smanjio štetne emisije?

Termoelektrane u vlasništvu EPS-a su od početka primene NERP-a svake godine višestruko prekoračivale maksimalno dozvoljene vrednosti godišnje emisije sumpor-dioksida. Umesto da znatno umanji emisije sumpor-dioksida u toku 2020. godine, EPS je emitovao 30.000 tona sumpor-dioksida više nego tokom 2019. godine. Tokom 2021. godine primećuje se određeni pad u emisiji sumpor-dioksida, ali se on ne može pripisati aktivnostima EPS-a usmerenim na smanjenje emisija, već havarijskim događajima u EPS-u. Ipak, navedeno smanjenje znači da EPS emituje “samo” četiri i po puta više emisija od dozvoljenih, ili 249.868 tona sumpor-dioksida godišnje. Nakon toga, svake sledeće godine EPS je povećavao emisije iz termoelektrana, a 2023. godine emituje 296.025 tona sumpor-dioksida godišnje, što je pet i po puta više od dozvoljenog.

Viši sud je presudio u korist RERI–ja. Da li je presuda pravosnažna? Da li je EPS uložio žalbu uopšte?

Presuda je postala pravnosnažna u maju 2023. godine, na način koji niko od nas nije očekivao. Naime, EPS je podneo žalbu na presudu nakon isteka zakonskog roka za njeno podnošenje, zbog čega sud nije imao drugu mogućnost osim da je odbaci kao neblagovremenu. Nakon što je RERI ukazao sudu da je potrebno odbaciti žalbu, EPS podnosi predlog za povraćaj u pređašnje stanje, koji Viši sud u Beogradu odbija utvrđujući da ne postoje adekvatni razlozi zbog kojih EPS nije mogao da podnese žalbu u roku. Navedenu odluku Višeg suda potvrdio je i Apelacioni sud.

Koji su ključni nalazi iz presude?

Postupak koji je RERI vodio protiv EPS-a ne treba posmatrati kao pojedinačni uspešni slučaj korišćenja pravnih mehanizama za zaštitu životne sredine, već kao stratešku parnicu. Strateške parnice nisu zamišljene same po sebi kao cilj, već kao sredstvo za promenu propisa i praksi kroz uspostavljanje važnog pravnog presedana i rešavanje pitanja koja su do sada bila zanemarena. Presuda ima specifičnosti koje je čine izuzetno značajnom za sudsku praksu, ne samo u Srbiji već i u celom regionu, gde takođe nema mnogo ovakvih sudskih postupaka. U oblastima bez uspostavljene sudske prakse, svaka nova presuda postavlja pravne standarde za tumačenje određenih pravnih instituta, koji predstavljaju dalji putokaz za druge organizacije civilnog društva ili pojedince koji bi koristili isti ovaj pravni mehanizam da zaštite svoja prava. Ukoliko bih morala da izdvojim tri ključna nalaza, to bi bili: tumačenje pravnog standarda opasnosti od nastanka štete, obrazloženje aktivne legitimacije organizacije civilnog društva, kao i primena načela prevencije i predostrožnosti u postupcima u kojima postoji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Posmatrano sa određene vremenske distance, kakav je bio odgovor nadležnih institucija tokom cijelog procesa?

Priprema i analiza dokumentacije, pribavljanje dokaza potrebnih za pokretanje postupka, kao i sam sudski postupak trajali su nešto manje od pet godina. Kada smo podneli tužbu 2021. godine, najvažnije nam je bilo da sudu obrazložimo posledice emisija sumpor-dioksida i dokažemo uzročno-posledičnu vezu između aktivnosti EPS-a i ugrožavanja zdravlja ljudi. Zbog toga smo uz tužbu odmah priložili i ekspertsko mišljenje o uticajima sumpor-dioksida na zdravlje ljudi, a ne u kasnijoj fazi postupka. To se pokazalo kao dobra odluka, s obzirom na to da se presuda u velikoj meri oslanja na nalaze iz ekspertskog mišljenja doktorke Jovanović. Važno je napomenuti da je Viši sud u Beogradu u svojoj presudi tumačio pravo u nekim segmentima čak progresivnije od određenih međunarodnih sudova. Sud je uzeo u obzir standarde iz presuda Evropskog suda za ljudska prava, te se pozvao na odredbe koje garantuju pravo na život, kao i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života.

U kojoj mjeri su smanjene štetne emisije nakon presude, odnosno da li su uopšte smanjene?

Nakon donošenja presude, emisije EPS-a su se povećale za oko 30.000 tona godišnje. Međutim, najviše zabrinjava činjenica da su emisije u 2023. godini u porastu čak i u Kostolcu B, koji jedini za sada ima postrojenje za odsumporavanje, ili barem upotrebnu dozvolu s obzirom na to da nije poznato da li ga kompanija zaista koristi. Do danas nije jasno da li je povećanje emisija u Kostolcu B posledica činjenice da je za EPS neisplativo da koristi postrojenje, što odlaganje gipsa i tretman otpadnih voda nisu trajno rešeni ili je u pitanju neki drugi tehničko-tehnološki problem koji zahteva rešenje. Takođe, treba imati u vidu da se od 2024. godine godišnje granice emisija pooštravaju za oko 10.000 tona.

Koji su vaši sledeći koraci ako EPS ne ispuni svoje obaveze?

Nažalost, EPS nije dobrovoljno postupio po presudi Višeg suda, zbog čega će RERI iskoristiti sva dostupna zakonska sredstva kako bi se ova odluka sprovela, u interesu svih građana Republike Srbije. Budući da je presuda pravnosnažna i izvršna, RERI ima pravo da inicira izvršni postupak protiv EPS-a ukoliko EPS dobrovoljno ne izvrši svoju obavezu. U ovom konkretnom slučaju, obaveza EPS-a se odnosi na nečinjenje, odnosno na uzdržavanje od emitovanja sumpor-dioksida iznad granica propisanih NERP-om. U tom smislu, podnošenju predloga za izvršenje prethodilo bi podnošenje predloga za izricanje sudskih penala. Reč je o sredstvu pritiska koje bi podstaklo EPS da postupi po presudi, pri čemu se visina sudskih penala određuje za svaki pojedinačni slučaj.